Све честитке аутору за избор теме... Проблематика родитељства у актуелном тренутку је изузетно битна и поглед из више углова, нарочито из угла оних најјачих и највећих у сваком случају није лоше имати под лупом.

Моја деца нису моји робови, нити желим да буду добра пред другима и за друге, већ себи и мени.

Нити лечим своје неуспехе њиховим успесима.

Свака част за хиљадугодишњу културу и економски напредак, али је то махом засновано на модерном робовласништву. До доласка комуниста, Кинези су били једна од најпорочнијих и најлицемернијих нација на свету. Њихов принцпи да се "никада не треба мешђати у туђе послове" је доводила и до тог да су гладна деца умирала од студени по улицама, а богаташи су крзном облагали моторе лимузина.

Кинези очас "изгубе образ" и тога се плаше највише.

Данас, на основу онога што видим, обичном човеку није нимало лако, пуца грбача под корбачем. А ЗНАМ да тамо никада не бих живео, јер ми се не свиђа да будем "молекул у капи воде" или да живот протраћим за добробит заједнице, уместо да живим за своју породицу.

Свако поређење Кинеза на основу овог текста са Србима би било крајње неумесно. Из сасвим људских разлога.

Šta (će) se sve nama predstavljati kao uspeh. U našem praoslavnom duhu (ako ga još uvek ima) nije uspeh biti virtuoz,superioran, najbolji, već uzrastati u vrlini i ljubavi. Koliko će nas posle ovih tekstova insistirati da im deca budu ono što sami nisu uspeli. Najbolji muzičari, sportisti, naučnici. Obrazovanje ima dve strane: sticanje znanja i vrlina, ko u tome nije našao sklad teško njemu pa makar bio i najplaćeniji sportista. Šta god radili pitajte sebe šta je smisao ovog našeg života. Ako to nije spasenje onda ste na nekoj stranputici.

Најбољи текст о родитељству, који сам до сад прочитао. Као (пре)млад постао сам родитељ и свестан сам да се нисам најбоље снашао... Због недостатка узора у породици, просто сам гутао безвредне књижурине које су писали набеђени стручњаци, и слушао савете "искусних". То ме довело до ситуације да се борим између потребе да будем ауторитет детету које је кренуло странпутицом, и потребе да "испоштујем" недоучене ауторитете који су у наше друштво уграђивали "најсавременије" методе са запада.На моје покушаје да старијег сина на свој начин приведем "познанију права", психолошкиње и социјални радници скакали су на стражње ноге и претили ми пријавама због злостављања детета...Завршио је у затвору због тучешћа у тучи...
Имам још једног сина тринаестогодишњака; њега ми нико неће отети из шака. Није лепо да он испашта моје грешке из младости - али живот је такав. И боли ме уво шта ће рећи свет; неки из тог "света" се веома добро забављају на рачун моје породице. Доста је било.

Ко на време не научи источњачке филозофије,ускоро ће се наћи у чуду шта се то дешава.А 21. век је највеће чудо!

Vrlo zanimljiv tekst i adekvatna primena teme na srpske uslove.

Проблем је у томе што се све многе ствари које долазе са запада, а тичу се начина живота, представљају као научно доказане, апсолутно истините и напредне и онда се ти у суштини религијски елементи намећу као научно препоручени. На жалост, све "науке" које се дотичу родитељства као што су психологија, педагогија, социологија су све само не науке. То су псеудонауке чије су теорије недоказиве, универзално неистините, а у њима има истина колико и тумача. Неуки воле да прихватају нешто што говоре ауторитети из звучних школа, па макар то биле и недоказиве будалаштине, а политичари да њихова веровања имплементирају, по могућству на туђем народу.
Овај текст је добар макар зато што показује да постоје и другачија гледања на исти проблем. Које је исправније - ни једно. Када би била једна исправна теорија па када бисмо се још ње сви придржавали, овај свет би био најдосадније место за живот. Сви бисмо били исти. Свако ваљда има право да своје дете упропасти на свој оригиналан начин :)

Ejmi Cua nema nikakav razlog da leci svoje neuspehe, jer je veoma uspesna zena. Pored toga sto je majka dva izuzetna deteta, diplomirala je i zavrsila prava na Harvardu, redovni je profesor prava na Jejlu, i autor vec dva bestselera, koje ce ovaj treci, o vaspitanju skoro sigurno da prevazidje. Cela njena porodica, pocev od cukun-cukun dede koji je bio carski astronom, je neverovatno uspesna. Ako ista, njen strah je da njena deca nece biti uspesna kao sto su ona i njen muz, a ne obrnuto.



