Postovani gospodine ministre. Mnogo Ruskih vojn ika je izginulo za Srbiju.Najzesca borba za oslobadjanje Beograda dogodila se u selu na Dunavu gde sam rodjena.Po dvoristima i vocnjacima lezali su izginuli ruski i nemacki vojnici, mestani sela. Prema mom saznanju ta bitka na Dunavu izucava se na Vojnoj akademiji u Rusiji.Godine 1946. podignut je spomenik izginulim oslobodiocima Beograda. Na svecanosti je svirao ruski vojni orkestar, a mi smo bacali zito i kukuruz na njihove velike kape. To je jedno od najlepsih secanja iz detinjsta. Ona ruzna su bile nemacke cizme i glasovi nemackih vojnika pored podruma gde smo proveli usutkani dane u oktobru 1944.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 21 април 2011 16:03
мачак гарфилд
У целини узев (осим пар терминолошких примедби), текст је добар. Не верујем да га је самостално написао – АЛИ, ако га је самоиницијативно одобрио и потписао – настрадаће у врховима (и на самом ВРХУ) ДС-а. Тамо ће ово бити дочекано “на крв и нож“. И, не само тамо – не заборавимо полемике у српским патриотским круговима о “пројекту Јеремић“. Његов опстанак на садашњем министарском положају ће бити лакмус-папир који ће помоћи решењу загонетке: “фингирано – или не?“
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 21 април 2011 16:25
александар
Торжествено.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 21 април 2011 16:28
Влада Канада
Листа руско-српских историјских веза је много дужа и зато нас Империја мрзи и зове малим Русима (што је за мене као Србина изузетна част). Чини ми част и мржња Империје, јер смо увек у историји били на правој страни и на страни части и свеопште Божје Правде. Зато смо и много страдали, али смо и опстали. Опстаћемо и сада.
Леп текст само ако је искрен. Само да не послужи за поткурусивање. И ако је написан да служи тој сврси, што би се могло очекивати од жуто-црвеног Орвеловског режима у Србији по режији Нато пакта, сигуран сам да ће Русија знати да направи разлику између тог режима у Србији од Срба и да неће урадити ништа на његову штету. Српски народ се може и мора да ослања на Русију у заштити својих националних и цивилизацијских интереса, јер садашњи режим нема те задатке у опису послова.
Русија је била, јесте и биће Империја. И никада, баш никада, није долазила међу Србе да осваја и убија, него је долазила да гине и ослобађа.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 21 април 2011 16:28
primarius
Diplomatski precutane neke epizode iz istorije nasih medjuodnosa mogle su se osvetliti na neki drugi nacin (npr 1948). Tako bi tekst dobio na iskrenosti i bio bi manje hvalospev. Ovako se direktno sa oslobodjenja Beograde preskace na juzni tok gasovoda.
Deo nasa tradicija jeste rusofilija i antifasizam. Bar je tako nacelno proklamovano. Ali je isto tako i antibosljsevizam i deljenje nekakvih zapadnih vrednosti i principa. Pa ne moramo da im se uvlacimo vise nego sto granice dobrog ukusa nalazu.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 21 април 2011 18:38
Смиљански
Фантастичан текст,заиста сам уживао.Вуче, овим си се добро замерио врху ДС-а,и питање је шта ће бити са тобом?А за ове "реалисте",ако не воле Русе,неко онда то гледају барем са економске стране.Па погледајте Немце како се увлаче Русима,а ми глумимо неку силу!
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 21 април 2011 18:59
Србиновић
Те "епизоде", на које мисли претходник, НИСУ НИ СРПСКЕ НИ РУСКЕ, то су епизоде непријатеља Руса и Срба, непријатеља Русије и Србије. Таквих непријатеља има и у Русији, и у Србији, само је питање да ли јесу или нису на власти. Када су на власти, онда стварају такве "епизоде".
ЖИВЕЛА РУСКА РУСИЈА !
ЖИВЕЋЕ ВЕЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО РУСА И СРБА, РУСИЈЕ И СРБИЈЕ !!!
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 21 април 2011 22:09
Андреј
Одличан текст, кратак историјат односа две братске земље и два братска народа. Били смо, јесмо и биће браћа заувек. Живела Србија и живела Русија!
