Ко хоће и жели, препознаће исти принцип приказивања чињеница и дан данас. Помињање Срба као жртава припадника других народа је "непотребно распиривање мржње" али зато приказивање Срба као најгорих је у интересу "националног помирења".
Браво за избор теме и пример, ваљда ћемо се једном отрезнити.

Браво, браво, браво! Изванредна тема извађена испод тепиха. Да ли има или нема Југославије је ирелевантно, јер Србије свакако има, или Илија мисли другачије. Овакви бисери нас подсећају да комунизма у Србији има (можда се зове другачије али га има).
Но није овде у питању идеологија, овде је у питању сукоб целовитог националног програма са једне стране (албанског) и националне конфузије с друге стране (српске). Период 1968-1990 је за Србе на Косову био скопчан са безбројним нападима, паљевинама, физичким малтретирањима, силовањима, убиствима, само што се то није смело причати, осим у кругу најуже породице, иначе сте одмах жигосани као противник братства-јединства, чиме сте постајали легитимна мета будућих малтретирања. Безброј је таквих примера.
Највећа вредност оваквих текстова је што се Шиптари препознају у њима и коментаришу их. То је сигуран знак да је аутор поготио у центар. Честитке.
Мистербити је у праву када каже да ове истине свет не зна, али Косово одлично зна и за 1941, 1946, 1968, 1974, 1981, 1987, 1999, 2004, а сазнаће и свет. Истина може бити под тепихом ,али не заувек.

Господине Јордане,
што се тиче коначног и правог циља писања чланка погодили сте буквално право у центар. Ко је схватио, схватио је а ко није никада и неће. С поштовањем, аутор.