Drago mi je zbog pukovnika Šljivančanina i njegove porodice da je dočekao slobodu. Da je po pravdi nikada je nebi ni izgubio. Ali i on je jedna od mnogih srpskih žrtava koje je DOS-ov režim prineo na oltar svojim evro-atlanskim sponzorima i mentorima. Dali su njegovi "isporučioci" Hagu nešto dobili zauzvrat, verovatno jesu, dali je Srbija nešto dobila, naravno da nije, samo je mnogo izgubila. Izgubila je na samopoštovanju i nacionalnom dostojanstvu a još više je izgubila u pogledu motivisanosti svojih građana da "sutra" ako bude trebalo brane svoj narod i državu Srbiju. Doduše ovi gubitci mnogo ne interesuju i ne zabrinjavaju aktuelnu evroatlansku i "prosrpsku" (antisrpsku) vlast u Srbiji.

Добро дошли кући господине Шљиванчанин, хвала Вам што сте бранили српски народ и српске земље.

Наши страдалници - хероји одбране и части српства да се уједине. да оснују српску одбрану од лажи и нечисти.
Жртвовали сте се, драги хероји, народ вас цени, зна своје хероје.
Уједините народ око истине, наде, љубави.
То ће помоћи Србији да се пробуди, уздигне.
Србија има све.
Само се ви вратите и уједините.
Србијо, дижи се духом.
Остало долази само по себи, одозго, од Бога.
Бог чува српске јунаке,
Бог чува Србију.
Добро дошао хероју.

Ne znam ni danas, zasto ste sudjeni, niste bili necasniji, a ni casniji, od vecine ljudi koje je zahvatilo ludilo rata, no svejedno, dobrodosli kuci.