Мала исправка:
Недавно објављени подаци НБС говоре да око 60% фирми у Србији има блокиран рачун
---
Правилно је привредно друштво (некада предузеће). Код нас је одувек било да је фирма пословно име привредног друштва.


Грађани треба да буду свесни да је чак и мали вишак новца неупоредиво бољи него хронична несташица која просто уништава нашу и светску економију.
---
Шта је овим аутор хтео да каже?

И то је само по себи идеално решење за једно друштво са аспекта трошкова израде и могућности да се у сваком тренутку прибави.
---
Фијат новац је фијат. Без подлоге у племенитом металу не вреди ништа.

Данас имамо једну, на први поглед, парадоксалну ситуацију у којој влада велика несташица динара у оптицају, а цене и поред тога расту. Разлог је што су камате те које гурају цене на више
---
Одеш на сајт НБС-а и погледаш монетарне показатеље. Погледај колико је скочио примарни новац, М1 и М2 у периоду између 12. 2007. и 12. 2008. А онда погледај цифре од 31. 1. 2009. Јасно је ко дан да је НБС направила инфлацију (уз наравно економску политику државе која је инфлаторна), а онда је у јануару нагло повукла новац тако што је повукла готовину из оптиција (приликом замене старих новчаница) и повећала обавезне резерве банака. Последица је да је цела привреда преко ноћи постала неликвидна.
Кривци су Влада Републике Србије и Народна банка, а не зле банке. Додати још слабљење динара у односу на стране валуте, а пошто Србија зависи од увоза, цене морају ићи на горе.

Држава би могла без икаквих проблема да заобиђе банке у процесу креирања додатног новца
---
Држава је још горе решење, а историја је показала шта је држава у стању да учини када је она једини монополиста на издавању новца. Треба ли да кренем са примерима од античког времена?

Решење је 100% резервно банкарство (а не фракционално као данас), укидање централне банке, приватне банке издају свој новац (као што је у прошлости функционисало) и новац мора да има подлогу у злату (може и сребро).

Бранко,
Коментаре обично пишем ћирилицом, а онај први је латиница. Но, у сваком случају занимљив чланак, на линији многих аргумената који се могу чути и данас у САД. Ја сам се у сопственом чланку на тему економске кризе већ изјаснио за потребу неког центра, нпр. Русије, можда и арапских земаља, који би емитовао валуту са чврстом подлогом, тј. на основу злата, можда и сребра.
Ово о чему аутор говори мислим да има историјски преседан током америчког Грађанског рата, када је Линколн издао тзв. "гринбек", тј. доларе које је директно емитовала држава мимо банака.
У идеалном свету, Сомборац је у праву, али у овој кризи не може да се успостави неки чврст оквир и смер за иоле слободну привреду без државе. Поготово јер је светски финансијски систем у рукама предатора какве свет није видео.
Али ово подразумева потпуно ново државно руководство, нове људе са новим идејама и брзим рефлексима.

Koliko moje skromno znanje i zakljucivanje u oblasti monetearne ekonomije dozvoljava, ostavicu svoje misljenje

- cini mi se da je ispravna teza da u sistemu frakcionalnog bankarstva nedostaje iznos kamate, tj da taj novac jednostavno mora da se dostampa, ili na neki drugi nacin ubaci u sistem.

- ostalo deo teksta mi je pomalo naklapanje, problem Srbije je spoljnotrgovinski bilans, tu je uzrok i resenje svih problema srpske privrede, a i Srbije.

Autor teorije o nekreditnom novcu sam ja Stojan Nenadović, starac od 67 godina, koji je ideju izneo u svom magistarskon radu, kad je bio mlad. Rad je odbijen, po predlogu prof.dr. Ivana Maksimovića i docenta dr. Miroljuba Labusa. Autor se već 30 godina bori za ideju o nekreditnom novcu a sada je došao trenutak da ta ideja pobedi u svetu. Očekuje se svaki dan da Google objavi rezultate svog Konkursa za najbolju ideju. Ako to bude nekreditni novac, to ćr značiti da je počela nova era u istoriji ljudskog društva, era nekreditnog novca.