E to. Ne daj boze da se zavrnu rukavi, to je najveci greh. A onda je za sve neko drugi kriv.

Odlican tekst, svaka pohvala autoru.
Da Ajmi Cu nije bila tako drasticna u knjizi ne bi postigla sok terapiju. A to da tigrovsko roditeljstvo radi a zapadno ne radi se vidi iz prilozenog na svjetskoj sceni. I za sada je jos dobro za zapadni model jer se jos uvijek ima ali sta cemo onda kad ne bude bilo.
Kad se tek dodje na Zapad svaki migrant je bombardovan o tome kako su djeca uzvisena bica i ne smiju se udariti po guzici ni za sta.To je jednostavno neprihvatljivo ponasanje.
Jedan moj prijatelj je dosao na Zapad sa vec poodraslom djecom koja su se brzo raspitala za pravila , pa su rekli ocu da ne moze tako kao sto je bilo kod nas i da ce ici u zatvor ako im pripali koju iza uva kad zasluze. A taj moj prijatelj je odgovorio: A sta cemo kad se tata vrati iz zatvora?
Nepotrebno je reci da u ovoj srpskoj izvedbi kineskog modela- djeca izadjose kao odgovorni i sposobni ljudi.

„Друге студије су показале да кинески родитељи проводе отприлике 10 пута више времена сваког дана радећи са децом на школском градиву.“

У тексту има доста важних реченица, али ми се ова чини прилично важна! Како радим у просвети, обично на родитељским састанцима сусрећем родитеље који немају појма шта њихова деца уопште уче, а о чињеници да неке виђам једном, или ниједном, годишње довољно говори. На питање – Зашто моје дете има слбу оцену из...?, обично одговарам са: Тражите му свеску и књигу из тог предмета биће Вам јасно.Када увиде да мезимче нема ни књигу ни свеску нити долази на часове (да, има родитеља који нису имали појма да дете данима не долази у школу!)обично престане свака комуникација.
Дакле - родитељи драги, где сте!?

Да цитирам и ДУшка Радовића: "Многи родитељи се запрепасте да им се деца дрогирају. кад су их последњи пут видели, била су у реду."
За европским раним временом, и анметањем разних критерија и деци и одраслима, пуцају породичне и тардиционалне везе и даље не треба објашњење.

Опет кажем, ово што ради та Ејми је претеривање, јер деца ипак нису машине.

Предлажем да се прочитају :
Песме МИке Антића, у којима он као родитељ схвата децу, али и пева и из дечје перспективе,

Поглелдати филм "МОје песме-моји снови"

Један од највећих ратова води се на пољу образовања и васпитања.Традиционалним културама намеће се неолиберални економски и културолошки модел. Један опонент ме већ дуже време настоји убедити, наравно безуспешно, да је наше патријархално васпитање узрок прошлих ратова на овим просторима.Иде чак дотле да тврди како су се ти ратови десили, јер код нас није било сексуалне револуције, зато што смо потискивали сексуалност. Е,сада ту ускаче Марко Видојковић да нас сексуално описмени и препороди. И сад ти неолиберални и неки постмодернистички случајеви настоје искривљено приказати борбу између ероса и танатоса као борбу између друге и прве Србије. А што се тиче америчког и кинеског друштва они се разликују као небо и земља тако да су поређења излишна.

Иако ово може да се по српски каже :прос.....е , истина јесте да су то једино кинези могли и имали права да ураде . Такође је истина да се по српски каже :без муке , нема науке.

Изворни текст са читао још пре месец дана када се појавио потпуно случајно и нисам читао друге сем овог.

Свако објективно разматрање овога мора да доведе до закључка да је овај пример подједнака крајност као и нека присутна на западу а као што неки коментатор рече, и овде код нас.

Очигледно је и да је овакав приступ потпуно антихришћански што је разумљиво пошто се ради о потпуно другој цивилизација па самим тим тако га и треба посматрати.

