Koliko puta sam ti pošao
Samo jednom da bih stigao
Pod svodove tvoje
Gde sve moje
Počiva
Srbijo
Moraš ostati živa
Koliko sam ti puta pošao
Kroz koliko sebe prošao
Svakoj sumnji neverean
Proteran
Od svih
Srbijo
Morao sam biti tih
Koliko dugo ti stižem
Od odjeka vreme nižem
Rodnoj grudi odan
Prognan
Putujem
Srbijo
Srbijo
Verujem...
Preporuke:
29
0
2
subota, 04 jun 2011 20:42
V. P. Dis
NAŠI DANI
( „Politika“, 1911)
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja.
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje,
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata:
Obesi smo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
>>>
Preporuke:
25
0
3
subota, 04 jun 2011 20:44
V. P. Dis
>>>
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore.
A poraze proglasi smo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.
Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove:
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci:
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Preporuke:
23
2
4
subota, 04 jun 2011 20:45
V. P. Dis
>>>
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda:
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.
1911/2011
Preporuke:
20
1
5
subota, 04 jun 2011 21:59
Simic Manojlo
Nisu Srbi nikad imali politicare-vizionare,koji
bi mogli da vide kako ce da tece razvoj dogadjaja
u buducnosti.A ova danasnja crveno-zuta misao koja
nam se natura svim sredstvima kojima raspolaze ova
neuporediva Diktatura,nesto je najgore sto smo
imali kroz citavu Istoriju.
Greska koja je napravljena 1918.g.,i to posle
stravicnih pokolja koje su nad civilnim stanovnistvom Srbije (posle odlaska srpske vojske
preko Albanije)pocinili Hrvati i Muslimani u A-U
uniformi (ukupan broj zrtava prema najvecim
Engl.i Franc.Enciklopedijama 1,250.000 umorenih
Srbalja, vise od 80% civila),stvorila je uslove za
razvoj Hrvatske i Slovenije, umesto da budu, kao
gubitnicka strana u ratu, prepusteni opravdanom
gnevu americkog Predsjednika Vudrou Vilsona, koji
je, bukvalno i doslovno, gladju pomorio 5 miliona
Nemaca od 1919.-1933.god.To pruzanje ruke nasoj
"trojednoj braci",tumaceno je kao "srpska hegemonija", i dovelo do razvoja titoizma,najcrnje
str.nase istorije.Pokolji 1941.samo su
Preporuke:
16
0
6
nedelja, 05 jun 2011 01:07
Mojoj zemlji
Zemljo moja mila, šta si dočekala
Pa sebe tuđinu za večeru si dala
Pamtiš li dane, svih predaka naših
kad si uspravno, slobodna hodala
Kad je bilo, što ne može biti
Umela si vojevati, ne hoteć se kriti
Umela se dići zarad svoga roda
Kluknuti u glas, sa verom u Boga!
Kakvo je to vreme za naplatu došlo
Zašto se svojih Obilića stidiš
Misliš li na porod, ko ti oči sklopi
Lazara nam žrtvu, ne želiš da vidiš
Zemljo moja mila i dalje si bilo
Srpskoga roda, krvca koja teče
Iza kukvičkog srca, biće ti se skrilo
Pred izdaju sramnu, Brankovića veče
Grešan sam ti Majko, svim precima svojim
Ako mi je mreti, ti me večno pamti
Ubiše me sramno dok ti ljubljah skute
Svetom rečju Srbija, na usnama mojim
.jpg)
Samo jednom da bih stigao
Pod svodove tvoje
Gde sve moje
Počiva
Srbijo
Moraš ostati živa
Koliko sam ti puta pošao
Kroz koliko sebe prošao
Svakoj sumnji neverean
Proteran
Od svih
Srbijo
Morao sam biti tih
Koliko dugo ti stižem
Od odjeka vreme nižem
Rodnoj grudi odan
Prognan
Putujem
Srbijo
Srbijo
Verujem...
( „Politika“, 1911)
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja.
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje,
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata:
Obesi smo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
>>>
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore.
A poraze proglasi smo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.
Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove:
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci:
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda:
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.
1911/2011
bi mogli da vide kako ce da tece razvoj dogadjaja
u buducnosti.A ova danasnja crveno-zuta misao koja
nam se natura svim sredstvima kojima raspolaze ova
neuporediva Diktatura,nesto je najgore sto smo
imali kroz citavu Istoriju.
Greska koja je napravljena 1918.g.,i to posle
stravicnih pokolja koje su nad civilnim stanovnistvom Srbije (posle odlaska srpske vojske
preko Albanije)pocinili Hrvati i Muslimani u A-U
uniformi (ukupan broj zrtava prema najvecim
Engl.i Franc.Enciklopedijama 1,250.000 umorenih
Srbalja, vise od 80% civila),stvorila je uslove za
razvoj Hrvatske i Slovenije, umesto da budu, kao
gubitnicka strana u ratu, prepusteni opravdanom
gnevu americkog Predsjednika Vudrou Vilsona, koji
je, bukvalno i doslovno, gladju pomorio 5 miliona
Nemaca od 1919.-1933.god.To pruzanje ruke nasoj
"trojednoj braci",tumaceno je kao "srpska hegemonija", i dovelo do razvoja titoizma,najcrnje
str.nase istorije.Pokolji 1941.samo su
Pa sebe tuđinu za večeru si dala
Pamtiš li dane, svih predaka naših
kad si uspravno, slobodna hodala
Kad je bilo, što ne može biti
Umela si vojevati, ne hoteć se kriti
Umela se dići zarad svoga roda
Kluknuti u glas, sa verom u Boga!
Kakvo je to vreme za naplatu došlo
Zašto se svojih Obilića stidiš
Misliš li na porod, ko ti oči sklopi
Lazara nam žrtvu, ne želiš da vidiš
Zemljo moja mila i dalje si bilo
Srpskoga roda, krvca koja teče
Iza kukvičkog srca, biće ti se skrilo
Pred izdaju sramnu, Brankovića veče
Grešan sam ti Majko, svim precima svojim
Ako mi je mreti, ti me večno pamti
Ubiše me sramno dok ti ljubljah skute
Svetom rečju Srbija, na usnama mojim
V. N.
baš me zanima ko je Disovoj pesmi dao 'minus'?
Hajde javi se da svi znamo!