Срљали смо у оба случаја.

Srljali smo i 9. marta i 5. oktobra.

Prisustvovao sam gotovo svim demonstracijama, pocev od 9.marta pa do podrske Karadzicu 2008.
Za studentski protest mogu vam reci da je krenuo spontano, prvog dana nas se okupilo jedva 500, tek nekon nekoliko dana uporne setnje taj broj je dostigao oko 2000. A onda se, nekog dvocifrenog dana protesta pojavio Ceda Jovanovic. Vec tada nam je bilo jasno da je ubacen. Tad je i dobio sljivu na oku.

Drago mi je da NSPM podrzava mlade mislioce,makar po fotografiji, ali autor stvarno nije citao Henrija Kisindzera.
Raspad nam bivse Juge a i sadasnje Srbije je planiran jos davne 1960....Pored ostalog...!
Ako je za utehu : Da je do nas samih ...mi ne bi ni postojali.
Ps.Olako se koristi ime Slobodan Milosevic i ako ga vec koristite trebalo bi napisati Predednik Slobodan Milosevic posto je clanak 'pismen'.
Procitao sam tekst samo zbog naslova, koji je inace katastrofa.

nema nikakve logike

Срби су експерти у срљању. У чланку/коментарима су поменута само два датума, од којих је само други из овог века, а први из прошлог – али кад смо већ у прошлом, 20. веку, свакако су помена и дубоког размишљања вредни и други датуми срљања (колективног, или мање-више индивидуалног) : први, и вероватно најсудбоноснији (мада, мало је њих који то увиђају) је 11. јуни 1903, када су Црнорукци масакрирали српског краља и краљицу и извели војни пуч, довевши на престо династију Карађорђевића . Од онда се наставља низ судбоносних српских срљања, која су у почетку изгледала као успон, али су до дана данашњег практично сви њихови резултати /привидни добици неповратно изгубљени, уз ужасавујућу девастацију српских живота . Да наставимо: 28. јуни 1914 (атентат у Сарајеву); 1. децембар 1918 (проглашење оне несретне творевине Краљевине СХС/Југославије); 27. март 1941(још један војни пуч који је земљу непотребно изложио немачкој агресији и почетку окупације у комбинацији са крвавим грађанским ратом). После тога долази тотални мрак комунистичке владавине, и на крају тог века неизбежни крвави расплет, који још увек није сасвим завршен. У временима између тих датума, елита која ни у ком случају није заслуживала да носи то име, доносила је штетне декларације, покушавала да закрпи буре које је на све стране све више цурило, и тако..... Дакле, два поменута датума - један у чланку (5. октобар), а други у неким коментарима (9. март) су само мали део судбоносних датума, и њихов мање-више логични наставак – а крај се још не назире.

Ako za sve ove godine nije svako, ko bar i malo misli svojom glavom, nije mogao da izvuce zakljucak makar za sebe, onda mu ne traba ovakav ni slicni tekstovi. Autor uzima sebi za slobodu da nam nabija u glavu svoje zakljucke bazirane na matematickoj i, ocigledno, svojoj logici. Danas je, ocigledno, nastala pomama da se bude analiticar...mislim da je Srbija svetski sampion po broju "eksperata" za ekonomska, drustvena, politicka, vojna pitanja, evropske integracije, za toplu i hladnu vodu, klimatske promene i cega sve ne!Toliko ih je na TV i u casopisima, da normalnom gledaocu/citaocu postaje mucno. (Cast izuzecima).E, pa, mladi "analiticaru", trebalo bi da mnogo vise poznajete ono o cemu pisete, nego sto pokusavate da nam, u nekoliko redaka, nametnete svoje zbrda - zdola zakljucke. Ne znam kako urednistvo ovog prestiznog casopisa tolerise ovoliki dilentatizam! Jos uvek mi nije jasno, "sta je pisac time hteo da kaze"? Ako Vam ovaj posao bas i ne ide od ruke, pokusajte nesto drugo, recimo u sportu

У физици постоји принцип спојених судова, али се код Срба не примењује претерано. Шалу на страну, текст је јако добар, провоцира много тема за размишљање. Довољно је кратак и довољно јасан, за оне који желе да га разумеју. За оне који не желе, може бити обиман као Рат и мир, па не вреди.

