Као клинац из реакционарне породице сам систематски бојкотовао све домаће филмове (чак сам и бежао када су нас из школе колективно водили у биоскоп да њих, и совјетске филмове гледамо). Сада ми је жао што тај филм нисам видео. Има ли га на DVD?
Комплимент аутору за терминологију: ово је први текст на српском језику који сам читао, у коме се систематски, уместо "католички", исправно пише: "римокатолички". Тако би требало да буде у свим текстовима о римској цркви - ја бих чак више волео и: римо-"католички". Јер, узурпирањем термина "католички" претендују на свеобухватност своје вероисповести - што је лаж: имају право само уз префикс "римо" (што ограничава ту "свеобухватност" само на оквире њихове цркве).

A zasto nas autor nije obavjestio o zakonima i stavovima cijelog svijeta u slucaju kad se sluzi misa za " vjernika" kao sto je Pavelic?
Valjda je svima jasno da Pavelic ne moze biti smatran za obicnog " vjernika" i samo kao da je " radio za Hrvatsku" ni u Hrvatskoj a ni u cijelom svijetu.
Da li nam to hoce reci da bi bilo normalno da se u Njemackoj sluzi misa za Hitlera?
I da bi novinari koji se bune protiv mise za Hitlera isto bili okarakterisani od strane autora teksta sa: "Oprosti im Gospode, ne znaju sta rade" ?

И да ли је "Друг Марко" забранио снимање филма?

Драги Вељко, да ли постоји иједан податак да су се православни свештеници било када обратили Брозу због прогона (Српски руководиоци и Броз нису дали православним свештеницима да изађу из Поретe), разбијања СПЦ (успјели су у САД, покушавали су да створе црногорску, македонску), које је проводила УДБА, о чему сам своједобно писао. Да ли су се икада обратили због антисрпских филмова у којима су четници приказивани као зликовци, фашисти, зар није у звијезде кован антсрпски и прохрватски режисер, Црноготац Булајић(на други дан Божића ХРТ је приказала у ударном термину филм „Битка на Неретви“).Теби, с обзиром да пријатељујемо годинама, не треба објашњавати зашто су србомрсци баш сада пустили филм који приказује крваву битку између четника (са нагласком да су на страни Њемаца) и патризана, гдје негдје из прикарајка приказаше групицу усташа код Прозора, те да сви партизански команданти имају словеначка и хрватска имена, а познато је да је цијела банијска бригада изгинула. Наставак

Писма Брозу пролазила су петостепену тријажу.На нека су одговарали шефови Кабинета. Броз их није добијао ни читао. Писмо фратара није тек тако стигло у Брозове руке, уручио га је Бакарић, Блажевић или Крејачић.Бакарић и М. Маринко дошли су код Броза и рекли да ће дан мртвих бити празник и дан мртвих је у Словенији и Хрватској постао празник.За српску судбину одговорни су српски руководиоци, који пред Брозом нису смјели да писну.Који су му се супроставили, нестали су или политички или физичи. Шта се могло очекивати од Стамболића (П), Влашкалића, Марковића (Д), Крунића, Берисављевића, разних других политрона и додворача. Дороњски је узвикнуо (када је предложено да се у Сремским Карловцима изграде студентски домови): „Не, Карловци смрде на тамјан“. Руководства у Србији су била најгора. У Загребу је још шесдесетих година на Свеучилишту била трибина „5 минита послије 8“. Сви ови фратри су долазил на трибину и полемисали са хрватским марксистима.Православне свештенике би побили.

Kao što sam i u hronici kad se pojavila vjest da su rimokatolički svećenici u Zagrebu sluđili misu za Pavelića tako i sad kažem ODVRATNO.Činjenica je da su u Hrvatskoj sveštenici činili genocid pa se ne može za njih reći da su nepristrasni i da nisu učestvovali u ratu i da su se držali po strani.Kad je krenio HDZ u Hrvatskoj svi Hrvati su išli na ponoćke (misa pred Božić u ponoć se vrši a kod pravoslavaca je to Jutronje).Nijedan katolički pop nije spasio nijednog komunistu niti je spasio srpsko djete od ustaškog noža, jedini spas je bio ako se pokrste tj pređu na katoličku vjeru.Možda je trebalo napraviti film gdje bi katolički svećenici bili najveći antifašisti i komunisti pa bi svi bili zadovoljni al protiv istine niko ne može pa tako ni oni.Bakonja fra Brne je samo jedan od mnogih koji su vodili dvostruke živote jedan za narod a jedan za Boga.