Lijep tekst. Sve ono što je falilo tekstovima Gdina Đorđa Vukovića, dao nam je ovaj tekst Gdina Reljića. Osjeti se da čovjek zna o čemu piše.
Ostaje jedan detalj i jedno pitanje na koje nije dat osvrt - to je demografija. Šta će biti sa BiH kada BiH postane država u kojoj živi više od polovine njoj apsolutno lojalnih Bošnjaka ili Bosanaca? Šta će biti kada 2 od 3 naroda prosto iscure iz bosanske populacije? Zar nam se svima ponekad ne čini da se u Bosni čeka, da je taj neki bosanski (levantinski?) fatalizam nečinjenja, suština bosanske/bošnjačke politike?
Lično nemam nikakvih problema ili strahova naspram probosanskih političkih opcija ali ostaje zrno sumnje šta će biti za 30 ili 40 godina. Hoćemo li i tada baš kao sada mirno i ponosno stajati na braniku otadžbine?
P.S. Znam da je patetično preko svake mjere, ne zamjerite.
Препоруке:
0
0
2
среда, 03 новембар 2010 20:00
Mila W.
Confoederatio Helvetica funkcionise besprekorno: narod razlicitog nacionalnog porekla, razlicite vere i 20% stranaca.
Препоруке:
0
0
3
среда, 03 новембар 2010 20:06
гаврило
муслимани нису хтели да живе чак ни у конфедералној заједници са остатком јер су се бојали србске надмоћи. сада желе централизовану земљу у којој ће они доминирати! то им одговара!одговара им и "златно доба отоманског царства" када су им сусједи били само раја! али сјећања су свјежа и знана, па ко са њима може још живјети када су били спремни направити онаква звјерства својим сарајлијама као што су меркале и улица васе мискина?
Препоруке:
0
0
4
среда, 03 новембар 2010 23:42
čitateljka iz Srpske
Dok sam čitala prvi, moglo bi se reći idilični dio
teksta, pitala sam se da li bi gospodin Reljić tako
pisao da je imao nesreću da, kao Srbin, dio rata
provede u Sarajevu. Kao ja ili, mnogo gore, kao moj
sada pokojni brat (umro poslije rata u Republici
Srpskoj), koga je rat zatekao na visokoj funkciji u
privredi i koji je, samo zbog nacionalne pripadnosti, sedam puta hapšen i jedva izvukao živu
glavu. Prethodnih godina i decenija dobio je za svoj profesionalni rad pregršt najvećih jugoslovenskih i BiH priznanja. Medjutim, nakon što
sam pročitala čitav tekst, mogu da kažem samo:
sjajno. Tekst ne bi bio kompletan bez prvog dijela.
Što bi rekli Bosanci: Alal Vam pero, gospodine
Reljiću! Lično ne želim da se sjećam ni dobrih ni
loših dana provedenih u rodnoj BiH prije Republike
Srpske.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 04 новембар 2010 00:21
Мирко Грбић, Бањалука
Текст ми се није допао...патетичан је...слажем се за закњучним разматрањем....али ево мало и рубних размишљања. Да ли би етномузиколог могао дати чињенице сличним овдје наведеним или рецимо потрврду Андрићевом Писму из 1920.
У БиХ се не свађају само народи већ и птице и воде и ријеке и планине наравно у народним лирдким пјесмама. Дивна је пјесма Свадили се орли и соколи у којој орли говоре да је Јелеч планина њихова планина а соколи говоре да је њихова дједовина.
У пјесми Двије су се воде завадиле има један пророчански детаљ. У свађи ријеке Дрине и ријеке Ћехотине која се у Дрину улиујева у Фочи( средњевјековна Фоча) Ћехотина пријети дрини када дође мутна и крвава да ће срушити Алађанске дворе и у њима лијепу дјевојку. У овом задњем грађанском рату у Бих тај дио Фоче је срушен и у њему Алаџанска џамија.!
У својим Сјећањима Меша Селимовић је рекао да је Босна за њега и љубљв и мржња. Па ти сада буди паметан и нуди неке закњучке. Ћутање је рјечитије од ријечи а дјела дођу некако сама !
Увијхек наопака по људе!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 04 новембар 2010 01:52
B.A. Mesihovic
Jos 1990. pod krinkom klero-nacionalnog politickog organizovanja uslo se u proces podjele (ili pljacke) svih vrijednosti bivse zajednicke drzave (ili kasnije, poslije rata, u novonastalim drzavicama). Ta otimacina i pljacka nazvana je privatizacijom. Nastale klero-nacionalne partije su zapravo mafijaska preduzeca, koja su svojim vocstvima posluzila da se enormno obogate, dok su etnicke mase, koje te partije politicki predstavljaju dovedene do totalnog siromastva. U BiH je situacija najteza jer je ta klero-nacionalisticka-kleptokratska vlast troglava. Ta troglava neman u BiH sad sve cini da prigusi svaku socijaldemokratsku ideju u BiH. Da je to tako vidi se i iz toga sto sve vodje (i Silajdjic i Raguz i Dodik i Covic i Ljubic), kao da su se dogovorile o tome, unisono osporavaju Z. Komsicu pravo da predstavlja Hrvate, jer nije clan nijedne nacionalne hrvatske stranke. Raguz ide najdalje od svih uporno predlazuci da izbor predsjednistva treba premjestiti u Parlament BiH, gdje stranke u zbiru imaju vecinu. Tako bi pliticka matrica u BiH bila zacimentirana za duze vrijeme. Dogovaranja vodja ukazuju na nastojanja da se iz vlasti na svim nivoima istisne SDP, sto ce se vjerovatno i postici koalicijom SNSD, SDA i HDZ (ili hrvatskog bloka umjesto HDZ-a). Jedina nada je socijaldemokrata Komsic koji, koristeci poziciju u predsjednistvu BiH, mozda moze da uradi nesto slicno onome sto su u Hrvatskoj uradili Mesic i Josipovic, cijim je dejstvom znacajno uzdrmana ili bar dovedena u sumnju kleptokratska vlast HDZ-a . Komsicu ce to biti otezano jer u predsjednistvu ima dvojicu vodja koja ga otvoreno osporavaju i koja ce sve uraditi da sprijece bilo kakve promjene, jer im bilo kakve promjene ne odgovaraju. Da su im bilo kakve promjene odgovarale, nebi propustili da ih provedu u prethodnih osam godina kad su u skoro istom tro-klero-nacionalističkom sastavu imali neprikosnovenu vlast u BiH
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 04 новембар 2010 02:01
Marko
Citajuci ove rijeci posteno i od srca napisane, prisjetih se mojih godina zivota provedenih u Sarajevu. Uhvati me nekakva tuga i zal za svim time sto je proslo
I bilo je nekog sarma i stila u tom bivsem Bosanskom zivljenu ali kako rece Slobodan
Svi su bili svjesni nacionalnih i religijski razlika koje su bile duboko potisnute politickim totalarizmom. Samo je bila potrebna prilika pa da svi podju svojim pravcima. Nevolja zadnjeg rata me natrejala da izbjegnem iz Bosne u Ameriku.
Ovdje smo jos zesce podijeljeni nego li i u samoj BIH. Valjda ovdje svi mogu otvoreno pricati. Nema verbanog delikta i suzivotnih barijera bivseg Sarajeva
BIH jeste nemoguca drzava koja se i u proslosti samo cizmom odrzavala.