Dosta zanimljiv tekst. Mada autor nije "izmislio" toplu vodu pisuci ovu pricu.Moram priznati da odavno nisam citao neki tekst na ovu temu, gde neki autor kombinuje destruktivni (i u svetu opsteprihvaceni) koncept kreditnog novca i njegove efekte sa trenutnim prilikama u srpskoj privredi.Predstavljajuci opste poznatu cinjenicu nase ekonomije da novca nema i da je 57-58.000 preduzeca u blokadi, autor lepo na "srpski" nacin to predstavlja nejednacinom: dugovi(glavnica+kamata) > kolicina novca u opticaju.Ovo zapravo znaci da je imanentnost ovakvom (opsteusvojenom) monetarnom sistemu stalna i nezaustavljiva inflacija.Prosto "gap" u visini kamate mora biti pokriven! Kako? Novim zaduzivanjem. Medjutim, autor je pomenuo da proces "emitovanja" novca predje iz banaka na drzavu koja bi emitovala taj famozni "nekreditni novac".Time bi drzava zapravo dozirala kolicinu novca potrebnu za obavljanje normalne privredne aktivnosti i potpuno regulisala nivo inflacije.Zapravo, novac bi bio novac a ne kao do sad da je dug = novac. Ovom pristupom, komercijalne banke bi zapravo izgubile svrhu postojanja. Izmenjen bi bio postojeci svetski koncept monetarizma.Dakle, kad bi ovaj koncept bio primenjiv, sistem novca kakav danas poznajemo, ne bi postojao.Mislim, realno, ja bih zbog toga bio srecan jer je trenutni monetarni sistem apsolutno destruktivan i nicemu ne vodi, ali ipak moram priznati da mi sve to deluje dosta idealisticki. Sve u svemu, dobar tekst..

Ово је веома значајан чланак, не зато што је посебно оригиналан нити зато што је одлично написан, већ зато што је објављен на овом месту. То значи да НСПМ отвара и економски фронт, и веома ми је драго због тога.

О овоме се међу нама већ дуго говори. Ствар је једноставна само је проблем што у економској науци постоји погрешно учење које је уведено у уџбенике и сада је направљена читава завера па свако онај ко проговори о томе испада лудак.

У овом тексту непознатог аутора налази се суштина завере (мада и овде замаскирана гомилом непотребног текста):
"Људи обично мисле да пословне банке пласирају средства на основу претходно прикупљење штедње, само уз већу камату. Међутим, штедња чини један мали део средстава из кога банке дају кредите. Оне заправо поседују врло мало правог новца (папирног и кованoг), у неким земљама испод 5%. Шта то онда позајмљују и на који начин, питаћете се? Банка креира новац оног момента када ви то затражите од ње, тј. када вам одобри кредитни захтев! Такве непостојеће паре се зову кредит, а читав процес кредитна мултипликација (fractional reserve banking) или преведено на српски – стварање пара „из ваздуха“ које постоје само као забелешка у њиховим „књигама“ ..."

Овим је све речено.
ПРИВАТНЕ БАНКЕ у суштини ШТАНЦУЈУ НОВАЦ по свом нахођењу са циљем да од осталог народа добијају камату "на позајмљен новац". И ТО ЈЕ ЛЕГАЛНО!!!
Па, да ДРЖАВА то ради народ би се побунио што нас пљачкају на тако јефтин начин!
Али, не! То раде приватне банке за рачун анонимних Рокфелера који нам пију крв на сламчицу и богате се без икаквог рада док ми диринчимо за њих, хтели не хтели.
И све је то легално, изгласано у Скупштини јер је "за наше добро".

Крај приче.

Долар макар до сада није никада штампан без покрића, што не значи да се неће променити у наредним месецима. А те приче са Јутјуб филмова о приватном ФЕД-у окачите мачку о реп.

Нека ми објасни било ко просту ствар, зашто би било ко позајмљивао новац, уколико нема интерес за то у виду камате.

А и златни новац је потпуно промашена идеја. Он се показао као далеко гори од новца без златне подлоге, и далеко више дефлаторни. Краљевина Југославија је имала језиву кризу у време Велике депресије право због златног новца.