Питање је оправдано, ко је више заслужан за успјехе Кине током последњих 4 – 5 година, одгој родитеља дјеце или нације од „родитеља“ из ЦК КП Кине? Naime,

dа број корисника интернета у Кини надмашује свеукупно становништво САД. Најбржи компјутери налазе се у Кини и на њима се сваке године образују инжињери, високообразовани стручњаци природних наука и техничара свих смјерова, и то у већем броју него у САД и ЕУ заједно.

Док САД због посљедица финансијске кризе проузроковане властитом кривицом, трпе од дивоског буџетног дефицита, незапослености и рапидним осиромашењем средње класе која се придружује оном већ традиционално сиромашном и обесправљеном становништву Америке, дотле привреда Кине и у претходној 2010. години порасла поново за цијелих 10,3 постотака.

У истом времену кинеске банке куповином америчкох државних обвезница у висини од 900 милијарди долара, Кина се нашла далеко испред свих кредитора Америке, некада најмоћније земље.

Hvala za uvod-nama toliko potrebnu, raspravu. Danas mozemo okarakterisati nasu naciju infantilnom. Za ocenu prikazane knjige, podsetimo se da je ona Kineskinja (rasno podcenjena) koja se u SAD-surovoj zemlji, bori za opstanak (sa ambicijom da "pobedi"). Svakako, ne treba je shvatiti bukvalno. Za ilustraciju:
-Pomalo lenjo dete, los djak, muzicki talenat. Majka postupa "a la" pomenuta-"mustra" dete, bez "pardona". Danas-priznati i vredan muzicar.
-On je "dobro" dete-majcin sin, a drugi ga "kvare". Roditelji su ga sahrnili, ubijenog (izresetanog)
-Neuka majka, sama odgajila dvoje dece-fakultetski obrazovani, porodice, unuci, ...Majka je plakala sa njima za svaku losu ocenu. Nije znala za knjige ali je znala da kaze i pokaze kako voli svoju decu. Kinezi (i Istocna Azija) su ipak uspostavili svoj red. Zivot nije lak. Porodica je celija-srz opstanka. Rad-put stvaranja nove vrednosti. Podizanje dece
-investicija na kredit. Odnos se reprodukuje i(!?)
S. Savic

@vlajko


Постоји и на Западу, и посебно у САД. Гуглај "student anti-intellectualism".

Кад већ ауторка спомену Амазон, тамо има врло добрих коментара на ову књигу. По ономе што сам прочитао Ејми Чуа је нека врсте шовинисте. Она презире обичне послове као што су неки занатски типа електричар, механичар итд. Ако би било по њеном, сви бисмо требали да притискамо своју децу да буду универзитетски професори, пијанисти и виолинисти. Ко би онда радио ове "обичне" послове? Има толико деце која једноставно немају талента, интелигенције или нечег другог да се баве тако софистицираним занимањима као Чуине ћерке. Она се није либила да својим ћеркама ускраћује чак и храну и неке основне потребе, ако нису довољно "успешна". Борба за опстанак у суровом људском друштву, отприлике.

Само још да додам да се нико не заварава како је доброћудна и напредна Кина ту да одмени арогантну Америку и да ће сад Кинези да заснују нови поредак који ће се базирати на фер и праведним односима. Кинески расизам је најстарији и најутемељенији на свету, а о њиховим представама "Средњег краљевства" могло се прочитати и на овом сајту. Вековима је Кина била затворена у себе и на вишем цивилизацијском нивоу од других држава и друштава, те одатле њихов презир према њима. Услед свих могућих катастрофа изазваних спољним и унутрашњим факторима које су задесиле кинеско друштво у последњих 200 година, њихова политика је данас много опрезнија и обазривија. Свако ко је велики и моћан итекако може да буде и арогантан и да себе сматра морално супериорним.

Српске мајке све жртвују за Најке. Ево сине, љуби те мајка - ако ја нисам имала бар ти да имаш. Навалили су на децу са овим лекцијама, ко да ће сви бити научници - нисам ни ја школе завршила па шта ми фали... И тако даље и тако ближе.

