Poštovani, NEMA VEĆINA Srba IZRAŽENI RAJINSKI MENTALITET SPRAM ZAPADNjAKA, ima ga TEKUĆA UZURPATORSKA i IZDAJNIČKA "kulturna" i "politička" "elita"! (pod navodnicima, da prikažem SVU ILUZORNOST pripadanja SRPSKOJ kulturi i politici tih IZRODA!) A narod se SAMO POVODI, pošto je pomenuti RAJINSKI MENTALITET (koji Česlav Miloš, pripadnik slovenskog naroda OPSEDNUTOG Zapadom, naziva DRUGAČIJE, ali sa istom konotacijom!) se ODNOSI na VLAST, generalno! A u našoj nacionalnoj istoriji vlast su "obnašali" uglavnom stranci, pa otuda je kod NEKIH SRPSKIH IZRODA rajinski mentalitet FIKSIRAN uz Zapad! Za njih važe Njegoševi stihovi: "Oj Stambolu kupo od šećera!" Arnold Tojnbi je to opisao sa: "Njihovi mudrijaši dođoše na Zapad i počeše da obožavaju PLINSKO svetlo!" Zato i Zapad u percepciji TIH IZRODA! Čak ne veruju u Boga, kao što veruju BIVŠI Srbi, sadanji Hrvati i Bošnjaci! Zato zaslužuju NAJDUBLjI PREZIR! A narod? Kao i uvek, "gde vetar duva"! Valjalo bi da dune U DESNO!
Preporuke:
52
2
2
četvrtak, 14 jul 2011 17:15
Vlada Kanada
Svaka čast za članak! Srbija i Srbi, gde god da žive, umiriti se ne mogu! Forca Srbija! Forca Srbi!
Preporuke:
40
1
3
četvrtak, 14 jul 2011 17:32
Vlada Kanada
Izjavljujem jasno i glasno, pri punoj svesti sledeće:
Volim Srbiju! Volim Srpkinje, a najviše svoju ženu i decu kojom me je nagradila! Volim sve što je Srpsko! Volim i ono što ne valja i što je ružno, jer je moje i samo moje! Volim i srpske kontejnere za đubre, jer su prirodno prljavi, a ne bezdušno i neprirodno čisti! Volim i srpsko blato po kome sam gacao. Volim i najveće srpske gluposti i gadosti, jer ih svakodnevno prepoznajem u sebi i javno ih priznajem, i svakodnevno molim Boga da mi pomogne da budem bolji. Volim i svoj veliki nos, nasleđen od babe-kurjaka, koja je preživela dva krvava svetska rata, i što je, kao mlada udovica, odgajila sedam sinova i jednu kćer. Jednostavno volim sve što nosi pridev SRPSKI! Ali volim najviše sve ono Srpsko što bilo koji drugi ne voli, mrzi ili se gadi. I ja njih ne volim, mrzim i gadim.
Preporuke:
73
4
4
četvrtak, 14 jul 2011 17:43
ispravka
..sa opsednutošću MIŠLJENJEM*
Preporuke:
11
0
5
četvrtak, 14 jul 2011 17:51
MM
Nažalost, ovo je jako dobra i tačna analiza.
Preporuke:
33
2
6
četvrtak, 14 jul 2011 18:07
Milan Nedic
Izuzetan tekst.Potpuno dekontaminiranje srpske pseudo-elite.Nazalost nas narod trpi takve na vlasti,ne samo zato sto je "nateran" . "porobljen" itd. ,vec i zbog toga sto je vecina naseg naroda zaslepljeno MAMONOM t.j. materijalizmom.Sto se ne pokrene akcija za pomoc narodima Istocne Afrike?Nije da smo toliko siromasni,toj izgladneloj deci ne treba mnogo, moglo bi se puno pomoci.Ne pomazemo im iz tog razloga jer se nesto mnogo ne razlikujemo od "Trulog Zapada",postali smo ,vecina od nas ISTI ONI.Moramo se povesti za Hristom i pomoci svakom i Hrvatu i Albancu i Somalijcu i Amerikancu,jer cemo jedino tako dokazati da smo na pravom evandjeoskom putu spasenja!
Preporuke:
21
3
7
četvrtak, 14 jul 2011 18:16
Zoran Đorđević
Protivnici Slobodana Miloševića često vole da kažu: "On nas je posvađao sa celim svetom".
Jednom prilikom sam jednog takvog upitao oko čega smo se mi to posvađali sa, recimo, Kanađanima. Jesmo li sekli drva u njihovim šumama, lovili ribu u njihovim teritorijalnim vodama? Da li je neki naš mangup silovao ćerku kanadskog ambasadora? Šta smo mi njima zgrešili?
Nije znao da mi odgovori. Za njega je "ceo svet" bio ono o čemu piše Arsenijević, i Miloševićeva krivica je u tome što nije pristao da "legne na rudu" ili "da dâ d... pod kiriju".
A taj svet ima za cilj, to sam već jednom napisao, da stvori sliku o tome kako su Srbi sve nevolje koje su im se u prošlom veku desile zaslužili. To im onda daje opravdanje za sve što protiv Srba rade.
Preporuke:
53
1
8
četvrtak, 14 jul 2011 18:30
Ceca Lazinica
Punih jedanaest godina nam pune glavu o EU i njihovom školstvu, zdravstvu, pravosuđu i ostalom.Ne valja naše sjeme paradajza, mrkve, krastavaca, njihovo je bolje.Čak ni naše krave ne daju tako dobro mlijeko.A nigdje nema suprotnosti neko ko će reći nešto u prilog sitnijem paradajzu ili narandžastijoj mrkvi.Pa pogledajte na rts negdje oko 12.30 eu net i samo pričaju kako je tamo i kako je vamo.I kako oni nama pomažu i kako i mi treba tako da uradimo.U cijeloj toj priči "obični" ljudi se gube,porodice rasturaju.Nemaju nikakvu šansu da čuju i drugu stranu. Svako može da ode preko i da donese neke druge utiske.Tako kitimo jelku već sredinom decembra.I ima jako puno takvih sitnica gdje ustvari postajemo pokondirene tikve.Borba je jako teška i naporna al se uspjeva nekako.Najteže je kad se mora djeci objašnjavati da nisu bitne patike air max i telefoni od nekoliko stotina evra.
Preporuke:
33
1
9
četvrtak, 14 jul 2011 18:44
Gordana Sandalj
Drugi o nama
Zahvaljujući svojim crkvama i kulturnom nasleđu, Srbi su uspeli da pobede svoje neprijatelje, sjedinjujući, stičući nacionalnu svest i osvajajući slobodu.
Gabrijel Mije (Francuska), 1919.
Ako je uopšte moguće da jedna nacija kupuje svoje jedinstvo i svoju slobodu krvlju i suzama, Srbi su tu cenu platili. Oni se petsto godina nisu pomirili sa robstvom, već su se opirali, neprestano prema svetlosti.
R.G.D. Lafan (Engleska), 1917.
Srbin voli svoje drveće kao što Švajcarac voli svoje planine, i kao što Danac voli more. Kao džin, drvo stoji na bojnom polju i bori se protiv neprijatelja Srba. Zeleni, lisnati zastor grana pruža se iznad dece koja se igraju. Grana je pustila korenje i, ako joj bude dozvoljeno da se razvija, rašće smelo kao jedno od prvih kraljevskih drveća Evrope.
Hans Kristijan Andersen (Danska), 1842.
Srbi bezgranično veruju u svoju sposobnost da se takmiče sa dostignućima najmoćnijih nacija sveta.
Preporuke:
39
1
10
četvrtak, 14 jul 2011 18:45
Gordana Sandalj
R.G.D. Lafan (Engleska), 1917.
Tokom ovog putovanja nisam, bar ja, Srbiju video kao zemlju paranoičara – naprotiv video sam je kao ogromnu sobu jednog siročeta, da, jednog sirotog, napuštenog deteta.
Peter Handke (Austrija), 1996.
Srbi su veoma lepi ljudi i nimalo ne liče na Grke. Srbi su visoki, veom azgodni, imaju tamniji ten i jako lepe oči.
Izabela Ros (Škotska), 1916.
A ja više volim siromaško srbsko kamenje. Srbi znaju da pate i ćute. Video sam ih nepokretne i bez reči na kiši, danima, bez šinjela i ponekad bez hleba. Pa niko ni da zagunđa. Video sam ih ponovo kasnije u bolnicama, kako odlučno podnose operacije, sa cigaretom u ustima, dok im se lice bledi a crne razrogačene oči, jedino one žive, okreću ka nebu na Istoku... Zato se poklanjam pred tim bezobličnim blokovima, kojima je pobožnost bližnjih posula puteve.
Preporuke:
38
0
11
četvrtak, 14 jul 2011 18:46
Gordana Sandalj
Rene Mije (Francuska), 1891.
Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi ljudi – LjUDI! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom! Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu!
Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi.
Maksim Gorki (Rusija)
A evo šta još ne smete zaboraviti, misleći o Srbiji: nas Ruse u Srbiji vole – toplom, iskrenom, nežnom ljubavlju. Poslednju svoju prostirku staviće pod vaše ruske noge. Odvojiće od svojih gladnih usta poslednju krišku hleba i sa božanstvenom izdašnošću siromaška ugostiće vas, svog najdražeg gosta iz mile Rusije. A znate li koga oni – moleći se Bogu – pominju pre svoje dečice? – RUSIJU! Hiljadu godina, očekivajući sunce, znate li na koju stranu gledaju njeni raspeti mučenici, znate li kome upućuju suze i uzdahe matere mučeničke dece? – Tamo gde se iza sive magle svetla prema nebu zlatna kubeta moskovskog Kremlja.
Preporuke:
38
2
12
četvrtak, 14 jul 2011 18:47
Gordana Sandalj
Leo d` Orfer (Francuska), 1916.
Kada nisu bili na službi, srbski vojnici nosili su za kapom ili iza uveta cveće, a često su cvećem kitili i puščane cevi. Front je postao njihov dom. Svoj pogled upravljali su vojnici preko granice ispred sebe. Sanjali su i danju i noću o svom selu, tamo daleko, i živeli su očekujući onaj dan kada će se izboriti za povratak u svoje selo.
Ledi I. E. Haton (Škotska), 1919.
Ako posmatramo obnovu fašizma i islamski fanatizam protiv kojih se oni bore, moglo bi se s pravom reći da su Srbi ti, a ne bosanci, koji vode bitku za nas.
Filip DŽenkins (SAD), 1995.
Od poezije u kojoj nema ničeg suvišnog, i u kojoj svaka reč teži ka cilju, ja poznajem svega dva modela: Dantea i srbsku narodnu poeziju.
Preporuke:
32
1
13
četvrtak, 14 jul 2011 18:49
Gordana Sandalj
Nikola Tomazeo (Italija), 1844.
"Narod koji peva, misli i dela kao srbski, ne zaslužuje da nosi ime podjarmljenog naroda."... Meni pak, koji sam davno prepevao Žalosnu pjesanicu plemenite Asan- aginice i za tu lepu pesmu kod mnogih probudio interesovanje, svakako je stalo do toga da usrednije preporučim jedan jezik, koji nam je sada postao pristupačan preko gramatike, rečnika i tolikih uzornih pesama. Nikada nisam prestajao da se upoznajem sa pesmama iz srbskih narečja.
Johan Volfgang Gete (Nemačka), 1824.
Između svih današnjih Slovena Srbi imaju najčistije, najblagoglasnije narečje. Njihovo narodno pesništvo po obilju svom i odmerenosti – po mom mnjenju – premašuje sve što mi je u toj vrsti poznato.
Jakob Grim (Nemačka), 1823.
Srbin živi svoju poeziju.
Tereza Albertina Fon Jakob (Talfi) (Nemačka), 1836.
Gusle vise na zidu krčme, kao što gitara ili španski pandero vise na zidu posade, i onaj posetilac koji najbolje zna srbske pesme, skida instrument sa zida i počinje da peva...
Preporuke:
30
1
14
četvrtak, 14 jul 2011 18:50
Gordana Sandalj
To svakako nije muzika i čovek bi čak rekao da u tim pesmama nema ni melodije, ni harmonije, ni oblika, ni tona međutim, to veoma jednolično zapevanje ima u sebi nečeg privlačnog, tužnog, mračnog, sa ponekim bljeskom i pobedničkim tonom. To je kao istorija srbskog naroda, punog tuge i punog nade to su njihova Ilijada, njihova Odiseja i njihov Romasero...
Šarl Irijart (Francuska), 1856.
Na usnama ljudi su pesme, bezbrojne kao što su bezbrojni i listovi na drveću u ovim šumama. I kao što plodne zelene grane podsećaju Danca na njegova zelena ostrva, tako ga i ove pesme podsećaju na balade njegove zemlje.
Hans Kristijan Andersen (Danska), 1842.
Barem su kod Srba istorija i poezija pod ruku, pa je dovoljno pročitati njihove narodne pesme da bi se saznalo šta su voleli, šta mrzeli i zbog čega su sve stradali. Pesme su njihovi letopisi i to je možda razlog što od njih nikada nije bilo narodskijih i večnijih.
Preporuke:
30
0
15
četvrtak, 14 jul 2011 18:50
Gordana Sandalj
Šarl Irijart (Francuska), 1856.
Od svih čuda srbske vizantijske arhitekture, nema ničeg čudesnijeg od crkve u manastiru Gračanica. To je milutinovo najveće postignuće i vodeći primer kosmetskog stila.
Sesil Stjuart (Engleska), 1968.
Ovi srbski pesnici, romantični i očajni, ironični i uvek preko crte u koštacu sa normalnošću života, jesu arhetip poezije pune emocija i želja, besa i detinjaste nežnosti. Romantizam i boemski život. Sinoć, kao i drugih dana, lepota me je uništila: muzika, čitanje pesama u bilo koje doba dana, duge noći razgovora, nežni pogledi žena, sve se meša sa nostalgijom za nečim čega nema, sa nemogućnošću savršenog odnosa sa životom. Možda je to predrasuda, samosažaljenje. Ili je to možda jezgro svake autentične poezije. Ovde je vreme relativno. Jede se kada se stigne, ne spava se do zore bez ikakvih problema. Poezija je glas srca, duša naroda. Ovde je važno srce, važna su osećanja, podudarnost ili nepodudarnost duša, žestoka i očajna strast.
Preporuke:
26
0
16
četvrtak, 14 jul 2011 18:52
Gordana Sandalj
R.G.D. Lafan (Engleska), 1917.
"S Božjom pomoću pođi rode moj. Šaljem te tamo da iskupiš svoju zakletvu, jer ćeš se tamo boriti za tvoju majku. Za majku tvoju, moju, za majku nas sviju. Ja sam te rodila, odojila i othranila ali si ti sin majke Srbije, ti si dete zemlje na kojoj si ugledao beli dan, velike majke naše. Jes, to je majka tvoja. I pođi, mladi vojniče, napred da braniš majku tvoju i da je čuvaš, kao što si se zakleo."
Klod i Alisa Askju (Engleska), monolog Jele (Zakletva- komad iz srbskog života u jednom činu), 1916.
Ne bi trebalo propustiti pravoslavnu službu, ako ni zbog čega, ono da bi se iskusila dubina raskola između običaja Istoka i Zapada. Cela organizacija i atmosfera potpuno su drugačije nego na Zapadu. Ljudi ne sede sami, u privatnoj introspekciji, već stoje pored svojih prijatelja i u društvu anđela. Ovde su klupe i stolice nepotrebne. Nema himne, niti instrumentalne muzike, postoji samo intimno zajedništvo, u kojem čak ni pevači koji ofecijelno pevaju nisu
Preporuke:
25
0
17
četvrtak, 14 jul 2011 18:53
Gordana Sandalj
izdvojeni, kao što je to kod zapadnih horova, već su članovi kongregacije u kojoj stoje. Glasovi odjekuju u crkvi zbog posebnih akustičnih osobina kupole, kao da dolaze od Hrista odozgo i razležu se preko nebeskog doma koji Njega okružuje. Po noći, kada je mrak, u rukama trepere sveće, a okolo, povijajući se nežno, nastaje korona, lebdeći krug svetlosti koji svojim pokretima kao da pokreće anđele i svece na zidovima i svodovima. Božanske misterije tako se, posvećenima, otkrivaju.
Sesil Stjuart (Engleska), 1959.
Od Lazara je u srbskom narodu ostala poznata kosovska misao i opredeljenje (Njegoš), ili tzv. KOSOVSKI ZAVET, koji predstavlja srbsko ostvarenje hrišćanskog viđenja i doživljaja istorije kao drame u kojoj krajnja pobeda pripada dobru i pravdi, čoveštvu, duhovnoj slobodi.
Preporuke:
30
0
18
četvrtak, 14 jul 2011 18:54
Gordana Sandalj
Fransis Kont (Francuska), 1986.
Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se 5 000 živih srbskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su – milovali našu decu, davali im bombone! Razgovarali su sa nama! Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili! Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srbski jezik. Sad tek shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila – Srbija. Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani u njihovom Svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama, koje je naš Gete tako voleo... Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Namaca, a toj pobedi, i Srbima, koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.
Preporuke:
22
2
19
četvrtak, 14 jul 2011 18:55
Gordana Sandalj
Peter Handke (Austrija), 1996.
Ona je još bila toliko ucveljena i srca još uvek toliko stegnutog da nije mogla ni iskazati ono što je htela da nam kaže. Stvar je u ovome: kako je bila obaveštena da dolaze sakupljači danka, ona je sakrila svoje dete, koje je imalo osam do deset godina, da joj ga ne odvedu. Da bi je naterali da prizna gde se dete nalazi, Turci su joj iščupali bradavice na dojkama vrelim gvožđem. Mi u to nismo mogli poverovati, tim pre što je taj deo tela tako osetljiv da se to ne bi moglo učiniti da ne nastupi smrt, sve dok nam ona ne otkri grudi na kojima ugledasmo rane još nezaceljene. Doista, svi do jednog, čak i naši janičari, osetismo silno sažaljenje sagledavši takvu svirepost i nasilje koje je više nego varvarsko i nečovečno.
Preporuke:
25
0
20
četvrtak, 14 jul 2011 18:56
Gordana Sandalj
Žan Palern Forezjen (Francuska), 1581.
Sav je narod ovde pravoslavne vere. Međutim, centralnije i severnije oblasti, koje sam dobro upoznao, pretežno su naseljene rimokatolicima. Često se naglašava da su pravoslavni, ortodoksni, u Bosni uopšte moralniji i hrabriji od Latina. Pravoslavni pop drži svoje vernike za ruku, a rimokatolički sveštenik ih vuče za nos.
Artur DŽ. Evans (Engleska), 1877.
Poznato je da Austrijanci u Srbiji vrše denacionalizaciju, što je jedan od najzločinačkijih i najneobičnijih poduhvata u ovom ratu. Tako se pravoslavna vera suzbija na veoma nasilan, ponekad veoma sraman i najneskriveniji način, u korist katoličke vere, čime se do izvesne mere objašnjava zašto je papa smatrao da treba oprezno da ćuti o Srbima u svojoj noti zaraćenim stranama. I nacionalni jezik izložen j eprogonu, kao i vera. Ćirilsko pismo je
Preporuke:
23
0
21
četvrtak, 14 jul 2011 18:57
PANTA REI
Odličan tekst.Imam utisak da su ove osobine našeg naroda (pokondirenost, rajinski mentalitet),posebno prevladale poslednjih godina,ali eto,o tome su pisali mnogi naši velikani iz prošlih vremena.Pitam se koliko još autodestruktivnosti može da podnese ovaj narod ,a da ipak sačuva svoj identitet ,i neku kritičnu masu logičnog rasuđivanja..Setimo se da su neki narodi nestali ,da ima naroda bez države. Kakva je budućnost naroda koji se odriče svog jezika ,pisma,svojih velikana, mitova i svega onoga što ga je,ipak,održalo toliko vekova ? Istorijski procesi nam se čine spori , jer rezultati naših činjenja nisu odmah primetni . Ipak ,na kraju,svako snosi posledice svog ponašanja.Bojim se da je ova naša "mentalitetska falinka" isuviše metastazirala u ova vremena i da možda naplata istorijskog računa nije tako daleko.
Preporuke:
14
2
22
četvrtak, 14 jul 2011 18:57
Todor
Prva decenija 21. veka svakako zaslužuje da se po njoj piše novo poglavlje u istoriji mentaliteta kod Srba. Ovaj tekst pokazuje šta je u stvari malograđanština i ko je u ovoj naciji malograđanin!
Preporuke:
17
1
23
četvrtak, 14 jul 2011 18:57
Gordana Sandalj
strogo zabranjeno, pošto se smatra jednom od odlika srbskog jezika. U gradovima su imena ulica prepisana na latinicu. Ovi progoni proširuju se, uostalom, i na nacionalnu književnost. Svuda su zaplenjene zbirke narodnih pesama, a za one koji ih skrivaju predviđene su stroge kazne. Pošto u tim pesmama nema ničeg protiv Austrije i pošto pričaju samo o borbi Srba protiv Turaka, jasno je da su zabranjene sa jednim jedinim ciljem, ciljem uništavanja svih ispoljavanja srbskog nacionalnog duha zabranjena su i pesnička dela B. Radičevića i J.Jovanovića Zmaja (...), čije su se pesme tokom više od pola veka slobodno širile među Srbima u Austro-Ugarskoj ta dela prokažena su samo zato što su napisana na srbskom jeziku.
Kurcio Malaparte (Italija), 1944.
Deca nisu bila pošteđena i za njih su postavljeni posebni logori. Između ostalih ovih devet: Lobor, Jablanac kod Jasenovca, Mlaka, Broćiće, Ustići, Stara Gradiška, Sisak, Jastrebarsko i Gornja Rijeka. Uništenje dece na ovim mestima bi delovalo
Preporuke:
25
1
24
četvrtak, 14 jul 2011 18:59
Gordana Sandalj
neverovatno, da ne postoje iskazi očevidaca, od kojih je jedan posvedočio: "U to vreme su u logor u Staroj Gradiški svakodnevno dolazile nove žene i deca. Posle četrnaest dana zapovednik logora Vrban naredio je da sva deca budu odvojena od majki i stavljena u jednu sobu. Nama desetorici je bilo rečeno da ih tamo nosimo u ćebadima. Kada je soba napunjena, Vrban je pustio otrovni gas i ubio ih."
Avro Menhetn (SAD), 1988.
Proučavanjem zločinačke bilansne liste, izračunato je da je vlada Pavelić-Artuković uspela da pobije približno 750 000 pravoslavnih Srba, a da deportuje ili progna 300 000. Ubijeno je takođe 60 000 Jevreja i 26 000 Roma. U rimokatoličku veru je na silu prevedeno oko 240 000 srbskih pravoslavaca, a najveći broj je, treba reći, bio na teritoriji biskupije njegove visosti Stepinca.
Edmon Pari (Francuska), 1961.
Preporuke:
23
1
25
četvrtak, 14 jul 2011 19:00
Gordana Sandalj
Ali. Šta. Zar zbog tih falsifikovanih granica naša vlada treba da počne rat, kao u Jugoslaviji? Ne daj Bože, uopšte ne odobravam jugoslovensku varijantu. Ali njihova nesreća ima iste uzroke postavljene su lažne granice, (iseljeni su Srbi sa Kosova, istorijske srbske postojbine, i tamo naseljavani Albanci.) I čim je Jugoslavija počela da se raspada, rukovodioci zapadnih država su, iz koristoljubive računice, za 24 sata priznali nove države, ne obazirući se uopšte na to da su postojeće etničke granice neodržive.Alfonso Rejes (Meksiko), 1919.
Kulturni značaj Svetog Save ogleda se i u bogatoj arhitekturi i umetnosti slikarstva, koje je pod njegovim direktnim nadzorom ostvarivano u Svetoj Gori i Nemanjića Srbiji, naročito u veliko manastiru Studenici, pa zatim u Arhiepiskopiji u Žiči i dalje u Mileševi i drugim srbskim zadužbinama. Savin je veliki značaj takođe u stvaralačkom preporodu naroda i narodnog života, po čemu je kod Srba ostao u bezbrojnim pričama, anegdotama, poslovicama, toponimijama.
Preporuke:
23
1
26
četvrtak, 14 jul 2011 19:06
Gordana Sandalj
DŽon Rid (SAD), 1915.
Priča se da je beogradski paša 1809. godine, u toku opasne borbe, dok se povlačio na čelu svoje vojske, naredio da se zastane da bi dao vremena vonjicima da zapale lulu, što je jako željeno okrepljenje u tim strašnim ratovima. Karađorđe, koga je njegova srećna zvezda dovela tu blizu, jurnu na njih i satre ih. Od toga dana, ne samo ulica, već ceo kraj (u Beogradu), pa čak i jedna džamija, koju su Turci tu imali, dobiše ime Palilula, zajedljivo podrugivanje na adresu pobeđenih ugnjetača.
Tako se pisalo nekada ali danas ne zbog opasnog virusa koji se zove globalizam.Pa šta je to naš predsednik želeo da ugradi u svest naše omladine kada im je nedavno rekao "Slobodan si kad imaš napismeno da si slobodan".Gori je od samih tvoraca NSP.
