„Quid mihi post mortem nihili sentienti oberit?“ (Шта ће ми после смрти шкодити ако не будем ништа осећао?). Ипак, „Смрт је једна непроверена гласина“.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 05 април 2011 20:54
slobodan45
smrt je neizbežan kraj života.tačka.moje pitanje glasi: koja Vas muka muči?recite nam, možda Vam možemo pomoći?
Препоруке:
0
0
3
среда, 06 април 2011 05:16
Aleksandar
Био је ученик Мартина Хајдегера
I tu prestaje svaki moguci filozofski inters jer od tog naciste se nije mogla uciti filozofija vec samo nacizam.
Препоруке:
0
0
4
среда, 06 април 2011 05:39
Aleksandar
„Умирање мора сваки тубитак свагда сâм да узме на себе“.
(Мартин Хајдегер, „Битак и време“)
Ovo je kompletna besmislica, glupiranje i foliranje. U najboljoj nameri ovome se ne moze pripisati bilo kakvo smisleno znacenje. Ako "tubitak" prevedemo na srpski da oznacimo ljudsko bice koje je zivo i svesno onda ovo njegovo uzimanje umiranja "svagda" treba da zbnaci da svako ko je ziv stalno umere. To je cista glupost i zamajavanje svakog ko bi bio dovoljno naivan da pokusa ozbiljno da cita ovog nacistu koji je zaslepio mnoge svojim foliranjem da je filozof.
Препоруке:
0
0
5
среда, 06 април 2011 08:27
Mилко Грбовић
Спрам оног што је на ту тему знао и понешто рекао Тесла, све филозофије личе на празно трабуњање. Укратко: смрт је само прелазак у другу фреквенцију.
Чак је Мика Антић рекао нешто слично, у "Бесмртној песми":
Само ћу,обично, тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком Сунцу
златних се очију вратити.
*
А један други великан стиха, потрешен самоубиствм Јесењина (ако се Серјожа уопште убио, али то сад није тема) и свог пријатеља, Бања Шарановића, и сам долази на сличне идеје, али каже:
А шта ако нема заборава
ако је све вечна игра круга?
А шта ако доле,испод трава
боли она иста, људска туга?
Признајем да сам пристрасан, али ја ово стављам испред свих филозофских трактата.
Препоруке:
0
0
6
среда, 06 април 2011 12:13
OKVIR
Samo cu da nabacim par recenica na temu:
Poznato, nepoznato, nesaznajno!
Svest o smrti je covekov hitac, prema nesaznajnom. To je osnovno covekovo obelezje. Odnos pojedinca prema smrti definise kultura u kojoj je ziveo/zivi pojedinac.
Tzv. zapadna "kultura" ima ignorantski ( potiskuje cinjenicu smrtnosti pojedinca ) odnos prema smrti. Posledica toga je strahovita destruktivnost te "kulture".
( U sirem smislu i mi Pravoslavni pripadamo zapadnoj kulturi ali u uzem smislu mi ne pripadamo zapadnoj "kulturi" - bolje receno "kurturi" ).
Dakle, bezi se od - svesti od smrti - i time se ulazi i sve dublje usvaja KULTURA SMRTI. Odmaklo se daleko u tom pravcu jer: Zastitni znak ovog vremena su TERMONUKLEARNE BOMBE !!!
Zivot je arena sa dva aktera: jedinka i njena smrt koja je vreba.
Препоруке:
0
0
7
среда, 06 април 2011 16:02
Jasna Simonović
Iz naše, vremenske perspektive meni se čini da je smrt većinsko prirodno stanje a život neki utekli manjinski frangmentčić (sem ako se i on ne ponavlja po beskonačnosti koja niti pozaje beskonačnost), kao slepo crevo u večnosti koja ne znam ni da li poznaje večnost kao vremensku kategoriju...
Zato je neobično važno na vreme je zavoleti, odnosno u njoj se prikazati, pokazati, dokazati, iskazati ili šta god...Izazovno životno, zar ne?
Препоруке:
0
0
8
среда, 06 април 2011 16:30
Milko Grbović
У време Византије, патријарски су крунисали световне владаре.
