Тако су досовске орагнизоване снаге које држе дизгине српске државе доспеле у стање кад би их једино методе оног отреситог свештеника из Црне Реке могле „скинути“ са идеје – да Европска унија нема алтернативу.
Амин!
Јер, сем немачког амбасадора Андреаса Цобела, који је у једном, за Унију ипак оптимистичнијем времену, говорио о 2025. као години нашег прикључењу том савезу држава, нама нико никад није обећао ништа иоле конкретније.
Одатле и она изрека "Хвала ти к'о Цобелу!"
Бар је некима отворио очи.
Спуштава се ја на ваше уже
Умало се уже не претрже
Од тада смо виши пријатељи
У главу ми памет ућерасте
Одлична анализа и надам се да ћемо Рељића још доста читати овде. НИН је личио на нешто док га је уређивао.
Препоруке:
0
0
3
петак, 08 октобар 2010 15:03
Влада Канада
Овај текст Слободана Рељића треба штампати као летак и разделити по Србији, чак и по напуштеним сеоским кућама. Немају сви Срби интернет.
Препоруке:
0
0
4
петак, 08 октобар 2010 16:44
au mile
Имамо власт какву заслужујемо.
Непосредно после 5. октобра, вође демократске опозиције су нам објашњавале како Србију поново примају у заједницу цивилизованих народа(исту ону заједницу која нас је убијала због "балканског касапина"), како ћемо брзо постати нормална земља коју је упропастио "онај који је заратио са целим светом", како смо се ослободили "диктатуре" и "медијског мрака", како ћемо "слободно" путовати светом (што се једино од свих обећања обистинило, додуше под условом да се има пара), како ћемо имати европске зараде итд.
У име сви тих обећања, а занесени релативно добрим животом од распродаје "породичног сребра" и кредита, заборавили смо на Бога, отаџбину, понос, морал и породицу. Заборавили смо на стотине хиљада "жртава транзиције", на хиљаде младих који своју перспективу виде Ван своје земље.Заборавили смо и на Косово и на републику Српску.
Ко се у Србији много противио после потписивања ССИП са земљама које су признале Косово, после инсталирања ЕУЛЕКС-а, Резолуције о Сребреници?
Негде сам прочитао пре неки дан, док Србину капље новац,ништа му није битно. Као за време Тита, када је на стотине интелектуалаца трунуло у његовим казаматима, а многи су били и убијани. Осим часних изузетака, нико ни реч није изустио против устава из 1974, терора на Косову.
Опет је та "бара" већина у Србији.И она ће сигурно гласати за ДС.
И док је тако нама нема перспективе за Србију.
Препоруке:
0
0
5
петак, 08 октобар 2010 16:53
Одбрана и последњи дани
Изванредна анализа десет година промашености ДОС-а. Проблем је што ће овако накарадно вођена политика тешко моћи да се исправи.
Препоруке:
0
0
6
петак, 08 октобар 2010 19:49
Висарион
Прво они су од почетка били рогови у врећи.И да су видели не би се ни око чега сложили.
Друго:Они нису дошли на власт. Њих су на власт довели они који су цео процес финансирали.
Треће.Било је у плану да дође Вук Драшковић равно са својих молитвених доручака и своје "подрешпашке "(пажња администраторима -Вукова реч)нарави.
Четрвто: кад су истраживањем јавниог мнења установили да је он, владајући Београдом, открио своје право лице, морали су да дигну руке од њега, свеједно што је он њима остао до краја веран.
Пето.Имали су на том путу рушења Милошевића велики "гуми дефек" .Коштуница им је ударио чифте.Све је могло да се сруши и цела кула падне као да је од карата.Онда су , кад су све проценили почели да рачунају , -Боље и он него Милошевић.Њега ћемо касније -Милошевића морамо одмах.
То је оно најважније.Коментатор тој бтатији сакупљеној сконца и конопца даје неку колективну моћ:То је био оркестар без диригента са музичарикма који тек почињу да свирају и сви имају уверење да су бољи од оних других.И кад већ тако почиње с парама које један од њих, кад их је добио у Будимпешти, није стигао ни да преброји, онда је све ово са 3о милијарди позајмљених евра које нису помериле ништа ни за милиметар од Милошевићеве владавине под бомбама и санкцијама, веома разумљиво.Нема ту никаквих шанси.Нашли смо се у белосветском обданишту и шаргарепу од силног штапа више нам не дају ни да видимо.Сасвим сигурни да више нигде не можемо стићи.
Можемо али не са овим бендом.Да ли ћемо умети и моћи да их заменимо?Сумњам.Ни ови други , иза њих нису бољи.А мењати све није добројер је за то потребна револуција.А ниједан насилан преврат код нас до сада није дао добре резултате.