Preporuke:
24
1
27
četvrtak, 14 jul 2011 19:11
@Vlada Kanada
Kad toliko volis Srbiju, sto se u istu ne vratis, da zivis, radis i gajis decu jednako kako je baba koju spominjes gajila?
Ja ne volim sto su srpski kontejneri prljavi niti mislim da je to izraz lokalne posebnosti. Niti mislim da je nesto sto ima atribut "srpski" (ili "albanski", "americki", "vijetnamski" itd) po sebi dobro ili lose.
Preporuke:
11
26
28
četvrtak, 14 jul 2011 19:12
Primarius
Postovani Autore,
zavaravate sebe i narod koji ovo cita da je slika Srba u GLOBALNOM svetu bolja nego sto izgleda. Po vasem misljenju mi smo savrseno dobri ovakvi kakvi smo i marketinske agencije obavljaju dobar posao da nas izreklamiraju, medjutim ovi sto su nas bombardovali nas ne vole i dzaba! Vi nas savetujete da se gordimo svojom gluposcu i primitivizmom uz to nas orijentisuci na zemlje 3 sveta za koje nas lazno navodite da nas vole i podrzavaju. Najposle, kao da mi ne pripadamo zapadnoj civilizaciji pa da nas nije briga sta ona misli o nama.
Preporuke:
1
35
29
četvrtak, 14 jul 2011 19:12
Agent MI6
Pored želje za služenjem, ulizivanjem i foliranjem postoji i želja za slobodom, dostojanstvom i izvornošću
Izvornošću? Šta li mu sad pa to znači? U Vujakliji nema definicije dotičnog pojma.
Preporuke:
3
33
30
četvrtak, 14 jul 2011 19:40
Misa
Jos je Jovan Cvijic pisao o rajinskom mentalitetu srbijanaca, u teskim vremenima ta osobina dolazi do punog izrazaja
Preporuke:
13
9
31
četvrtak, 14 jul 2011 19:45
thinking maize Gordani Sandalj, pa izvesnom kukavcu @Vlada Kanada
Tako sestro Srpkinjo! Uzgred, kad se pitaš "glede" izjave "DŽordža Klunija" da je "neko kriv dok ne donese potvrdu da nije kriv" ili sl., pa daćemo mu tu potvrdu, na nju će da dobije bonove za Z... menzu! Sada postavljač kukavičjih jaja, izvesni mrzitelj g-dina Vlade Kanade: Pitaš se što se g-din Vlada ne vrati iz Kanade u Srbiju? Pa to je NAŠ čovek u NjIHOVIM redovima! Elem, kada jednom Srbija bude došla NA NAPLATU, gosn Vlada će da nam javi ŠTA VREDI TAMO NA Zapadu, eda bi uzeli kao RATNU REPARACIJU! Prošetaj Kalemegdanom pa vidi tursku i austrijsku ratnu reparaciju, pa onda Građevinskim fakultetom, gde stoje kao učila nemačke REPARACIJE, a daće Bog da mi gosn Vlada prenese ovde jedan DOBAR POLjOPRIVREDNI INSTITUT iz Ajove, pa da UNAPREDIMO naš KUKURUZ, da nam SVAKI KLIP IMA BAR 5 kila! Još nešto, TVOJI ĆE DA KRUNE TAJ KUKURUZ NA ZATVORSKOJ EKONOMIJI! Srbi su se humanizovali i racionalizovali, neće kao za Karađorđa i Miloša da SKRAĆUJU ZA GLAVU IZDAJNIKE, samo će ih NATERATI da RADE!
Preporuke:
32
1
32
četvrtak, 14 jul 2011 20:45
Miloje
Radi potpune istine, radi potpunijeg sagledavanja situacije da „svetski“ mediji nastavljaju satanizaciju Srba, MORA se istaći činjenica da „srpski“ učesnici u ovoj satanizaciji, bar njihova većina, svoju aktivnost provode od 2000. godine , odnosno od dana i vremena kada je Srbija postala i bukvalno porobljena, a u Srbiji su Srbi posebno porobljeni (a možda su i jedini zarobljenici u odnosu na pripadnike drugih naroda). S jedne strane, sistemom plaćanja i vladanja, a sdruge strane, izborom po nacionalnosti u „predstavljanju“ Srba i Srbije u medijima MOĆNIH, i lažno bogatih, agresorskih država, prednjače oni koji NE vole ni Srbe ni Srbiju, i koji se ne osećaju pripadnicima Srba i Srbije. Neka se izvrši analiza porekla nosilaca antisrpske propagande u Srbiji i van Srbije. Neka se tačno navede nacionalna pripadnost nosilaca antisrbizma, način na koji su plaćeni i gazde kojima odgovaraju (po čijoj „milosti“ rade taj posao).
Preporuke:
24
1
33
četvrtak, 14 jul 2011 20:48
Miloje
Ko drži ključne tačke medija u Srbiji, ko ih je na ta ključna mesta postavio i ko ih štiti? Zašto je stanje u Srbiji takvo da oni koji pljuju po svemu što je srpsko, da oni koji doprinose satanizaciji Srba, rade to potpuno slobodno i zaštićeno, a, istovremeno, Srbin, koji se brani, MORA da se brani sa deset rukavica, da ne bi bio dodatno optužen? „Okreni obrni“ da damo objašnjenje, dolazimo do glavnog razloga: Srbi su u Srbiji porobljeni.
Preporuke:
27
1
34
četvrtak, 14 jul 2011 20:53
novi sad
A onda se sve ovo može spustiti malo niže (ili bliže) i videti isti takav odnos koji "nobles" iz Vojvodine, ubedjujući sebe (jer one koji misle i vide ne mogu) da su bolji od stanovnika ostatka Srbije, prema svemu što dolazi iz slovenije i hrvatske. Ono se, od konzervi do muzike, proglašava automatski najboljim a onda slede uzdasi: "E...(šta već)"
Mladje generacije će valjda početi da gledaju tako da vide i da konačno kaži NEMA TU NIČEGA ZA NAS.
Preporuke:
25
0
35
četvrtak, 14 jul 2011 21:23
thinking maize
Kad već neko pomenu "Vojvođanere" i njihov "nobles" (uostalom, nije Sterija džaba bio iz Vojvodine!), "glede" Zapada, šta mislite ŠTA ĆE SE NAĆI KADA PO NEMINOVNIM PROMENAMA neko bude "protrkeljisao" npr. poslovne knjige "Egzita"?! Mislim da će Braca Kertes sa njegovim "šemama" da bude "malo dete" spram tih muvačina! A o tome da se UPRAVO OD uprave "Egzita" INSISTIRA na "povezivanju mladih iz regiona", sa posebnim naglaskom na "mlade sa Kosova", bilo bi zgodno "protrkeljisati" ODAKLE POTIČE ONOLIKA "VUTRA", "TURČIN", "GANDŽA", pa i "jače stvari", koje se konzumiraju na "Egzitu"?! Eeee, "ZAKLELA SE ZEMLjA RAJU..."
Preporuke:
30
2
36
četvrtak, 14 jul 2011 21:47
mali perica
Preteraste. Naglasak je na mimikrija a ne trajna karakterna osobina. Naprotiv, izrazita karakterna osobina srba je da kaze – ma ko ih sisa. Vecina tako i misli.
Na taj nacin o tome mlate samo novinari.
Preporuke:
15
0
37
četvrtak, 14 jul 2011 21:48
jk
@Agent MI6
Naravno da "te reči" nema u Vujakliji. Vujaklijin rečnik je rečnik STRANIH REČI I IZRAZA a ovo nije strana reč.
Pogledajte u Srpski rečnik, kad ni jezik kojim govorite ne poznajete.
Preporuke:
32
0
38
četvrtak, 14 jul 2011 22:08
Vojvoda Vojislav
Pa očigledno je da nije problem u samom narodu,već u onima koji ga vode i onima koji kontrolišu medije,a to su stranci.
Naši umetnici se "šlihtaju" Zapadu jer znaju da će ako u svojim delima potvrde uvreženo mišljenje o Srbima dobiti novac od evropskih fondova,a i od narodnih para koje dobijaju iz budžeta, jer navodno nismo doživeli katarzu,a doživećemo je, jel te ako Srbe predstave kao silovatelje,čedomorce,pijandure,zlostavljače itd.
Pomoć Japanu su organizovali BG vlastodršci,a ne narod.
Srbi baš nešto i ne slave Andrića(nisu organizovali proslavu Nobela,niti je iko obeležio ove god. dan njegove smrti),za Teslu slabo znaju i sami Ameri,o Pupinu i da ne pišem.
Srbi nemaju ropski mentalitet,jer su dizali brojne ustanke u proteklim vekovima.
Smrt Tatona je pratila velika medijska pažnja po nalogu vlasti,radi obračuna sa navijačima.
Treba rešiti pitanje loše privatizacije i korupcije koja je pratila lošu privatizaciju i neće biti kompleksa.
"Isključi TV,uključi mozak"!!!
Preporuke:
25
0
39
četvrtak, 14 jul 2011 22:36
Vojvoda Vojislav
Arčibald Rajs "Čujte Srbi"
Ta ljubomora kaste zvane „inteligencija" srbskog naroda ne iziskuje se prema strancima već i prema sunarodnicima. „Otmeno društvo" tako ne dozvoljava nekom svom članu da se izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da prepreči put onome ko se osmeli i poželi da istupi iz njegovih redova. Ako je, pak, nemoćno da ga u tome spreči, progoniće ga spletkama, čak i kletvama. Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih, i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato i najznačajnija mesta u administraciji i drugde najčešće zauzimaju ljudi bez ikakve vrednosti, zato vam je i politički kadar kukavan.
Uprkos svemu ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi, jer bez njega ćete možda ponovo doživeti vreme robovanja koje ni u čemu neće zaostajati za onim pretrpljenim koje su vaši stari pobedili žrtvovanjem i junaštvom.
Preporuke:
28
1
40
četvrtak, 14 jul 2011 22:50
Milena
Bravo! Apsolutno se slažem!
Izneli ste sve tako temeljno da nemam ništa da dodam sem one stare "U se i u svoje kljuse".
Preporuke:
14
2
41
četvrtak, 14 jul 2011 22:54
Dejan
Odličan članak.
Kao što postoje loši i dobri ljudi, isto tako postoje loši i dobri narodi. Ovde važe genralizacije ma šta ko pričao o pojedincima.
Klub bogatih i moćnih je postao takav zahvaljujući okrutnim i zločinačkim poduhvatima tih naroda.
Englezi, Holanđani, Španci, "Belgijanci", Amerikanci, pa i Nemci i Italijani su pravili haos po svetu u potrazi za zadovoljenjem svoje samoživosti.
Čitav američki kontinent su istrebili zarad zlata i srebra.
Oni su potomci zločinaca i krvnika, i takvi im se geni i danas nalaze u njima.
Mi vidimo da nisu promenili ponašanje ni danas, da ih prosto žulja ruka na pištolju.
Srbija treba da sa njima trguje u meri svojih interesa, i da se jasno ogradi od njihove zločinačke pomame po svetu.
Zapad postaje dekadentan, bogatstvo se tanji, pojavljuju se novi narodi za trpezom, a nema obilnog obroka za sve. Neminovan je neki lom, kakav će da bude, ne znam.
Preporuke:
33
2
42
četvrtak, 14 jul 2011 23:08
Dejan
Evidentno je da su potomci tih naroda-serijskih ubica (Srbija je samo jedna na dugom spisku žrtava), nasledili ravnodušnost prema patnjama drugih, odsustvo protesta zbog zločina svojih vlada, a da nisu nasledili volju za borbom njihovih predaka.
Gadafi će nehotice ući u istoriju, kao čovek koji je slomio koncept "hirurških intervencija". Ubuduće će mladost Zapada da bude suočena sa mogućnošću opštih i delimičnih mobilizacija. Nemaju više moći i novca za plaćeničke vojske.
Tako će momci navikli na muzičke festivale, putovanja i dobar život da se suoče sa ratom.
Kina i Islam se neće umiriti tako lako.
Dugovi stižu na naplatu (ovih dana i bukvalno).
Mi Srbi zato ne treba da se ukrcavamo na Titanik, nego da sačekamo po strani dok viševekovno zlo ne dobije zasluženu kaznu.
O mišljenju sveta ne treba trošiti reči, niko nikoga tu ne voli, niti ikoga briga za tuđe mišljenje. Idite na engleske sajtove, pa vidite kolika je mržnja i poruga usmerena prema Francuzima.
Preporuke:
27
2
43
četvrtak, 14 jul 2011 23:16
Lola
Sve je tako, mnogo nam je stalo šta te budže zemlje kažu za nas. Evo malog primera iz mog iskustva.
