What a lovely pean for an obviously close ideological friend. But as they say, the devil is in the details, or in this case in what has been purposely ommitted. The "Our Word" [Naša Reč] crowd were a reserve post-Tito political option cultivated in London by the clever British. Many of them indeed ended up as founding members, in the early nineties, of the now ruling Democratic Party. As for the saintly Mr. Mihajlov, he was not in principle an enemy of the communist regime, any more than the author's father was. He was a "democratic socialist" whose dissident behaviour was a tactic to improve and consolidate, not replace, the communist regime in Yugoslavia. By the early nineties, "Misha" was happily ensconced at the NED in Washington as the resident Balkans commissar tasked with wetting grant seekers, channelling support to the current Serbian "NGO" crowd and denying it to real anti-communists. If you like Natasa Kandic, you'll adore Misha!
Препоруке:
28
5
2
среда, 07 март 2012 14:10
паја патак
@Stefan Karganovic: Честитам! Изузетно добро и прецизно окарактерисана група око “Наше речи“ и слични прошли и садашњи. Морам са стидом да признам (младост-лудост) да сам још од раних 70-тих, па скоро до средине 80-тих био претплатник, и што је још горе – веровао сам им скоро до повратка Десимира Тошића и његовог сопственоручног демаскирања, муњевитим упадањем у (пост)комунистички естаблишмент! Што се “Мише“ тиче – само дубок презир. Он је, социолошки гледано, потомак избеглица после грађанског рата у Русији – као и ја (прва генерација рођена у избеглиштву). И међу нама је било камелеона (из нужде), али таквих који су уживајући патили од вишестраног Стокхолмског синдрома, као тај Миша – јако мало. Ђилас-јуниор ме не чуди. Његов текст о “Миши“ није ништа друго до similis simili gaudet.
Препоруке:
32
5
3
среда, 07 март 2012 16:27
Стефан Каргановић
@Паја Патак
Баш тако, господине Пајо, similis simili gaudet, или као што су наши стари говорили: салебџија за бозаџију!
Препоруке:
20
5
4
среда, 07 март 2012 17:24
Aleksandar
dissidents made a huge contribution to ending the one-party government system in Eastern Europe
Ma ne, ono cemu su doprineli su destabilizacija vlasti i drzave sto je te drzave otvorilo za napad predatorskog, imperijalistickog kapitalizma. A istorija je pokazala da su svi oni zgresili i da su bili u pravu oni koji su ih pohapsili jer se desilo upravo ono sto su te drzave hapsenjem takvih petokolonasa pokusavali da sprece. Ovakvi kao Mihajlov su nesto najgore. A ne da mu se daje sloboda izrazavanja.
Препоруке:
24
6
5
среда, 07 март 2012 22:50
Милутин
Мало је ствари у којима сам се слагао са Михајловом. Толико мало да могу слободно да кажем - нимало.Не делим ни политичке ставове Алексе Ђиласа. Али, све то заједно није ми довољан разлог да не могу да разумем да свако има право на свој суд, свој крст, па и - похвале вредан гест - сећање на свог пријатеља. Очевидно је да би неки први међу првима демократама и националним делатницима хтели да управљају и туђим осећањима, а не само делима. Интелектуалци, нема шта. И патриоте, џумле.
Препоруке:
10
7
6
среда, 07 март 2012 23:10
с.ј. @Stefan Karganovic
Скоро сте потпуно у праву.
Потпуно је тачно да се овај покојник може, треба и МОРА сврстати међу жуте, чији је био претеча. Јасно је да је 'жутнило', и цели другосрбијански психичко-друштвено-идеолошки склоп, продукт и ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА комунизма Југославије, и свега што је заступао (посебно у вези са Србима). Идеје жутих, и идеје старих комуњара, су идентичне када је реч о српским инетресима. Ту немам шта доказивати, сви смо упознати.
Јасно је и то да су главни пропоненти другосрбијанске идеје добрим делом из редова СКОЈ-а (и наследника) и/или потомци најодрођенијих српских комуњара (они су били једна страна, а Слободан Милошевић, какав-такав, је био друга страна), али сматрам да грешите у томе што их сматрате делом неке тактике. Мислим да је то мало превише.
Препоруке:
5
3
7
среда, 07 март 2012 23:32
с.ј. @Stefan Karganovic 2
Зашто тако мислим? Зато што они ипак нису били пријатељи комунистичког система онаквог какав је био. Њихови интереси су се увелико поклапали, свакако, и жути јесу нека врста испраног, позападњаченог дела бившњих 'комуниста'. Слободан Милошевић, за кога сам рекао да је 'она друга страна', је био мање одрођен и није био спреман да прихвати наставак вишедеценијског потискивања свих српских интереса, у корист свима другима. Није био идеалан, али био је онолико добар колико се и могло очекивати, имавши у виду да је био део истог система из кога се се родили другосрбијанци. Морамо признати да је био далеко бољи од њих!
То је мој лични утисак, али може бити да грешим.
Препоруке:
8
2
8
среда, 07 март 2012 23:36
Светислав Костић: последње писмо од Мише
Moj школски друг Миша Михајлов из гимназије у Сарајеву био је последњих гoдина осамљен и тражио друштво својих малобројних живих пријатеља из сарајевских дана.
"Sećam se jeseni 2000. godine. Tada sam bio gostujući profesor na Državnom univerzitetu u Moskvi i držao kurs Ruski nemarksistički politički mislioci 20. veka. Bio sam tamo kad je Putin vratio staru sovjetsku himnu само sa izmenjenim rečima, kao novu himnu Ruske Federације. Time je izazvao proteste miliona bivših logoraša ili rođaka ljudi koji su nastradali u staljinskim čistkama, ali i oduševljenje brojnih ortodoksnih staljinovaca. Međutim, istoga dana Putin je prisustvovao otvaranju nove sinagoge u Moskvi. Na otvaranjе doputovao i Natanijahu, član izraelske vlade. Putin je stajao pored Natanijahua i prikačio na glavu ritualnu jevrejsku kapicu. Bio je to neviđen prizor: poglavar ruske države s ritualnom jevrejskom kapicom na glavi, i to u državi sa endemskim antisemitizmom".
Недељу дана касније читам да је умро.
Препоруке:
5
2
9
среда, 07 март 2012 23:44
Бранислав Г. Ромчевић
ЗА МИЛУТИНА. Па ово је само површински сентиментално присећање. Иза тога стоји продаја идеологије, као и иза већине ствари – све је пропаганда. Зато је исправан потез господина Каргановића – да се каже шта је иза фасаде. Овде се само Ви разсентиментализујете, Милутине. Или, пак, само неутралишете - ко би га знао!
Препоруке:
5
3
10
четвртак, 08 март 2012 00:14
с.ј. @Светислав Костић
Хвала вам на том исечку. Из њега се јасно види да се ради о једној до сржи другосрбијанској личности са свим оним љубавима и мржњама наших садашњих 'тлачитеља'. Пропагандно својих идеолошких противника, и величање својих спонзора са Запада.
Препоруке:
8
3
11
четвртак, 08 март 2012 00:40
хиперборејац
Блажени Интернет :-)
Праведнији је од спољнег света
нема шверцовања у историју...ни помоћу искрене љубави сентименталног пријатеља
кључ је у grantovima seu сребрњацима
Препоруке:
2
3
12
четвртак, 08 март 2012 02:05
Aleksandar
Vec sam rekao zasta su ovakvi kao Mihaijlov. A onda Kostic (hvala) obajvi pismo u kojem ovaj pljuje po Putinu. Odvratno je sto nagrdi Rusiju kao drzavu "sa endemskim antisemitizmom". Da je rec os Spaniji, Nemackoj ili bar carskoj Rusiji pa ajde i nekako. Eto Hitler bobio milione Jevreja jer ih nije razlikovao od boljsevika, celu naciju oderedio JUDEOBOLJSEVICKU i posto je prvo krenuo da ubija KOMUNISTE onda je po definiciji judeoboljsevickog naroda krenuo da ubija i same Jevreje.
E sad ovaj nadri-anti-komunista, Mihajlov, ce da pljuje po anti antifasistickoj Rusiji (27 milona zivota su dali da se porazi nacizam i fasizam) kao navodno antisemitskoj. I sta to daje? Kad napadate antifasizam kao antisemitizam time branite nacisticki antisemitizam, odnosno dolazimo do upravo Americke formule Nacizam=Komunizam pa su zato prevezli u SAD sve naciste da nastave svoj antikomunisticki rad u Langliju.
Препоруке:
7
4
13
четвртак, 08 март 2012 09:28
Ђорђе Николић, Канбера
Када год се дискутује о Ђиласу - као сада о Михајлову - мене зачуди мржња и увредљив језик када се говори о људима који су ризиковали своју слободу, можда и живот, за слободу и достојанство свих нас, под комунизмом. Ја мислим да да такви ad hominem напади не треба да се објављују на овом месту (сајту, како би рекли новообразовани).
Нова Српска Политичка Мисао је, у једном смислу, наследник Наше Речи и, донекле, предратног часописа Мисао; она је једна од ретких преосталих гласила у Србији независних од власти, Брисела и Вашингтона. Дискусија чланака наравно мора да буде слободна, али и слободна од увреда без тезе или аргумента.
Михајлов и Ђилас су били храбри када смо скоро сви ми - укључујићи и мене - били кукавице.
Препоруке:
10
4
14
четвртак, 08 март 2012 11:59
Милутин
За Ромчевића.
Сами демантује себе оцењивањем да је сећање "површинско". "Ушли сте у главу" аутору па арбитрирате? Требало би да научите да гладате бар мало шире и схватите да су кривична дела санкционисана законима. Све остало је допуштено, па и левичарење. Можда то није по вашем укусу, али, хвала богу, није забрањено. Напротив.
Или бисте ви то забранили, по кратком поступку, као и све друго што се не слаже са вашим укусом и представом о свету.
Препоруке:
3
1
15
четвртак, 08 март 2012 12:11
Иван К.
Потпуно се слажем - и мене зачуди мржња и увредљив језик када се говори о људима који су ризиковали своју слободу, достојанство, здравље и можда и живот, за слободу и достојанство свих нас.
Ја свакако нисам одушевљен Михајлом Михајловим, али не мислим да проблем с њим може бити у недостатку анти-комунизма. Комунизам је одсечно прекидао традиције и учио нове нараштаје да презиру неке своје претке. Анти-комунизам... такође! То је најотровније завештање и самоубилачки однос. Нема будућности без поштовања према прошлим генерацијама у оквиру детаљног историјског знања. Пре него што судите другима, замислите себе на месту оних које критикујете, и изађите са конкретним и детаљним предлозима / теоријама како је неко могао боље. У ствари, није нама да категорички судимо другима.
Препоруке:
4
3
16
четвртак, 08 март 2012 14:05
Бранислав Г. Ромчевић
ЗА МИЛУТИНА, опет. Сад ми је јасно - неутралишете! Какво пренемагање! Санкционисано законом! Па Ђилас је, рецимо, одговарао за неверство Титу и партији, али га никад нико није питао за његове поступке, а он се ту најмање двоумио. Ваљда је мислио (да му "уђем у главу", по Вашем) да му дисиденство брише сву комунистичку прошлост и све њене неподопштине. А бивши партијски другови, наравно, нису постављали незгодна питања - ни за њих не би било опортуно. Требало је да пешке, босоног и у кострети, оде до Хиланадара, уместо што је пискарао и продавао "демократију". Поздрав господину Каргановићу!
Препоруке:
8
7
17
четвртак, 08 март 2012 16:14
Mилутин
За Ромчевића:
жао ми је бисера....
Препоруке:
4
0
18
четвртак, 08 март 2012 16:21
Светислав Костић
Миша Михајлов није био само школски друг. Нас неколицина политички заинтересовних дружили смо се и ван школе и припадали генерацији матурраната 1953. Лично сам био неколико година старији од осталих јер се као дјечак "одметнуо" у партизане.Миша је био од нас свију најобразованији. Што није мала ствар јер та генерација матураната дала несразмјерно велики број научника и професора униварзитета. Сем нас неколицине авантуриста. Миша је био душа од човјека. Комунизам/капитализам итд. нису тада били његова тема. Понекада се смијао мојим антикомунистичким тирадама.
Препоруке:
8
3
19
четвртак, 08 март 2012 16:55
с.ј. @Иван К. Ризиковао је НАШУ будућност ради својих идеја, ништа више. Лични ризик је био минималан, а ниво арогантности, и спремности да погази друге на путу остварења својих идеја, карактеристичо висок као и међу свим жутима.
Дотични је 'ризиковао' своју слободу ради својих жутих идеја, а не раид нашег словбоде, и још мање, достојанства. Колики је он патриота, и колике су патриоте они његове сорте, види се из његових исказа. Сви данашњи 'ЕУропејци' и 'другосрбијанци' се могу сматрати духовним клоновима дотичног. Све што они данас раде би наишло на његово потпуно одобрење, и зато он није никакав 'боирац за слободу', већ претеча оних који на сад јашу још горе него некада комуњаре.
Он није никакав комуниста. Он је од Титових комуниста покупио идеје о Србима, и томе како се према њиховим националним интересима треба поступати, али сличносту се завршавају на томе. Сви остале 'даске' у његовој глаци су западњачке израде.
Мислим да није претеривање ни рећи да је барем део ових жуто-активиста радо ишао у затвор, јер им је то давало својевртсан кредибилитет, и од Запада омиљену налепницу 'борца за демократију'.
Препоруке:
4
4
20
четвртак, 08 март 2012 17:13
Иван К.
Алекса Ђилас каже да је Михајло Михајлов бескрајно веровао у вредност речи. Чуди ме, зато, што ништа од његових писаних радова нисам нашао на нету.
Шта је он мислио, да је лако обичном човеку да дође до његових књига?
Препоруке:
1
5
21
четвртак, 08 март 2012 17:35
Citalac
Идеје жутих, и идеје старих комуњара, су идентичне када је реч о српским инетресима. Ту немам шта доказивати, сви смо упознати.
Pa nije bas tako (sa ostatkom Vaseg komentara se, pak, slazem u velikom delu). Jedna od najuspelijih podmetacina tokom demonizacije Srba devedesetih, bila je upravo svodjenje srpskog otpora na 'komunizam' i besomucna satanizacija SVAKOG pojma levice, u onom najvulgarnijem kljucu americke hladnoratovske propagande, koja je sakom i kapom 'pozajmljivala' iz nacistickih kuhinja uzasa i propagande. Nije ni cudo sto je cela tadasnja 'prozapadna opozicija' bila histericno antikomunisticka (ustvari antileva) i danas, kao vlast, polako ali zlokobno demontira jedno po jedno srpsko slobodarsko osecanje: od tihe ali potpune rehabilitacije okupacionih ministara, preko mitomanije o stojadinovicima i knezovima pavlovima, demonizacije 27 marta u kljucu Nedicevh plakata (Englezi! Pare! Rusi!) do jedne esencijalne rusofobije.
Препоруке:
6
2
22
четвртак, 08 март 2012 17:51
Citalac
Jer, svoditi pojam levice u Srba na Titove pomocnike i njihove sovinisticke agende (jer to jeste istina, dobar deo KPJ JESU cinili frustrirani AustroUgari kamuflirani u avangardnu i tada rastucu pricu komunisticke soloidarnosti, a zapravo najretrogradniji egzekutori sovinistickih agendi, od Krajacica do velikoalbanskih sovinista na Kosovu), jeste ustvari OSNOVNA podmetacina obracuna sa pojmom srpskog slobodarstva. Osecanje socijalne pravde i drustvene dimanike, dakle UKUPNOG dosezanja slobode, jese islo ruku pod ruku sa nacionalnooslobodilackim teznjama srpskog novovekovlja ODUVEK. Brodel i Hobsbom 'citaj' nase hajduke kao pretecu revolucije. Karadjordje je takodje revolucionar. Dositej isto. CITAVA srpska intelektualna, politicka i kulturna scena XIX veka je slobodarska u onom sustinski levom smislu (zakljucno sa Mladom Bosnom). I sada nam oduzimaju sve to, deci uvaljuju ljotice i musicke po forumima (ne mislite da je to slucajno) a srpskom 'levicom' proglasavaju ili
Препоруке:
4
2
23
четвртак, 08 март 2012 17:52
Citalac
ili kukavni kolonijalni vs liberalizam koji svoj istorijski vrhunac dozivljava u tapsanju po ramenu u ambasadi SAD ili OTVORENo sovinisticke i samomrzacke agende u korist okolnih koljackih sovinizama. 'Sloboda i ravnopravnost' ne pisu se isto kao "Hasim Taci" i "Naser Oric" i "Mirko Norac", a NVO-kvazilevica ih pise upravo tako. Zato se te ekipe raduju ljoticevcima i antisemitama kao zemlja kisi, jer i jedni i drugi imaju isti cilj: delegitimizaciju srpskog slobodarstva i antifasizma, i zamagljivanje cinjenice da su Srbi JEDINI masovni slobodarski i antifasisticki kolektiv na juznoslovenskom Balkanu.I TAKVi UVEK guraju Mihailovica sa Ljoticem, negiraju i zamagljuju srpsku vecinu u redovima NOV, i kiselo i neiskreno osudjuju 'sve zlocine' kad se pomenu srpske zrtve, ali zato histericno i fasisticki namecu kolektivnu krivicu kad se pomenu srpski zlocini (koje, naravno, treba bez ostatka osuditi, ali njima cilj NIJE to, nego teza da su Tudjman i Alija bili 'bolja strana').
Препоруке:
5
1
24
четвртак, 08 март 2012 21:48
s.j. @Citalac
Приметићете, ако пажљивије прочитате, да ја нисам осуђивао све Србе-комунисте. Ја нисам љубитељ ни запада/жутих (са свим оним што то подразумева), ни 'левице', како је ви називате, а ради се о комунизму. Сматрам да је комунизам нездрава и труло-утопијка идеологија која је заснована на погрешним и екстремистичким схватањима особа којима врлине нису јача страна - али то не значи да сваког комунисту сматрам за издајника, или слично, јер има изузетака.
ИПАК, чињеница је да је велики део српских комуниста био ПОТПУНО сукобљен са српским интересима, и да су особе попут Милошевића - који је наравно и сам продукт тог система, па се није могло очекивати да он заступа наше интересе сасвим у скалду са нашим жељама - биле релативна реткост.
Комуњаре Србије су полако мењале длаку, а и ћуд. Постојала су три смера у том процесу: 1. Западњачење, које је дало 'ЖУТЕ'; 2. Враћање делимичном патриотизму, које је дало Милошевића; 3. Остајање при старим уверењима, уз козметичке промене.
Препоруке:
2
4
25
четвртак, 08 март 2012 21:57
с.ј. @Citalac 2
У првом смеру су они који су задржали све оно Титоистичко што је било лоше за Србе, томе придодали доста Западњачког (што се у много чему поклапа са претходно наведеним 'Титоистичким што је било јоше за Србе'), отстранили све оне луцкастије идеје комунизма о привреди и политици (које су заправо срж комунизма), јер им се те идеје - као особама заинтересованим за новац - никада нису ни допадале (комунистички привредни систем једноставно није одржив).
У другом смеру су особе које су такође заборавиле те луцкасте идеје, али задржале исти онај приступ карактеристичан за Титоисте, и томе додале дозу српског патриотизма (више ради 'публике', него себе) који је поново био у моди.
У трећој групи су они окорели Титоисти који су остали обмањени старим идејама. Ова група је најмања, и они у њој или изумиру, или прелазе међу жуте, са којима и онако деле доста тога.
Препоруке:
2
2
26
петак, 09 март 2012 18:12
Citalac
Ја нисам љубитељ ни запада/жутих (са свим оним што то подразумева), ни 'левице', како је ви називате, а ради се о комунизму.
Da, ali levica i komunizam nisu isto, a osim toga, ni komunizam nije nikakav monolit okamenjen u vremenu, kako se kod nas dozivljava. Problem je sto se ovde pod komunizmom podrazumeva faraonski kult licnosti Tita, kastinska osionost njegovih podrepasa, i, fakat, sovinisticko-fasisticka agenda ostalih republickih vrhuski na srpsku stetu i na racun srpskih pobeda u svetskim ratovima.
Plasim se da sa pojmovima velikog trajanja i bogate istorije, poput komunizma, generalizujete kad ih smestate u samo jedan kontekst. Tito i Kastro nisu isto. U drustvenonaucnom i teorijskom smislu, ostavstina (i danasnja pozicija) levice je toliko pluralna i mnogoznacna da ju je em pogresno em nemoguce svoditi na jedan tok.
Moj 'prigovor' je bio U TOM smislu. Uz nacionalnu slobodu, apsolutno je neophodan i odredjeni set humanistickih i drustveno-progresivnih
Препоруке:
2
0
27
петак, 09 март 2012 18:13
Citalac
vrednosti. I To je ono sto (mislim da, potkrepljen istorijskim cinjenicama iz nase novovekovne proslosti, pa i ranije) karakterise sadrzaj BILO KOJEG legitimno nacionalnog projekta. Verujem da cemo se sloziti i oko toga da sutra nema nikakve koristi ni ako - kao Srbi pod srpskom zastavom - budemo vlasnistvo robovlasnika koji ce ocas posla prihvatiti patriotsku retoriku, niti da postanemo ono sto su nasi neprijatelji, pa da zalicimo na projekte i nacionalne ideologije koje nemaju MORALNI legitimitet.
Utoliko smatram da je potkopavanje levice kao socijalno-oslobodilackog projekta (i s tim u vezi, sramna delegitimizacija nase pozicije u Drugom svetskom ratu) PLANSKI projekat kojem se treba suprotstaviti.
Nacionalna politika (vecine, ne svih) srpskih komunistickih lidera JESTE bila katastrofalna. Ali ISTA takva je bila i politika njima suprostavljene vlade u Londonu: kapitulantska, i podrepaska prema velikohrvatskom sovinizmu. A TO danas SVI precutkuju.
Препоруке:
2
0
28
субота, 10 март 2012 14:07
Иван К.
U drustvenonaucnom i teorijskom smislu, ostavstina (i danasnja pozicija) levice je toliko pluralna i mnogoznacna da ju je em pogresno em nemoguce svoditi na jedan tok....
Utoliko smatram da je potkopavanje levice kao socijalno-oslobodilackog projekta...
Прво кажете да је идејно сасвим плурална, а онда да је пројекат (један једини). А пошто пројекат без идеја не иде, то је контрадикција. Мени изгледа да се левица своди на акцију. А то практично значи да шта год левичар уради, он је самим својим делима оправдан, или постоји огромна и парализујућа конфузија око појма левице. Ето, ,,пројекта." У ствари, подела на левицу и десницу је изанђао брод који тоне. Треба га што пре напустити ако вам је живот мио; баталите его.
Радите социјално-ослобађајуће ствари колико год хоћете, само ми се немојте попести на главу етикетама.
Препоруке:
1
0
29
понедељак, 12 март 2012 17:39
MR
When I see an article like this, I can say: You deserve the country you have today, and soon you might not even have one.
.jpg)
Баш тако, господине Пајо, similis simili gaudet, или као што су наши стари говорили: салебџија за бозаџију!
Ma ne, ono cemu su doprineli su destabilizacija vlasti i drzave sto je te drzave otvorilo za napad predatorskog, imperijalistickog kapitalizma. A istorija je pokazala da su svi oni zgresili i da su bili u pravu oni koji su ih pohapsili jer se desilo upravo ono sto su te drzave hapsenjem takvih petokolonasa pokusavali da sprece. Ovakvi kao Mihajlov su nesto najgore. A ne da mu se daje sloboda izrazavanja.
Потпуно је тачно да се овај покојник може, треба и МОРА сврстати међу жуте, чији је био претеча. Јасно је да је 'жутнило', и цели другосрбијански психичко-друштвено-идеолошки склоп, продукт и ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА комунизма Југославије, и свега што је заступао (посебно у вези са Србима). Идеје жутих, и идеје старих комуњара, су идентичне када је реч о српским инетресима. Ту немам шта доказивати, сви смо упознати.
