Рекосте поштовани, цитирајући Бодријара, да: "...за разлику од историјског догађаја коме је као модел послужила револуција, како сматра аутор, у времену у коме „историја функционише с оне стране свог краја“, када се више не верује у некакав њен крајњи циљ и последњу сврху којој би наводно тежила..., догађај се више не развија по правилима модалне логике. Није више реч о томе да нешто могуће постаје стварно, да се иде од потенцијалног ка актуалном, да нешто најпре мора бити предвидљиво и замисливо да би било учинковито и остварено. Управо обрнуто, у ‚постисторијској‘ епохи на један необичан и нелогичан начин, догађај се, каже аутор, прво обистињује па се тек потом поима као могућ. Једино оваква „инверзна темпоралност“, овакав „временски парадокс“ може објаснити чињеницу да се догађај догађа ни из чега или из ничега, непредвидљиво и необјашњиво, на начин да нам се непосредно и очевидно натура... управо догађај оно што данас представља једину и истинску претњу владајућем поретку света. То је и основни разлог због чега је данас сва политика, укупна политичка моћ, како каже Бодријар, једна негативна моћ одвраћања, моћ сузбијања и превенције која се сва сажима у систему безбедности који је у потпуности исцрпљује. Политика данас не изражава ништа позитивно, она није ни изумевајућа ни офанзивна моћ, већ је сва дефанзивна и вештачка, сведена на имунолошке и профилактичке задатке...", што ме упућује на НЕШТО ДРУГО, а ВРЛО КАРАКТЕРИСТИЧНО за философирања мислилаца из Београда. Признајем, нисам професионални философ, већ можда, као дипл. молекуларни биолог и физиолог, само ПРИУЧЕНИ натур-философ, који се, због потреба струке, а и личне радозналости, интересује за проблеме мишљења и промишљање само... Но, оно што имам да видим, а како успевам да појмим, онако као ОБРАЗОВАНИ ЛАИК, указује на ЈЕДНОСТРАНОСТ! И то једностраност која није само код овог приказа Бодријаровог рада, већ и код оригиналних радова српских философа! Елем, да образложим, али у другом прилогу!

Можда ми, као ОБРАЗОВАНОМ ЛАИКУ, нешто и промиче, можда сам се о неког од наших мислилаца и огрешио, али да је ДИСКУРС ВЕЋИНЕ СРПСКИХ ФИЛОСОФА ЧИСТО ЗАПАДЊАЧКИ, то је ЧИЊЕНИЦА! Као што је и чињеница да је тај дискурс УГЛАВНОМ КОМЕНТАР промишљања Западних Мислилаца. А шта је то, него кад нпр. друг Марио Калик говори о нпр. "КЛАСНОЈ БОРБИ"?! Или кад г-ђица Богдан Кољевић говори о "ХУМАНИСТИЧКОЈ МИСЛИ"?! Признаће СВАКО ИОЛЕ ПОШТЕН, да се ради о КЛАСИЧНИМ TERMINII TECHNICII Западњачких философских дискурса! Нигде не видех да је неко ПОКУШАО да ГОРЕНАВЕДЕНИ ЦИТАТ Бодријара ИСТУМАЧИ полазећи од нпр. хришћанског terminii technicii ПУНОЋА ВРЕМЕНА?! Признаћете, чак и ако нисте верник, да је то ВЕОМА ДОБАР ОПИС ПРЕЛАСКА КВАНТИТЕТА У КВАЛИТЕТ, ПРЕЛАЗАК ЈЕДНОГ ЕНТИТЕТА У ДРУГИ или ОПИС ПРЕЛАСКА ИЗ ЈЕДНОГ У ДРУГО СТАЊЕ, тачније УСЛОВА ЗА ТАЈ ПРЕЛАЗАК! Да ли се варам?! Можда!? Али зар АМА БАШ НИКОМЕ НИЈЕ ПАЛО НА ПАМЕТ ДА ПОКУША И ДА ТАКО РАЗМИШЉА?! Да буде OPEN MINDED?! Чисто као вид ИГРЕ, ако ништа друго!? Да додам, ИГРА није БАШ ТАКО БЕЗНАЧАЈНА и БЕЗАЗЛЕНА, јер, као што знате, садашња МОЋ ЗАПАДА се умногоме заснива на ВЕОМА РАЗВИЈЕНОЈ ТЕОРИЈИ ИГАРА! Драги српски философи будите ОТВОРЕНОГ УМА и за ДРУГЕ ФОРМЕ ФИЛОСОФИРАЊА, јер стварност нашег народа је ВРЛО КОМПЛЕКСНА, а не само тешка и не може се РАЗРЕШИТИ ЈЕДНОСТРАНИМ ПРИСТУПОМ, ма био он тако супериоран, као Западни! Think about those things!

Неко некад рече да се ИСТИНСКИ ПРОБОЈ у људском размишљању, стваралаштву и поимању стварности достиже само кад је код ствараоца и/или мислиоца присутна плодотворна дихотомија метода. Елем, да појасним, молекуларну биологију, науку којом се бавим, тј. за коју сам обучаван, основали су људи чија је основна струка била физичка хемија. Принцип редукционизма показао се плодотворним за изучавање биолошких феномена! Тако је, да узмемо пример једне друге области људског стваралаштва, за промишљање и рано уобличавање хришћанске мисли заслугу имају и класична грчка философија, посебно неоплатонизам и гноза. Да подсетим, Аурелије Августин, свети Јован Златоусти и други црквени оци, латински и грчки, били су ШКОЛОВАНИ ФИЛОСОФИ! Тако да сматрам да наша, ајде да кажем, патриотска хуманистика МОРА ПРУЖИТИ АЛТЕРНАТИВУ овим КВИСЛИНЗИМА користећи СВА РАСПОЛОЖИВА СРЕДСТВА њиховог заната! Јер, ако нема њиховог народа, ЏАБА БИЛО И ЊИХОВО ФИЛОСОФИРАЊЕ! На крају (али не и по значају!) цитирам једног ЗАПАДНОГ ФИЛОСОФА И ПОЛИТИЧКОГ МИСЛИОЦА: "Досад су философи тумачили свет, али проблем је у томе, што свет треба мењати, а не тумачити!" Па да га барем променимо у земљи Србији на задовољство велике већине њених грађана, које год били они опредељења!