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 21 април 2011 22:39
iz Republike Srpske
Nije mi na kraj pameti da se pitam da li je ovaj
tekst, ili nedavni govor Vuka Jeremića na Koledžu
Viton, iskren ili fingiran: ministar je lično
potpisao, odnosno izgovorio, i jedan i drugi. Oba
teksta su odlična i oba odražavaju većinsko
mišljenje srpskog naroda, s tim što nas ima koji iz
njih možemo još po nešto i naučiti.
Препоруке:
0
0
10
петак, 22 април 2011 09:50
МП
Зашто је студирао на Кембриџу а не на Ломоносову?
Препоруке:
0
0
11
петак, 22 април 2011 10:25
ссссовац
Свака част Вуче! Србија Памти! Живела Србија, Живела Русија!
Препоруке:
0
0
12
петак, 22 април 2011 10:53
Braaaavo!
Divan tekst. Odlicna, kratka lekcija o istoriji, bratsvu i saradnji rusko-srpskih odnosa. Sta kazu Tadic i C. Jovanovic na to? Sada ce da pocne negiranje istine po nalogu EU i Am.
Препоруке:
0
0
13
петак, 22 април 2011 15:52
jedan je Vuk
Sjajno, pošteno i pravovremeno. Neka kaže ko šta hoće ali mislim da je sve izvesnije da se Vuk ne folira. Uostalom, to pokazuje i to kako prolazi i kako ga složno prže i lažne sns-patriote i pravi izdajnici.
Препоруке:
0
0
14
петак, 22 април 2011 16:54
узгред
Том Тадићевом човеку ништа не верујем.
Препоруке:
0
0
15
петак, 22 април 2011 19:02
Бели Орао
@МП. Пријатеља лако препознаш, а непријатеља треба да изучиш.
@примариус. 1948. је обрачун са српским кадровима од стране два пријатеља. Ко још верује да су Тито и Стаљин били непријатељи. Класичан договор. На другој страни онај се обрачунавао са руским кадровима и то у великим количима. Грузијци би требали да ћуте и моле Бога макар 1000 година да се случајно на руској страни не појави неки сличан лик.
Слажем се са Вама.
Пре десетак година сам био у Русији. Један је пиметио да сам из Србије. Ви ћете са нама рекоше они мени...
Препоруке:
0
0
16
петак, 22 април 2011 20:20
Светислав Костић
Постоји оправдана сунња да Вук Јеремић, ипак као и прије вјерни сљедбеник свога учитеља Тадића и њихових заједничких империјалистичких господара и стога од Јеремића све изговорено засупано само ријечима али не из искреног убјеђења које би на унутрашњем и пре свега на спољнополитичком плану дошло до изражаја.
Мене далеко више забрињава невјероватна наивност и лаковјерност неких Срба у Србији. Да се само нешто од тога на један несумљив и конктретан нашин потврди и у пракси што Вук Јеремић нуи мало случајно прича за онај претежни и патриотске дио српске јавности, остао бих и надаље скепричан, тако дуго док се узев у цјелини и у бити код Јеремиића у његовој политичкој каријери није ништа измијенило као једног од фактора унутар антисрпског система који симболише један прохраватски, прозападни про-натовски и наводно чак као ето, и мало „просрпски председник" Тадић.
Препоруке:
0
0
17
петак, 22 април 2011 21:11
луди скретничар
Лепо, лепо Јеремићу, него да се мало бавиш својим послом. Не чујем реакције нашег МИП-а поводом улице и трга А. Готовине у Сплиту? Или притисака на сународнике у окружењу приликом пописа становништва. Или...(додајте сами).
Препоруке:
0
0
18
петак, 22 април 2011 21:39
@uzgred
A verujete li "nevernom Tomi"? Prevrtljivom Velji? Nesposobnom Koštunici? Razumljiva je određena sumnja i nepoverenje u pogledu Jeremića i njegove transformacije. Ali mislim da je Vuk dao već više nego dovoljno dokaza ozbiljnosti i odlučnosti svojih patriotskih namera, tako da vaša primedba sada deluje prosto mrziteljski i zlonamerno. Ili ste samo možda provokator, ili fan neke od pomenutih stranaka. Već to koliko ga drugosrbijanci ne podnose jasno pokazuje da on jeste pravi i na pravom putu. Ja sam takodje mislio da je trebalo da podnese ostavku posle 9. septembra, ali sada vidim da je bolje ovako. Ko bi u tom slučaju još obraćao danas pažnju na njega, kome bi trebao i kome bi smetao? Ili bi se morao prikloniti ovim "naprednima"?