Neki klinci 17-18 godina iz naše zemlje su bili u Nmeačkoj i imali su za vodiča čoveka iz agencije, tipa od 30tak godina. Gledali su ga kao božanstvo, tapkali po ramenima, pokušavali da ga zasmeju, da budu što prisniji. Jer on je iz Nemačke, vozi dobra kola (za naše standarde), nosi skupu odeću... A tip ih pri tom prilično ignoriše.
OK je to što smo prijateljski raspoloženi prema nekom, ali moramo imati neko svoje dostojanstvo. Baš me zanima kako bi se ponašali da su bili u Rumuniji!?
Preporuke:
22
1
44
petak, 15 jul 2011 00:02
Sarajlija
Odličan tekst!!! Samo da ga ne zaboravimo.
@MI6
Tražite u pogrešnom rečniku. Vujaklijin rečnik je rečnik stranih reči i izraza. Verovatno ćete moći proveriti ovu reč za nekih 40 godina kada SANU završi rečnik srpskog jezika. Možda se u međuvremenu više potrudi google.
Preporuke:
13
0
45
petak, 15 jul 2011 00:40
Marko Gay
@ Primarius
Najposle, kao da mi ne pripadamo zapadnoj civilizaciji
Ne zavaravajte se. Naravno da ne pripadate. Ko u New Yorku ili Londonu smatra Srbiju zapadnom zemljom?
@ Vlada Kanada
Jednostavno volim sve što nosi pridev SRPSKI!
Srpski homoseksualci.
@ Zoran Đorđević
A taj svet ima za cilj, to sam već jednom napisao, da stvori sliku o tome kako su Srbi sve nevolje koje su im se u prošlom veku desile zaslužili.
Tacno ali nam olaksavate posao.
@ Ceca Lazinica
Najteže je kad se mora djeci objašnjavati da nisu bitne patike air max i telefoni od nekoliko stotina evra.
Mladi u Srbiji zaista imaju upadljivo losije mobilne telefone, ne samo od vrsnjaka na Zapadu, nego i mnogim zemljama treceg sveta. Meni nije bas nebitno, gotovo da sam se sazalio.
Preporuke:
2
30
46
petak, 15 jul 2011 00:55
Observantes
Sve u redu što se tiče teksta ali zar nije Slobodan Milošević bio afirmator antirajinskog mentaliteta? Milošević je retko putovao. Njemu su dolazili "na noge". Danas, kada su završili posao sa Srbijom, niko od značajnih nedolazi. Aktuelni putuju a po rezultatu, ispostaviće se više će to biti samo turizam. Dolaze nam operativne birokrate da ponavljaju kolonijalističko, ucenjivačko gradivo. Srbija ih neinteresuje. Taj mentalitet se posebno prepoznaje posle najnovijih sportskih uspeha N. Đokovića. Ekvivalent mu je M. Čavić sportskim rezultatom ali posle sankcionisanja, zbog „nepoželjne majice“, ovaj Srbin je arsenijevićevskim rezonom nebitan.
Preporuke:
20
2
47
petak, 15 jul 2011 00:57
Observantes
Ne znaju Srbi danas da osete važno, važnije, najvažnije ali s obzirom na propagandu koja je u dvodecenijskom kontinuumu treba razumeti ovaj „gubitak tla pod nogama“. Sve što je u poslednje dve decenije upotrebljeno protiv srpskog naroda ( a jeste objektivno montruozno) abolira ovaj narod za neke dnevne prostakluke, ponekad za nepojmiljivu samodestrukciju, korupciju itd . (jer nije dobio slobodu u trajanju za lekovito samouređenje). Kada se propagandom jednom narodu kalemi stalnost krivice rajinski mentalitet mu dođe kao željeni proizvod (za okupatora).
Preporuke:
15
0
48
petak, 15 jul 2011 02:17
@MI6 i @Marko Gay
@MI6
Izvornost je srpska reč za "autentičnost". Nalazi se i kod Vujaklije i kod Klajna kao srpski termin za tu stranu reč.
@Marko Gay
Vlada Kanada je jasno rekao da voli srpske žene a posebno svoju.
Preporuke:
21
0
49
petak, 15 jul 2011 02:20
Branislav
Veoma dobra analiza. Pored tog "rajinskog mentaliteta" - mislim da Srbima dosta nedostaje i zdrava doza internacionalizma. Mi kao " mali Rusi" nismo dorasli Rusima po internacionalizmu - možda je i to zbog te rajinske svesti. To je ilustrovano i u ovoj analizi:
"Nama je veoma stalo do Japana, pa smo mu čak slali humanitarnu pomoć i „performanse solidarnosti“. Uporedimo to sa Haitijem, koji je pretrpeo velika razaranja u sličnoj nepogodi, ali kome nismo uputili ništa. Takođe nismo pokazali „solidarnost“ sa Severnom Korejom, koja je trpela glad."
Pa mogli bismo nekada da napravimo performans (ako nemamo novčanih sredstava, kao što nemamo) i za Haiti i za Angolu. Da pokažemo da smo deo sveta koji bar saoseća sa drugima u nevolji.
Čini mi se da je jedna od izraženih mana g.Miloševića bila - nerealnost. On sam izgleda nije bio svestan da je on političar sa ne baš prevelikim sposobnostima za politiku. To ga je (i sve nas) puno koštalo. A i narod je to nekako slabo uviđao, nažalost.
Preporuke:
7
1
50
petak, 15 jul 2011 05:38
Senka
Ne znam dal je gore ovo Andjelkovicevo ignorisanje misljenja “ svijeta”- citaj Zapada ili Arsenijevicev pokusaj da Vas jos vise ubije u pojam kada kaze :” Imidž nije ništa drugo do refleksija sadržaja. Otud proističe da je, dok se sadržaj ne izmeni, nemoguće izmeniti i njegovu refleksiju.“
Istina je u sasvim drugom pravcu od ova dva.
Prije pocetka rata u 90-tim Zapad se odlucio koga ce proglasiti krivcem i zlocincem i tako su udarali u medijske bubnjeve(stvaranje imidža).
I koliko god ispadalo u stvarnosti da su Srbi zrtve – bubnjevi su udarali drugi ritam o Srbima monstrumima i taj se ritam vise cuo.
Imidž o kojem govori Arsenijevic postoji i ne moze se samo tako proglasiti nevazecim, a ne pomaze ni ovo Andjelkovicevo da se ignorise i da mu se ne podilazi.
Strasno je sto u samoj Srbiji imate one koji udaraju u bubnjeve prvobitni ritam o Srbima - monstrumima (Kandicka, Biserko i comp.)i taman da nahranite gladnu Afriku svijet-citaj Zapad nece odustati od stvorenog imidža Srba.
Preporuke:
8
1
51
petak, 15 jul 2011 08:09
Ceca Lazinica
@Marko G.
Stvaraju naše društvo potrošačko.Da, okrenite se oko sebe i vidjet ćete klince osnovce sa mobilnim.
Zapad je godinama nastajao takav kakav je sad,a od nas se očekuje da pređemo sve to za par godina.Tu su se izgubile vrednosti pa se i mi sami gubimo.Nije zlato sve što sija.
Preporuke:
8
1
52
petak, 15 jul 2011 08:55
Dag
Odlična analiza rajinstva i malograđanštine u kompradorskoj eliti Srbije. Njena suštine je nepostojanje ili slabost autentičnog (nacionalnog) identiteta te tzv. druge Srbije. To je podanički odnos prema kulturi bogatih, kao i prema njihovom bogatstvu. Tužno i žalosno!
Preporuke:
11
0
53
petak, 15 jul 2011 10:14
Odbrana i poslednji dani
Ne znam zašto se Arsenijević čudi i postavlja pitanje. Njegova poetska konstrukcija doprinela je lošem imidžu Srba.
Preporuke:
12
0
54
petak, 15 jul 2011 11:10
Dugmic
Redovno citam NSPM ali je ovo prvi put da saljem komentar.Tekst je odlican
Preporuke:
11
0
55
petak, 15 jul 2011 11:34
Coca
Jako dobar članak.
Gordani Sandalj hvala za lep i veoma detaljan prikaz
onoga što je o Srbima u svetu lepo rečeno.
Dejan u komentaru na jednom mestu spomenu da ima
dobrih i loših naroda.
To je misao koja mene već duže vreme muči.
Nije baš često u naše vreme čuti ni pročitati nešto tako jasno i jednostavno napisano, obično se
o kolektivnim osobinama naroda, a naročito kolektivnim krivicama piše sa nipodaštavanjem.
Drugi Hristov dolazak je najavljen kao sud pojedincima i narodima, pa je zaista neobično da se o ovom drugom retko priča, barem u ovim, nazovi
hrišćanskim zemljama, gotovo da je ta tema tabu, iako to ne bi smela biti!
Preporuke:
11
0
56
petak, 15 jul 2011 12:51
Štirlic @ Marko Gay
Da li ste se nekad pitali zašto se u razvijenim zemljama „kulturnog“ Zapada strani filmovi u originalnoj verziji – dakle sa titlovima – daju samo u elitnim bioskopima ? Niste? E pa, reći ću Vam. Zato što prosečan gledalac tih „kulturnih“ zemalja nije u stanju da čita dovoljno brzo da bi mogao da prati titlove. Zato se 95 odsto stranih filmova u "razvijenim" zemljama Z. Evrope sinhronizuje.
Inače dve trećine stanovnika New Yorka i Londona nema pojma na kom kontinentu se nalaze ti gradovi, dakle, gradovi u kojima žive. Srbiju ne smatraju ni zapadnom ni istočnom zemljom jer za nju nisu nikada čuli kao što uostalom nisu čuli ni za većinu drugih evropskih zemalja, počev od Francuske i Italije pa nadalje. Sve u svemu, potrebno je živeti malo duže u Z.Evropi i SAD da bi se stekla prava – a ne turistička ili holivudska slika o tom delu sveta. To bi bio najbolji lek protiv zavaravanja – Vašeg.
Preporuke:
20
0
57
petak, 15 jul 2011 14:24
Fristajlo
Ne sećam se kada sam pročitao tekst sa kojim se lakše mogu složiti; briljantno, pronicljivo, analitično, i bolno tačno.
Sve čestitke autoru...
Preporuke:
15
0
58
petak, 15 jul 2011 16:29
primarius@Marko Gay
Pa izvini, srpski narod realno pripada zapadnoj civilizaciji bez imalo laskanja. Kojoj bi drugo? Jeste da imamo i elemenata Orijenta(sto je po mom misljenju bogatstvo razlicitosti) ali generalno nacin zivota, vrednosni sistem, obrazovanje i sta god drugo hoces prepoznatljivi su elementi kulture srednje evrope. Nasi intelektualci se vekovima obrazuju po evropskim metropoloma. Pitajte Bugare i Rumune sta misle o nama? Pa cak i Cehe! A sta misli i zna prosecan Englez o nama je irelevantno pa se njemu i ne obracamo. Pa ni moja tasta ne zna nista o USA niti o uticaju francuske kulture i jezika! Apsolutno nista a prosecno je obrazovana.
Frustracije i sujeta zbog nase vecite zaostalosti su jedna druga tema koja nas gura u neke iracionalne projekte i uzgaja tu neverovatnu ignoranciju prema svima.
Pa zar nije?
Preporuke:
2
0
59
petak, 15 jul 2011 18:37
aleksandar, oslobodjen za malo
Odlican tekst, i odlicni komentari sa jako malo disonantnih tonova, posebna pohvala za Gordanu Sandalj, zbog iscrpnosti. Tesko je bilo sta reci a ne ponoviti se ili pomalo ne polemisti, sa onima koji zastranjuju, ili sa onima kojima pogled doseze samo dvadesetak godina u nazad, ali to mi nije cilj, cilj mi je da ponovo cujete deo pesme Milana Rakica, napisane vece pred oslobodjenje Pristine 1912 godine:
odlomak pesme na Gazimestanu
Danas nama kazu,deci ovog veka,
da smo nedostojni istorije nase,
da nas je zahvatila zapadnjacka reka,
i da nam se duse opasnosti plase.
Dobra zemljo moja, lazu!
Ko te voli danas,taj te voli,
jer zna da si mati,
jer pre nas ni polja ni krsevi goli,
nemogase nikom, svesnu ljubav dati.
Sta li bi Rakic danas rekao o nama?
mislite ljudi svojim glavama.....
I danas kad dodje do odsudnog boja,
neozaren starog oreola sjajem,
ja cu dati zivot otadzbino moja,
znajuci sta dajem i zasto ga dajem!
Preporuke:
10
0
60
petak, 15 jul 2011 18:46
Gordana Sandalj
Još malo da dodam,stvarno odgovara danešnjem vremenu:
Švajcarac Špinteler,koji je boravio u Srbiji,dao je lepo i zanimljivo mišljenje o njoj,dok o Evropi nije gajio nikakve iluzije što se danas pokazalo sasvim tačno.