Ако добро разумем, наизглед контрадикторни судови би требало да буду (на основу подебљаног у цитату), отприлике, "Све у вези са Милошевићевим режимом је лоше" и "Све у вези са пост-милошевићевским режимом је добро."



Аутор, чини ми се, жели да каже да су горњи, наизглед контрадикторни судови заправо контрарни. Али ово очигледно није тачно, ако је моја реконструкција судова у питању коректна (нигде нису наведени експлицитно). Наиме, чисто логички гледано, сасвим је могуће да буде тачно да је све у вези са Милошевићевим режимом лоше а да такође буде тачно да је све у вези са пост-милошевићевским режимом добро. А будући да је могуће да су оба суда истинита, нису контрарни.

Да би били контрарни, судови иза којих су стајали власт и опозиција би морали да гласе овако: "Све у вези са Милошевићевим режимом је добро" и "Ништа у вези са Милошевићевим режимом није добро". Али аутор онда додаје да је Милошевић "замењен „слаткоречивом“, али ништа мање проблематичном причом о благостању у Европској унији." Ово сугерише да се реторика Милошевићевих противника ипак није сводила само на критику његових поступака, већ и на неке афирмативне судове о "ЕУ рају" који нас чека. То је, наравно, тачније него тврдња да су искључиво критиковали, али се не уклапа у ову другу реконструкцију контрарних судова.

Поздрављам ауторову намеру, али формална логика се од злоупотреба мора бранити пажљвије и јасније.

Ако смем да приметим, неке коментаторе иритира што аутор покушава да ОБЈАСНИ ОВАЈ НАШ УДЕС просто речено ЗАМЕНОМ ТЕЗА, коју он образлаже разликом између КОНТРАДИКТОРНИХ и КОНТРАРНИХ СУДОВА, тј. разликом између ЛОГИКЕ И/И или ЛОГИКЕ ИЛИ/ИЛИ. Толико као један од "првобораца" "социјалистичког" педагошког "експеримента" званог "усмерено образовање" могу да појмим. Да поновим, у прве две године средње школе "сликовито" названим "заједничке основе" учио сам МАРКСИСТИЧКУ ФИЛОСОФИЈУ, а не само философију. Оно што сам могао да појмим из ДЕЛОВА логике које сам пабирчио тек ту и тек тамо своди се да не МОЖЕМО СТЕЋИ УВИД У ЦЕЛИНУ ПОМОЋУ ЈЕДНОГ ДЕЛА АНАЛИТИЧКИМ ПРИСТУПОМ. А сложићете се, знање које нам се презентује је ПРИМАРНО АНАЛИТИЧКО, чак немамо никакав УВИД ДА ПОСТОЈЕ И ДРУГИ ВИДОВИ СХВАТАЊА И РАЗУМЕВАЊА СТВАРНОСТИ, превасходно ХОЛИСТИЧКОГ ТИПА. Но, нама су само поменули да постоје нека ДОГМАТСКА СТАНОВИШТА. Толико о томе шта нам је предочавала СЛУЖБЕНА ШКОЛА. Колико видим, аутор, по годинама је близак том педагошком "експерименту", па ми је јасна његова недовољна ЈАСНОСТ "гледе" образлагања ставова које заступа и појава које анализира. Као што је ВЕОМА КАРАКТЕРИСТИЧНО да ВЕЋИНА КОМЕНТАТОРА исто НЕДОВОЉНО ЈАСНО РАЗУМЕВАЈУ ОСНОВНЕ ИНТЕНЦИЈЕ АУТОРА и реагују више ИНСТИНКТОМ, а не РАЗУМОМ, који, сложићете се, МНОГО ЈЕ ВЕЋИ ОД RATIA! О УМУ, да не говоримо! А RATIO, РАЗУМ и УМ су врло нежне биљке и врло брзо бивају УГУШЕНЕ КОРОВОМ ID-a, тј. ИНБСТИКАТА, које ЏИКЉАЈУ услед ДИВЉАЊА "ИКОНИЧКИХ" МЕДИЈ(ум)А! Ergo, ТЕЛЕВИЗИЈЕ, ФИЛМА, итд., итсл. Све у свему, као што рекох више пута у коментарима на прилоге других сарадника НСПМ-а, док не унесемо у наше ОБРАЗОВАЊЕ, бар средњошколско, БАРЕМ ЕЛЕМЕНТАРНИ КУРС ЛОГИКЕ, значи науке о ПРАВИЛНОМ МИШЉЕЊУ, као и ЕТИКЕ, тј. науке о МОРАЛУ, НЕМА НАМ СПАСА као народу, јер НАШИ ПОТОМЦИ НЕЋЕ НИ ЗНАТИ ПРОТИВ ЧЕГА СЕ БОРЕ! По српски, биће као ГУСКЕ У МАГЛИ, што добрим делом ВЕЋ ЈЕСМО! "КО ИМА ОЧИ ВИДЕЋЕ! КО ИМА УШИ ЧУЋЕ!"

