Ја из изјаве Бан Ки Муна не видим да је он све земље позвао да признају Косово у складу са мишљењем Суда, већ да је позвао на дијалог две стране. А наши људи пишу као да је ово прво у питању. Е, па није!

Е, сад, какав ће бити тај дијалог? Компликован. Неке земље ће гурати да се не прича о статусу, ми ћемо хтети. Е, не треба насести. Треба да кажемо - ок, нећемо о статусу, него практично. За нашу кооперативност хоћемо аутономију за север Косова. И остале енклаве. Не нудимо прихватање независности, то сад наредних месеци нико неће тражити. Не треба одуговлачити, већ бити мудар. И онда ће притисак бити на Приштини да то прихвати. Ако не буду хтели, онда следи притисак ЕУ. А ми да се правимо овчице, све хоћемо, сасвим смо кооперативни. Ми смо нешто дали, сад Албанци на Косову нешто да дају.
У међувремену, приближавати се бившим савезницима. То већ плаши Албанце и друге комшије - непријатеље. Већ чујем њихов страх да се Србија приближава бившим савезницима.

А ми онда да ударимо на причу о административној граници! Ко ју је повукао и када? Комунисти! То ће бити понижење за ЕУ и САД. Па о тој граници, и опет о граници. Она није међународна, само административна! Итд... Ако хоћете да отворимо све карте, онда хајдемо о границама. Ако хоћете да ми нешто признамо, онда да видимо у којим границама!

Све је ово велики изазов за нас. А не свиђа ми се што се наши политичари и читатељи само баве неким оптужбама, ситним политиканством. Увек и у свему гледати да нешто извучемо за нас! А не кукати ко баба. Ја и даље верујем да садашња власт може то надаље ОК водити. Показали су да умеју да балансирају. Само се сетите катастрофе од одбијања плана З4 у Хрватској... сад не направити сличну грешку!