O čemu govore zagovornici 'hrišćanske tradicije"?
O štapu u ruci veroučitelja,
o klečanju na kukuruzu,
o bubanju Svetog pisma napamet....
ili o iskušeništvu, ili askezi,...
Na koji deo hrišćanske tradicije se pozivaju?
Pre neki dan emisija o Rusima u Srbiji, onima koji su pobegli od Crvenog Oktobra.
Sećanja bakica koje su išle u ondašnje ruske škole i internate u Srbiji. Prvo se spominje strogoća pa disciplina pa širina ondašnjeg obrazovanja. O profesorima se govori sa uvažavanjem: ".....bila je jako stroga ali, mnogo puta kasnije bila sam joj zahvalna zbog toga." Rezultati sjani. Kada u jednom razredu svaka peta učenoca završi medicinu to verovatno znači nešto.

Оно за расизам је, благо речено, дискутабилно. Кина је имала разлога да себе сматра значајнијом од осталих. Не раде ли то сви народи? Па и ми смо имали приче о "небеском народу". Са друге стране, ратник у Кини није био међу најцењенијим, једна од ретких таквих цивилизација. За 2000 година историје мање него Америка за 200. Мислите о том...

Сигурно много знају за онај текст што кружи нетом: "За сву децу рођену 50, 60-их". Да не "гугате", копираћу овде:
За сву децу која су рођена и преживела 50-тих, 60-тих !
Прво, преживели смо и рођени смо нормални иако су наше мајке кад их је бољела глава пиле аспирине, јеле храну из конзерви, пушиле и радиле до задњег дана трудноће и никад нису биле тестиране на дијабетис
У то време нису постојала упозорења у стилу "Чувати далеко од домашаја деце" на бочицама са лијековима, вратима и ормарима.
Ми, када смо имали 10-11 година нисмо носили Памперс-е и пишали се у кревет.
Као деца, возили смо се у аутима без појаса и ваздушних јастука и нисмо морали имати кациге на глави кад се возимо бициклом или на ролама.
Пили смо воду из црева за заливање баште а не из флашица купљених у супермаркету. Делили смо флашицу Коле са нашим пријатељима и НИКО није умро због тога

Interesantno je da clanak nigde ne pominje TRAGICAN rezultat srpskih djaka

http://www.pisa.oecd.org/dataoecd/54/12/46643496.pdf

koji su na 45. mestu, ispod Slovenije, Hrvatske, Grcke, ..., pa cak i Turske (nakon 200 godina modernizacije). Takodje, autor clanka nije savladao elementarno brojanje u osnovnoj skoli jer tvrdi da je Amerika u sredini list (njeni djaci na 17. mestu, a lista ima 60 zemalja).

Dakle, komentatori koji se busaju u srpsku superiornost i duhovnost bi trebalo da sebe i svoju decu unaprede intelektualno pa da Srbije bar bude broj 1 na zapadnom Balkanu.

Za kvazi-eksperte o kineskoj kulturi i stereotipima o azijskom mentalitetu (Kina, Koreja, Japan su medju prvih 10), savet je da pokusaju da naucne kineski (laka gramatika, tezak izgovor sa tonovima) ili japanski jezik (lak izgovor, teska gramatika) sa pismom. Njihova deca citavo skolovanje provedu uceci kanji karaktere, pa ko to savlada sigurno ce steci odlicnu memoriju, vizuelno procesiranje, radne navike

slazem se sa Danilom. evo ovaj predsednik Tadic. onako fini i krasni roditelji a dete da te bog sacuva. i nemoj sad da neko kaze da uvazeni profesor nije znao da vaspita dete. nije nego je dete na svoju ruku. hoce da istera svoje posto-poto a sto se zbog toga upropastavaju milioni ljudi nikom nista.

...борба за место под сунцем је свуда и увек, али ми морамо да научимо децу да су и порази оно што чини живот. Можемо биди врхунски пијанисти или доктори космологије, али ће нам се сигурнио десити да нас разозарају пријатељи, да нас превари партнер и још милион других невоља. Децу треба да учимо како да подносе уобичајене животне ударце поразе, и то да неће увек да буду најбољи и напризнатији, јер у противном ризикујемо да створимо људе који ће бити лабилни у смислу да ће их и најбаналнији порази изацивати из психолошке равнотеже и који ће целог свог живота испуњавати жеље својих преамбициозних и/или духовно и емоционално незрелих родитеља.

