Колико пута сам ти пошао
Само једном да бих стигао
Под сводове твоје
Где све моје
Почива
Србијо
Мораш остати жива
Колико сам ти пута пошао
Кроз колико себе прошао
Свакој сумњи невереан
Протеран
Од свих
Србијо
Морао сам бити тих
Колико дуго ти стижем
Од одјека време нижем
Родној груди одан
Прогнан
Путујем
Србијо
Србијо
Верујем...
Препоруке:
29
0
2
субота, 04 јун 2011 20:42
В. П. Дис
НАШИ ДАНИ
( „Политика“, 1911)
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања.
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење,
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата:
Обеси смо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
>>>
Препоруке:
25
0
3
субота, 04 јун 2011 20:44
В. П. Дис
>>>
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе.
А поразе прогласи смо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова.
Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове:
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци:
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Препоруке:
23
2
4
субота, 04 јун 2011 20:45
В. П. Дис
>>>
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа:
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
1911/2011
Препоруке:
20
1
5
субота, 04 јун 2011 21:59
Simic Manojlo
Nisu Srbi nikad imali politicare-vizionare,koji
bi mogli da vide kako ce da tece razvoj dogadjaja
u buducnosti.A ova danasnja crveno-zuta misao koja
nam se natura svim sredstvima kojima raspolaze ova
neuporediva Diktatura,nesto je najgore sto smo
imali kroz citavu Istoriju.
Greska koja je napravljena 1918.g.,i to posle
stravicnih pokolja koje su nad civilnim stanovnistvom Srbije (posle odlaska srpske vojske
preko Albanije)pocinili Hrvati i Muslimani u A-U
uniformi (ukupan broj zrtava prema najvecim
Engl.i Franc.Enciklopedijama 1,250.000 umorenih
Srbalja, vise od 80% civila),stvorila je uslove za
razvoj Hrvatske i Slovenije, umesto da budu, kao
gubitnicka strana u ratu, prepusteni opravdanom
gnevu americkog Predsjednika Vudrou Vilsona, koji
je, bukvalno i doslovno, gladju pomorio 5 miliona
Nemaca od 1919.-1933.god.To pruzanje ruke nasoj
"trojednoj braci",tumaceno je kao "srpska hegemonija", i dovelo do razvoja titoizma,najcrnje
str.nase istorije.Pokolji 1941.samo su
Препоруке:
16
0
6
недеља, 05 јун 2011 01:07
Мојој земљи
Земљо моја мила, шта си дочекала
Па себе туђину за вечеру си дала
Памтиш ли дане, свих предака наших
кад си усправно, слободна ходала
Кад је било, што не може бити
Умела си војевати, не хотећ се крити
Умела се дићи зарад свога рода
Клукнути у глас, са вером у Бога!
Какво је то време за наплату дошло
Зашто се својих Обилића стидиш
Мислиш ли на пород, ко ти очи склопи
Лазара нам жртву, не желиш да видиш
Земљо моја мила и даље си било
Српскога рода, крвца која тече
Иза куквичког срца, биће ти се скрило
Пред издају срамну, Бранковића вече
Грешан сам ти Мајко, свим прецима својим
Ако ми је мрети, ти ме вечно памти
Убише ме срамно док ти љубљах скуте
Светом речју Србија, на уснама мојим
.jpg)
Само једном да бих стигао
Под сводове твоје
Где све моје
Почива
Србијо
Мораш остати жива
Колико сам ти пута пошао
Кроз колико себе прошао
Свакој сумњи невереан
Протеран
Од свих
Србијо
Морао сам бити тих
Колико дуго ти стижем
Од одјека време нижем
Родној груди одан
Прогнан
Путујем
Србијо
Србијо
Верујем...
( „Политика“, 1911)
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања.
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење,
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата:
Обеси смо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
>>>
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе.
А поразе прогласи смо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова.
Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове:
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци:
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа:
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
1911/2011
bi mogli da vide kako ce da tece razvoj dogadjaja
u buducnosti.A ova danasnja crveno-zuta misao koja
nam se natura svim sredstvima kojima raspolaze ova
neuporediva Diktatura,nesto je najgore sto smo
imali kroz citavu Istoriju.
Greska koja je napravljena 1918.g.,i to posle
stravicnih pokolja koje su nad civilnim stanovnistvom Srbije (posle odlaska srpske vojske
preko Albanije)pocinili Hrvati i Muslimani u A-U
uniformi (ukupan broj zrtava prema najvecim
Engl.i Franc.Enciklopedijama 1,250.000 umorenih
Srbalja, vise od 80% civila),stvorila je uslove za
razvoj Hrvatske i Slovenije, umesto da budu, kao
gubitnicka strana u ratu, prepusteni opravdanom
gnevu americkog Predsjednika Vudrou Vilsona, koji
je, bukvalno i doslovno, gladju pomorio 5 miliona
Nemaca od 1919.-1933.god.To pruzanje ruke nasoj
"trojednoj braci",tumaceno je kao "srpska hegemonija", i dovelo do razvoja titoizma,najcrnje
str.nase istorije.Pokolji 1941.samo su
Па себе туђину за вечеру си дала
Памтиш ли дане, свих предака наших
кад си усправно, слободна ходала
Кад је било, што не може бити
Умела си војевати, не хотећ се крити
Умела се дићи зарад свога рода
Клукнути у глас, са вером у Бога!
Какво је то време за наплату дошло
Зашто се својих Обилића стидиш
Мислиш ли на пород, ко ти очи склопи
Лазара нам жртву, не желиш да видиш
Земљо моја мила и даље си било
Српскога рода, крвца која тече
Иза куквичког срца, биће ти се скрило
Пред издају срамну, Бранковића вече
Грешан сам ти Мајко, свим прецима својим
Ако ми је мрети, ти ме вечно памти
Убише ме срамно док ти љубљах скуте
Светом речју Србија, на уснама мојим
В. Н.
баш ме занима ко је Дисовој песми дао 'минус'?
Хајде јави се да сви знамо!