Покој души проф.Ђурићу. Ово излагање је пок.Ђурић изговорио када сам ја имао 12 година и сећам се само прича одраслих о њему, адвокату Суботићу и комадању Србије.Генеза тог комадања Србије је поччела много раније-априла 1941. када су фашисти отерали са својих огњишта са Косова и Метохије око 70.000 српских породица, а са простора Македоније око 35.000 српских породица. На њихова имања су насељени Шиптари. Ту политику нациста, наставили су после 1944.они који су дошли на власт-а заномо који. Настављено је и даље исељавање, насељавањем тобож пребеглих породица из Албаније. Овим уставним амандманима на које је пок.Ђурић дао изузетни коментар без националистичке острашћености, цивилизовано, али право у центар. Међутим, ти српски издајници типа Милана Милутиновића, Драђе Марковића, Драгосавца, Балтића, Милентија Поповића, Милоша Минића, Стамболића и других су рад својих жалосних привилегија преко УДБ и других структура сатирали свакога ко би дигао глас истине. Много тога би се могло рећи.

Жалосно је да ни после пуних 40 година ми НИШТА нисмо научили. Све знамо, а ништа не мењамо ка бољем.

За овакав народ није вредело полагати толике муке и невоље. Нисмо заслужили да имамоовако племените људе у својим редовима, и тачка.

Хвала редакцији НСПМ што је штампала овај текст.
још један доказ да смо велики понављачи у историји
и да ништа нисмо научили...

Уважени професоре Ђурићу, мирно почивајте!

Симптоматично је и то што је истина о овој мислећој и моралној величини сакривана а да се медијски, деценијама, фаворизује колаборационизам и распродаја Србије коју су жрвом животима платиле узастопне генерације Срба. Хвала Слободану Милошевићу који је Октобарском наградом 1990, макар симболично, умањио дуг српског народа према овом чоевеку. Поред свих од Броза страдалих (и његове овдашње пратње која се оверила поразом на 8. Седници а данас осветољубиво каријеристички васкрсава) свакако треба поменути Војислава Коштуницу који је дао велику жртву и испољио моралну и интелектуалну храброст онда када је то било опасно по живот. Жртвовао је своју каријеру и ипак се истроријски уписао, казаће време.

Upravo sam po ko zna koji put procitao ovaj tekst u zabranjenim Analima Pravnog fakulteta u Beogradu iz 71.

Profesori Djuric, Gams, Stojanovic i tada asistenti Cavoski i Kostunica gledali su u proslost da bi spoznali i predvideli buducnost.
Upravo to gledanje u proslost, i onda i danas, najvise im zameraju oni koji proslost nisu znali ili nisu hteli da znaju, a buducnost im se pretvorila u prividjenje.
Neki od ovih potonjih kriticara i danas zive u iluziji po inerciji.
Onomad su gledali kako im se raspada iluzija o zajednickoj drzavi ravnopravnih i zbratimljenih naroda, a danas opet gledaju kako im se raspada iluzija jedinstvene i srecne EU.
Za razliku od pravih vizionara kakav je bio Prof. Djuric, neki njegovi kriticari, koji su se godinama ususkivali u aktuelne vlasti, i danas su osudjeni da zive u prividjenju.
Nesreca je sto u to prividjenje, raznim polugama moci, guraju ceo jedan narod.

Prof Djuric...neka pociva u miru.

Наивно је и смешно кривити Тита. Он није ни предњачио у овоме, а и да јесте, од њега се није могло ни очекивати да буде бољи. Прави кривци су Срби у влади и партији, који су не само ћутали кад суочени са анти-Српском политиком, већ и били међу ОТВОРЕНИМ ЗАЛАГАЧИМА такве политике.

А наивно је и рећи да је за ово комунизам крив. Темељи истој оној политици 'братства-јединства' су постављени ДАЛЕКО пре тита, у КРАЉЕВИНИ, од стране Краља Александра и дружине, који су гласове Српба против уједињења утишали, а нашим дојучерашњим непријатељима, сад вољеним суседима и саграђанима, су допустили да чине по вољи. ТО је права истина. Ми сами смо допустили да се створи земља у којој ми нисмо имали право гласа, и која је била негатовна за нас, док су остали, који су требали бити захвални за Југославију, показали своју нељудскост издајом исте на сваком кораку. Зато не будимо смешни. Криви су исти они које нас прате већ деценијама, а зовемо их ЖУТИ. Нису они ништа ново.

АНАЛИ су били часопис Правног факултета, који су објавили излагање проф.Ђурића. Верујем, да је од значаја и чињеница, да je oвај текст, Професор изговорио јавно, на одговарајућем скупу.

Треба подсетити јавност на то и на чињеницу, да су АНАЛИ тада и забрањени. Рекло би се, да је поред проф.Ђурића, који је сигурно био перјаница, било још сарадника на Правном факултету, који су смели, у то време, излагање проф.Ђурића, да објаве.

С обзиром, на време у коме је проф.Ђурић ово изговорио и објавио, као и чињеницу, да је то изговорено пре 40 година, мислим, да заслужује сва могућа признања, српског народа и српских држава.

Било би добро објавити и речи свих могућих превртача из тог времена!

ПС.: Спомињати адвоката Суботића и Професора је тужно и непримерено.

Да ли је због овог одличног и аргументованог текста Професор провео 9 месеци на робији?
Ако јесте онда сами закључите о карактеру Брозовог режима!
Шта кажу, опасна Милошевићева полиција!?!?