То још једино либертаријанци у Америци који су више нека секта него озбиљни економски аналитичари предлажу златни новац.

Могу се имати и државне банке које ће радити профитно са каматом и развијати ову земљу како то има и Немачка. Економски проблем наше државе, је у томе што ми имамо власт, којој и није циљ развој ове државе, него њено слабљење.

Кенеди није никада правио некредитни новац, а Линколн јесте наштампао новац без покрића, да би добио рат, долар је пао дупло, и од тада имамо у употреби реч инфлација.

Наравно тада је север добио рат па се та игра исплатила, овде када би неком генијалцу пала та идеја на памет, имали би опет хиперинфлацију.

Pa ovaj liberalni sistem i odgovara iskljucivo bankarima i trgovcima. Po cijelom Zapadu demonstranti aktivno napadaju bankare prepoznajuci u nima uzrok krize samo su na nasim prostorima oni u centru paznje kao neki spasioci ili bitni faktori oporavka. Licno smatram i pozivam da je izlaz u beskamatnom ekonomskom sistemu. Sta uopste znaci cijena kapitala? Tako pise i u svetim knjigama pa zar nije i Isus pokrenuo revoluciju protiv lihvara-bankara i njihovih saveznika u svestenstvu...I Islam zagovara beskamatnu ekonomiju.

Па управо чињеница да је Линколн штампао свој новац - БЕЗ ДУГА, може да објасни и мотив за његово убиство. Можда је и Обреновић настрадао због српског модела Задругарства који је темељио на БЕСКАМАТНИМ кредитима.

Бранко каже: #Долар макар до сада није никада штампан без покрића...

Долар је изгубио 95% вредности у односу на период од пре 100 година, а САД увозом и задуживањем задовољавају гро својих потреба. Оно што још увек одржава долар у животу су присила и међународна трговина, пре свега нафтом.

#А те приче са Јутјуб филмова о приватном ФЕД-у окачите мачку о реп.

Ваљда постоји још нешто сем Youtuba, нека књига или документ. Узмите фино и проверите из којих год хоћете извора, па јавите шта сте открили.

#Нека ми објасни било ко просту ствар, зашто би било ко позајмљивао новац, уколико нема интерес за то у виду камате.

Није било ко, него рођена држава. Покриће за новац су произведена роба и услуге које ствара друштво у целини. Зашто би креирање свежег новца било поверено неком приватнику који ништа не производи, само штанцује паре и убира астрономске профите на рачун колапса читаве привреде.

#А и златни новац је потпуно промашена идеја. Он се показао као далеко гори од новца без златне подлоге, и далеко више дефлаторни.

Ето негде се и слажемо.

#Могу се имати и државне банке које ће радити профитно са каматом и развијати ову земљу како то има и Немачка.

То и јесте део решења. Државне банке доминирају у Немачкој (слично као у Кини) и покривају 45% тржишта, остало су приватне и мешовите. Немачка се после рата дигла из пепела средствима одобреним по основу Маршаловог плана, а тај новац је био некредитни новац (поклон), који се утопио у буџет и никада није враћен. Такође њихов менталитет и начин пословања иду у корист штедње, а не шпекулације. Тако је барем било све до почетка 90-тих када су и они почели да се отварају за разне шпекулативне "иновације" са Волстрита. Извор за овакве активности је управо фиктиван (привремени) новац, тј. дуг који пласирају приватне банке. Емитовање новца који не потиче из штедње од стране приватника се зове фалсификовање. Или сматрате да неки требају бити повлашћени у тој работи.

Beskamatni krediti i nekreditni novac nisu isto. Zbog usporenja brzine opticaja novca (što je zakonita tendencija) bekamatni krediti se takođe ne mogu vratiti. Japan je imao beskamatnu emisiju kreditnog novca, pa se sada predviđa da će pad društvenog proizvoda u Japanu biti 12% a u Evroppi i SAD samo 6%

Увек сам сматрао исправном тврдњу, да економија није егзактна наука. Утук на утук коментатора
то потврђује. Јовиша Видић од Рудина.

Endrju Džekson je skoro izgubio život a Linkoln i Kenedi su svoje zaista i izgubili. To zaista liči na nečiju zaveru. Kod protagonosta nekreditnog novca nema zavere. Sve je jasno. I naučno, teorijski i praktično. Nema govora ni o kakvoj austrijskoj školi.

Ako predstavnici dvadeset najmoćnijih država na svetu objave da usvajaju Svetski poredak nekreditnog novca, niko više neće imati inflaciju, pa će odnosi među valutama biti uvek isti, što će biti isto kao da je stvoren svetski novac i da Svetsku politiku vodi Svetska vlada.

Г. Стојану Ненадовићу:
Ако је крајњи циљ некредитног новца увођење јединствене светске валуте, и ако је то једини начин да се води трговина између држава, онда сам изричито против.
А на самиту Г-20 свакако неће бити усвојен некредитни новац од стране држава-учесница. Оно што се покушава са кинеским и руским предлозима је сламање хегемоније долара као светске "резервне валуте".

Г. Ненадовићу, хвала на одговору, као и аутору.
Генерално питање је, како увести овакав систем у Србији у садашњим околностима, и у одсуству глобалног прихватања некредитног новца.

Такође да додам, да када би држава имала пун монопол на издавање кредита, то би био повратак централног планирања, и на крају и тоталне диктатуре. Те на пример ако нисте гласач владајуће партије, могли би да вам не дозволе стамбени кредит, или ако не финансирате владајућу партију, одбили би вам пословни кредит. Тј. свака радња у вашем животу била би одређена вољом државе.

Мало гледајте реално на ствари! Ко су ти тако генијални експерти који ће да одређују ко може а ко не да добије кредит и то бескаматни? Зар не мисли нико да не би на пример Динкић поделио тај некредитни новац својим пајташима Хамовићу, Лазаревићу и осталом друшву како су и радили пре пар година, само сада још легално и без икаквих кочница?

А што се тиче ФЕД-а и повећања количине новца у задњих неколико година, на тај новац имају потраживања углавном азијске земље, у виду државних хартија од вредности. Друго је питање да ли ће имати паре да их наплате Американци, или ће да штампају долар. Али у другом случају, највећи губитници ће бити баш они.

За Александра:

Пре било какве промене и акције, потребно је освестити људе, објаснити им о чему се ради што једноставнијим језиком, наводећи примере из праксе и досадашње историје да се види да то није фикција него нешто што постоји или је постојало кроз различите епохе, али је потиснуто и крије се од широких слојева ради експлоатације. Кроз неке званичне канале тешко да ће ићи, пошто се власт понаша фараонски недодирљиво и њој је у принципу увек добро, а и медији су највећим делом контролисани, мада треба користити сваку указану прилику.

У том случају остају жива реч и интернет. Циљ је створити критичну масу људи који разумеју проблем, а то би могло и од уста до уста стварајући ланчану реакцију. Треба алармирати привреднике и удружења, раднике и синдикате и све остале који су заинтересовани, а нема разлога да не буду јер то сваког погађа мање или више. И ту је могу Вам рећи већ постигнут известан напредак и разумевање проблема што ме је веома обрадовало. Треба мало времена да људи то разумеју и прихвате после оволико времена најцрње индоктринације и пропаганде у корист приватно креираног (банкарског) новца, тј. дугова. Сматрам да ми треба прво да почистимо у свом дворишту а друге земље нека се угледају, ако се у међувремену и код њих нешто не промени, јер и тамо постоје овакве иницијативе што је и природно.

Наравно, свака друга идеја и предлог су добродошли.

Бранко, када критична маса људи схвати шта је новац, да је то обична забелешка или потврда о извршеној размени, то што говорите неће бити могуће. Само постојање система некредитног новца значи да људи увелико разумеју да новца никада не може недостајати под условом да се користи за стварање нове вредности, јер је то апсурд. Да би ублажили несташицу новца људи се често локално организују, али да би одређено средство размене било прихваћено на националном нивоу, чиме се постиже пун ефекат, потребна је држава као гарант.

Држава као репрезент друштва треба да има монопол само на емитовање свежег, додатног новца. Данас у Србији примарну емисију дефакто врше приватне банке као својеврсне штампарије електронског новца који не потиче из штедње и налази се само у њиховим књигама као дуг. То је превара и разбојништво како год окренете или улепшате еуфемизмима.