Evidentno je autor ovog eseja bio fasciniran formalnom ili matematičkom logikom.Posmatranje političkih i istorijskih dogadjaja kao posledice "tačno-netačno" formalizma i logičkoe premetačine nije ni izbliza tako jednostavno kako se u tekstu navodi.
Život je naravno daleko od formalnosti i primena ili pokušaj primene formalizma čak i u kritičkom smislu nije lak posao.
Na osnovu teksta može da se zaključi kako je smena vlasti u Srbiji 2000. godine bila posledica logičko-retoričkog nadmudrivanja vlasti i opozicije ali i da je opstanak sadašnje vladajuće garniture samo logičkog suda, sa čim ne mogu da se složim.

Jedino što je gore od sadašnjice u kojoj se Srbija našla jeste lagano skliznuće u sistem prekrajanja istorijskih činjenica, relativizovanje stvarnosti i prošlosti i "politički prihavtljivo" prekrajanje tudjih misli i stavova.
Nema Srbiji spasa dok se politička i lična sloboda zaista ne iskažu kao takve.Sve prozaične priče i navodna zalaganja za slobode i ljudska prava ne služe ničemu sem kao orudje za sticanje jeftinih političkih poena.
Naravno, u srpskoj realnosti svaka roba ima svoju cenu pa tako i "povoljno, politički ispravno mišljenje". Nije uputno gurati prst u oko bilokome počev od lokalnih samozvanioh moćnika preko najviših nivoa državne vlasti sve do običnog novinarskog piskarala, pošto oni procenjuju da "imaju moć". Koliko je ta "moć" realna i objektivna drugo je pitanje, a najčešće nikoga i ne zanima.
Bez obzira u kom kontekstu izražavali svoj stav naći će se već neko ko će ga skretati na "svoju vodenicu", ko će iz fragmenata istrgnutih iz celina izvoditi zaključke koji su u prošlosti mogli ljude odvesti na Goli otok, dok u današnje vreme vode izvrgavanju ruglu, javnoj osudi u moralnom linču pre svake iole razumne i logički dosledne kritike
Ovakvi tekstovi jesu dobri za povremeno "vežbanje vijuga" politikoloških i politčkih krugova ali nikako kao objektivno i relevantno štivo koje bi trebalo da "otvara oči" i pronalazi "nove istine" u prošlim i sadašnjim političkim dešavanjima.