Bodriar nije filozof nego sociolog. On nije analiticki filozof koji svoj rad zasniva na poznavanju rasudjivanja kojim se bavi filozofska discilina: logika. O tome ne zna nista. Pristup kojim pise je pomo-kontinentalisticki, tj. radi se o vrlo tuznom OPSKURANTIZMU.

@ Thinking maize

Занимљиво да се и источни свет, а не само западни, мењао средствима западне културе. И не само мењао, него у великој мери напредовао. То је важна разлика између ова два света. Свет Истока је у принципу затворен, кружан, непроменљив, свет Запада отворен, линеаран, променљив. Миленијуми су на Истоку, односно изван Запада, пролазили, а да се ништа битно, никакав помак, прогрес, на материјалном или духовном плану није дешавао. Зато је тај свет, оног тренутка када је кренуо да се мења, морао да се ослони на продукте западног света. Русија, Кина, Јапан, Латинска Америка итд. сви су они почели да излазе из своје аутархичности и геополитичке инфериорности усвајањем и коришћењем западне мисли, науке, технике. Можемо ми колико хоћемо да се мрштимо на западни империјализам, или да жалимо због пропасти источњачке духовности, али овај империјализам неће савладати ни "Бхагавад Гита" ни "Носорог" ни руска теолигија; то могу учинити само духовна и материјална оруђа која су настала на Западу. Оне цивилизације које то не схвате и не искористе, осуђене су на пропаст. То се десило са примитивним заједницама које је колонијализам збрисао са лица земље. То ће се десити свакоме ко се у борби против империјалног Запада ослања искључиво на тековине своје, не-западне цивилизације и културе. У томе видим суштински недостатак у позицији наших десничарских клеронационалиста који илузорно мисле да ће враћањем точка историје у премодерну, не-западну, православну прошлост, чак и да је то могуће, успети да поразе свог данашњег непријатеља.

Нема од тог посла ништа. Сама њихова пракса их демантује и показује колико су самопротивречни. Јер они свој утицај шире не црквеним молитвама или народном усменом поезијом (из гусларску пратњу), већ борбеним коришћењем Интернета, штампе, плаката и осталих средстава која су изумљена управо на Западу?! Оно што је постојало у једној традицији може да буде коректив негативних савремених трендова, али никако не може у потпуности да их замени.

Да, мој посао је захтевао СТАЛНО УЧЕЊЕ и ПРЕИСПИТИВАЊЕ. Нешто слично Вам Поштовани. Али учење не кроз спекулацију, већ кроз реални оглед, уз стално преиспитивање. Па сам, са напредовањем, логично, се окренуо и "помоћним средствима", као литератури (њеном тражењу, прегледању, оцењивању), техничким знањима (мало више од: "Мујо, нарани свиње и мајмуне и НИШТА НЕ ПИПАЈ!"), уз математику и кибернетику (мада немам посебни "филинг" ни за технику, ни за математику, ни за кибернетику). Морало се! Посебно кад ми је покојни академик Звонко Дамјановић започео испит из Биокибернетике "вакелом" о ПРОПАСТИ НАШЕГ ШКОЛСТВА... Људи су почели да враћају индексе, они смелији су само гутали кнедле, међу њима и ја. Постави проф. Звонко питања, видим да ми "запала" нека која разумем: 1) црна и сива кутија; 2) хомеостат; 3) повезивање неурона. И би једна од 3-4 моје десетке! Видех да МОДЕЛОВАЊЕ тј. ОРГАНИЗОВАНО ПРОМИШЉАЊЕ ПОЈАВНОГ СВЕТА и НИЈЕ ТАКО ТЕШКО, као и за њега НИЈЕ НЕОПХОДНО "свемирско" знање мени "омражене" математике! Довољно је ПОВЕЗИВАТИ ЧИЊЕНИЦЕ, како ФАКТИЧКЕ, тако и МИСАОНЕ, па да "СТВАРИ ЛЕГНУ НА МЕСТО". И то као "ПРВИ КОРАК НА ПУТУ ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА МИЉА"! А сваки је "корак" другачији од претходног. Видех да могу да напредујем! Али моја струка захтева повезивање људи, тимски рад. Могуће је и усамљеништво (мада је знатно теже!), али никако "солирање"! Нешто слично слободи теолога! Следиле су године рада. Нађох и да морам да се суочавам са НЕИЗВЕСНОШЋУ. Мишљах да је то повезано само са квантном физиком неким егзотичним гранама математике, које засноваше Ервин Шредингер и Курт Гедел, а Нилс Бор доведе до врхунца ПРИЦИПОМ КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ. Све тако док се не определих да се бавим фотосинтезом и да читам ФИЛОСОФСКЕ КЊИГЕ, бар популарне. Нађох да неке фотосинтетске појаве тумаче квантно-механичким тунелирањем, посредованим ВИРТУЕЛНИМ ЧЕСТИЦАМА, које се крећу БРЖЕ ОД СВЕТЛОСТИ! Нађох код Карла Попера да се ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ може објаснити као МЕТАФИЗИЧКИ ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ!