Srljali smo u oba slučaja.

Srljali smo i 9. marta i 5. oktobra.

Prisustvovao sam gotovo svim demonstracijama, pocev od 9.marta pa do podrske Karadzicu 2008.
Za studentski protest mogu vam reci da je krenuo spontano, prvog dana nas se okupilo jedva 500, tek nekon nekoliko dana uporne setnje taj broj je dostigao oko 2000. A onda se, nekog dvocifrenog dana protesta pojavio Ceda Jovanovic. Vec tada nam je bilo jasno da je ubacen. Tad je i dobio sljivu na oku.

Drago mi je da NSPM podrzava mlade mislioce,makar po fotografiji, ali autor stvarno nije citao Henrija Kisindzera.
Raspad nam bivse Juge a i sadasnje Srbije je planiran jos davne 1960....Pored ostalog...!
Ako je za utehu : Da je do nas samih ...mi ne bi ni postojali.
Ps.Olako se koristi ime Slobodan Milosevic i ako ga vec koristite trebalo bi napisati Predednik Slobodan Milosevic posto je clanak 'pismen'.
Procitao sam tekst samo zbog naslova, koji je inace katastrofa.

nema nikakve logike

Srbi su eksperti u srljanju. U članku/komentarima su pomenuta samo dva datuma, od kojih je samo drugi iz ovog veka, a prvi iz prošlog – ali kad smo već u prošlom, 20. veku, svakako su pomena i dubokog razmišljanja vredni i drugi datumi srljanja (kolektivnog, ili manje-više individualnog) : prvi, i verovatno najsudbonosniji (mada, malo je njih koji to uviđaju) je 11. juni 1903, kada su Crnorukci masakrirali srpskog kralja i kraljicu i izveli vojni puč, dovevši na presto dinastiju Karađorđevića . Od onda se nastavlja niz sudbonosnih srpskih srljanja, koja su u početku izgledala kao uspon, ali su do dana današnjeg praktično svi njihovi rezultati /prividni dobici nepovratno izgubljeni, uz užasavujuću devastaciju srpskih života . Da nastavimo: 28. juni 1914 (atentat u Sarajevu); 1. decembar 1918 (proglašenje one nesretne tvorevine Kraljevine SHS/Jugoslavije); 27. mart 1941(još jedan vojni puč koji je zemlju nepotrebno izložio nemačkoj agresiji i početku okupacije u kombinaciji sa krvavim građanskim ratom). Posle toga dolazi totalni mrak komunističke vladavine, i na kraju tog veka neizbežni krvavi rasplet, koji još uvek nije sasvim završen. U vremenima između tih datuma, elita koja ni u kom slučaju nije zasluživala da nosi to ime, donosila je štetne deklaracije, pokušavala da zakrpi bure koje je na sve strane sve više curilo, i tako..... Dakle, dva pomenuta datuma - jedan u članku (5. oktobar), a drugi u nekim komentarima (9. mart) su samo mali deo sudbonosnih datuma, i njihov manje-više logični nastavak – a kraj se još ne nazire.

Ako za sve ove godine nije svako, ko bar i malo misli svojom glavom, nije mogao da izvuce zakljucak makar za sebe, onda mu ne traba ovakav ni slicni tekstovi. Autor uzima sebi za slobodu da nam nabija u glavu svoje zakljucke bazirane na matematickoj i, ocigledno, svojoj logici. Danas je, ocigledno, nastala pomama da se bude analiticar...mislim da je Srbija svetski sampion po broju "eksperata" za ekonomska, drustvena, politicka, vojna pitanja, evropske integracije, za toplu i hladnu vodu, klimatske promene i cega sve ne!Toliko ih je na TV i u casopisima, da normalnom gledaocu/citaocu postaje mucno. (Cast izuzecima).E, pa, mladi "analiticaru", trebalo bi da mnogo vise poznajete ono o cemu pisete, nego sto pokusavate da nam, u nekoliko redaka, nametnete svoje zbrda - zdola zakljucke. Ne znam kako urednistvo ovog prestiznog casopisa tolerise ovoliki dilentatizam! Jos uvek mi nije jasno, "sta je pisac time hteo da kaze"? Ako Vam ovaj posao bas i ne ide od ruke, pokusajte nesto drugo, recimo u sportu

U fizici postoji princip spojenih sudova, ali se kod Srba ne primenjuje preterano. Šalu na stranu, tekst je jako dobar, provocira mnogo tema za razmišljanje. Dovoljno je kratak i dovoljno jasan, za one koji žele da ga razumeju. Za one koji ne žele, može biti obiman kao Rat i mir, pa ne vredi.

Ako dobro razumem, naizgled kontradiktorni sudovi bi trebalo da budu (na osnovu podebljanog u citatu), otprilike, "Sve u vezi sa Miloševićevim režimom je loše" i "Sve u vezi sa post-miloševićevskim režimom je dobro."



Autor, čini mi se, želi da kaže da su gornji, naizgled kontradiktorni sudovi zapravo kontrarni. Ali ovo očigledno nije tačno, ako je moja rekonstrukcija sudova u pitanju korektna (nigde nisu navedeni eksplicitno). Naime, čisto logički gledano, sasvim je moguće da bude tačno da je sve u vezi sa Miloševićevim režimom loše a da takođe bude tačno da je sve u vezi sa post-miloševićevskim režimom dobro. A budući da je moguće da su oba suda istinita, nisu kontrarni.

Da bi bili kontrarni, sudovi iza kojih su stajali vlast i opozicija bi morali da glase ovako: "Sve u vezi sa Miloševićevim režimom je dobro" i "Ništa u vezi sa Miloševićevim režimom nije dobro". Ali autor onda dodaje da je Milošević "zamenjen „slatkorečivom“, ali ništa manje problematičnom pričom o blagostanju u Evropskoj uniji." Ovo sugeriše da se retorika Miloševićevih protivnika ipak nije svodila samo na kritiku njegovih postupaka, već i na neke afirmativne sudove o "EU raju" koji nas čeka. To je, naravno, tačnije nego tvrdnja da su isključivo kritikovali, ali se ne uklapa u ovu drugu rekonstrukciju kontrarnih sudova.

Pozdravljam autorovu nameru, ali formalna logika se od zloupotreba mora braniti pažljvije i jasnije.

Ako smem da primetim, neke komentatore iritira što autor pokušava da OBJASNI OVAJ NAŠ UDES prosto rečeno ZAMENOM TEZA, koju on obrazlaže razlikom između KONTRADIKTORNIH i KONTRARNIH SUDOVA, tj. razlikom između LOGIKE I/I ili LOGIKE ILI/ILI. Toliko kao jedan od "prvoboraca" "socijalističkog" pedagoškog "eksperimenta" zvanog "usmereno obrazovanje" mogu da pojmim. Da ponovim, u prve dve godine srednje škole "slikovito" nazvanim "zajedničke osnove" učio sam MARKSISTIČKU FILOSOFIJU, a ne samo filosofiju. Ono što sam mogao da pojmim iz DELOVA logike koje sam pabirčio tek tu i tek tamo svodi se da ne MOŽEMO STEĆI UVID U CELINU POMOĆU JEDNOG DELA ANALITIČKIM PRISTUPOM. A složićete se, znanje koje nam se prezentuje je PRIMARNO ANALITIČKO, čak nemamo nikakav UVID DA POSTOJE I DRUGI VIDOVI SHVATANjA I RAZUMEVANjA STVARNOSTI, prevashodno HOLISTIČKOG TIPA. No, nama su samo pomenuli da postoje neka DOGMATSKA STANOVIŠTA. Toliko o tome šta nam je predočavala SLUŽBENA ŠKOLA. Koliko vidim, autor, po godinama je blizak tom pedagoškom "eksperimentu", pa mi je jasna njegova nedovoljna JASNOST "glede" obrazlaganja stavova koje zastupa i pojava koje analizira. Kao što je VEOMA KARAKTERISTIČNO da VEĆINA KOMENTATORA isto NEDOVOLjNO JASNO RAZUMEVAJU OSNOVNE INTENCIJE AUTORA i reaguju više INSTINKTOM, a ne RAZUMOM, koji, složićete se, MNOGO JE VEĆI OD RATIA! O UMU, da ne govorimo! A RATIO, RAZUM i UM su vrlo nežne biljke i vrlo brzo bivaju UGUŠENE KOROVOM ID-a, tj. INBSTIKATA, koje DŽIKLjAJU usled DIVLjANjA "IKONIČKIH" MEDIJ(um)A! Ergo, TELEVIZIJE, FILMA, itd., itsl. Sve u svemu, kao što rekoh više puta u komentarima na priloge drugih saradnika NSPM-a, dok ne unesemo u naše OBRAZOVANjE, bar srednjoškolsko, BAREM ELEMENTARNI KURS LOGIKE, znači nauke o PRAVILNOM MIŠLjENjU, kao i ETIKE, tj. nauke o MORALU, NEMA NAM SPASA kao narodu, jer NAŠI POTOMCI NEĆE NI ZNATI PROTIV ČEGA SE BORE! Po srpski, biće kao GUSKE U MAGLI, što dobrim delom VEĆ JESMO! "KO IMA OČI VIDEĆE! KO IMA UŠI ČUĆE!"

Evidentno je autor ovog eseja bio fasciniran formalnom ili matematičkom logikom.Posmatranje političkih i istorijskih dogadjaja kao posledice "tačno-netačno" formalizma i logičkoe premetačine nije ni izbliza tako jednostavno kako se u tekstu navodi.
Život je naravno daleko od formalnosti i primena ili pokušaj primene formalizma čak i u kritičkom smislu nije lak posao.
Na osnovu teksta može da se zaključi kako je smena vlasti u Srbiji 2000. godine bila posledica logičko-retoričkog nadmudrivanja vlasti i opozicije ali i da je opstanak sadašnje vladajuće garniture samo logičkog suda, sa čim ne mogu da se složim.

Jedino što je gore od sadašnjice u kojoj se Srbija našla jeste lagano skliznuće u sistem prekrajanja istorijskih činjenica, relativizovanje stvarnosti i prošlosti i "politički prihavtljivo" prekrajanje tudjih misli i stavova.
Nema Srbiji spasa dok se politička i lična sloboda zaista ne iskažu kao takve.Sve prozaične priče i navodna zalaganja za slobode i ljudska prava ne služe ničemu sem kao orudje za sticanje jeftinih političkih poena.
Naravno, u srpskoj realnosti svaka roba ima svoju cenu pa tako i "povoljno, politički ispravno mišljenje". Nije uputno gurati prst u oko bilokome počev od lokalnih samozvanioh moćnika preko najviših nivoa državne vlasti sve do običnog novinarskog piskarala, pošto oni procenjuju da "imaju moć". Koliko je ta "moć" realna i objektivna drugo je pitanje, a najčešće nikoga i ne zanima.
Bez obzira u kom kontekstu izražavali svoj stav naći će se već neko ko će ga skretati na "svoju vodenicu", ko će iz fragmenata istrgnutih iz celina izvoditi zaključke koji su u prošlosti mogli ljude odvesti na Goli otok, dok u današnje vreme vode izvrgavanju ruglu, javnoj osudi u moralnom linču pre svake iole razumne i logički dosledne kritike
Ovakvi tekstovi jesu dobri za povremeno "vežbanje vijuga" politikoloških i politčkih krugova ali nikako kao objektivno i relevantno štivo koje bi trebalo da "otvara oči" i pronalazi "nove istine" u prošlim i sadašnjim političkim dešavanjima.