Јасно је и то да су главни пропоненти другосрбијанске идеје добрим делом из редова СКОЈ-а (и наследника) и/или потомци најодрођенијих српских комуњара (они су били једна страна, а Слободан Милошевић, какав-такав, је био друга страна), али сматрам да грешите у томе што их сматрате делом неке тактике. Мислим да је то мало превише.
То је мој лични утисак, али може бити да грешим.
"Sećam se jeseni 2000. godine. Tada sam bio gostujući profesor na Državnom univerzitetu u Moskvi i držao kurs Ruski nemarksistički politički mislioci 20. veka. Bio sam tamo kad je Putin vratio staru sovjetsku himnu само sa izmenjenim rečima, kao novu himnu Ruske Federације. Time je izazvao proteste miliona bivših logoraša ili rođaka ljudi koji su nastradali u staljinskim čistkama, ali i oduševljenje brojnih ortodoksnih staljinovaca. Međutim, istoga dana Putin je prisustvovao otvaranju nove sinagoge u Moskvi. Na otvaranjе doputovao i Natanijahu, član izraelske vlade. Putin je stajao pored Natanijahua i prikačio na glavu ritualnu jevrejsku kapicu. Bio je to neviđen prizor: poglavar ruske države s ritualnom jevrejskom kapicom na glavi, i to u državi sa endemskim antisemitizmom".
Недељу дана касније читам да је умро.
Праведнији је од спољнег света
нема шверцовања у историју...ни помоћу искрене љубави сентименталног пријатеља
кључ је у grantovima seu сребрњацима
E sad ovaj nadri-anti-komunista, Mihajlov, ce da pljuje po anti antifasistickoj Rusiji (27 milona zivota su dali da se porazi nacizam i fasizam) kao navodno antisemitskoj. I sta to daje? Kad napadate antifasizam kao antisemitizam time branite nacisticki antisemitizam, odnosno dolazimo do upravo Americke formule Nacizam=Komunizam pa su zato prevezli u SAD sve naciste da nastave svoj antikomunisticki rad u Langliju.
Нова Српска Политичка Мисао је, у једном смислу, наследник Наше Речи и, донекле, предратног часописа Мисао; она је једна од ретких преосталих гласила у Србији независних од власти, Брисела и Вашингтона. Дискусија чланака наравно мора да буде слободна, али и слободна од увреда без тезе или аргумента.
Михајлов и Ђилас су били храбри када смо скоро сви ми - укључујићи и мене - били кукавице.
Сами демантује себе оцењивањем да је сећање "површинско". "Ушли сте у главу" аутору па арбитрирате? Требало би да научите да гладате бар мало шире и схватите да су кривична дела санкционисана законима. Све остало је допуштено, па и левичарење. Можда то није по вашем укусу, али, хвала богу, није забрањено. Напротив.
Или бисте ви то забранили, по кратком поступку, као и све друго што се не слаже са вашим укусом и представом о свету.
Ја свакако нисам одушевљен Михајлом Михајловим, али не мислим да проблем с њим може бити у недостатку анти-комунизма. Комунизам је одсечно прекидао традиције и учио нове нараштаје да презиру неке своје претке. Анти-комунизам... такође! То је најотровније завештање и самоубилачки однос. Нема будућности без поштовања према прошлим генерацијама у оквиру детаљног историјског знања. Пре него што судите другима, замислите себе на месту оних које критикујете, и изађите са конкретним и детаљним предлозима / теоријама како је неко могао боље. У ствари, није нама да категорички судимо другима.
жао ми је бисера....
Он није никакав комуниста. Он је од Титових комуниста покупио идеје о Србима, и томе како се према њиховим националним интересима треба поступати, али сличносту се завршавају на томе. Сви остале 'даске' у његовој глаци су западњачке израде.
Мислим да није претеривање ни рећи да је барем део ових жуто-активиста радо ишао у затвор, јер им је то давало својевртсан кредибилитет, и од Запада омиљену налепницу 'борца за демократију'.
Шта је он мислио, да је лако обичном човеку да дође до његових књига?