Поздрав из Канаде.

Ovde je već pomenuta narodna izreka: "Što kolevka zanjiha, to kolevka zakopa". Ovo iskustveno znanje je danas dopunjeno naučnim saznanjem, a ako neverujete pitajte iskusne babice, odmah će Vam reći kakvo je dete (kakav će čovek da bude) čim se rodi. Ipak pored toga čovek je i socijalno biće. (Da li je baš slučajno da smo se mi rodili u srpskom narodu, a kinezi u kineskom, na primer?). Neka društva insistiraju na uklapanju jedinke u društveni sistem i okruženje, a neka društva (u nekim trenucima samo)insistiraju na ličnoj sreći, ličnom postignuću itd. Ne mogu da komentarišem ni kinesku porodicu, ni Zapadnu (ako takvo nešto postoji), ali bih mogao nešto da kažem o našoj srpskoj porodici. Prava je šteta što smo mi izgubili svaku formu i za društveni odgoj i isto tako porodični odgoj. Kao i u mnogim stvarima, srušili smo jedan sistem a da drugi nismo izradili, pa još i nekritički primamo sve što stiže sa Zapada. Porodica nam je anarhična društvo, a pojedinci odrastaju razmaženi i nesigurni

Зар још има таквих као што је Троглавски који наивно верују у супериорност Запада. Не знам само што је онда Обами Кина много важнија од Европе...

То ограничавање да се има само по једно дете, то је крајњи облик кршења људксих права.
И ни једна светска НВО се не буни...

Није логично да неко ко нема леба да једе, изроди по 15 деце, па после куку-леле.
Међутим, ограничавање на само једно дете, безусловно прави проблеме:

Нека ми опросте сви они који немају браће и сестара, али обично,(понављам обично, а не мора апирори да буде тако), такво дете, хтело-не хтело постаје егоцентрично.

Друго, замислите за пар деценија када се у једном језику и једном друштву изгубе изрази попут: Брат, сестра, рођак, тетка, стриц, ујак...

Колико нас лепих успомена веже за посете рођака, тетки..
Све ће то да се изгуби...

POUKA je mogla da bude da su sustinske razlike izmedju Zapadnog drustva "individualaca" i Istocnog upravo "harmonija" i "druzenje" kod ovih drugih.

"Zapadna (ne)kultura" zasnovana je na grckom individualizmu i idejnom konfliktu, dok je kineska zasnovana na "harmoniji" i "saglasju":

Nasuprot Istini stoji (druga) Istina; Ying ima Yanga! (McGuire, 1973)

Otuda, kineske i japanske majke uce djecu da dijele igracke sa dugom djecom, dok Zapadna majka tezi da mu objasni da je to "samo njegovo"!*

---
* The Geography of Thought: How Asians and Westerners Think Differently…and Why - R E Nisbett

Na Zapadu, odnos roditelja prema svojoj deci otkriva neodgovornost, neiskrenost i nezrelost roditelja, kao i nedostatak ljubavi. To je posledica odnosa u celom drustvu, a koje su nametnuli najbogatiji.
U Kini su odnosi u porodici, i pored komunisticke ideologije, ipak najvise odredjeni konfucijanstvom. Normalno da preterivanja imaju negativne posledice. Ne mogu svi da budu prvi. Pored toga, takvu brigu o deci ne verujem da ispoljavaju roditelji koji rade u zonama u Kini gde vlada kapitalizam. Jednostavno nemaju dovoljno ni vremena ni snage za to jer rade kao robovi.

Pa ništa novo, to se zna. Sva deca su sposobna, samo moraš raditi sa njima!

Kinezi su potpuno u pravu. Dok je bilo sloge u mojoj familiji ćerka je napredovala na svim poljima. U porodici je bilo reda i discipline. Dogovori između suprege, ćerke i mene su se izvršavali, nije se odustajalo nailaskom na probleme. Ali u jednom trenutku supruga je skrenula na kolosek "zapadnog" vaspitanja. Rezultat toga je anarhija u porodici i propast deteta i braka. Sa totalnom disciplinom i slogom supružnika može se ostvariti svaki culj.