Приватне банке би у принципу и даље могле да послују али у битно измењеним условима, са 100% покрићем депозита по виђењу који не сме да се зајми јер је то трансакциони новац намењен текућим плаћањима, а уколико желе да се баве кредитним пословима, морале би пре тога емитовати цертификате о депозиту различите рочности, па из тако прикупљене штедње и акумулације финансирати зајмове. Све мимо тога, значило би кажњавање и трајно одузимање дозволе за рад. Банке би заправо почеле да раде оно што већина људи мисли да раде данас - пласирале би постојећи новац, тј. штедњу као што то раде пензиони и инвестициони фондови, осигуравајуће куће и сл.

Већину јавног дуга Америке држи ФЕД (картел приватних банака) са преко 40% , док странци учествују са "свега" 22%. Кина то није радила да би помогла Америци, већ да би пре свега повећала или макар очувала вредност својих девизних резерви. То је могло једно време, али после најновијих потеза ФЕД-а све више губи поверење. Мада, са становишта Америке, тзв. helicopter money је једино решење у условима опште задужености и несташице новца.

Svoj najvažnij rad "Višak korisnosti i nekreditni novac" ja sam počeo rečima:"Od nastanka ekonomske misli postoje dva oprečna pristupa najvažnijem ekonomskom problemu - problemu vrednosti robe". Prema vladajućem naučnom mišljenju, u razmeni se razmenjuju ekvivalenti, tj. robe jednake vrednosti. Prema alternativnom, zdravorazumskom mišljenju, sa svoje strane i kupac i prodavac daju manje da bi dobili više i u tome i uspevaju. To je tako oduvek i tako sam ja mislio od kad sam upoznao reči roba, kupac, prodavac ali kad sam počeo da proučavam ekonomsku nauku,video sam da ona ne misli tako, pa sam počeo da naučno, prvo marksistički, pa termodinamički i na kraju matematički oblikujem zdravorazumsko mišljenje, koje postoji od početka sveta pa ga nisam ja izmislio, nego sam ga primio kao maternji jezik.
Sve primere nekreditnog novca koje navodite, ja posmatram kao primere zdravorazumskog pristupa novcu kojem sam ja dao naučni odnosno teorijski oblik. Samo toliko.

Младен Бањац:"Данас у Србији примарну емисију дефакто врше приватне банке као својеврсне штампарије електронског новца који не потиче из штедње и налази се само у њиховим књигама као дуг."

Оне не врше примарну емисију, али повећавају кличину новца, довозећи Евре из иностранства и тиме обарајући његову вредност.

На пример Кина зна како да држи своју валту на доста ниском нивоу и поред огромног уласка долара у земљу.

Код нас је проблем што се вештачки раст стандарда захваљујући јакој валути људима ослади, па нико више не размишља о будућности.

Смешно је уопште и размишљати да је кључни проблем Србије економске природе и да се може решити економским мерама. Србија има елиту која активно ради на уништењу свих вредности овог друштва: културе, духовности, самопоштовања, поноса. После овакве психичке тортуре која нам се приређује свакодневно, ретко који народ би остао продуктиван.

Proizvođači nastoje da smanje troškove i tako podižu produktivnost rada a potrošači nastoje da ostvare što veću objektivnu korisnost, i ako u tome uspeju, oni manje kupuju, što se meri preko usporenja brzine optivaja novca, kao objektivne mere ostvarene korisnosti. Zato brzina opticaja ima načelan značaj.
Marks je rekao da se upotrebna vrednost, tj.korisnost ne može meriti, a ja sam je izmerio preko usporenja brzine opticaja novca. Buržoaska teorija subjektivne korisnosti, kao što joj i ime kaže, meri korisnost kao subektivnu, psihološku kategoriju, a ja je merim objektivno, preko usporenja brzine opticaja novca. Izvinjavam se ako je moje izlaganje izgledalo kao hvalisanje. Vaši dokazi iz istorije, su neosporni, i raduje me što ste nas obavestili o tome, jer će upoznavanje sa istorijom koja je od nas skrivana, pomoći da nekreditni novac, brže pobedi.

Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju. Taj novac ulazi u opticaj kao penzije ili slično, i kad jednom uđe u opticaj državu ne interesuje šta se sa njim dalje dešava. On može da se štedi u bankama koje mogu da daju kredite i uopšte isključeno je svako mešanje države u privredni život, tako da pravi kapitalizam počinje uvođenjem nekreditnog novca. Profiti će biti veći jer će neki porezi biti ukinuti a i potrošači će plaćati manje nego danas kad porezi ulaze u cene i povećavaju ih.

Бранко каже: 1. Банке не врше примарну емисију, али повећавају кличину новца, довозећи Евре из иностранства и тиме обарајући његову вредност.

Оне врше тзв. секундарду емисију (фракционо банкарство), али са аспекта креирања свежег новца, разлика је само у терминологији. Како год окренете приватне банке креирају свеж новац "ни из чега". Зато сам онако и написао да истакнем проблем. Нема то везе ни са еврима нити било којом другом валутом. Ако ми не верујете, погледајте ову страницу НБС везану за девизне резерве (укључујући и пословних банака) http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_7/index.html и прочитајте у које сврхе се користе.

Или рецимо ове податке о основним монетарним показатељима http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/pokazatelji_2009.pdf
Не постоји никаква корелација динарске масе са девизним резервама било укупним или пословних банака. Ако вам ни то није довољно, потражите члан закона где пише да су девизе основа за емитовање динара. Плашим се да га нећете наћи.

2. На пример Кина зна како да држи своју валуту на доста ниском нивоу и поред огромног уласка долара у земљу.

Девизни курсеви су нешто друго. Кина самостално води своју монетарну политику, не тражи савете нити "помоћ" од ММФ-а, има огромне девизне резерве чиме има потребну слободу и моћ да регулише курс који њој одговара. Како је то могуће, сигурно се питате.

Из простог разлога што у Кини доминирају велике државне банке свака задужена за неку област привреде, за инфраструктуру, за пољопривреду, индустрију и сл. Новац се у великој мери даје као поклон што западни економисти испраног мозга навикли на приватно креиран новац зову "non-performing" зајмови. Четири највеће Кинеске банке у 2002. години су имале 1/4 овако пласираних средстава. Зато је кинеска роба тако конкурентна, а привреда јака уз највећу стопу раста и рекордне девизне резерве.

Бранко,
Свакако се слажем са оценом да се препород државе заснива на моралној и духовној обнови, и да то никакав економски потез сам по себи не може да замени.
И свакако не тврдим да би одговор у овом тренутку био пуштање 400 милиона евра у оптицај за плате и пензије, јер такве мере за садашњу "привреду" у Србији су неодрживе, као што је и сама "привреда".
Међутим, аутор је заслужан што је пустио у оптицај идеју која није само апстракција већ има и историјски преседа, па чак и данашњу примену. О њој вреди размишљати. Када овај економски систем крахира, мораће да се делује креативно, и нећемо имати много добрих опција.
Такође сматрам да је систем некредитног новца непримењив на левичарску државу социјалне демагогије, и да би потенцијално могао да функционише само у привреди где постоји истински слободно тржиште и државни апарат сведен на најмању могућу меру. А предуслов за то је, опет, као што сте рекли, духовна и морална обнова.

Никола:

Хиперинфлација је била свесно одрађен чин у коме су се емитери таквог новца силно обогатили, а не тобоже грешка или неспособност државе, јер инфлација је вид скривеног опорезивања и трансфера реалног богатства.

Плате и пензије никада не прате темпо инфлације, а камоли хиперинфлације. Свеже емитовани жирални новац комерцијалних банака (који доминира у новчаној маси) или кеш који штампа НБС у таквим условима највише вреде непосредно након спроведене емисије. Даљом дистрибуцијом и "разређивањем" такав новац све више губи вредност, тако да најмање добију они на крају тог низа, а то су редовно радници, пензионери и остали динарски повериоци. Банкари и њима блиски људи се за то време богате купујући девизе или реална добра по цену пропадања домаће економије. Слично је било у Немачкој 1921-1923 када је тамошња централна банка (тада у приватним рукама) омогућила иностраним шпекулантима да остваре огромне профите по цену стварања хиперинфлације.