Pa nije bas tako (sa ostatkom Vaseg komentara se, pak, slazem u velikom delu). Jedna od najuspelijih podmetacina tokom demonizacije Srba devedesetih, bila je upravo svodjenje srpskog otpora na 'komunizam' i besomucna satanizacija SVAKOG pojma levice, u onom najvulgarnijem kljucu americke hladnoratovske propagande, koja je sakom i kapom 'pozajmljivala' iz nacistickih kuhinja uzasa i propagande. Nije ni cudo sto je cela tadasnja 'prozapadna opozicija' bila histericno antikomunisticka (ustvari antileva) i danas, kao vlast, polako ali zlokobno demontira jedno po jedno srpsko slobodarsko osecanje: od tihe ali potpune rehabilitacije okupacionih ministara, preko mitomanije o stojadinovicima i knezovima pavlovima, demonizacije 27 marta u kljucu Nedicevh plakata (Englezi! Pare! Rusi!) do jedne esencijalne rusofobije.
ИПАК, чињеница је да је велики део српских комуниста био ПОТПУНО сукобљен са српским интересима, и да су особе попут Милошевића - који је наравно и сам продукт тог система, па се није могло очекивати да он заступа наше интересе сасвим у скалду са нашим жељама - биле релативна реткост.
Комуњаре Србије су полако мењале длаку, а и ћуд. Постојала су три смера у том процесу: 1. Западњачење, које је дало 'ЖУТЕ'; 2. Враћање делимичном патриотизму, које је дало Милошевића; 3. Остајање при старим уверењима, уз козметичке промене.
У другом смеру су особе које су такође заборавиле те луцкасте идеје, али задржале исти онај приступ карактеристичан за Титоисте, и томе додале дозу српског патриотизма (више ради 'публике', него себе) који је поново био у моди.
У трећој групи су они окорели Титоисти који су остали обмањени старим идејама. Ова група је најмања, и они у њој или изумиру, или прелазе међу жуте, са којима и онако деле доста тога.
Da, ali levica i komunizam nisu isto, a osim toga, ni komunizam nije nikakav monolit okamenjen u vremenu, kako se kod nas dozivljava. Problem je sto se ovde pod komunizmom podrazumeva faraonski kult licnosti Tita, kastinska osionost njegovih podrepasa, i, fakat, sovinisticko-fasisticka agenda ostalih republickih vrhuski na srpsku stetu i na racun srpskih pobeda u svetskim ratovima.
Plasim se da sa pojmovima velikog trajanja i bogate istorije, poput komunizma, generalizujete kad ih smestate u samo jedan kontekst. Tito i Kastro nisu isto. U drustvenonaucnom i teorijskom smislu, ostavstina (i danasnja pozicija) levice je toliko pluralna i mnogoznacna da ju je em pogresno em nemoguce svoditi na jedan tok.
Moj 'prigovor' je bio U TOM smislu. Uz nacionalnu slobodu, apsolutno je neophodan i odredjeni set humanistickih i drustveno-progresivnih
Utoliko smatram da je potkopavanje levice kao socijalno-oslobodilackog projekta (i s tim u vezi, sramna delegitimizacija nase pozicije u Drugom svetskom ratu) PLANSKI projekat kojem se treba suprotstaviti.
Nacionalna politika (vecine, ne svih) srpskih komunistickih lidera JESTE bila katastrofalna. Ali ISTA takva je bila i politika njima suprostavljene vlade u Londonu: kapitulantska, i podrepaska prema velikohrvatskom sovinizmu. A TO danas SVI precutkuju.
Utoliko smatram da je potkopavanje levice kao socijalno-oslobodilackog projekta...
Прво кажете да је идејно сасвим плурална, а онда да је пројекат (један једини). А пошто пројекат без идеја не иде, то је контрадикција. Мени изгледа да се левица своди на акцију. А то практично значи да шта год левичар уради, он је самим својим делима оправдан, или постоји огромна и парализујућа конфузија око појма левице. Ето, ,,пројекта." У ствари, подела на левицу и десницу је изанђао брод који тоне. Треба га што пре напустити ако вам је живот мио; баталите его.
Радите социјално-ослобађајуће ствари колико год хоћете, само ми се немојте попести на главу етикетама.