Изврстан текст, одрађен стручно и професионално. Вредан аналитички пресек појма демократије у Срба уз горку примесу истине о свој срамоти коју као народ преживљавамо. Уствари, ако се вратимо нашем "почетку" неможемо се отети усиску да нам је народ у улози лабораториских замораца који под штапом асистента у белом мантилу, покушавају на силу да науче текст химне за глупе!
Нимало угодан задатак ако су ти јадни заморци гладни, унесрећени, без изгледа на нека боља времена и ако им је прилаз до неке, толико потребне правде, онемогучен уз пуцање казненог бича, који је у другој руци тог, поменутом асистента у белом манитилу!
Препоруке:
0
0
2
среда, 17 новембар 2010 16:18
Milko Grbović
Нисам социолог, па ћу покушати да се присетим шта смо учили у гимназији:
Да пођемо од премисе да је Грчка колевка деморкатије.
Да не наводим како је Платон поредао друштвена уређења, где је демокrатију ставио после олигокртаије, аристократије, чак и диктатуре. Једiно јe анархију сматрао гором варијантом.Мада, зли језици тврде да данашње демократије и јесу контролисане анархије.
*
У сваком случају,та грчка демократија нема везе са данашњom.
Пре свега, у Грчкој су гласали само слободни грађани а не робови.
Значи, ето ти првог дефекта тог поретка: Подела на слободне грађане на робове.
Друго: Ти слободни грађани нису били слободни само формално,него и економски и интелектуално.
А волео бих да ми неко докаже да смо ми данас економски и интелектуално слободни.
Док у предизборној вреви свуда чујем реченице: „Ако не гласамо за Тадића,добићемо поново санкције, ако не и бомбе“,дотле не желим ни реч о слободи гласача.
Значи,грчки слободни гласач је гласао без менталне пресије РТС-а и осталих медија, идоловаца, talk-show емисија, и осталог спиновања.
За оне који не знају, да напоменемо да је у тој Грчкој,било строго забрањено да се интелектуални рад наплаћује.Сви они оратори, филозофи, паметовали су зарад философије а не зарад новца.
Значи, перјанице маркетинга и консалтинга, бивши премијер ЗЖ, Чеда, Ђилас, Шапер итд, консултовали би људе на алтруистичкој бази. И не би се обогатили од тога.
*
На крају, да кажем нешто што сам иначе сажео у афоризам,али да то мало сада елаборирам: Демократија је највећи извор неслободе јавне речи. Не верујете?
Ко је први страдао због вербалног деликта?
Сократ.
Где и када?
Па, у колевци демократије.Шта би он рекао за људска права и слободе? Убијен је због својих убеђења. Не политичких, него филозофских.Што је још поразније...
И то,лицемерно и филигрански,нису га убили као што раде диктатори,него га натерали да сам сконча свој живот.И остали истих руку...
Типично демократски.
Препоруке:
0
0
3
среда, 17 новембар 2010 21:43
Vlada
Slažem se da je ovo vrlo dobar prikaz, a izgleda da je i knjiga odlična i nije ona uobičajena demokat(ur)ska propaganda.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 18 новембар 2010 08:56
XY
Демократија је само реч и ништа више
Демократија се увек исто чита и пише
Правда, једнакост и братство су већ нешто друго.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 18 новембар 2010 09:14
Милко
Заборваих додати: Колико знам, „електорски систем“ гласања у УСА може да доведе до тога да финални резултат не одговара укупном резултату свих гласова. Хајде да то не назовемо прикривени „кључ“, али показује да су сви гласачи равноправни, али понекад неки испадну малкиц равноправнији.
По мени, финални ексер у ковчег принципа демократије, закуцао је некадашњи намесник у БиХ Волфанг Петрич, када је јавно рекао: „Поништаваћу изборе све док их СДС не изгуби!“.
Никада нисам живео тамо, и нисам никакав присталица СДС.
Међутим, ради се о принципу. Та његова реченица огољава у свој својој лицемерности тај систем. Побогу, шта онда глумимо, троше се силни новци, политичари тупе језике убеђујући бираче, и на крају пуј-пике не важи.
Зашто се поштено не каже: нема избора, биће онако како намесник одреди. Чему та силумација избора?
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 18 новембар 2010 17:07
Petrushin
Another group that was impressed was business leaders. Their leaders were again pretty frank. We have to impose on people a "philosophy of futility" and ensure that they're focused on "the superficial things of life, like fashionable consumption." They have to try to pursue what were called "fancied wants," invented needs. We create the needs and then get them to focus their attention on it. Then they don't bother us, they're out of our hair. It's not hard to see the consequences years later.
This wasn't new. These ideas start with the Industrial Revolution, but there was a real upsurge in the 1920s and since. These are the huge industries of domination and control.
Incidentally, it's not in the least surprising. It should be expected that it's in the democracies that these ideas would develop. Because in a democracy you have to control people's minds. You can't control them by force. There's a limited capacity to control them by force, and since they have to be controlled and marginalized, be "spectators of action," not "participants," as Lippmann put it, you have to resort to propaganda. This was well understood. It was a very reasonable reaction. You can trace it back to the seventeenth century and the first democratic revolution.