Емисија некредитног новца служи да се покрије новостворена вредност (раст БДП-а) односно ангажују ресурси и незапослени радници и омогући размена или као што је данас случај у Србији само покрије велика несташица динара у оптицају. У таквим условима није могућа никаква инфлација, а камоли хиперинфлација. Инфлацију као системску појаву узрокује кредитна експанзија приватно креираног новца (дугова) и зарачунате камате које врше притисак на цене.

#Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.

То што штампају ФЕД и ЕЦБ није некредитни новац, јер се не ради о поклону, обзиром да тамошње монетарне власти све то планирају "надокнадити" порезима.

Господине Ненадовићу,

За 30 година неуспешног пропагирања неке теорије, ја бих се на Вашем месту добро замислио шта је разлог. Ако у неком друштву треба да се плате камате приватним емитерима новца, те паре великим делом не учествују у размени добара и услуга, него се одливају ко зна где ван земље или ван токова репродукције и домашаја широких слојева, повећавајући богатство банкара и мегакапиталиста. Део тих камата се истина потроши и уђе у оптицај, али се извлачи порезима од стране државе која је задужена приватно емитованим новцем и мора га вратити банкарима. Опет је народ остао кратких рукава. То је једно врзино коло које узрокују камате, дугови и приватно емитовани новац односно дуг.

Када би укупна размена из године у годину вредносно била иста, новчана маса у оптицају би могла остати непромењена. Овде говоримо о ситуацији где свеж новац емитује држава као јавно добро. Међутим, друштва се развијају, више производе, граде инфраструктуру, све више пружају разне услуге, број становника се обично повећава. Не може се то постићи истом количином новца, осим ако некако вештачки не убрзате његов проток, рецимо стављањем мале негативне каматне стопе на његово држање, чиме новац претварате у "врућ кромпир" и стимулишете људе га се што брже ослобађају. Постојали су такви примери у прошлости на локалном нивоу, али су били изнуђени. Сама идеја није лоша и треба је оставити као могућност, али мислим да за тако нечим нема потребе у монетарном систему где је новац јавно добро.

Милтон Фридман је уочио да се брзина новца смањује у америчком друштву које је крајње потрошачки орјентисано, тако да ту нема говора о некој "рационалности" потрошње. Разлог за успорење су наравно камате и задуженост, јер су они ту светски шампиони. Да сте мало више читали историјске књиге о развоју и токовима новца, не би губили време на погрешне, чисто теоријске концепте, што је замка у коју су упали многи пре вас, попут сколастичара или представника аустријске школе.

Nema potrebe da javni dug bude otplaćen štampanjem novca. Taj javni dug je zapravo potraživanje nagomilanih kamata od strane onih što su privatizovali pravo na emitovanje novca, što je sa stanovišta zdravorazumskog razmišljanja ravno organizovanom kriminalu uperenom protiv društva. Takav javni dug je veštački i potpuno nelegitiman. On treba da se anulira a ne isplati naštampanim novcem.

Aleksandar Pavić greši kad kaže da bi nekreditni novac za sadašnje srpske prilike bio neodrživ, jer nekreditni novac je upravo potpuno održiv u svakoj privredi u kakvom god se stanju ona nalazila. Ako je društveni proizvod mali, država povlači odgovarajuću količinu novca tako što uništi novac iz poreza umesto da ga troši. Kada privreda živne, država emituje potrebnu dodatnu količinu novca tako što ga upiše u budžet. Rezultat je da uvek živimo u skladu s mogućnostima, standard realan spram stanja privrede, dok ni u kom slučaju nema inflacije niti besparice.

Nikola Turajlić opravdano pita da li će i posle zabrane privatnog novca država doći u iskušenje da finansira troškove (radi očuvanja popularnosti vlasti) štampanjem veće količine novca nego što sme. Ovo bi se svakako moralo pravno sprečiti, stvaranje inflacije bi se trebalo tretirati kao krivično delo (ionako između ostalog predstavlja direktnu pljačku) jer bi u poretku nekreditnog novca inflaciju bilo lako moguće trajno držati na nuli.