RIP - sto kazu amerikanci " Rest in piece" ili na srpski " Pokoj ti dusi" drzavo moje mladosti. Sa tobom sam pokopao i moje iluzije o zajednickom zivotu.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 04 новембар 2010 07:10
Висарион
Не мора централизована држава да буде доминација једног интереса али у Босни јесте.Муслимани које је Тито навикао да владају и који су свим силама водили главну реч у Сарајеву и на ту прву улогу навикли, не умеју да схвате да се српски интерес пфробудио и да и ми коња за трку имамо.И што више они желе доминацију - то више Срби ударају контру И показали су да су успешни кад воде државу, кад развијају њене материјалне моћи, кад унапређују све чега се дотакну.То је њихов услов, то прауслов њиховог опстанка,
А шта можемо, дошла времена кад смо се разиишли, комплетно и неопозиво.Уместо што се извињавамо боље је да то схватимо ми одавде.Извињавање је театар, глума, парада.Извините се ви .веле они, ми нећемо.И што бисмо.-У свету се нама више верује него вама Србима и можемо да вас у њиховим очима збришемо како хоћемо.И сви то успевају сем нас.Натерали су нас у дебелу дефанзиву на свим фронтовима сем у Српксој, па и ми негде нешто морамо и можемо.Нека знају.Рецепт из Српске треба раширити на цео народ, биће нам боље него да се извињавамо.Мрзимо се али морамо да живимо једни поред другух, па ако хтеднете дај да мтржњу уредимо.Ако нећете одвојимо се и не мешајмо док све ово не прође.Што бисмо се свађали.Довољно је да се не подносимо.А извињења окачимо мачку о реп.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 04 новембар 2010 08:51
sharlo akrobata
Ponekad me uveseli a ponekad i zabrine ignorantski odnos naše dijaspore prema bosanskohercegovačkoj stvarnosti. Nismo svi u mogućnosti obrisati sjećanje ili mrlje iz prošlosti. Nismo svi u mogućnosti otvoriti neku drugu stranicu života. Mi koji živimo u BiH živimo i ta vaša mučna sjećanja i te vaše zablude.
Ne mogu ja ignorisati ovog SDPovg jastreba koji pod krinkom socijaldemokratije forsira bosanski nacionalizam i klasični šovinizam prema svemu što njemu nije blisko. Ne mogu ignorisati radne kolege, poslovne partnere, komšije, poreznike...
BiH postoji. Svaki dan me ošamari njena ruka i tu se za nas ništa promijeniti neće, proždire naše vrijeme i naš novac. BiH kao neke idilične slika prve ljubavi odavno nema, ali postoji BiH kao mučna prijetnja, kao zla kob, kao proklestvo. Sa time nama valja živjeti i u tom okviru tražiti prostor za sebe, kolektivnu i ličnu sreću.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 04 новембар 2010 08:56
Danilo
Veliki srpski pjesnik i diplomata Jovan Ducic,lijepo rece:"Ako drzava nije nacionalna,onda je to samo jedno veliko preduzece,jedna velika zadruga,ali ne i drzava".
Da se pazljivije citalo Andrica,Ducica,Kocica i jos mnoge ljude fenomenalnih umova,bilo bi nas Srba,danas,mnogo,mnogo vise.
A ti neki "elementi sentimentalnosti" koje gospodin Slobodan Reljic "ne moze likvidirati" bio je samo privid u ocima naivnog i beskrajno naivnog srpskog naroda.
Jedan citat Ive Andrica u pripovjetci "Saka sijena i krvavi noz" nas potsjeca na danasnju situaciju u Srbiji sa parolom "EU nema alternativu".Pa kaze nas Nobelovac:"Pred unezverenim i upornim govecetom koje vode na klanje,seljak nosi rukovet sena.Iduci za tim senom koje mu neprestano izmice,govece brzo stigne na klanicu,gde vec cekaju kasapske ruke i konopci.O nedostiznu saku sena otaru krvav noz kojim zivince zakolju".
A kako prolaze patriote u srpskom narodu koji vijekovima ukazuju na pravi put nacije govori Petar Kocic:"Ko iskreno ljubi otadzbinu,slobodan je i neustrasiv kao Bog,a zivi prezren i gladan kao pas".
