Uopšte me ne čudi da je neko ko je bio zaposlen u spoljnoj obaveštajnoj službi i služio super tajno šefove te službe, unazad gledajući Budimira Lončara deset godina, zatim još deset Ivana Vrhovca, a pre toga direktno Broza, spoljna služba je bila podčinjena njemu lično. Dakle ne čudi me da je neko takav slavio svetog Nikolu.
Princip je bio vrlo jasan, nije važno šta ti u svojoj kući slaviš nego kome služiš.

Ta kombinacija služiti Biserku, Lončaru, Vrhovcu i slaviti privatno pravoslavnog svetog Nikolu zaista govori i o njima i o njihovoj službi.
Čak je i bezbedonosno mudro, ako neko od emigranata Srba koje je ta služba jedino pratila, kaže; oni nas cinkare "Hrvatima", da im se odgovori, ma daj, pravi pravoslavci slave svetog Nikolu.

Može Lazanski da se ljuti na generala Mladića koliko hoće, ali sad i mi znamo zašto je rekao Mladić:" Sve što zna Lazanski saznaće i Nemci".

"Politika" je nemačka firma zar ne.

Dobar scenario za novu epizodu "Pozoriste u kuci"

Istovremeno duhovit i realističan tekst gospodina Lazanskog.

M.L je otvorio priču koja to za neke jeste. Za moje iskustvo to nije. U poplavi dezinformacija da je u komunizmu sve bilo zabranjeno, tvrdim da sam i kao dete išao na slave svih porodičnih prijatelja (moga dede i mojih roditelja), koji su slavili. Moj stariji brat je kršten, ja nisam. Moji rodititelji su bili i komunisti i partizani, a ja samo bivši komunista. Mi nikada nismo slavili. Naša slava je sveti Luka. Roditelji su preminuli, a ja nemam nameru da tu slavu slavim. Majka partizanka je mojoj nani Dobrinki spremala posnu hranu, već prema zelenom crkvenom kalendaru, koji sam ja od svoje 10. g. kupovao po pijacama u Neg. i Pož. Ne slavim, i neću zbog doslednosti, ako to neko razume. A žena, deca i ja smo prema svakom popisu pravoslavci. Idem na slave svojih prijatelja, a oni kod mena na roštilj u Grocku, ili druženje u stanu. I ništa sporno. Za mene. A radio sam i u MSP (pa znam i Radu a i oni mene), pa su mi i neki komentari a i ljudi jasni. Sa 15. g. ja naučio toleranciju. Bez EU.

Zašto nam se nudi ovo pisanije? Deterdžent za pranje preostalih fleka počivšeg totalitarizma. Nešto su kao slavili? Po dolasku iz šume i osvajanja asvalta obznaniše, da im je sve jasno, dileme nema, religija je opijum za narod. Govorili su: "kakav Bog, kakvi bakrači, kakav svetac, daj natoči još jednu! Pisanije Lazanskog sve ovo potvrđuje, pročitajte još jednom. Svi su oni imali samo jednog sveca. Njihov svetac se slavio: bez molitve, sveće, hlebne žrtve, tamjana i osveštane trpeze.
Hvatali su se za dugme ukoliko stetnu svešteno lice. Ispred svog Mamona padali su ničice i slavili ga svih dana u godini...

Poštvoni, od celog teksta ste jedino primetili da su ujka i ujna M.L bili važne "face" pa kao zbog toga mogli da slave slavu a vaskoliki srpski narod po SFRJ nije ni mogao ni smeo.
Na stranu što slvljenje slave nije bilo zabranjeno što su vašari i seoske slave po celoj Srbiji bili normalna i uobičajena stvar, kako vam ne smeta:
{Onda je došao raspad velike Jugoslavije, pa demokratski preokret u Srbiji u oktobru 2000. godine. Novi ministar spoljnih poslova SRJ je naredio da se ukinu šifrantska odeljenja u našim ambasadama u inostranstvu, šta će nam to kada smo okruženi sve samim prijateljima. Uostalom, sada smo demokratska zemlja koja nema šta da krije od svojih demokratskih prijatelja sa Zapada.}

Taj ministar je niko drugi do naš dični B.T!

Dakle opšti javašluk u sadašnjoj "nikad demokratskijoj Srbiji", pljačka na sve strane a vama eto smeta što je neko od tadašnjih državnih (odgovornih)činovnika slavio slavu pre 50 godina!?
Jak je Vaš patriotizam zaista!

Kako dođoste do zaključka da je meni smetalo što poverljivi ljudi iz Brozove vlasti i obaveštajne službe slave Svetog Nikolu?

Naglasak mog komentara je bio da je spoljna obavešptajna služba bila uvek pod kontrolom isključivo Hrvata i da je islključivo pratila aktivnost srpske emigracije. Drugih zadataka nije imala.
Za vreme Miloševića nije bilo para, mogućnosti da prate srpsku emigraciju, kad je već bilo zabranjeno za šiptarsku ili hratsku.
Za vreme Svilanovića, zatim Draškovića bilo je pokušaja sa malo novca da se aktivnost te službe koja je pratila srpsku emigraciju ponovo uspostavi zbog potreba drugih bivših republika, kojima je smetala aktivnost skromna srpske emigracije.

Služba o kojoj je reč nikada ništa nije učinila u korist Jugoaslavije i srpskog naroda, samo je štitila ustaše i folksdojčere da ih ne bi ko od Srba slučajno uznemiravao.

Nemojte tražiti od mene da šifrantra te službe volim i poštujem jer nisu čuvali zemlju, a imali su sve privilegije.

Tekst je duhovit na vrlo tuzan nacin. Zalosno je, da mi Srbi, gde god bili, ne mozemo da se opustimo i uzivamo u svakodnevnici, vec nam je politika(zbog lose vlasti i politicira uopste) postala glavna tema razgovora i nocne more.

Moje tvrdnje o situaciji iz domena spoljne obaveštajne službe su možda proizvoljne, ali nisu neosnovane.
Moje poznavanje tog stanja, odnos Brozove spoljne obaveštajne službe oko stanja emigracije je tog nivoa da sam ja lično uprAVO na vezama sa našom emigracijom tamo, učinio jedan potez i pomogao ( tada nisam ni znao da pomažem KaradžićU, a verovatno ni on nije znao da će birti srpski lider u BOsni ) dakle obezbedio sam podršku srpske emigracije toj opciji, opciji SDS ( glavna stavka programa je bila održanje Jugoslavije, za razliku SPO koji nije dobio nikad podršku srpske emigracije, osim onog della lažnih četnika, odnosno Brozove spoljne obaveštajne službe ), dakle ako sam mogaO SDS-u u osnuivanju obezbediti podršku srpske emigraija, znači da nešto znam o stanju,a naročito o zamkama koje sam uspešno izbegao.

Dakle Brozova spoljna služba je pratila Srbe, a ja sam onako amaterski, kao Čvorović ( nasmejte se malo ili malo više ) pratio njih.
Izvinjavam se na neskromnosti bio sam uspešniji.