Препоруке:
0
0
19
петак, 22 април 2011 22:34
из Републике Српске
@Светислав Костић
Читаоци магазина Министарства спољних послова
Србије прочитаће овај текст с потписом министра
спољних послова Србије, текст пун уважаваља Русије
и дужног поштовања скоро миленијумског пријатељства
руског и српског народа. Шта то друго у овом
случају треба да од свог министра очекује Србија?
Нико нема способност да чита мисли другог човјека,
па се према људима опходимо према ономе што знамо
да раде и говоре. Министар спољних послова је само
министар, има изнад себе и премијера, и Скупштину,
и предсједника Републике. Искрено или не, то је у
крајњој линији свеједно, министар Јеремић у тим
околностима одговорно ради свој посао. Нисам једина
која "наивно" у то вјерује.
Препоруке:
0
0
20
петак, 22 април 2011 23:15
Херцеговка
@луди скретничар
Мислите да би Министарство иностраних послова Србије требало да реагује на назив неке улице или трга у сусједној држави Хрватској? Не вјерујем да
му је то улога. Колико би тек посла имало реагујући
на називе по БиХ, од улица и тргова турских султана
освајача, преко Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана,
до Степинца и других по "добру" познатих имена.
Услиједиле би реакције на улице у неким градовима
Српске које носе име Драже Михајловића, које се
нашим комшијама никако не допада. Баш и не бих због
тога прозивала министра Јеремића.
Препоруке:
0
0
21
субота, 23 април 2011 09:18
Obilić
Dobar tekst!
Ne treba zaboraviti ni ruske dobrovoljce koji su pomogli nama u stvaranju RS!
Mnogi Rusi, ukrajinci, bugari su dali svoje živote za temelje RS.
Najveći dokaz su groblja oko Višegrada, Sarajeva i istočne rs!
Препоруке:
0
0
22
субота, 23 април 2011 10:26
из Републике Српске
из Републике Српске@Светислав Костић
Видим да сам погријешила, магазин Министарства
иностраних послова Русије, у коме је објављен
Јеремићев текст, назвала сам магазином МИП-а Србије. Извињавам се због грешке (оправдање: Србија
ми увијек на уму).
Препоруке:
0
0
23
субота, 23 април 2011 13:02
@@uzgred
Ja ne verujem nijednom Tadićevom čoveku pa, dakle, ni Jeremiću! Vi izvolite, verujte mu, to je vaše demokratsko pravo.
Ja sam takodje mislio da je trebalo da podnese ostavku posle 9. septembra, ali sada vidim da je bolje ovako. Ko bi u tom slučaju još obraćao danas pažnju na njega, kome bi trebao i kome bi smetao? Ili bi se morao prikloniti ovim "naprednima"?
Gde piše da mora političar i min. spoljnih poslova? Da li mu je to baba ostavio u nasleđe?
Završio je fiziku u belom svetu, nek se time bavi.
Препоруке:
0
0
24
субота, 23 април 2011 13:16
Сале
Једно питање: због чега нико не помиње учешће руске војске у 1. српском устанку?
1807. године, руска војска, под командом генерала Исајева, прелази Дунав и спаја се са српским устаницима. Прве битке у којима руска и српска војска наступају здружено и победоносно, десиле су се исте године, код Штубика и Малајнице. 1810. године, руска војска (ген. Орурк) јуришом решава исход битке код Варварина и победа ипак припада Карађорђу. После месец дана, руска војска се, на истом месту, поново сукобљава са турском и поново односи победу.
Русија је наоружавала српску војску (топови 'Шувалов', који су допремљени устаницима још увек стоје у Војном музеју на Калемегдану), учествовала у фортификацијским радовима (Грамбергер), имала своје гарнизоне по Србији,... Познато је писмо Кутузова Карађорђу (о слању барута и злата Србији). Позната је епизода између Хајдук Вељка и грофа Каменског ('нека сабљу носи онај јунак који ју је од Турака освојио')
Препоруке:
0
0
25
субота, 23 април 2011 15:08
Светислав Костић
@ Из Републике Српске! У Политици 29. јуна 2005. када Политика била још независна од Тадића, објављен је извјештај о званичној посјети Вука Јеремића Вашингтону, тада у својству савјетника Тадића. У разговорима са америчким домаћинима, Јеремић је прихватио отцепљење Косова као готову чињеницу.
Према цитату у Политици, рекао је да је независност Космета неминовна и да је најважније наћи формулу да се та независност спроведе. Произилази да нема дилеме хоће ли српска страна прихватити независност, него како да се то запакује са што мање роптања у народу и са што мање посљедица за поборнике опције која "пристаје на све".
Да се Јеремић ни касније није оканио, индиректно је потврдио аустријски канцелар Алфред Гузенбауер у интервјуу Ројтерсу за време ткзв. „преговора“ са шиптарском страном у Бечу. Том приликом Гузенбауер је изјавио да су „Тадићеви људи“ са својим астријским колегама разговарали о спровођењу „суштине Ахтисаријевог плана“ – а та суштина добро је позната.
Препоруке:
0
0
26
субота, 23 април 2011 18:52
из Републике Српске
@Светислав Костић
Варате се. Није Политика 29. јуна 2005. године
објавила званичан извјештај о посјети предсједниковог савјетника Јеремића Вашингтону, него текст Срђе Трифковића у коме Трифковић тврди
да је Јеремић то изјавио у неформалном разговору
са својим домаћинима, и то шест недјеља раније.
Поштујем господина Трифковића, али сам сумњичава
у сазнања, па била и његова, о неформалним разговорима једног предсједниковог савјетника, и
то мјесец и по раније.
Препоруке:
0
0
27
субота, 23 април 2011 21:40
из Републике Српске
@Светислав Костић
У међувремену сам прочитала да су савјетник Вук
Јеремић и отац Иринеј Добријевић учествовали 18.
маја 2005. године на панелу о Космету у Одбору за
спољно-политичка питања Представничког дома Конгреса САД, на коме је ставове САД изложио Николас Бернс. Глас Америке на српском је тај дан
објавио кратак извјештај са скупа. Јеремић је изнио ставове које смо често слушали, а отац Иринеј
је говорио о потреби обнове порушених светиња СПЦ.
Шта се (ако се) причало неформално, за мене спада у
домен рекла-казала, нарочито ако то пише неко ко
није био присутан.
Препоруке:
0
0
28
недеља, 24 април 2011 13:06
Nikola Adamović
Slažem se sa stavovima Vuka Jeremića.dao je vrlo iscrpno, detaljno i dokumentovano razmišljanje o srpsko ruskim osnosima. Mislim da bi bilo dobro da ja kao istaknutog srbina pomenuo i Ognjeslava Kostovića velikog pronalazača poreklom iz Novog Bečeja.Njega su srbi pomalo zaboravili.
S poštovanjem
nikola Adamović
Препоруке:
0
0
29
недеља, 24 април 2011 18:50
@svetislav kostić
Tipično za Vas. Glasine, poluinformacije i poluistine. Pozdrav i podrška za g. Jeremića, jedinog srpskog politiara koji nervira Imperiju i zato ga kritikuju i ruše.
Препоруке:
0
0
30
понедељак, 25 април 2011 05:39
Светислав Костић
Због лимита нисам поменуо Леона Којена ондашњег Тадићевог савјетника, рачунајући да су и други упућени у збивања у Бечу прљећа 2007.
Којен је у априлу 07. подио оставку на функцију Тадићевог савјетника и координатора државног државног преговарачког тима за КиМ.
Оставку је образложио оптужбом да Тадићев спољнополитички тим у којем и Јеремић интегрисан, води преговоре о Косову мимо његовог знања.
Послије тога, Коштуница, и сам изигран од Тадића, понудио је Којену да са Самарђићем води Министарство за КиМ.
Којен је понуду одбио због кадровских рјешења у влади. Незванично се говорило да је проблем Којену нови МИП Јеремић, награђен од Тадића за подршку у конспиративном вођењу тајних преговора под покровитељством аустријског канцелара Гузенбауера. представнички Брисела и Вашингтона.
Мојим критичарима савјетујем да сахране наду о Јеремићу као српском патриоту. А његови обожаваоци подсјећају на утопњенике који се и за сламку хватају.
Јеремић и Тадић су и надање један тим.