Nobelovac Karl Špinteler je u svom poslednjem pismu Arčibaldu Rajsu napisao.....A,ti,ako i kudiš Srbe,drži se Srbije!Jer,Evropa je bolest,neizlečiva bolest...
U ciriškom predgovoru knjige Pisma Aristotelu Karl Špiteler je napisao:“..Bio sam u Srbiji ,jedva dotaknutoj Evropom,u toj zemlji poludivljeg naroda...Ah,te moje godine u Srbiji!Bile su to,zaista,moje „olimpijske godine“.Da nisam bio u Srbiji,siguran sam,nikad ne bih napisao moje „Olimpijsko proleće“,da nisam spoznao šta je „srpski deseterac“,ne bi bilo ni mog stiha,mog olimpijskog epa.Najzad.siguran sam;da nije bilo mog srpskog poetskog iskustva“ ne bih dobio Nobelovu nagradu(1919.g.)Bez Srba,bez njihove narodne poezije,nikad ne bih postao „nemački Homer“,kako me je Romen Roan nazvao,neka mu je,
Preporuke:
7
0
61
petak, 15 jul 2011 18:47
Gordana Sandalj
i ovom prilokom,večna hvala i slava.
Da,u Srbiji sam“ progledao“!Sazreo sam,i to ne samo kao pesnik,već i kao Švajcarac.U Srbiji sam shvatio kako jedna mala zemlja mora krvavo da se bori za opstanak pod evropskim nebom.U Srbiji sam shvatio i gde je“ kolevka Evrope“...Verujte,sve mi se to otkrilo,u jednom trenu,dok sam prolazio kroz Sićevačku klisuru,dolinom Nišave,na putu od Niša ka Pirotu.
„Negde sam pročitao da je u toj čarobnoj klisuri i Arnold Tojbni došao na ideju o „cikličnom vraćanju istorije“...Kažem vam,čudo je Srbija,čarobna je to zemlja!Tu se,zasigurno,krije tajna Evrope...Da,da Srbija je „rajsko mesto“!Srbi su toga potpuno svesni...Najlakše je reći:pustimo prošlost,okrenimo se budućnosti.To se obično savetuje Srbima ponosnim na svoju slavnu istoriju,na svoje Kosovo,kosovski mit“.
Preporuke:
11
0
62
petak, 15 jul 2011 21:16
Dejan
@ Štirlic
Nije baš da su ljudi na Zapadu glupi i neobrazovani.
Fizički radnik ne mora da se razume u Hegelov sistem ili da poznaje geografiju, oni su šrafovi u dobro podmazanoj mašini.
Nacionalizam je razlog zašto titluju filmove, ne nepismenost.
Francuzi neće da im deca pričaju "baj d vej" ili kao što je kod nas izloženost hrvatskoj televiziji dovela do toga da čak i ovde neki u komentarima napišu glede.
Danas u šali, sutra će deca da nam spominju glede, čimbenike i sustave, tako je zarez potisnuo zapetu.
U hrvatskoj sigurno nema srpskog programa, neće oni da im deca pričaju "bre".
Preporuke:
9
0
63
petak, 15 jul 2011 22:23
David Štrbac
"Pritisnulo nas dobro sa sviju strana; od nekakve silne miline smo se umrtvili pa jedva dišemo... Ali mi je vrlo teško što mi gazde kažu da nijesam Srb!... mjerio sam se na dva kantara, na turskom kantaru i na kantaru ovog vašeg cara, pa ni dram manje ni dram više od 25 oka! A kad se Srb u meni napiri i nadme, nema tog carskog kantara na 'vom svijetu koji bi me mog'o izmjeriti!!!"
Preporuke:
7
0
64
petak, 15 jul 2011 22:27
Delakroa
ovo je smešno od strane tzv. elite.
pa Chelsea Handler je snimala i porno filmove...
nije uopšte zaslužila takvu vrstu pažnje.
samo će doprineti još bržem propadanju virtuelno mita o lošim Srbima.
Preporuke:
5
0
65
subota, 16 jul 2011 02:55
Goran
Ukucao sam reci Serbs,Columbians,Greeks u images pretrazivac gugla i stvarno je tako kao sto autor teksta kaze.Inace se u potpunosti slazem sa autorom ovog odlicnog teksta i prilicno sam zgadjen nad osobinom mog naroda da u zapadnjacima vidi nesto izuzetno.Postoje izuzetni pojedinci u svakom narodu, a u proseku mi Srbi nemamo potrebe da se osecamo inferiorni u odnosu na recimo engleze ili francuze.Zbog prirode svog posla imao sam kontakte sa mnogim nacijama i na mene su najpozitivniji utisak ostavili recimo,Slovaci,Rusi i Grci i to je otprilike i neko nase prirodno okruzenje zajedno sa ostalim pravoslavnim i slovenskim narodima
Preporuke:
6
0
66
subota, 16 jul 2011 04:12
Štirlic @ Dejan
1.
Kažete „Nacionalizam je razlog zašto titluju filmove, ne nepismenost.“ Ali problem je što ih oni NE titluju. Oni ih ih sinhronizuju a razlog je ipak onaj koji sam naveo – nesposobnost prosečnog gledaoca da dovoljno brzo prati tekst ispod slike. Lakše mu je da sluša Klint Istvuda kako govori francuski nego da čita šta piše ispod slike. U pravu ste da Francuzi obraćaju veliku pažnju na čistotu jezika i da se bore protiv upotrebe engleskih reči, ali titlovanje filmova nije u suprotnosti sa tom politikom. Naprotiv - tekstovi koje glumci izgovaraju na engleskom mogu da se prevedu u titl na čistom francuskom. Oni to uostalom i rade ali se te verzije sa titlovima prikazuju u elitnim bioskopima u elitnim delovima grada dok se sinhronizovane verzije prikazuju u predgrađima za „široke narodne mase“.
Preporuke:
3
0
67
subota, 16 jul 2011 04:18
Štirlic @ Dejan
2.
Pošto je tema ovog teksta „šta svet misli o nama“ i kakav je „imidž“ Srbije u svetu, dao sam taj primer jer nezavisno od toga šta svet misli o nama smatram da MI TREBA LEPO DA MISLIMO O SEBI. Ne treba nikoga da potcenjujemo ali ni da precenjujemo. Pravu sliku jednog naroda daje ne samo visoka kultura već pre svega tzv. popularna kultura, narodno stvaralaštvo. A ja ne znam nijedan narod koji ima toliko seljaka naivnih slikara, pesnika, stvaralaca svake vrste kao Srbi.
Preporuke:
4
0
68
subota, 16 jul 2011 09:59
DUSL
Odlicna analiza!
Preporuke:
1
0
69
subota, 16 jul 2011 10:45
Marko Gay
@ primarius
srpski narod realno pripada zapadnoj civilizaciji bez imalo laskanja. Kojoj bi drugo? Jeste da imamo i elemenata Orijenta(sto je po mom misljenju bogatstvo razlicitosti) ali generalno nacin zivota, vrednosni sistem, obrazovanje i sta god drugo hoces prepoznatljivi su elementi kulture srednje evrope.
Ono sto, po mom misljenju, prosecne Srbe u citavoj nasoj diskusiji najvise zanima, je ovo:
Srbija ce uci u EU.
Gde ce biti u drustvu sa ostalim slicnim zemljama koje se dice "prepoznatljivim elementima kulture srednje evrope": Rumunijom, Bugarskom, Crnom Gorom, Albanijom... :)
Preporuke:
1
3
70
subota, 16 jul 2011 14:53
Štirlic
1.
U diskusijama oko našeg pripadanja ili nepripadanja evropskoj kulturi uglavnom se koristi jedna „nekulturna“ definicija kulture. To je definicija koja je nastala u kolonijalnoj Evropi 19. veka i koristi se do danas.(Uzgred, kolonijalizam je po svojoj suštini izraz rasizma, dakle nepoštovanja različitosti, dakle - suštinski izraz nekulture).Da se vratim na početak - zašto je ta definicija „nekulturna“? Zato što „brka“ civilizaciju i kulturu.
Civilizacija je, najkraće rečeno, zbir životnih uslova nastalih delovanjem nauke, tehnike i političkih prilika.
Kultura je - opet najkraće rečeno - zbir, ili celina, koja obuhvata obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe ljudi ili zajednice. Dakle kultura obuhvata i duhovne i materijalne i intelektualne i afektivne odlike jedne zajednice, njene sisteme vrednosti, tradiciju, verovanja.
Preporuke:
5
0
71
subota, 16 jul 2011 15:07
Štirlic
2.
Odatle proizilazi da necivilizovani narodi mogu biti vrhunski kulturni. Daću primer američkih Indijanaca. Ako se porede njihovi uslovi života sa uslovima života belih osvajača, onda su Indijanci bili na nižem stepenu civilizacije. Međutim, ako se porede vrednosni sistemi domorodaca sa vrednosnim sistemima evropskih došljaka, onda je jasno da su domoroci bili na neuporedivo višem kulturnom nivou. Dovoljno je reći da je za sistem vrednosti domorodaca bilo nezamislivo porobljavanje jednog ljudskog bića od strane drugog ljudskog bića (civilizovani belci su to prihvatili tek posle tri veka organizovane trgovine ljudskim bićima) ili - da je njihovo poštovanje sveukupnog živog sveta ono što civilizovani belci (posle tri veka uništavanja prirode) zovu ekološka svest.
Nažalost, u našem javnom govoru se kultura najčešće izjednačuje sa brojem mobilnih telefona, Internet priključaka i čistoćom javnih WC-a. Nemam ništa protiv čistih toaleta, mobilnih i Interneta, ali to jednostavno nije kultura.
Preporuke:
9
0
72
nedelja, 17 jul 2011 00:15
Fristajlo
Marko Gay Ono sto, po mom misljenju, prosecne Srbe u citavoj nasoj diskusiji najvise zanima, je ovo: Srbija ce uci u EU. U prkos izvesnoj malicioznosti u tvojoj tvrdnji, odgovoriću ti, u pokušaju da te rešim jedne zablude...
Naime, prosečne Srbe to zanima; no, ne dopada im se. Natpolovično, sa tendencijom rasta.
Srbi su narod koji se umori od straha, vremenom; ako malo pažljivije proučiš istoriju, videćeš to i sam.
SAD, NATO i EU su prošli kulminaciju zastrašujućeg, a raste nivo stida; sve što je postignuto, to je da su Srbi naučili i trik "pravim se mrtav"; da je to trik, pokazaće budućnost, mišljenja sam- ne tako daleka.
Ja imam jednu pošalicu; "Ne veruj Srbima kad lažu"!
A poslednjih godina nam je baš "porastao nos...
Pozdrav; neću polemisati o ovome. Polemišem samo o stvarima u koje nisam siguran...
Preporuke:
5
0
73
ponedeljak, 18 jul 2011 16:08
Primarius@Marko gay & ostali
Pa dobro sad zvucalo je mozda malo sarkasticno: Albanija i Bugarska kao predstavnici Srednjoevropske kulture, Ali veruj mi za Rumuniju i severni deo Srbije to je dominantna kultura koja je obelezila poslednja 2 veka. Slozicemo se u preciznijem stavu, kao sto Strlic rece da je kultura razlicit i specificniji pojam od civilizacije, da sav Balkan pripada evropskoj civilizaciji.
A da li cemo uci u evropsku uniju to je politicko pitanje i bez obzira na ishod mi cemo i dalje pripadati evropskom civilizacijskom prostoru sa nasim nacionalnim specificnostima. Pa zasto da ne...uz svu skepsu i kritiku prema tom projektu "ujedinjene evrope" Zasto je ne podrzati?
Preporuke:
0
3
74
utorak, 19 jul 2011 20:54
Kompleks Ropstva
Odličan tekst, na pravom tragu! Nisam psiholog, ali mi izgleda tačna teza koju sam nedavno čuo, o glavnom korenu kolektivne psihološke boljke Srba. Rajinski mentalitet je drugačiji opis onog što bi se tačnije moglo opisati kao 'Kompleks Ropstva'. Analogno pojedincu koji može potpasti pod vlast autonomnog psihološkog kompleksa, Srbi često dokazuju da su pod vlašću kompleksa ropstva, kao posledice viševekovnog robovanja drugima, stvaranog u neslobodnim generacijama, bez sopstvene države. Taj kompleks nas vodi od snishodljivosti i poniznosti beskičmenjaka do druge krajnosti klatna kad bismo hteli da bijemo i Nemce i Amere zajedno. Poput pojedinca čija je psiha pod dominantnim uticajem autonomnog kompleksa niže vrednosti (koji uvek ide pod ruku i sa svojim ispoljavanjima u suprotnu stranu, zbog ravnoteže), rekao bih da Srbi kao kolektivni organizam pate od varijante kompleksa niže vrednosti čiji je uzrok višegeneracijsko viševekovno robovanje. Kompleks najpre valja osvestiti!
