Доста зависи од тога ко ће надвладати: МЕРкози, или САРКОмед. У овом другом случају, следи брзи крај еврозони и ЕУ (бар у садашњем облику), а у првом ће до тога доћи (нешто) касније.

Читајући овај чланак, не могу да се отмем утиску да нам црни дани тек долазе. Неограничено дивљање неолибералног капитализма, отпочето Регановим доласком на власт у САД (одакле се пренело и на стари континент), бојим се да још увек није достигло свој врхунац и није кренуло силазном путањом, а када ће, и хоћемо ли уопште бити у стању да то преживимо - то чак не може ни да се процени. А симптоматично је да су и Меркелова и Саркози, чији је план део те глобалне машинерије, изабрани у својим земљама на крилу приче о националној обнови, а раде управо супротно од онога што су говорили својим бирачима. То је довољан доказ за тезу да је и евраопска левица и европска десница (као и демократе и републиканци у САД) експонент банака и мултинационалних компанија, а да разлике у иконографији служе искључиво зато да се на сваке 4 године замажу очи наивним бирачима.