Препоруке:
0
0
31
понедељак, 25 април 2011 11:06
из Републике Српске
@Светислав Костић
Не сматрам себе Вашим критичарем, само сам исправила неке криве наводе у Вашем тексту. Хвала на савјетима, и даље ћу више вјеровати министру
Јеремићу него анонимном Трифковићевом инсајдеру с
неформалних разговора предсједниковог савјетника по
Америци или "великом српском пријатељу" Алфреду
Гузенбауеру, који је мјесецима унапријед, као аустријски канцелар, најављивао да ће његова земља
међу првима признати будућу независност Косова.
Препоруке:
0
0
32
понедељак, 25 април 2011 13:52
iz Njujorka
hvala nasem Jeremiji ili kako ga zove stara garda "mali ministar" "(nemoj da ide ovaj ili onaj, to ce mali ministar bolje da im kaze" kazu nasi stari) Ovo je najlepsi poklon koji nam je nas Jeremija mogao dati za Uskrs. Odlican clanak, mi pazljivo citamo i divimo se kako je to lepo receno.
Препоруке:
0
0
33
понедељак, 25 април 2011 13:59
Светислав Костић
@ из Републике Српске! Да ми нисте земљакиња из моје директне и једине отаџбине, не бих се с вама ни упуштао у дискусију, јер ви све што напишем изврнете наопачке, што само потврђује да вам у дебатама недостаје нужна доза флексибилности јер и не покушавате да моје текстове исправно интерпретирате.
Управо захваљујући Гузенбауеровој индискрецији, вјероватно из самољубља да се похвали пред Бриселом и Вашингтоном како је српска страна у преговорима прољећа 2007. његовим посредовањем у свим тачкама у погледу статуса КиМ изашла у сусрет свим захтјевима Запада.
Ваша грешка је да ви док читате тескстове о Јеремићу који вашим представама не одговарају, имате пред очима Вука Јеремића "патриоту". Он је то ништа мање него његов директни протеже, Борис Тадић.
Ако сте из РС, онда тамо имате идеалне услове да сазнате појединости из биографије Бориса Тадића, која је врло слична Јеремићевој, само двије деценије временског размака. Србија је наша матица, али то није нити Јеремић нити Тадић.
Препоруке:
0
0
34
понедељак, 25 април 2011 16:36
из Републике Српске
@Светилав Костић
Различито мислимо о једном човјеку, како онда да
будем флексибилна? Земљаче, ја сам Херцеговка, а ми
нисмо баш познати по флексибилности. Поздрављам Вас.
Препоруке:
0
0
35
петак, 29 април 2011 22:27
Miodrag
Spadam u red diplomata koje je mesec dana po postavljanju na mesto ministra,Jeremic,krseci sve pravne norme(da preskocimo moral i etiku) MSP vratio u Srbiju.
Ambasador Rusije u toj stranoj zemlji,zaprepasten takvim postupkom, prokomentarisao je pred vise diplomata:
-Vas odlazak dozivljavamo i kao okretanje ledja Rusiji.
Nije se prevario.
Tako je i bilo tokom tri godine.
Sada,Jeremic ketmanski igra na kartu populizma i rusofilije.
.jpg)
Леп текст само ако је искрен. Само да не послужи за поткурусивање. И ако је написан да служи тој сврси, што би се могло очекивати од жуто-црвеног Орвеловског режима у Србији по режији Нато пакта, сигуран сам да ће Русија знати да направи разлику између тог режима у Србији од Срба и да неће урадити ништа на његову штету. Српски народ се може и мора да ослања на Русију у заштити својих националних и цивилизацијских интереса, јер садашњи режим нема те задатке у опису послова.
Русија је била, јесте и биће Империја. И никада, баш никада, није долазила међу Србе да осваја и убија, него је долазила да гине и ослобађа.
Deo nasa tradicija jeste rusofilija i antifasizam. Bar je tako nacelno proklamovano. Ali je isto tako i antibosljsevizam i deljenje nekakvih zapadnih vrednosti i principa. Pa ne moramo da im se uvlacimo vise nego sto granice dobrog ukusa nalazu.
ЖИВЕЛА РУСКА РУСИЈА !