Preporuke:
3
0
75
subota, 23 jul 2011 15:21
Citalac
Arsenijevic je, knjizevno posmatrano, jedan od tragikomicnih incidenata kojima je nesrecni sticaj okolnosti (raspad zemlje, sankcije, kulturni vakuum, zatvorenost i provincijalizam ovdasnje kulture i monopol anahronih staraca u tadasnjem knjizevnom mejnstrimu) devedesetih omogucio da se, bez neophodnog talenta i paznje vrednog dela, etablira kao jedan od paragona "modernosti" u srpskoj literaturi. Koliko je ta "modernost" nedostatna, lako se uveriti ako uporedimo opus njega i slicnih odavde sa njihovim generacijskim pandanima u americkoj, ruskoj ili engleskoj knjizevnosti.
Zahvaljujuci izdasnosti nacistickog kolaboracioniste Sorosa ('oca' citave drugosrbijaske scene), Vladimir je postao ne samo referentan 'pisac' nego i zrec i sudija citave knjizevne scene, uticajan izdavac i slicno (poput ostalih 'pisaca' bez knjiga koji vedre i oblace srpskom scenom, setite se Ugricica, Milete Prodanovica i ekipe).
Preporuke:
2
0
76
subota, 23 jul 2011 15:35
Citalac
Secam se jednog Utiska Nedelje (uz Arsenijevica, gost je bio Vladimir Kecmanovic sa ulogom "negativca" u emisiji, treceg sagovornika ne pamtim). Arsenijevic je, u razgovoru o traumama u kulturnim odnosima nakon bosanskog rata, rekao sledece: "da, neke Saraljije su, zbog opsade grada, ubijale Srbe. Dakle, zlocini nad srpskim civilima su, refleksno, delo tek NEKIH 'Sarajlija' (zar su sarajevski Srbi bili Marsovci a ne i sami grsdjani Sarajeva?) pritom je tu i alibi o 'srpskoj opsadi'. I TO je danas opste mesto zvanicne rexzimske verzije rata u BiH. Stav Izetbegovica iz 1990ih, danas je srpska drzavna politika.
Autorasizam i autofasizam nisu samo 'business as usual' drugosrbijaske ekipe i zelja da se tako obezbede donacije. Uloga kolonijalnog 'dobrog divljaka' koji prezire vlastiti narod i prsavda njegove neprijatelje,njihova je JEDINA karta, bez koje ne POSTOJE na kulturnoj sceni. Hint: Srbljanoviceva.
Preporuke:
2
0
77
subota, 23 jul 2011 15:49
Citalac - nastavak
I da anglosfera sutra postane ne znam kako srbofilska, oni ce i dalje biti ideoloski izmedju Radio Beograda 1941 i Maspoka.
Preporuke:
0
0
78
četvrtak, 28 jul 2011 13:14
exp
hvala Gordani Sandalj! odavno nisam zaplakao zbog neceg lepog.
.jpg)
Volim Srbiju! Volim Srpkinje, a najviše svoju ženu i decu kojom me je nagradila! Volim sve što je Srpsko! Volim i ono što ne valja i što je ružno, jer je moje i samo moje! Volim i srpske kontejnere za đubre, jer su prirodno prljavi, a ne bezdušno i neprirodno čisti! Volim i srpsko blato po kome sam gacao. Volim i najveće srpske gluposti i gadosti, jer ih svakodnevno prepoznajem u sebi i javno ih priznajem, i svakodnevno molim Boga da mi pomogne da budem bolji. Volim i svoj veliki nos, nasleđen od babe-kurjaka, koja je preživela dva krvava svetska rata, i što je, kao mlada udovica, odgajila sedam sinova i jednu kćer. Jednostavno volim sve što nosi pridev SRPSKI! Ali volim najviše sve ono Srpsko što bilo koji drugi ne voli, mrzi ili se gadi. I ja njih ne volim, mrzim i gadim.
Jednom prilikom sam jednog takvog upitao oko čega smo se mi to posvađali sa, recimo, Kanađanima. Jesmo li sekli drva u njihovim šumama, lovili ribu u njihovim teritorijalnim vodama? Da li je neki naš mangup silovao ćerku kanadskog ambasadora? Šta smo mi njima zgrešili?
Nije znao da mi odgovori. Za njega je "ceo svet" bio ono o čemu piše Arsenijević, i Miloševićeva krivica je u tome što nije pristao da "legne na rudu" ili "da dâ d... pod kiriju".
A taj svet ima za cilj, to sam već jednom napisao, da stvori sliku o tome kako su Srbi sve nevolje koje su im se u prošlom veku desile zaslužili. To im onda daje opravdanje za sve što protiv Srba rade.
Zahvaljujući svojim crkvama i kulturnom nasleđu, Srbi su uspeli da pobede svoje neprijatelje, sjedinjujući, stičući nacionalnu svest i osvajajući slobodu.
Gabrijel Mije (Francuska), 1919.
Ako je uopšte moguće da jedna nacija kupuje svoje jedinstvo i svoju slobodu krvlju i suzama, Srbi su tu cenu platili. Oni se petsto godina nisu pomirili sa robstvom, već su se opirali, neprestano prema svetlosti.
R.G.D. Lafan (Engleska), 1917.
Srbin voli svoje drveće kao što Švajcarac voli svoje planine, i kao što Danac voli more. Kao džin, drvo stoji na bojnom polju i bori se protiv neprijatelja Srba. Zeleni, lisnati zastor grana pruža se iznad dece koja se igraju. Grana je pustila korenje i, ako joj bude dozvoljeno da se razvija, rašće smelo kao jedno od prvih kraljevskih drveća Evrope.
Hans Kristijan Andersen (Danska), 1842.
Srbi bezgranično veruju u svoju sposobnost da se takmiče sa dostignućima najmoćnijih nacija sveta.
Tokom ovog putovanja nisam, bar ja, Srbiju video kao zemlju paranoičara – naprotiv video sam je kao ogromnu sobu jednog siročeta, da, jednog sirotog, napuštenog deteta.
Peter Handke (Austrija), 1996.
Srbi su veoma lepi ljudi i nimalo ne liče na Grke. Srbi su visoki, veom azgodni, imaju tamniji ten i jako lepe oči.
Izabela Ros (Škotska), 1916.
A ja više volim siromaško srbsko kamenje. Srbi znaju da pate i ćute. Video sam ih nepokretne i bez reči na kiši, danima, bez šinjela i ponekad bez hleba. Pa niko ni da zagunđa. Video sam ih ponovo kasnije u bolnicama, kako odlučno podnose operacije, sa cigaretom u ustima, dok im se lice bledi a crne razrogačene oči, jedino one žive, okreću ka nebu na Istoku... Zato se poklanjam pred tim bezobličnim blokovima, kojima je pobožnost bližnjih posula puteve.
Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi ljudi – LjUDI! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom! Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu!
Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi.
Maksim Gorki (Rusija)
A evo šta još ne smete zaboraviti, misleći o Srbiji: nas Ruse u Srbiji vole – toplom, iskrenom, nežnom ljubavlju. Poslednju svoju prostirku staviće pod vaše ruske noge. Odvojiće od svojih gladnih usta poslednju krišku hleba i sa božanstvenom izdašnošću siromaška ugostiće vas, svog najdražeg gosta iz mile Rusije. A znate li koga oni – moleći se Bogu – pominju pre svoje dečice? – RUSIJU! Hiljadu godina, očekivajući sunce, znate li na koju stranu gledaju njeni raspeti mučenici, znate li kome upućuju suze i uzdahe matere mučeničke dece? – Tamo gde se iza sive magle svetla prema nebu zlatna kubeta moskovskog Kremlja.
Kada nisu bili na službi, srbski vojnici nosili su za kapom ili iza uveta cveće, a često su cvećem kitili i puščane cevi. Front je postao njihov dom. Svoj pogled upravljali su vojnici preko granice ispred sebe. Sanjali su i danju i noću o svom selu, tamo daleko, i živeli su očekujući onaj dan kada će se izboriti za povratak u svoje selo.
Ledi I. E. Haton (Škotska), 1919.
Ako posmatramo obnovu fašizma i islamski fanatizam protiv kojih se oni bore, moglo bi se s pravom reći da su Srbi ti, a ne bosanci, koji vode bitku za nas.
Filip DŽenkins (SAD), 1995.
Od poezije u kojoj nema ničeg suvišnog, i u kojoj svaka reč teži ka cilju, ja poznajem svega dva modela: Dantea i srbsku narodnu poeziju.
"Narod koji peva, misli i dela kao srbski, ne zaslužuje da nosi ime podjarmljenog naroda."... Meni pak, koji sam davno prepevao Žalosnu pjesanicu plemenite Asan- aginice i za tu lepu pesmu kod mnogih probudio interesovanje, svakako je stalo do toga da usrednije preporučim jedan jezik, koji nam je sada postao pristupačan preko gramatike, rečnika i tolikih uzornih pesama. Nikada nisam prestajao da se upoznajem sa pesmama iz srbskih narečja.
Johan Volfgang Gete (Nemačka), 1824.
Između svih današnjih Slovena Srbi imaju najčistije, najblagoglasnije narečje. Njihovo narodno pesništvo po obilju svom i odmerenosti – po mom mnjenju – premašuje sve što mi je u toj vrsti poznato.
Jakob Grim (Nemačka), 1823.
Srbin živi svoju poeziju.
Tereza Albertina Fon Jakob (Talfi) (Nemačka), 1836.
Gusle vise na zidu krčme, kao što gitara ili španski pandero vise na zidu posade, i onaj posetilac koji najbolje zna srbske pesme, skida instrument sa zida i počinje da peva...
Šarl Irijart (Francuska), 1856.
Na usnama ljudi su pesme, bezbrojne kao što su bezbrojni i listovi na drveću u ovim šumama. I kao što plodne zelene grane podsećaju Danca na njegova zelena ostrva, tako ga i ove pesme podsećaju na balade njegove zemlje.
Hans Kristijan Andersen (Danska), 1842.
Barem su kod Srba istorija i poezija pod ruku, pa je dovoljno pročitati njihove narodne pesme da bi se saznalo šta su voleli, šta mrzeli i zbog čega su sve stradali. Pesme su njihovi letopisi i to je možda razlog što od njih nikada nije bilo narodskijih i večnijih.
Od svih čuda srbske vizantijske arhitekture, nema ničeg čudesnijeg od crkve u manastiru Gračanica. To je milutinovo najveće postignuće i vodeći primer kosmetskog stila.
Sesil Stjuart (Engleska), 1968.
Ovi srbski pesnici, romantični i očajni, ironični i uvek preko crte u koštacu sa normalnošću života, jesu arhetip poezije pune emocija i želja, besa i detinjaste nežnosti. Romantizam i boemski život. Sinoć, kao i drugih dana, lepota me je uništila: muzika, čitanje pesama u bilo koje doba dana, duge noći razgovora, nežni pogledi žena, sve se meša sa nostalgijom za nečim čega nema, sa nemogućnošću savršenog odnosa sa životom. Možda je to predrasuda, samosažaljenje. Ili je to možda jezgro svake autentične poezije. Ovde je vreme relativno. Jede se kada se stigne, ne spava se do zore bez ikakvih problema. Poezija je glas srca, duša naroda. Ovde je važno srce, važna su osećanja, podudarnost ili nepodudarnost duša, žestoka i očajna strast.
"S Božjom pomoću pođi rode moj. Šaljem te tamo da iskupiš svoju zakletvu, jer ćeš se tamo boriti za tvoju majku. Za majku tvoju, moju, za majku nas sviju. Ja sam te rodila, odojila i othranila ali si ti sin majke Srbije, ti si dete zemlje na kojoj si ugledao beli dan, velike majke naše. Jes, to je majka tvoja. I pođi, mladi vojniče, napred da braniš majku tvoju i da je čuvaš, kao što si se zakleo."
Klod i Alisa Askju (Engleska), monolog Jele (Zakletva- komad iz srbskog života u jednom činu), 1916.
Ne bi trebalo propustiti pravoslavnu službu, ako ni zbog čega, ono da bi se iskusila dubina raskola između običaja Istoka i Zapada. Cela organizacija i atmosfera potpuno su drugačije nego na Zapadu. Ljudi ne sede sami, u privatnoj introspekciji, već stoje pored svojih prijatelja i u društvu anđela. Ovde su klupe i stolice nepotrebne. Nema himne, niti instrumentalne muzike, postoji samo intimno zajedništvo, u kojem čak ni pevači koji ofecijelno pevaju nisu
Sesil Stjuart (Engleska), 1959.
