"Ne moze im se oprostiti sto su sebi dopustili sva sredstva sto su u tom nedelu obrukali drzavu,ponizili birace i gradjane..."
Mozda ,ali pitanje je ko je tu izigran,iznenadjen i ponizen.To su oni koji su poverovali njihovom "europejstvu",i njihovom"patriotizmu" i dali im svoj glas,a za one koji nisu,takvo ponasanje od kompradorske "elite" nije nikakvo iznenadjenje,naprotiv potpuno je ocekivano.Naravno ima i onih i to podosta, koji su im, znajuci ih, upravo zbog toga dali svoj glas(druga Srbija),takvi nisu ponizeni,oni su odusevljeni.

Обрадовала сам се да опет имамо текст уваженог господина Живанова. И могу рећи, без икакве ироније, да господин Живанов све више постаје наш српски Асанж.

Taj sto je obecavao da nece da napravi koaliciju sa radikalima,i da je napravio,i da su neki od tih kao sto je ispalo doziveli "prosvetljenje",sta bi onda po tebi bilo sa tom koalicijom?

„У њиховој коцкарској партији улог су државна добра и државни интерес, а евентуелна корист је егоистичка и лична.”

Нико не би могао да поброји имена свих моћних српских политичара и сличних експонетата „елите” за које овај синтетички суд аутора текста представља опис коме се нема шта додати или одузети. Знали смо и видели какви су они и пре Викиликса, али су се тек преко Викиликса нашли у позицији крадљивца који је познат као крадљивац, али је овога пута снимљен и приказан како ради свој „посао”. Аутор изванредно уочава ту разлику, тај квалитативни скок у перцепцији. Очигледност боде очи више него најчвршћи закључак. Таква су времена, а можда и природа већине људи.

У српској историји постоји само једна већа срамота од овога што ради Борис Тачић са својом камарилом – када је краљ Милан Обреновић понудио бечком двору Србију у замену за једно имање у Аустро-Угарској. Беч је са гнушањем одбио ту понуду.