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 04 новембар 2010 09:00
Марко
Након империјалне крађе Косова и потоње стопостотне подршке истог од стране муслиманског вођства у Сарајеву, Босни и Херцеговини су дани одбројани. Банкротирана Империја је тим гестом показала да нуклеус бивше СФРЈ нису њене бивше републике. Нико више не зна гдје ће се завршити распад СФРЈ. БиХ као индиго копија бивше Југославије преживљава и доживљава исту судбину. Штета! Да је било више памети и с једне и с друге стране могло се лијепо договорити. Муслимани у Босни су имали прилику да са својом бившим рођацима Србима остану у тзв крњој Југославији, па макар се звала и Велика Србија. Њима су Аустроугари, потом Титови комунисти у главу усадили лажну посебност и заувијек их одвојили од Срба. Додуше, није се ни српско политичко, а још мање и академско руководство потрудило да тим људима олакша повратак њиховим српским коријенима.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 04 новембар 2010 12:47
ssss
Zivela Srpska!!!
A Marko je u pravu, o obe strane.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 04 новембар 2010 19:19
александар
Коментар за господина Mesihovića.
Може бити да је Komšić убеђени социјалдемократа.
Не кажем. Заиста може бити.
Али по "љубави" и позитивним емоцијама према Србима и свему српском, он је типични експонент хрватске националне политике, а не "социјалдемократске политике".
Другим речима, а зашто да се лажемо, мрачи му се чело а лице извија у гримасу на свако помињање било чега српског и Србије саме.
Тако долазимо до парадоксалне ситуације.
Може бити да речени "социјалиста" па још и "демократа" заступа "социјалдемократију", но по једном питању, а мислим да је јасно по ком питању, између њега и ХДЗ-а, Хрватске странке права, усташа, некадашњих Рачанових комуниста, социјалиста, Јосиповићевих не знам ни како се зову, и свих других политичких сегмената нема никакве разлике.
Далеко му лепа кућа, и њему и таквој "социјалдемократији".
Нека је спроводи у Федерацији. Широко му поље.
Даље руке од Републике Српске и српског народа.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 04 новембар 2010 19:40
Бивши Сарајлија
Текст је покушај стављања „бошњачког“ кукавичијег јајета у српско гнездо. Аутор, очигледно, има интерес да то чини. Просто, то не може проћи. Текст је, с тога, потпуно нереалан, не уважава ни стварност, ни историју, ни право народа да изаберу државу у којој ће да живе.
Мени је јасно зашто Запад тера народе да живе „заједно“ иако зна да је то немогуће. Запад чини злочин са предумишљајем, и то злочин у првом реду над српским народом.[/b]
„Заједнички“ живот у „Босни“ није могућ. Једино је могуће, право, исправно, праведно, историјско [/b]и ХУМАНО РАЗДВАЈАЊЕ НАРОДА, ДА СВАКИ НАРОД ЖИВИ У СВОЈОЈ ДРЖАВИ. СВЕ ОСТАЛО ЈЕ ЗЛОЧИН.
НЕ ПРИХВАТАМ ДА МОЈА ПОРОДИЦА И МОЈИ ПОТОМЦИ БУДУ ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА.
ЖИВЕЛА МОЈА ДРЖАВА РЕПУБЛИКА СРПСКА !!!
Препоруке:
0
0
15
петак, 05 новембар 2010 00:49
бивша Сарајка
@Бивши Сарајлија
Пажљивије прочитајте читав текст, а не само његов
први дио и видјећете да у њему нема никаквог
"кукавичјег јајета". По мом мишљењу, текст је
одличан, аналитичан и вишедимензионалан, са закључком који се не разликује од Вашег и мог:
Живјела Република Српска! А нека се, како желе, али мимо нас, организују и наше комшије и сусједи.
Препоруке:
0
0
16
петак, 05 новембар 2010 03:04
hronicni izbjeglica
Malo je ostalo u životu mojih ispisnika, pogotovo onih koji su imali istu ili bar slicnu sudbinu mojoj. Teško mogu da shvate mnoge stvari oni cija je životna dob toliko kraca od naše, da su imali tu srecu da ne prežive sve Scile i Haridbe koje su preturili preko glave moji ispisnici i ja. U djecaštvu sam morao da bježim u izbjeglištvo da ne bih doživio sudbinu velikog dijela rodjaka koji nestadoše za vrijeme tzv Endehazije. Vratih se u rodno Sarajevo, nekako se ponovo uklopih u višenacionalno društvo i, sa mnogim školskim drugovima zapeh da pored pohadjanja gimnazije ucestvujem u izgradnji razorene države (nisam nikad bio clan nikakvih partija, organizacija, sekti itsl). Bili smo zaneseni idejom da gradimo nešto novo, lebdjeli smo u oblacima, mada cesto i gladni i slabo odjeveni. Izgradili smo, bar u materijalnom smislu, nešto prilicno solidno (kad se poredi sa onim što je bilo prije rata), školovali se i to besplatno, ostvarili kakve takve karijere (mnogi od nas bez pomoci Partije, samo svojim sposobnostima) i docekasmo da vidimo kako neka sila, koju mnogi nazivaju Iracionalnom, razara sve što je stvoreno. Ipak je to bila sasvim konkretna sila (ili sile), o kojoj ne bih raspravljao. Rezultat je bio ponovni odlazak u izbjeglištvo, poslije 3 godine vegetiranja u tzv muslimanskom dijelu Sarajeva (i dosta mrtvih najbližih). Zbog svega preživljenog ne pomišljam na povratak, ni kao turista. Mnogi citati iz Andrica me samo podsjecaju na preživljeno, odnosno na uzroke svega gorkog u mome životu. A bilo je, savakako, i lijepih dana. Sa autorom se ne bih složio u vezi sa pominjanjem Maticnih država Srba i Hrvata. Dosta mi je bilo slušanja jadikovanja kako mi imamo maticne države a oni, muslimani, imaju samo svoju BiH (dakle, samo su oni autohtoni, a mi smo kao nekakvi došljaci). A ko su bili stanovnici bosanske kraljevine, ako ne pravoslavci i katolici (docnije dodjoše i bogumili)? A o buducnosti države BiH, saživota ili razlaza, neka odluce tamošnji narodi (ali bez krvi)
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 08 новембар 2010 20:21
Бивши Сарајлија @бившој Сарајки
Реченица
"Конфедерализација Босне је једини њен пут ка стварању функционалне државе.", коју аутор проповеда, је неприхватљива за Србе, и налива воду на "бошњачку" воденицу. Просто, овом реченицом се негира право Срба да живе у својој држави, за шта су водили рат и дали десетине хиљада жртава у овоме рату, и милионе Срба које су убили Муслимани и Хрвати у 20. веку. Никаква "функционална" бих држава, баш никаква, Србима НИЈЕ потребна. Можемо живети као комшије у две државе, и сарађивати са чистим рачунима, али само као комшије, сваки народ у својој држави.
Препоруке:
0
0
18
среда, 10 новембар 2010 15:15
бивша Сарајка@Бившем Сарајлији
Мислим да би нам више одговарала конфедерација него
доста изгледан нови рат у случају покушаја осамостаљења. Господин Рељић је угледан новинар,
познавалац прилика на подручју бивше СФРЈ, у Европи и у свијету. Свјестан је чињенице да за
самосталност Република Српска не би имала подршку
чак ни Србије. У конфедерацији смо своји на своме,
до прилике кад се измијени однос снага у свијету и
добијемо подршку за осамостаљење мирним путем.
Понављам, господин Рељић је само реалан, а Бошњаци
не би конфедерацију, него унитарну БиХ.
Препоруке:
0
0
19
среда, 10 новембар 2010 19:08
Бивши Сарајлија @бившој Сарајки
Није тема о „изгледности рата“ него је тема о томе, и то треба увек истицати, да „Босна“ није држава у којој Срби могу опстати, и да то НИКАДА неће бити.
Истицати да Срби имају право, као и други народи, да изразе своју вољу и остваре своје право да живе у својој држави. То је суштина. На томе истрајавати, не прихватати никакву „Босну“ а посебно не „Бааааааааааааааааааазнију“ коју су бомбама створили убице Срба (НАТО на челу са злочиначком Америком, Америка је као плаћени убица Срба стварала „Бааааааааааааааазнију“, Америка плаћена исламским новцем је убијала Србе и стварала „Босну“ по жељама Муслимана.)