Od Lazara je u srbskom narodu ostala poznata kosovska misao i opredeljenje (Njegoš), ili tzv. KOSOVSKI ZAVET, koji predstavlja srbsko ostvarenje hrišćanskog viđenja i doživljaja istorije kao drame u kojoj krajnja pobeda pripada dobru i pravdi, čoveštvu, duhovnoj slobodi.
Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se 5 000 živih srbskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su – milovali našu decu, davali im bombone! Razgovarali su sa nama! Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili! Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srbski jezik. Sad tek shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila – Srbija. Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani u njihovom Svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama, koje je naš Gete tako voleo... Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Namaca, a toj pobedi, i Srbima, koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.
Ona je još bila toliko ucveljena i srca još uvek toliko stegnutog da nije mogla ni iskazati ono što je htela da nam kaže. Stvar je u ovome: kako je bila obaveštena da dolaze sakupljači danka, ona je sakrila svoje dete, koje je imalo osam do deset godina, da joj ga ne odvedu. Da bi je naterali da prizna gde se dete nalazi, Turci su joj iščupali bradavice na dojkama vrelim gvožđem. Mi u to nismo mogli poverovati, tim pre što je taj deo tela tako osetljiv da se to ne bi moglo učiniti da ne nastupi smrt, sve dok nam ona ne otkri grudi na kojima ugledasmo rane još nezaceljene. Doista, svi do jednog, čak i naši janičari, osetismo silno sažaljenje sagledavši takvu svirepost i nasilje koje je više nego varvarsko i nečovečno.
Sav je narod ovde pravoslavne vere. Međutim, centralnije i severnije oblasti, koje sam dobro upoznao, pretežno su naseljene rimokatolicima. Često se naglašava da su pravoslavni, ortodoksni, u Bosni uopšte moralniji i hrabriji od Latina. Pravoslavni pop drži svoje vernike za ruku, a rimokatolički sveštenik ih vuče za nos.
Artur DŽ. Evans (Engleska), 1877.
Poznato je da Austrijanci u Srbiji vrše denacionalizaciju, što je jedan od najzločinačkijih i najneobičnijih poduhvata u ovom ratu. Tako se pravoslavna vera suzbija na veoma nasilan, ponekad veoma sraman i najneskriveniji način, u korist katoličke vere, čime se do izvesne mere objašnjava zašto je papa smatrao da treba oprezno da ćuti o Srbima u svojoj noti zaraćenim stranama. I nacionalni jezik izložen j eprogonu, kao i vera. Ćirilsko pismo je
Kurcio Malaparte (Italija), 1944.
Deca nisu bila pošteđena i za njih su postavljeni posebni logori. Između ostalih ovih devet: Lobor, Jablanac kod Jasenovca, Mlaka, Broćiće, Ustići, Stara Gradiška, Sisak, Jastrebarsko i Gornja Rijeka. Uništenje dece na ovim mestima bi delovalo
Avro Menhetn (SAD), 1988.
Proučavanjem zločinačke bilansne liste, izračunato je da je vlada Pavelić-Artuković uspela da pobije približno 750 000 pravoslavnih Srba, a da deportuje ili progna 300 000. Ubijeno je takođe 60 000 Jevreja i 26 000 Roma. U rimokatoličku veru je na silu prevedeno oko 240 000 srbskih pravoslavaca, a najveći broj je, treba reći, bio na teritoriji biskupije njegove visosti Stepinca.
Edmon Pari (Francuska), 1961.
Kulturni značaj Svetog Save ogleda se i u bogatoj arhitekturi i umetnosti slikarstva, koje je pod njegovim direktnim nadzorom ostvarivano u Svetoj Gori i Nemanjića Srbiji, naročito u veliko manastiru Studenici, pa zatim u Arhiepiskopiji u Žiči i dalje u Mileševi i drugim srbskim zadužbinama. Savin je veliki značaj takođe u stvaralačkom preporodu naroda i narodnog života, po čemu je kod Srba ostao u bezbrojnim pričama, anegdotama, poslovicama, toponimijama.
Priča se da je beogradski paša 1809. godine, u toku opasne borbe, dok se povlačio na čelu svoje vojske, naredio da se zastane da bi dao vremena vonjicima da zapale lulu, što je jako željeno okrepljenje u tim strašnim ratovima. Karađorđe, koga je njegova srećna zvezda dovela tu blizu, jurnu na njih i satre ih. Od toga dana, ne samo ulica, već ceo kraj (u Beogradu), pa čak i jedna džamija, koju su Turci tu imali, dobiše ime Palilula, zajedljivo podrugivanje na adresu pobeđenih ugnjetača.
Tako se pisalo nekada ali danas ne zbog opasnog virusa koji se zove globalizam.Pa šta je to naš predsednik želeo da ugradi u svest naše omladine kada im je nedavno rekao "Slobodan si kad imaš napismeno da si slobodan".Gori je od samih tvoraca NSP.
Ja ne volim sto su srpski kontejneri prljavi niti mislim da je to izraz lokalne posebnosti. Niti mislim da je nesto sto ima atribut "srpski" (ili "albanski", "americki", "vijetnamski" itd) po sebi dobro ili lose.
zavaravate sebe i narod koji ovo cita da je slika Srba u GLOBALNOM svetu bolja nego sto izgleda. Po vasem misljenju mi smo savrseno dobri ovakvi kakvi smo i marketinske agencije obavljaju dobar posao da nas izreklamiraju, medjutim ovi sto su nas bombardovali nas ne vole i dzaba! Vi nas savetujete da se gordimo svojom gluposcu i primitivizmom uz to nas orijentisuci na zemlje 3 sveta za koje nas lazno navodite da nas vole i podrzavaju. Najposle, kao da mi ne pripadamo zapadnoj civilizaciji pa da nas nije briga sta ona misli o nama.
Izvornošću? Šta li mu sad pa to znači? U Vujakliji nema definicije dotičnog pojma.
Mladje generacije će valjda početi da gledaju tako da vide i da konačno kaži NEMA TU NIČEGA ZA NAS.
Na taj nacin o tome mlate samo novinari.
Naravno da "te reči" nema u Vujakliji. Vujaklijin rečnik je rečnik STRANIH REČI I IZRAZA a ovo nije strana reč.
Pogledajte u Srpski rečnik, kad ni jezik kojim govorite ne poznajete.
Naši umetnici se "šlihtaju" Zapadu jer znaju da će ako u svojim delima potvrde uvreženo mišljenje o Srbima dobiti novac od evropskih fondova,a i od narodnih para koje dobijaju iz budžeta, jer navodno nismo doživeli katarzu,a doživećemo je, jel te ako Srbe predstave kao silovatelje,čedomorce,pijandure,zlostavljače itd.
Pomoć Japanu su organizovali BG vlastodršci,a ne narod.
Srbi baš nešto i ne slave Andrića(nisu organizovali proslavu Nobela,niti je iko obeležio ove god. dan njegove smrti),za Teslu slabo znaju i sami Ameri,o Pupinu i da ne pišem.
Srbi nemaju ropski mentalitet,jer su dizali brojne ustanke u proteklim vekovima.
Smrt Tatona je pratila velika medijska pažnja po nalogu vlasti,radi obračuna sa navijačima.
Treba rešiti pitanje loše privatizacije i korupcije koja je pratila lošu privatizaciju i neće biti kompleksa.
"Isključi TV,uključi mozak"!!!
Ta ljubomora kaste zvane „inteligencija" srbskog naroda ne iziskuje se prema strancima već i prema sunarodnicima. „Otmeno društvo" tako ne dozvoljava nekom svom članu da se izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da prepreči put onome ko se osmeli i poželi da istupi iz njegovih redova. Ako je, pak, nemoćno da ga u tome spreči, progoniće ga spletkama, čak i kletvama. Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih, i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato i najznačajnija mesta u administraciji i drugde najčešće zauzimaju ljudi bez ikakve vrednosti, zato vam je i politički kadar kukavan.
Uprkos svemu ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi, jer bez njega ćete možda ponovo doživeti vreme robovanja koje ni u čemu neće zaostajati za onim pretrpljenim koje su vaši stari pobedili žrtvovanjem i junaštvom.
Izneli ste sve tako temeljno da nemam ništa da dodam sem one stare "U se i u svoje kljuse".
Kao što postoje loši i dobri ljudi, isto tako postoje loši i dobri narodi. Ovde važe genralizacije ma šta ko pričao o pojedincima.
Klub bogatih i moćnih je postao takav zahvaljujući okrutnim i zločinačkim poduhvatima tih naroda.
Englezi, Holanđani, Španci, "Belgijanci", Amerikanci, pa i Nemci i Italijani su pravili haos po svetu u potrazi za zadovoljenjem svoje samoživosti.
Čitav američki kontinent su istrebili zarad zlata i srebra.
Oni su potomci zločinaca i krvnika, i takvi im se geni i danas nalaze u njima.
Mi vidimo da nisu promenili ponašanje ni danas, da ih prosto žulja ruka na pištolju.
Srbija treba da sa njima trguje u meri svojih interesa, i da se jasno ogradi od njihove zločinačke pomame po svetu.
Zapad postaje dekadentan, bogatstvo se tanji, pojavljuju se novi narodi za trpezom, a nema obilnog obroka za sve. Neminovan je neki lom, kakav će da bude, ne znam.
Gadafi će nehotice ući u istoriju, kao čovek koji je slomio koncept "hirurških intervencija". Ubuduće će mladost Zapada da bude suočena sa mogućnošću opštih i delimičnih mobilizacija. Nemaju više moći i novca za plaćeničke vojske.
Tako će momci navikli na muzičke festivale, putovanja i dobar život da se suoče sa ratom.
Kina i Islam se neće umiriti tako lako.
Dugovi stižu na naplatu (ovih dana i bukvalno).
Mi Srbi zato ne treba da se ukrcavamo na Titanik, nego da sačekamo po strani dok viševekovno zlo ne dobije zasluženu kaznu.
O mišljenju sveta ne treba trošiti reči, niko nikoga tu ne voli, niti ikoga briga za tuđe mišljenje. Idite na engleske sajtove, pa vidite kolika je mržnja i poruga usmerena prema Francuzima.
Neki klinci 17-18 godina iz naše zemlje su bili u Nmeačkoj i imali su za vodiča čoveka iz agencije, tipa od 30tak godina. Gledali su ga kao božanstvo, tapkali po ramenima, pokušavali da ga zasmeju, da budu što prisniji. Jer on je iz Nemačke, vozi dobra kola (za naše standarde), nosi skupu odeću... A tip ih pri tom prilično ignoriše.
OK je to što smo prijateljski raspoloženi prema nekom, ali moramo imati neko svoje dostojanstvo. Baš me zanima kako bi se ponašali da su bili u Rumuniji!?
@MI6
Tražite u pogrešnom rečniku. Vujaklijin rečnik je rečnik stranih reči i izraza. Verovatno ćete moći proveriti ovu reč za nekih 40 godina kada SANU završi rečnik srpskog jezika. Možda se u međuvremenu više potrudi google.
Ne zavaravajte se. Naravno da ne pripadate. Ko u New Yorku ili Londonu smatra Srbiju zapadnom zemljom?
@ Vlada Kanada
Srpski homoseksualci.
@ Zoran Đorđević
Tacno ali nam olaksavate posao.
@ Ceca Lazinica
Mladi u Srbiji zaista imaju upadljivo losije mobilne telefone, ne samo od vrsnjaka na Zapadu, nego i mnogim zemljama treceg sveta. Meni nije bas nebitno, gotovo da sam se sazalio.
Izvornost je srpska reč za "autentičnost". Nalazi se i kod Vujaklije i kod Klajna kao srpski termin za tu stranu reč.
@Marko Gay
Vlada Kanada je jasno rekao da voli srpske žene a posebno svoju.
"Nama je veoma stalo do Japana, pa smo mu čak slali humanitarnu pomoć i „performanse solidarnosti“. Uporedimo to sa Haitijem, koji je pretrpeo velika razaranja u sličnoj nepogodi, ali kome nismo uputili ništa. Takođe nismo pokazali „solidarnost“ sa Severnom Korejom, koja je trpela glad."
Pa mogli bismo nekada da napravimo performans (ako nemamo novčanih sredstava, kao što nemamo) i za Haiti i za Angolu. Da pokažemo da smo deo sveta koji bar saoseća sa drugima u nevolji.
Čini mi se da je jedna od izraženih mana g.Miloševića bila - nerealnost. On sam izgleda nije bio svestan da je on političar sa ne baš prevelikim sposobnostima za politiku. To ga je (i sve nas) puno koštalo. A i narod je to nekako slabo uviđao, nažalost.