Нажалост и 40 година касније, ове истине су свесни само ретки српски интелектуалци док је већина интелектуалне и политичке самозване "елите" и даље колаборационистички и антисрпски настројена, уз паролу: "Слаба Србија, јака Европска Унија и НАТО".

Ниси смео да кажеш своју муку.Идеш у ћорку због тога што јавно сведочиш о њој.Да ли се данас понегде то понавља?Бојим се да све владавине живе од тортуре над другим и другачијим мишљењем.Чак и овде где се јављам за реч, нијеувек лако добити право на своју истину.То је изгледа тако док је света и века.Па ипак човек тражи то право.Сукоби који настају и који ће настајати тек ће трагати за истинама Михајла Ђурића.Хоћемо ли једном то искутво, искуство Добрице Ћосића, који је цео живот провео на крсту распет због своје истине о овом народу и многих других значајних и мање значајних Срба који су покушавали да спасу овај народ од зла,хоћемо ли то искуство , свеједно слагали се или не слагали, да уградимо у свој отпор свету који за нас нема правде и праведности?

Хвала НСПМ што је објавила овај текст и препоручо бих да има више оваквих текстова и других Срба, али не чекати ОВАЈ дан, да не буде прекасно и другима.

Нема потребе као неки од претходнка да "вагам" црвене и жуте, кад је све то једно те исто, што показује и овдашња српска пропаст.

Почивајте у миру проф Ђурићу.

Svaka chast na ovakvom textu koji je istinit iako su ga mnogi u to vreme smatrali za huskacha i izdajnika ( izdajnika kazem jer je mozda u ochima tadasnje vlasti to bio ) iako je mislio dobro svom narodu. Potrazite na netu molim vas zapis tojest pismo Arcibald Rajsa sta je govorio Srpskom narodu jos za vreme kraljevine. Covek German, ali koji je voleo Srbiju i srpski narod vise nego svoj. Taj opis stanja u onom drustvu je manje vise aktuelan bio za to vreme, ali za danasnjicu jeste.

Pozdrav svima

Srbin zauvek

Ovo izlaganje prof. Djurića predstavlja kratku sintezu i simbiozu stradanja našeg naroda, rekao je famozno stop antisrpstvu. Nisam nikada ništa čitao o njemu osim tih tzv,. amandmana ali ovo izlaganje od pre 40 godina je herojstvo, aktuelno i danas.

Naš dug prema ovom velikanu je, da se suprostavimo kvazi naučnoj eliti koja i dalje radi na disoluciji srpske države ali i srpskog nacionalnog tkiva.

Zahvaljujem se redakciji NSPM za ovaj tekst ali ako je moguće da objavite i " kontraargumente" drugova koji su prisustvovali na toj raspravi, heroje treba slaviti a izdajnike na stub srama, dok je sveta i veka! Slava ti profesore i saučešće porodici i prijateljima.

Све се обистинило и још увек живимо у заблуди. Михаило Ђурић је велики Србин и нека му је вечна слава и од српског рода хвала.
Нажалост, данас има оних који се залажу за ''војводину републику'' или за федерализацију Србије. Брине ме чињеница да је Војислав Коштуница тада избачен са Правног факултета, а 35 година касније Влада Србије чији је он био председник доноси Устав који ствара АП Војводину.
Видим да нико то није приметио, недавно нас је напустио још један велики српски правник проф. др Обрад Станојевић.

Професор Ђурић дефинитивно спада у ред Срба који су заслужили да им се подигне споменик. Надам се да ће то бити учињено.

Почивајте у миру професоре.

Оваквих горостаса било би још, и њихов глас би се чуо, да Брозови партизани нису побили онолико равногораца у Босанској Голготи! Са Дражом су били велики српски интлектуалци, побијени су или се неким чудом спасили у емиграцији. 20.000 српских младића, припадника равногорског покрета је завршило живот пред партизанским цевима. Геноцид траје, али је отпор све снажнији. Животни простор нам је све мањи, сваки дан, захваљујући опет Немцима. Истина је да у нашем народу има много послушника, али ми знамо да се вођа Кфора зове Древс и да је Немац.Случајност?!

Извињавам се, јер сам погрешио презиме. Подржавам предлог МИЛЕНКОВИЋА

Поштовани "б.с." тужно је, да се ниси представио. Ред би био, да именујеш интелектуалце, који су били код Драже.

Кључни ударац Југославији, а тиме и Србима, задао је Кардељ који је својим сплетакама на крају успео да наблати Ранковића код Тита, да би га овај уклонио. Али дубоке пукотине само су се шириле још од Резолуције ИБ-а, који је уздрмао нову Југпславију у самом темељу, и то је прави почетак сепаратичстичке политике неких руководства република. За то је крива Коминтерна, односно Стаљин. Када се томе придоа и тихо али разорно дејство Америке, постаје јасно зашто Југославија није успекла да с еодржи – то нису желеле велике силе. Ни једна, ни друга.

Господин Ђурић је храбар и искрен,био иако је трагедија била још жешћа 1974 са новим уставним променама.У излагању професору бих замерио,не сувише јако,што се србске "великодушности"одбијања Лондонског пакта тиче из првог рата,"достојанствености"рватског геноцида у другом рату.Ставио бих у категорију србске историске заблуде.Аналогно томе долази Ћосићева мисао,где каже да цео живот не може да разуме зашто Србин ставља главу на пањ као да то није ништа.

da li smo sposobni da izvucemo zakljucak