„Изгледни рат“ је био и 1992. године, па су Срби храбро стварали и створили своју државу Републику Српску, најисторијскију творевину на просторима географске Босне и Херцеговине. Ту, на српској крви створену, нашу државу, Републику Српску, Америка је НАТО бомбама утерала у злочиначку антисрпску творевину „БиХ“.
Јасно је, не само Рељићу, да је ових 20 година позиција Срба неповољна због ангажовања злочиначке Америке. И ту се односи мењају: Империја ЗЛА, Америка, пропада. Како год било, Срби не смеју, не могу и неће прихватити „страх од рата“ да би остали муслиманско робље све до нестанка. На крају, Срби ће реализовати своје право на слободу и своје право на државу.
И да завршим:
Босна је функционална једино када је нема, када не постоји. Или, као онај римски сенатор што је сваки свој говор завршавао реченицом: „Ја мислим да Картагину треба разорити“, и ја ћу завршити: Босна је насилна творевина и не може опстајати без насиља и терора, и као таква ће се саморазорити.
.jpg)
Ostaje jedan detalj i jedno pitanje na koje nije dat osvrt - to je demografija. Šta će biti sa BiH kada BiH postane država u kojoj živi više od polovine njoj apsolutno lojalnih Bošnjaka ili Bosanaca? Šta će biti kada 2 od 3 naroda prosto iscure iz bosanske populacije? Zar nam se svima ponekad ne čini da se u Bosni čeka, da je taj neki bosanski (levantinski?) fatalizam nečinjenja, suština bosanske/bošnjačke politike?
Lično nemam nikakvih problema ili strahova naspram probosanskih političkih opcija ali ostaje zrno sumnje šta će biti za 30 ili 40 godina. Hoćemo li i tada baš kao sada mirno i ponosno stajati na braniku otadžbine?
P.S. Znam da je patetično preko svake mjere, ne zamjerite.
teksta, pitala sam se da li bi gospodin Reljić tako
pisao da je imao nesreću da, kao Srbin, dio rata
provede u Sarajevu. Kao ja ili, mnogo gore, kao moj
sada pokojni brat (umro poslije rata u Republici
Srpskoj), koga je rat zatekao na visokoj funkciji u
privredi i koji je, samo zbog nacionalne pripadnosti, sedam puta hapšen i jedva izvukao živu
glavu. Prethodnih godina i decenija dobio je za svoj profesionalni rad pregršt najvećih jugoslovenskih i BiH priznanja. Medjutim, nakon što
sam pročitala čitav tekst, mogu da kažem samo:
sjajno. Tekst ne bi bio kompletan bez prvog dijela.
Što bi rekli Bosanci: Alal Vam pero, gospodine
Reljiću! Lično ne želim da se sjećam ni dobrih ni
loših dana provedenih u rodnoj BiH prije Republike
Srpske.
У БиХ се не свађају само народи већ и птице и воде и ријеке и планине наравно у народним лирдким пјесмама. Дивна је пјесма Свадили се орли и соколи у којој орли говоре да је Јелеч планина њихова планина а соколи говоре да је њихова дједовина.
У пјесми Двије су се воде завадиле има један пророчански детаљ. У свађи ријеке Дрине и ријеке Ћехотине која се у Дрину улиујева у Фочи( средњевјековна Фоча) Ћехотина пријети дрини када дође мутна и крвава да ће срушити Алађанске дворе и у њима лијепу дјевојку. У овом задњем грађанском рату у Бих тај дио Фоче је срушен и у њему Алаџанска џамија.!
У својим Сјећањима Меша Селимовић је рекао да је Босна за њега и љубљв и мржња. Па ти сада буди паметан и нуди неке закњучке. Ћутање је рјечитије од ријечи а дјела дођу некако сама !
Увијхек наопака по људе!
I bilo je nekog sarma i stila u tom bivsem Bosanskom zivljenu ali kako rece Slobodan
Svi su bili svjesni nacionalnih i religijski razlika koje su bile duboko potisnute politickim totalarizmom. Samo je bila potrebna prilika pa da svi podju svojim pravcima. Nevolja zadnjeg rata me natrejala da izbjegnem iz Bosne u Ameriku.