Istina je u sasvim drugom pravcu od ova dva.
Prije pocetka rata u 90-tim Zapad se odlucio koga ce proglasiti krivcem i zlocincem i tako su udarali u medijske bubnjeve(stvaranje imidža).
I koliko god ispadalo u stvarnosti da su Srbi zrtve – bubnjevi su udarali drugi ritam o Srbima monstrumima i taj se ritam vise cuo.
Imidž o kojem govori Arsenijevic postoji i ne moze se samo tako proglasiti nevazecim, a ne pomaze ni ovo Andjelkovicevo da se ignorise i da mu se ne podilazi.
Strasno je sto u samoj Srbiji imate one koji udaraju u bubnjeve prvobitni ritam o Srbima - monstrumima (Kandicka, Biserko i comp.)i taman da nahranite gladnu Afriku svijet-citaj Zapad nece odustati od stvorenog imidža Srba.
Stvaraju naše društvo potrošačko.Da, okrenite se oko sebe i vidjet ćete klince osnovce sa mobilnim.
Zapad je godinama nastajao takav kakav je sad,a od nas se očekuje da pređemo sve to za par godina.Tu su se izgubile vrednosti pa se i mi sami gubimo.Nije zlato sve što sija.
Gordani Sandalj hvala za lep i veoma detaljan prikaz
onoga što je o Srbima u svetu lepo rečeno.
Dejan u komentaru na jednom mestu spomenu da ima
dobrih i loših naroda.
To je misao koja mene već duže vreme muči.
Nije baš često u naše vreme čuti ni pročitati nešto tako jasno i jednostavno napisano, obično se
o kolektivnim osobinama naroda, a naročito kolektivnim krivicama piše sa nipodaštavanjem.
Drugi Hristov dolazak je najavljen kao sud pojedincima i narodima, pa je zaista neobično da se o ovom drugom retko priča, barem u ovim, nazovi
hrišćanskim zemljama, gotovo da je ta tema tabu, iako to ne bi smela biti!
Inače dve trećine stanovnika New Yorka i Londona nema pojma na kom kontinentu se nalaze ti gradovi, dakle, gradovi u kojima žive. Srbiju ne smatraju ni zapadnom ni istočnom zemljom jer za nju nisu nikada čuli kao što uostalom nisu čuli ni za većinu drugih evropskih zemalja, počev od Francuske i Italije pa nadalje. Sve u svemu, potrebno je živeti malo duže u Z.Evropi i SAD da bi se stekla prava – a ne turistička ili holivudska slika o tom delu sveta. To bi bio najbolji lek protiv zavaravanja – Vašeg.
Sve čestitke autoru...
Frustracije i sujeta zbog nase vecite zaostalosti su jedna druga tema koja nas gura u neke iracionalne projekte i uzgaja tu neverovatnu ignoranciju prema svima.
Pa zar nije?
odlomak pesme na Gazimestanu
Danas nama kazu,deci ovog veka,
da smo nedostojni istorije nase,
da nas je zahvatila zapadnjacka reka,
i da nam se duse opasnosti plase.
Dobra zemljo moja, lazu!
Ko te voli danas,taj te voli,
jer zna da si mati,
jer pre nas ni polja ni krsevi goli,
nemogase nikom, svesnu ljubav dati.
Sta li bi Rakic danas rekao o nama?
mislite ljudi svojim glavama.....
I danas kad dodje do odsudnog boja,
neozaren starog oreola sjajem,
ja cu dati zivot otadzbino moja,
znajuci sta dajem i zasto ga dajem!
Švajcarac Špinteler,koji je boravio u Srbiji,dao je lepo i zanimljivo mišljenje o njoj,dok o Evropi nije gajio nikakve iluzije što se danas pokazalo sasvim tačno.
Nobelovac Karl Špinteler je u svom poslednjem pismu Arčibaldu Rajsu napisao.....A,ti,ako i kudiš Srbe,drži se Srbije!Jer,Evropa je bolest,neizlečiva bolest...
U ciriškom predgovoru knjige Pisma Aristotelu Karl Špiteler je napisao:“..Bio sam u Srbiji ,jedva dotaknutoj Evropom,u toj zemlji poludivljeg naroda...Ah,te moje godine u Srbiji!Bile su to,zaista,moje „olimpijske godine“.Da nisam bio u Srbiji,siguran sam,nikad ne bih napisao moje „Olimpijsko proleće“,da nisam spoznao šta je „srpski deseterac“,ne bi bilo ni mog stiha,mog olimpijskog epa.Najzad.siguran sam;da nije bilo mog srpskog poetskog iskustva“ ne bih dobio Nobelovu nagradu(1919.g.)Bez Srba,bez njihove narodne poezije,nikad ne bih postao „nemački Homer“,kako me je Romen Roan nazvao,neka mu je,
Da,u Srbiji sam“ progledao“!Sazreo sam,i to ne samo kao pesnik,već i kao Švajcarac.U Srbiji sam shvatio kako jedna mala zemlja mora krvavo da se bori za opstanak pod evropskim nebom.U Srbiji sam shvatio i gde je“ kolevka Evrope“...Verujte,sve mi se to otkrilo,u jednom trenu,dok sam prolazio kroz Sićevačku klisuru,dolinom Nišave,na putu od Niša ka Pirotu.
„Negde sam pročitao da je u toj čarobnoj klisuri i Arnold Tojbni došao na ideju o „cikličnom vraćanju istorije“...Kažem vam,čudo je Srbija,čarobna je to zemlja!Tu se,zasigurno,krije tajna Evrope...Da,da Srbija je „rajsko mesto“!Srbi su toga potpuno svesni...Najlakše je reći:pustimo prošlost,okrenimo se budućnosti.To se obično savetuje Srbima ponosnim na svoju slavnu istoriju,na svoje Kosovo,kosovski mit“.
Nije baš da su ljudi na Zapadu glupi i neobrazovani.
Fizički radnik ne mora da se razume u Hegelov sistem ili da poznaje geografiju, oni su šrafovi u dobro podmazanoj mašini.
Nacionalizam je razlog zašto titluju filmove, ne nepismenost.
Francuzi neće da im deca pričaju "baj d vej" ili kao što je kod nas izloženost hrvatskoj televiziji dovela do toga da čak i ovde neki u komentarima napišu glede.
Danas u šali, sutra će deca da nam spominju glede, čimbenike i sustave, tako je zarez potisnuo zapetu.
U hrvatskoj sigurno nema srpskog programa, neće oni da im deca pričaju "bre".
pa Chelsea Handler je snimala i porno filmove...
nije uopšte zaslužila takvu vrstu pažnje.
samo će doprineti još bržem propadanju virtuelno mita o lošim Srbima.
Kažete „Nacionalizam je razlog zašto titluju filmove, ne nepismenost.“ Ali problem je što ih oni NE titluju. Oni ih ih sinhronizuju a razlog je ipak onaj koji sam naveo – nesposobnost prosečnog gledaoca da dovoljno brzo prati tekst ispod slike. Lakše mu je da sluša Klint Istvuda kako govori francuski nego da čita šta piše ispod slike. U pravu ste da Francuzi obraćaju veliku pažnju na čistotu jezika i da se bore protiv upotrebe engleskih reči, ali titlovanje filmova nije u suprotnosti sa tom politikom. Naprotiv - tekstovi koje glumci izgovaraju na engleskom mogu da se prevedu u titl na čistom francuskom. Oni to uostalom i rade ali se te verzije sa titlovima prikazuju u elitnim bioskopima u elitnim delovima grada dok se sinhronizovane verzije prikazuju u predgrađima za „široke narodne mase“.
Pošto je tema ovog teksta „šta svet misli o nama“ i kakav je „imidž“ Srbije u svetu, dao sam taj primer jer nezavisno od toga šta svet misli o nama smatram da MI TREBA LEPO DA MISLIMO O SEBI. Ne treba nikoga da potcenjujemo ali ni da precenjujemo. Pravu sliku jednog naroda daje ne samo visoka kultura već pre svega tzv. popularna kultura, narodno stvaralaštvo. A ja ne znam nijedan narod koji ima toliko seljaka naivnih slikara, pesnika, stvaralaca svake vrste kao Srbi.
Ono sto, po mom misljenju, prosecne Srbe u citavoj nasoj diskusiji najvise zanima, je ovo:
Srbija ce uci u EU.
Gde ce biti u drustvu sa ostalim slicnim zemljama koje se dice "prepoznatljivim elementima kulture srednje evrope": Rumunijom, Bugarskom, Crnom Gorom, Albanijom... :)
U diskusijama oko našeg pripadanja ili nepripadanja evropskoj kulturi uglavnom se koristi jedna „nekulturna“ definicija kulture. To je definicija koja je nastala u kolonijalnoj Evropi 19. veka i koristi se do danas.(Uzgred, kolonijalizam je po svojoj suštini izraz rasizma, dakle nepoštovanja različitosti, dakle - suštinski izraz nekulture).Da se vratim na početak - zašto je ta definicija „nekulturna“? Zato što „brka“ civilizaciju i kulturu.
Civilizacija je, najkraće rečeno, zbir životnih uslova nastalih delovanjem nauke, tehnike i političkih prilika.
Kultura je - opet najkraće rečeno - zbir, ili celina, koja obuhvata obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe ljudi ili zajednice. Dakle kultura obuhvata i duhovne i materijalne i intelektualne i afektivne odlike jedne zajednice, njene sisteme vrednosti, tradiciju, verovanja.
Odatle proizilazi da necivilizovani narodi mogu biti vrhunski kulturni. Daću primer američkih Indijanaca. Ako se porede njihovi uslovi života sa uslovima života belih osvajača, onda su Indijanci bili na nižem stepenu civilizacije. Međutim, ako se porede vrednosni sistemi domorodaca sa vrednosnim sistemima evropskih došljaka, onda je jasno da su domoroci bili na neuporedivo višem kulturnom nivou. Dovoljno je reći da je za sistem vrednosti domorodaca bilo nezamislivo porobljavanje jednog ljudskog bića od strane drugog ljudskog bića (civilizovani belci su to prihvatili tek posle tri veka organizovane trgovine ljudskim bićima) ili - da je njihovo poštovanje sveukupnog živog sveta ono što civilizovani belci (posle tri veka uništavanja prirode) zovu ekološka svest.
Nažalost, u našem javnom govoru se kultura najčešće izjednačuje sa brojem mobilnih telefona, Internet priključaka i čistoćom javnih WC-a. Nemam ništa protiv čistih toaleta, mobilnih i Interneta, ali to jednostavno nije kultura.
Ono sto, po mom misljenju, prosecne Srbe u citavoj nasoj diskusiji najvise zanima, je ovo: Srbija ce uci u EU.
U prkos izvesnoj malicioznosti u tvojoj tvrdnji, odgovoriću ti, u pokušaju da te rešim jedne zablude...
Naime, prosečne Srbe to zanima; no, ne dopada im se. Natpolovično, sa tendencijom rasta.
Srbi su narod koji se umori od straha, vremenom; ako malo pažljivije proučiš istoriju, videćeš to i sam.
SAD, NATO i EU su prošli kulminaciju zastrašujućeg, a raste nivo stida; sve što je postignuto, to je da su Srbi naučili i trik "pravim se mrtav"; da je to trik, pokazaće budućnost, mišljenja sam- ne tako daleka.
Ja imam jednu pošalicu; "Ne veruj Srbima kad lažu"!
A poslednjih godina nam je baš "porastao nos...
Pozdrav; neću polemisati o ovome. Polemišem samo o stvarima u koje nisam siguran...
A da li cemo uci u evropsku uniju to je politicko pitanje i bez obzira na ishod mi cemo i dalje pripadati evropskom civilizacijskom prostoru sa nasim nacionalnim specificnostima. Pa zasto da ne...uz svu skepsu i kritiku prema tom projektu "ujedinjene evrope" Zasto je ne podrzati?
Zahvaljujuci izdasnosti nacistickog kolaboracioniste Sorosa ('oca' citave drugosrbijaske scene), Vladimir je postao ne samo referentan 'pisac' nego i zrec i sudija citave knjizevne scene, uticajan izdavac i slicno (poput ostalih 'pisaca' bez knjiga koji vedre i oblace srpskom scenom, setite se Ugricica, Milete Prodanovica i ekipe).
Autorasizam i autofasizam nisu samo 'business as usual' drugosrbijaske ekipe i zelja da se tako obezbede donacije. Uloga kolonijalnog 'dobrog divljaka' koji prezire vlastiti narod i prsavda njegove neprijatelje,njihova je JEDINA karta, bez koje ne POSTOJE na kulturnoj sceni. Hint: Srbljanoviceva.