Препоруке:
0
0
7
петак, 08 октобар 2010 20:19
Angel
Peto oktobar je bio skakanje iz vatre u vreo tiganj, da se krčkamo natenane...
Bolje je umreti ko čovek nego imati ljudsko telo a živeti ko životinja.
Препоруке:
0
0
8
петак, 08 октобар 2010 21:43
Jasna
Ne znam da li su nasi ratnici za demokratiju primetili kolaps liberalizma,kad su dovedeni na vlast,ali nisu skretali sa "pravoga puta" zato sto su upravo i dovedeni na vlast da bi sproveli neoliberalni koncept.
Jedan od razloga zasto su Amerikanci finansirali dosovski prevrat je i sprovodjenje neoliberalnih"reformi"u Srbiji,tako da su ih dosovci hteli ne hteli morali sprovoditi, jer to je jednostavno bila receptura koja se nije smela odbiti.A hteli su i sami posto drugih ideja ionako nisu ni imali.
Препоруке:
0
0
9
петак, 08 октобар 2010 21:59
Jasna
I da, bravo za tekst!
Препоруке:
0
0
10
петак, 08 октобар 2010 22:53
александар
Више него добар текст.
Сјајно Рељићу.
Препоруке:
0
0
11
субота, 09 октобар 2010 04:17
Milorad
Bilo nam je bolje kad nam je bilo gore.
Препоруке:
0
0
12
субота, 09 октобар 2010 08:43
Cmok Toronto
Na zalost svi smo mi postali jedan DOS.
Samo za 10 godina.
Zar ne?
Препоруке:
0
0
13
субота, 09 октобар 2010 14:25
Др
Могуће да ми је нешто промакло, али ја у медијима нисам видео извештај са овог скупа?! Питам се - зашто? Наравно, одличан текст, као и скоро сви остали које су ових дана на ту тему објављени на НСПМ.
Препоруке:
0
0
14
субота, 09 октобар 2010 15:17
Miloš
Plašim se da nam se sprema nova prevara, kao nastavak pošasti koja hara Srbijom od 5. oktobra. Ogorčeni narod kome više ne pada na pamet da glasa za Tadića i kompaniju, glasaće za SNS, a oni će lepo da, zajedno sa žutima, formiraju vlast (čak i ako budu imali dovoljno glasova da je formiraju bez DS-a)! Slutim da, da bi Srbija dočekalaa promene, vladajuća koalicija + SNS + LDP = ne smeju da pređu 50%! Na moju veliku žalost, čini se da je to nemoguće. Što ne znači da ne treba pokušati. Potrebno je da sav narod izađe na glasanje (svi oni koji bojkotuju izbore i koji nemaju nikakav lični interes).
Препоруке:
0
0
15
субота, 09 октобар 2010 17:16
Peter RV
Slobodan Reljic je ,sa Dajanom Dzonstonom, rekao sve sto treba da bude receno. Na Srbima je sad, da se pobune ili -da skinu gace.
Препоруке:
0
0
16
субота, 09 октобар 2010 23:40
Marko
„Кад један народ проведе векове под туђинском окупацијом, а онда га узме под своје његова рђава управа, том народу се помути свест толико да више не разликује властиту корист од властите штете!“
Ivo Andric
Surova istina koju izgovori Ivo o Srbima prije 50g,
nakon zavrsetka II svjetskog rata.
Ne ginu nam novi srpski ustanci ili seljacke bune .
Ova kaljuza koja zagadi citav srpski prostor, ne moze se drugacije ni lijeciti.
Препоруке:
0
0
17
недеља, 10 октобар 2010 13:47
they rode with quantrill
Иако су наши комунисти као у „обећану земљу“ веровали у Совјетски Савез, „пламене зоре“, дикататуру пролетаријата, бесконачни прогрес и светлу будућност, ипак су 1948. ослободили свој нагон за самоодржањем и схватили да живот без алтернативе води у бездан.
Докле ћемо ми, рекао бих у овом случају врло наивно, репродуковати титоистичке митове.
1948. Стаљин је, можда не по први пут, покушао да смени Тита оптужујући га за национализам. Наши комунисти, као појединци у врло тешким условима за организовано деловање, могли су да бирају између врховне совјетске и врховне хрватско-словеначке власти. Погрешан избор, у смислу стајања на страну победника или не, могао се лако платити главом.
Данас је потпуно јасно, а то се могло наслутити и онда, да би српски комунисти имали неупоредиво више власти и самосталности у деловању под Стаљином него под Титом. Национално питање, у том случају, свакако не би било решавано по хрватско-словеначком диктату.
.jpg)
Амин!
Одатле и она изрека "Хвала ти к'о Цобелу!"
Бар је некима отворио очи.
