Похвала драгом и уваженом професору Мирку Зуровцу за текст и НСПМ-у што га је пренео! По мом мишљењу, ваљало би га учинити визуелно истакнутијим на насловној страни нашег најквалитетнијег и најозбиљнијег друштвено-политичког сајта.

Нарочито ми је драго што, поред очекиване патриотске ноте, професор Зуровац посебну пажњу поклања анализи социјалног уништења света рада и материјалне производње, одлучно стајући на страну радничке класе и народне (друштвене) имовине. Социјално (класно) питање све више избија у центар светског, али и нашег друштвеног збивања, и даље се не може заобилазити, прећуткивати и идеолошки маскирати дискурсом грађанске "демократије".

Слажем се да је Србија у ропству, али и сама је крива за све то. Није успела да остане јака економски, пропадала је и више него остали, мислила да има неке уз себе, а није их било тада, погрешно се радило. Сада следи ропство.

Што се приватизације тиче, није проблем у брзини, него у неспремности власти да постави поштену игру. Наравно да ће у старту разни муљатори да добију снагу и велики посао и новац, али уз поштену игру коју држава контролише они временом пропадају или се прилагођавају.

Ми сада имамо капитализам за ртаднике и комунизам за државну служну. У Америци када неко предузеће, државно, не иде добро, људи добијају отказ. Рецимо УСПС (америчка пошта), па разне школске службе, возачи аутобуса и наставници,... Код нас се још запошљавају када државнио предузеће ради лоше.

Сами смо криви што смо росптву. Остали само гледају да искористе твоју глупост, нерад и лоповлук.

Слажем се са другом Каликом, слажем се и са г-дином Зораном, понајвише са аутором. Једино што аутор, иако најпозванији није нешто рекао о УЗРОКУ тога. Друг Калик ће се неће сложити и дајем му ДЕЛОМ за право, као што ће се г-дин Зоран са мном сложити и ту му кажем да је у криву, јер ни аргументи друга Калика нису лоши, напротив! Пре 10 и више година постојао је солидан дневни лист "Глас јавности" (власник му је био г-дин Родић, ОЗЛОГЛАШЕН као власник "Курира", но то је друга прича). За разлику од пронемачког "Blica" писао је доста о националним, па и социјалним темама. Тако је једном ЗАПОЧЕО са фељтоном о НАЈВЕЋИМ СРПСКИМ СТРАХОВИМА. Поред ОПШТИХ страхова (глад, рат, болест, изненадна смрт и сл.) писано је о српском страху од ПРОМАЈЕ, што је смешно, али и о српском страху од ВЛАСТИ! Текст, као сваки новински текст био је површан, али то је био, колико се сећам, један од РЕТКИХ текстова где је дотакнута тема РАЈИНСКОГ МЕНТАЛИТЕТА Срба, али не према страним, већ према ДОМАЋИМ СИЛНИЦИМА!

Зато што је 19-ти век, век када су се Срби у Србији ОСЛОБОДИЛИ Турака, био и век социјалног раслојавања, рађања индивидуализма у Срба, што уз још примитивне нарави (не боље од КАРИКАТУРА из "Црног Грује"! Читајте Глишића!), довело је до ОБНОВЕ РАЈИНСКОГ МЕНТАЛИТЕТА! Један руски хроничар босанско-херцеговачког устанка приметио је да И ТАКВИ Срби из Србије ПРЕДЊАЧЕ по отреситости од њихове поробљене браће у Босни и Херцеговини и то посматрајући КАКО Срби из Србије ТАДА играју коло, а како њихова поробљена браћа! А КАКО ДАНАС Срби ИГРАЈУ КОЛО!? На основу ових пар примера из наше историје, тврдим да је НЕОПХОДНО ДАТИ УНУТРАШЊУ ПОТПОРУ ПОТРЕБНИМ СПОЉАШЊИМ ПОБОЉШАЊИМА нашег живота! Ради се о душевном и културном развоју нашег народа, који је НАПАДНУТ са свих страна! Кад нам је УНУТРАШЊИ ЖИВОТ у тако јадном стању, како да се надамо СПОЉАШЊИМ ПРОМЕНАМА, ма како средства потребна за остварење тих промена била добра! БАШ ту је уважени проф. Зуровац требао да каже нешто о ОБРАЗОВАЊУ и КУЛТУРИ!

Феноменалан резиме ограбежног неолибеларизма којем кумује голи нацизам како страних тако и домаћих фашиста који своју фашистичку идеологију продавају љевичарском.

Домаћи експонетни западних-и НАТО ратних злочинаца препознаће у овом осуђујућем тексту ружну страну својих слуганских фаца.

2.
Плаћање доприноса у нашем систему служило је да се по бенефицираним условима добије услуга – становање, лечење, а не власништво над објектом који пружа услугу – станом, болницом. Сврха здравственог доприноса није стицање власништва над домом здравља већ стицање права на бесплатно или бенефицирано лечење, а сврха стамбеног доприноса није била стицање права својине на друштвеном стану већ стицање права становања по бенефицираним условима, тј. станарског права. Добијањем станарског права уплатилац стамбеног доприноса је био дефинитивно намирен за свој допринос. Откуп станова је исто толико пљачка колико и приватизација фабрика, њива, рудника.

Vaistinu