И увек је део церемоније био: Једном руком му даје круну, а другом торбицу са земљом унутра. Да од првог момента владавине, буде свестан да је из праха нико и у прах ће се вратити. Да се не уздигне превише.
Наши владари мисле да су вечни.
А када је реч о односу истока и запада (ми спадамо у запад), разлика у приступу животу је милионима километара велика.
Такође и у односу према смрти.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 07 април 2011 21:47
Vladimir
@ Aleksandar
Verujem da će se Hajdeger uplašiti i naježiti veoma kad do njegovog uha stignu Vaše kritike. Kad cenite da njegova dela nemaju vrednosti (izuzev što poučavaju nacizmu), voleo bih da me uputite na koju svoju tvorevinu duha, nesumnjivo dubokoumniju od ma koje Hajdegerove.
.jpg)
I tu prestaje svaki moguci filozofski inters jer od tog naciste se nije mogla uciti filozofija vec samo nacizam.
(Мартин Хајдегер, „Битак и време“)
Ovo je kompletna besmislica, glupiranje i foliranje. U najboljoj nameri ovome se ne moze pripisati bilo kakvo smisleno znacenje. Ako "tubitak" prevedemo na srpski da oznacimo ljudsko bice koje je zivo i svesno onda ovo njegovo uzimanje umiranja "svagda" treba da zbnaci da svako ko je ziv stalno umere. To je cista glupost i zamajavanje svakog ko bi bio dovoljno naivan da pokusa ozbiljno da cita ovog nacistu koji je zaslepio mnoge svojim foliranjem da je filozof.
Чак је Мика Антић рекао нешто слично, у "Бесмртној песми":
Само ћу,обично, тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком Сунцу
златних се очију вратити.
*
А један други великан стиха, потрешен самоубиствм Јесењина (ако се Серјожа уопште убио, али то сад није тема) и свог пријатеља, Бања Шарановића, и сам долази на сличне идеје, али каже:
А шта ако нема заборава
ако је све вечна игра круга?
А шта ако доле,испод трава
боли она иста, људска туга?
Признајем да сам пристрасан, али ја ово стављам испред свих филозофских трактата.
Poznato, nepoznato, nesaznajno!
Svest o smrti je covekov hitac, prema nesaznajnom. To je osnovno covekovo obelezje. Odnos pojedinca prema smrti definise kultura u kojoj je ziveo/zivi pojedinac.
Tzv. zapadna "kultura" ima ignorantski ( potiskuje cinjenicu smrtnosti pojedinca ) odnos prema smrti. Posledica toga je strahovita destruktivnost te "kulture".
( U sirem smislu i mi Pravoslavni pripadamo zapadnoj kulturi ali u uzem smislu mi ne pripadamo zapadnoj "kulturi" - bolje receno "kurturi" ).
Dakle, bezi se od - svesti od smrti - i time se ulazi i sve dublje usvaja KULTURA SMRTI. Odmaklo se daleko u tom pravcu jer: Zastitni znak ovog vremena su TERMONUKLEARNE BOMBE !!!
Zivot je arena sa dva aktera: jedinka i njena smrt koja je vreba.
Zato je neobično važno na vreme je zavoleti, odnosno u njoj se prikazati, pokazati, dokazati, iskazati ili šta god...Izazovno životno, zar ne?
И увек је део церемоније био: Једном руком му даје круну, а другом торбицу са земљом унутра. Да од првог момента владавине, буде свестан да је из праха нико и у прах ће се вратити. Да се не уздигне превише.
Наши владари мисле да су вечни.
А када је реч о односу истока и запада (ми спадамо у запад), разлика у приступу животу је милионима километара велика.
Такође и у односу према смрти.
Verujem da će se Hajdeger uplašiti i naježiti veoma kad do njegovog uha stignu Vaše kritike. Kad cenite da njegova dela nemaju vrednosti (izuzev što poučavaju nacizmu), voleo bih da me uputite na koju svoju tvorevinu duha, nesumnjivo dubokoumniju od ma koje Hajdegerove.