Спуштава се ја на ваше уже
Умало се уже не претрже
Од тада смо виши пријатељи
У главу ми памет ућерасте
Одлична анализа и надам се да ћемо Рељића још доста читати овде. НИН је личио на нешто док га је уређивао.
Непосредно после 5. октобра, вође демократске опозиције су нам објашњавале како Србију поново примају у заједницу цивилизованих народа(исту ону заједницу која нас је убијала због "балканског касапина"), како ћемо брзо постати нормална земља коју је упропастио "онај који је заратио са целим светом", како смо се ослободили "диктатуре" и "медијског мрака", како ћемо "слободно" путовати светом (што се једино од свих обећања обистинило, додуше под условом да се има пара), како ћемо имати европске зараде итд.
У име сви тих обећања, а занесени релативно добрим животом од распродаје "породичног сребра" и кредита, заборавили смо на Бога, отаџбину, понос, морал и породицу. Заборавили смо на стотине хиљада "жртава транзиције", на хиљаде младих који своју перспективу виде Ван своје земље.Заборавили смо и на Косово и на републику Српску.
Ко се у Србији много противио после потписивања ССИП са земљама које су признале Косово, после инсталирања ЕУЛЕКС-а, Резолуције о Сребреници?
Негде сам прочитао пре неки дан, док Србину капље новац,ништа му није битно. Као за време Тита, када је на стотине интелектуалаца трунуло у његовим казаматима, а многи су били и убијани. Осим часних изузетака, нико ни реч није изустио против устава из 1974, терора на Косову.
Опет је та "бара" већина у Србији.И она ће сигурно гласати за ДС.
И док је тако нама нема перспективе за Србију.
Друго:Они нису дошли на власт. Њих су на власт довели они који су цео процес финансирали.
Треће.Било је у плану да дође Вук Драшковић равно са својих молитвених доручака и своје "подрешпашке "(пажња администраторима -Вукова реч)нарави.
Четрвто: кад су истраживањем јавниог мнења установили да је он, владајући Београдом, открио своје право лице, морали су да дигну руке од њега, свеједно што је он њима остао до краја веран.
Пето.Имали су на том путу рушења Милошевића велики "гуми дефек" .Коштуница им је ударио чифте.Све је могло да се сруши и цела кула падне као да је од карата.Онда су , кад су све проценили почели да рачунају , -Боље и он него Милошевић.Њега ћемо касније -Милошевића морамо одмах.
То је оно најважније.Коментатор тој бтатији сакупљеној сконца и конопца даје неку колективну моћ:То је био оркестар без диригента са музичарикма који тек почињу да свирају и сви имају уверење да су бољи од оних других.И кад већ тако почиње с парама које један од њих, кад их је добио у Будимпешти, није стигао ни да преброји, онда је све ово са 3о милијарди позајмљених евра које нису помериле ништа ни за милиметар од Милошевићеве владавине под бомбама и санкцијама, веома разумљиво.Нема ту никаквих шанси.Нашли смо се у белосветском обданишту и шаргарепу од силног штапа више нам не дају ни да видимо.Сасвим сигурни да више нигде не можемо стићи.
Можемо али не са овим бендом.Да ли ћемо умети и моћи да их заменимо?Сумњам.Ни ови други , иза њих нису бољи.А мењати све није добројер је за то потребна револуција.А ниједан насилан преврат код нас до сада није дао добре резултате.
Bolje je umreti ko čovek nego imati ljudsko telo a živeti ko životinja.
Jedan od razloga zasto su Amerikanci finansirali dosovski prevrat je i sprovodjenje neoliberalnih"reformi"u Srbiji,tako da su ih dosovci hteli ne hteli morali sprovoditi, jer to je jednostavno bila receptura koja se nije smela odbiti.A hteli su i sami posto drugih ideja ionako nisu ni imali.
Сјајно Рељићу.
Samo za 10 godina.
Zar ne?
Ivo Andric
Surova istina koju izgovori Ivo o Srbima prije 50g,
nakon zavrsetka II svjetskog rata.
Ne ginu nam novi srpski ustanci ili seljacke bune .
Ova kaljuza koja zagadi citav srpski prostor, ne moze se drugacije ni lijeciti.
Докле ћемо ми, рекао бих у овом случају врло наивно, репродуковати титоистичке митове.
1948. Стаљин је, можда не по први пут, покушао да смени Тита оптужујући га за национализам. Наши комунисти, као појединци у врло тешким условима за организовано деловање, могли су да бирају између врховне совјетске и врховне хрватско-словеначке власти. Погрешан избор, у смислу стајања на страну победника или не, могао се лако платити главом.
Данас је потпуно јасно, а то се могло наслутити и онда, да би српски комунисти имали неупоредиво више власти и самосталности у деловању под Стаљином него под Титом. Национално питање, у том случају, свакако не би било решавано по хрватско-словеначком диктату.