Propaganda and the Public Mind: Conversations with Noam Chomsky (pp. 151-2)
Препоруке:
0
0
7
петак, 19 новембар 2010 12:55
Дарко Станојевић
Потребна је ПОТПУНО НОВА РЕЧ (израз) за овај садашњи друштвени поредак у којем сви пунолетни грађани гласају и бирају подједнаком снагом гласа, без поделе на касте, полове и поготово, робове и слободне људе. Друштво у коме нема некаквног крунисаног или некрунисаног Газде (добро, знате на шта мислим), који сам суди и пресуђује, креира законе свима - осим себи.
Ја не знам која је то реч, има овде паметнијих од мене, али је демократија одавно (одувек била?) неадекватна и иронична, баш из разлога које је коментатор, г.Грбовић, навео.
Препоруке:
0
0
8
петак, 26 новембар 2010 13:47
Буда Филаделфија
@Дарко Станојевић
Срђа Трифковић је овакав режим назвао АНАРХОТИРАНИЈОМ.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 29 новембар 2010 16:04
Jovan
Odličan prikaz odlične knjige. Nadam se da će knjiga biti čitana.
.jpg)
Нимало угодан задатак ако су ти јадни заморци гладни, унесрећени, без изгледа на нека боља времена и ако им је прилаз до неке, толико потребне правде, онемогучен уз пуцање казненог бича, који је у другој руци тог, поменутом асистента у белом манитилу!
Да пођемо од премисе да је Грчка колевка деморкатије.
Да не наводим како је Платон поредао друштвена уређења, где је демокrатију ставио после олигокртаије, аристократије, чак и диктатуре. Једiно јe анархију сматрао гором варијантом.Мада, зли језици тврде да данашње демократије и јесу контролисане анархије.
*
У сваком случају,та грчка демократија нема везе са данашњom.
Пре свега, у Грчкој су гласали само слободни грађани а не робови.
Значи, ето ти првог дефекта тог поретка: Подела на слободне грађане на робове.
Друго: Ти слободни грађани нису били слободни само формално,него и економски и интелектуално.
А волео бих да ми неко докаже да смо ми данас економски и интелектуално слободни.
Док у предизборној вреви свуда чујем реченице: „Ако не гласамо за Тадића,добићемо поново санкције, ако не и бомбе“,дотле не желим ни реч о слободи гласача.
Значи,грчки слободни гласач је гласао без менталне пресије РТС-а и осталих медија, идоловаца, talk-show емисија, и осталог спиновања.
За оне који не знају, да напоменемо да је у тој Грчкој,било строго забрањено да се интелектуални рад наплаћује.Сви они оратори, филозофи, паметовали су зарад философије а не зарад новца.
Значи, перјанице маркетинга и консалтинга, бивши премијер ЗЖ, Чеда, Ђилас, Шапер итд, консултовали би људе на алтруистичкој бази. И не би се обогатили од тога.
*
На крају, да кажем нешто што сам иначе сажео у афоризам,али да то мало сада елаборирам: Демократија је највећи извор неслободе јавне речи.
Не верујете?
Ко је први страдао због вербалног деликта?
Сократ.
Где и када?
Па, у колевци демократије.Шта би он рекао за људска права и слободе? Убијен је због својих убеђења. Не политичких, него филозофских.Што је још поразније...
И то,лицемерно и филигрански,нису га убили као што раде диктатори,него га натерали да сам сконча свој живот.И остали истих руку...
Типично демократски.
Демократија се увек исто чита и пише
Правда, једнакост и братство су већ нешто друго.
По мени, финални ексер у ковчег принципа демократије, закуцао је некадашњи намесник у БиХ Волфанг Петрич, када је јавно рекао: „Поништаваћу изборе све док их СДС не изгуби!“.
Никада нисам живео тамо, и нисам никакав присталица СДС.
Међутим, ради се о принципу. Та његова реченица огољава у свој својој лицемерности тај систем. Побогу, шта онда глумимо, троше се силни новци, политичари тупе језике убеђујући бираче, и на крају пуј-пике не важи.
Зашто се поштено не каже: нема избора, биће онако како намесник одреди. Чему та силумација избора?
This wasn't new. These ideas start with the Industrial Revolution, but there was a real upsurge in the 1920s and since. These are the huge industries of domination and control.
Incidentally, it's not in the least surprising. It should be expected that it's in the democracies that these ideas would develop. Because in a democracy you have to control people's minds. You can't control them by force. There's a limited capacity to control them by force, and since they have to be controlled and marginalized, be "spectators of action," not "participants," as Lippmann put it, you have to resort to propaganda.
This was well understood. It was a very reasonable reaction. You can trace it back to the seventeenth century and the first democratic revolution.
Propaganda and the Public Mind: Conversations with Noam Chomsky (pp. 151-2)
Ја не знам која је то реч, има овде паметнијих од мене, али је демократија одавно (одувек била?) неадекватна и иронична, баш из разлога које је коментатор, г.Грбовић, навео.
Срђа Трифковић је овакав режим назвао АНАРХОТИРАНИЈОМ.