ЖИВЕЋЕ ВЕЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО РУСА И СРБА, РУСИЈЕ И СРБИЈЕ !!!
tekst, ili nedavni govor Vuka Jeremića na Koledžu
Viton, iskren ili fingiran: ministar je lično
potpisao, odnosno izgovorio, i jedan i drugi. Oba
teksta su odlična i oba odražavaju većinsko
mišljenje srpskog naroda, s tim što nas ima koji iz
njih možemo još po nešto i naučiti.
@примариус. 1948. је обрачун са српским кадровима од стране два пријатеља. Ко још верује да су Тито и Стаљин били непријатељи. Класичан договор. На другој страни онај се обрачунавао са руским кадровима и то у великим количима. Грузијци би требали да ћуте и моле Бога макар 1000 година да се случајно на руској страни не појави неки сличан лик.
Слажем се са Вама.
Пре десетак година сам био у Русији. Један је пиметио да сам из Србије. Ви ћете са нама рекоше они мени...
Мене далеко више забрињава невјероватна наивност и лаковјерност неких Срба у Србији. Да се само нешто од тога на један несумљив и конктретан нашин потврди и у пракси што Вук Јеремић нуи мало случајно прича за онај претежни и патриотске дио српске јавности, остао бих и надаље скепричан, тако дуго док се узев у цјелини и у бити код Јеремиића у његовој политичкој каријери није ништа измијенило као једног од фактора унутар антисрпског система који симболише један прохраватски, прозападни про-натовски и наводно чак као ето, и мало „просрпски председник" Тадић.
Читаоци магазина Министарства спољних послова
Србије прочитаће овај текст с потписом министра
спољних послова Србије, текст пун уважаваља Русије
и дужног поштовања скоро миленијумског пријатељства
руског и српског народа. Шта то друго у овом
случају треба да од свог министра очекује Србија?
Нико нема способност да чита мисли другог човјека,
па се према људима опходимо према ономе што знамо
да раде и говоре. Министар спољних послова је само
министар, има изнад себе и премијера, и Скупштину,
и предсједника Републике. Искрено или не, то је у
крајњој линији свеједно, министар Јеремић у тим
околностима одговорно ради свој посао. Нисам једина
која "наивно" у то вјерује.
Мислите да би Министарство иностраних послова Србије требало да реагује на назив неке улице или трга у сусједној држави Хрватској? Не вјерујем да
му је то улога. Колико би тек посла имало реагујући
на називе по БиХ, од улица и тргова турских султана
освајача, преко Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана,
до Степинца и других по "добру" познатих имена.
Услиједиле би реакције на улице у неким градовима
Српске које носе име Драже Михајловића, које се
нашим комшијама никако не допада. Баш и не бих због
тога прозивала министра Јеремића.
Ne treba zaboraviti ni ruske dobrovoljce koji su pomogli nama u stvaranju RS!
Mnogi Rusi, ukrajinci, bugari su dali svoje živote za temelje RS.
Najveći dokaz su groblja oko Višegrada, Sarajeva i istočne rs!
Видим да сам погријешила, магазин Министарства
иностраних послова Русије, у коме је објављен
Јеремићев текст, назвала сам магазином МИП-а Србије. Извињавам се због грешке (оправдање: Србија
ми увијек на уму).
Završio je fiziku u belom svetu, nek se time bavi.
1807. године, руска војска, под командом генерала Исајева, прелази Дунав и спаја се са српским устаницима. Прве битке у којима руска и српска војска наступају здружено и победоносно, десиле су се исте године, код Штубика и Малајнице. 1810. године, руска војска (ген. Орурк) јуришом решава исход битке код Варварина и победа ипак припада Карађорђу. После месец дана, руска војска се, на истом месту, поново сукобљава са турском и поново односи победу.
Русија је наоружавала српску војску (топови 'Шувалов', који су допремљени устаницима још увек стоје у Војном музеју на Калемегдану), учествовала у фортификацијским радовима (Грамбергер), имала своје гарнизоне по Србији,... Познато је писмо Кутузова Карађорђу (о слању барута и злата Србији). Позната је епизода између Хајдук Вељка и грофа Каменског ('нека сабљу носи онај јунак који ју је од Турака освојио')
Према цитату у Политици, рекао је да је независност Космета неминовна и да је најважније наћи формулу да се та независност спроведе. Произилази да нема дилеме хоће ли српска страна прихватити независност, него како да се то запакује са што мање роптања у народу и са што мање посљедица за поборнике опције која "пристаје на све".
Да се Јеремић ни касније није оканио, индиректно је потврдио аустријски канцелар Алфред Гузенбауер у интервјуу Ројтерсу за време ткзв. „преговора“ са шиптарском страном у Бечу. Том приликом Гузенбауер је изјавио да су „Тадићеви људи“ са својим астријским колегама разговарали о спровођењу „суштине Ахтисаријевог плана“ – а та суштина добро је позната.
Варате се. Није Политика 29. јуна 2005. године
објавила званичан извјештај о посјети предсједниковог савјетника Јеремића Вашингтону, него текст Срђе Трифковића у коме Трифковић тврди
да је Јеремић то изјавио у неформалном разговору
са својим домаћинима, и то шест недјеља раније.
Поштујем господина Трифковића, али сам сумњичава
у сазнања, па била и његова, о неформалним разговорима једног предсједниковог савјетника, и
то мјесец и по раније.
У међувремену сам прочитала да су савјетник Вук
Јеремић и отац Иринеј Добријевић учествовали 18.
маја 2005. године на панелу о Космету у Одбору за
спољно-политичка питања Представничког дома Конгреса САД, на коме је ставове САД изложио Николас Бернс. Глас Америке на српском је тај дан
објавио кратак извјештај са скупа. Јеремић је изнио ставове које смо често слушали, а отац Иринеј
је говорио о потреби обнове порушених светиња СПЦ.
Шта се (ако се) причало неформално, за мене спада у
домен рекла-казала, нарочито ако то пише неко ко
није био присутан.
S poštovanjem
nikola Adamović
Којен је у априлу 07. подио оставку на функцију Тадићевог савјетника и координатора државног државног преговарачког тима за КиМ.
Оставку је образложио оптужбом да Тадићев спољнополитички тим у којем и Јеремић интегрисан, води преговоре о Косову мимо његовог знања.
Послије тога, Коштуница, и сам изигран од Тадића, понудио је Којену да са Самарђићем води Министарство за КиМ.
Којен је понуду одбио због кадровских рјешења у влади. Незванично се говорило да је проблем Којену нови МИП Јеремић, награђен од Тадића за подршку у конспиративном вођењу тајних преговора под покровитељством аустријског канцелара Гузенбауера. представнички Брисела и Вашингтона.
Мојим критичарима савјетујем да сахране наду о Јеремићу као српском патриоту. А његови обожаваоци подсјећају на утопњенике који се и за сламку хватају.
Јеремић и Тадић су и надање један тим.
Не сматрам себе Вашим критичарем, само сам исправила неке криве наводе у Вашем тексту. Хвала на савјетима, и даље ћу више вјеровати министру
Јеремићу него анонимном Трифковићевом инсајдеру с
неформалних разговора предсједниковог савјетника по
Америци или "великом српском пријатељу" Алфреду
Гузенбауеру, који је мјесецима унапријед, као аустријски канцелар, најављивао да ће његова земља
међу првима признати будућу независност Косова.
Управо захваљујући Гузенбауеровој индискрецији, вјероватно из самољубља да се похвали пред Бриселом и Вашингтоном како је српска страна у преговорима прољећа 2007. његовим посредовањем у свим тачкама у погледу статуса КиМ изашла у сусрет свим захтјевима Запада.
Ваша грешка је да ви док читате тескстове о Јеремићу који вашим представама не одговарају, имате пред очима Вука Јеремића "патриоту". Он је то ништа мање него његов директни протеже, Борис Тадић.
Ако сте из РС, онда тамо имате идеалне услове да сазнате појединости из биографије Бориса Тадића, која је врло слична Јеремићевој, само двије деценије временског размака. Србија је наша матица, али то није нити Јеремић нити Тадић.
Различито мислимо о једном човјеку, како онда да
будем флексибилна? Земљаче, ја сам Херцеговка, а ми
нисмо баш познати по флексибилности. Поздрављам Вас.
Ambasador Rusije u toj stranoj zemlji,zaprepasten takvim postupkom, prokomentarisao je pred vise diplomata:
-Vas odlazak dozivljavamo i kao okretanje ledja Rusiji.
Nije se prevario.
Tako je i bilo tokom tri godine.
Sada,Jeremic ketmanski igra na kartu populizma i rusofilije.