Ovdje smo jos zesce podijeljeni nego li i u samoj BIH. Valjda ovdje svi mogu otvoreno pricati. Nema verbanog delikta i suzivotnih barijera bivseg Sarajeva
BIH jeste nemoguca drzava koja se i u proslosti samo cizmom odrzavala.
RIP - sto kazu amerikanci " Rest in piece" ili na srpski " Pokoj ti dusi" drzavo moje mladosti. Sa tobom sam pokopao i moje iluzije o zajednickom zivotu.
А шта можемо, дошла времена кад смо се разиишли, комплетно и неопозиво.Уместо што се извињавамо боље је да то схватимо ми одавде.Извињавање је театар, глума, парада.Извините се ви .веле они, ми нећемо.И што бисмо.-У свету се нама више верује него вама Србима и можемо да вас у њиховим очима збришемо како хоћемо.И сви то успевају сем нас.Натерали су нас у дебелу дефанзиву на свим фронтовима сем у Српксој, па и ми негде нешто морамо и можемо.Нека знају.Рецепт из Српске треба раширити на цео народ, биће нам боље него да се извињавамо.Мрзимо се али морамо да живимо једни поред другух, па ако хтеднете дај да мтржњу уредимо.Ако нећете одвојимо се и не мешајмо док све ово не прође.Што бисмо се свађали.Довољно је да се не подносимо.А извињења окачимо мачку о реп.
Ne mogu ja ignorisati ovog SDPovg jastreba koji pod krinkom socijaldemokratije forsira bosanski nacionalizam i klasični šovinizam prema svemu što njemu nije blisko. Ne mogu ignorisati radne kolege, poslovne partnere, komšije, poreznike...
BiH postoji. Svaki dan me ošamari njena ruka i tu se za nas ništa promijeniti neće, proždire naše vrijeme i naš novac. BiH kao neke idilične slika prve ljubavi odavno nema, ali postoji BiH kao mučna prijetnja, kao zla kob, kao proklestvo. Sa time nama valja živjeti i u tom okviru tražiti prostor za sebe, kolektivnu i ličnu sreću.
Da se pazljivije citalo Andrica,Ducica,Kocica i jos mnoge ljude fenomenalnih umova,bilo bi nas Srba,danas,mnogo,mnogo vise.
A ti neki "elementi sentimentalnosti" koje gospodin Slobodan Reljic "ne moze likvidirati" bio je samo privid u ocima naivnog i beskrajno naivnog srpskog naroda.
Jedan citat Ive Andrica u pripovjetci "Saka sijena i krvavi noz" nas potsjeca na danasnju situaciju u Srbiji sa parolom "EU nema alternativu".Pa kaze nas Nobelovac:"Pred unezverenim i upornim govecetom koje vode na klanje,seljak nosi rukovet sena.Iduci za tim senom koje mu neprestano izmice,govece brzo stigne na klanicu,gde vec cekaju kasapske ruke i konopci.O nedostiznu saku sena otaru krvav noz kojim zivince zakolju".
A kako prolaze patriote u srpskom narodu koji vijekovima ukazuju na pravi put nacije govori Petar Kocic:"Ko iskreno ljubi otadzbinu,slobodan je i neustrasiv kao Bog,a zivi prezren i gladan kao pas".
A Marko je u pravu, o obe strane.
Може бити да је Komšić убеђени социјалдемократа.
Не кажем. Заиста може бити.
Али по "љубави" и позитивним емоцијама према Србима и свему српском, он је типични експонент хрватске националне политике, а не "социјалдемократске политике".
Другим речима, а зашто да се лажемо, мрачи му се чело а лице извија у гримасу на свако помињање било чега српског и Србије саме.
Тако долазимо до парадоксалне ситуације.
Може бити да речени "социјалиста" па још и "демократа" заступа "социјалдемократију", но по једном питању, а мислим да је јасно по ком питању, између њега и ХДЗ-а, Хрватске странке права, усташа, некадашњих Рачанових комуниста, социјалиста, Јосиповићевих не знам ни како се зову, и свих других политичких сегмената нема никакве разлике.
Далеко му лепа кућа, и њему и таквој "социјалдемократији".
Нека је спроводи у Федерацији. Широко му поље.
Даље руке од Републике Српске и српског народа.
Мени је јасно зашто Запад тера народе да живе „заједно“ иако зна да је то немогуће. Запад чини злочин са предумишљајем, и то злочин у првом реду над српским народом.[/b]
„Заједнички“ живот у „Босни“ није могућ. Једино је могуће, право, исправно, праведно, историјско [/b]и ХУМАНО РАЗДВАЈАЊЕ НАРОДА, ДА СВАКИ НАРОД ЖИВИ У СВОЈОЈ ДРЖАВИ. СВЕ ОСТАЛО ЈЕ ЗЛОЧИН.
НЕ ПРИХВАТАМ ДА МОЈА ПОРОДИЦА И МОЈИ ПОТОМЦИ БУДУ ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА.
ЖИВЕЛА МОЈА ДРЖАВА РЕПУБЛИКА СРПСКА !!!
Пажљивије прочитајте читав текст, а не само његов
први дио и видјећете да у њему нема никаквог
"кукавичјег јајета". По мом мишљењу, текст је
одличан, аналитичан и вишедимензионалан, са закључком који се не разликује од Вашег и мог:
Живјела Република Српска! А нека се, како желе, али мимо нас, организују и наше комшије и сусједи.
"Конфедерализација Босне је једини њен пут ка стварању функционалне државе.", коју аутор проповеда, је неприхватљива за Србе, и налива воду на "бошњачку" воденицу. Просто, овом реченицом се негира право Срба да живе у својој држави, за шта су водили рат и дали десетине хиљада жртава у овоме рату, и милионе Срба које су убили Муслимани и Хрвати у 20. веку. Никаква "функционална" бих држава, баш никаква, Србима НИЈЕ потребна. Можемо живети као комшије у две државе, и сарађивати са чистим рачунима, али само као комшије, сваки народ у својој држави.
доста изгледан нови рат у случају покушаја осамостаљења. Господин Рељић је угледан новинар,
познавалац прилика на подручју бивше СФРЈ, у Европи и у свијету. Свјестан је чињенице да за
самосталност Република Српска не би имала подршку
чак ни Србије. У конфедерацији смо своји на своме,
до прилике кад се измијени однос снага у свијету и
добијемо подршку за осамостаљење мирним путем.
Понављам, господин Рељић је само реалан, а Бошњаци
не би конфедерацију, него унитарну БиХ.
Истицати да Срби имају право, као и други народи, да изразе своју вољу и остваре своје право да живе у својој држави. То је суштина. На томе истрајавати, не прихватати никакву „Босну“ а посебно не „Бааааааааааааааааааазнију“ коју су бомбама створили убице Срба (НАТО на челу са злочиначком Америком, Америка је као плаћени убица Срба стварала „Бааааааааааааааазнију“, Америка плаћена исламским новцем је убијала Србе и стварала „Босну“ по жељама Муслимана.)
„Изгледни рат“ је био и 1992. године, па су Срби храбро стварали и створили своју државу Републику Српску, најисторијскију творевину на просторима географске Босне и Херцеговине. Ту, на српској крви створену, нашу државу, Републику Српску, Америка је НАТО бомбама утерала у злочиначку антисрпску творевину „БиХ“.
Јасно је, не само Рељићу, да је ових 20 година позиција Срба неповољна због ангажовања злочиначке Америке. И ту се односи мењају: Империја ЗЛА, Америка, пропада. Како год било, Срби не смеју, не могу и неће прихватити „страх од рата“ да би остали муслиманско робље све до нестанка. На крају, Срби ће реализовати своје право на слободу и своје право на државу.
И да завршим:
Босна је функционална једино када је нема, када не постоји.
Или, као онај римски сенатор што је сваки свој говор завршавао реченицом: „Ја мислим да Картагину треба разорити“, и ја ћу завршити: Босна је насилна творевина и не може опстајати без насиља и терора, и као таква ће се саморазорити.