N.Turajlić nije u pravu kad kaže da je emitovanje novca od strane FED-a samo pro forma i da su ti krediti nepovratni. Tačno je da se ukupan tekući dug stalno povećava, ali uzeti krediti se neprestano vraćaju i američki narod godišnje izgubi oko 17% društvenog proizvoda (oko 400 milijardi dolara) na isplatu kamate (iz poreza) privatnoj centralnoj banci, a to je samo od javnog duga kog napravi Kongres!! Kad se vidi koliko bi nekreditni novac rasteretio Amerikance, možete tek zamisliti kako bi se osetio u siromašnoj Srbiji.

Александре,
не мислим да су некредитни новац и његова емисија од стране државе, тј. друштва чаробни штапић, али су предуслов за сваку другу реформу и излазак из кризе. То може спровести освешћена средња класа, а не којекакви политичари. Када би људи били свесни како заправо фукционише постојећи банкарски систем, револуција би се дигла колико сутра, што би рекао Хенри Форд. То се одвија овако:

Депозит по виђењу је трансакциони новац и не би смео да се зајми, тј. мора бити доступан у сваком тренутку на захтев депонента. Међутим, шта се дешава у пракси? Када банка прими готовински депозит од рецимо 1000 динара у новчаницама и ако је стопа обавезне резерве 20%, банка себи даје за право (иако то нигде у закону не пише) да позајми 800 дин неком клијенту у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту како и даље има свих 1000 динара у резерви, а заправо има само 200.

Банка је тиме управо креирала (кривотворила) додатних 1000 динара депозитног (book-entry) новца који постоји само у њеним "књигама" као забелешка без покрића у готовини. И она сад убеђује оног првог клијента да користи своје паре безготовински, јер би иначе била у проблему, пошто је управо отуђила његове паре и дала их другоме. Уместо тога она је фалсификовала књишки или жирални новац који се логично може користити само безготовински. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да користимо што више платне картице и друге облике безготовинског плаћања. Све док већи број клијената у исто време не затражи исплату у готовом, банкарски систем функционише. Када се то деси, настају банкарске панике, људи безуспешно покушавају да повуку свој новац, јер њега једноставно нема. Постојала је само илузија креирана од стране приватних банкара и монетарних власти ради експлоатације читавог друштва. Чак и тзв. Народна банка је народна само у називу. То је заправо полуприватна Централна банка по угледу на ФЕД која никоме не полаже рачуне.

Младене,
Савршено јасна је поента о томе како банке кривотворе новац, и зашто све више инсистирају на безготовниском плаћању. И савршено јасно је да је боље да држава има монопол на издавање новца, а не приватне банке, које још наплаћују камату на њега. Једино што желим да кажем - а то важи и за г.Ненадовића - је то да садашњи систем власти и људи који га заступају нису заинтересовани да тако нешто профункционише, и да би они идеју само компромитовали, јер је никад не би спровели искрено и до краја. Нису они постављени ту где јесу ради општег интереса.
Дакле, некредитни новац у условима данашњице, где једна све ужа финансијска елита води рат провит свих осталих, није реално очекивати. Предуслов је да се бар у некој земљи појави елита сличних моралних назора као елите у Америци из 18. века. Није немогуће. У међувремену, ново вино не треба сипати у старе мешине.

Američki Monetarni Institut, kojem je na čelu Zarlenga, organizuje 23. aprla na Kapitol Hilu promociju Američkog Monetarnog Akta, tj. Zakona o nekreditnom novcu, i poziva birače da utiču na svoje Kongresmene, da podrže usvajanje ovog Akta. Tako će SAD do leta usvojiti nekreditni novac, pošto je otkriveno da Kina već koristi nekreditni novac u svojoj privrednoj ekspanziji. Iako je nekreditni novac sklonjen sa dnevnog reda Samita G-20 koji je nedavno održan, Samit G-20 koji treba da se održi na jesen neće moći da izbegne raspravu o nekreditnom novcu. Da je tajna kineskog uspeha u nekreditnom novcu kaže chrismartenson.com , na svom sajtu. Došlo je vreme da se kritičari nekreditnog novca primire i gledaju šta se dešava.