Основни проблем је што постоји могућност за конфликт измећу онога што бих ја назвао `државни индентитет`( т.ј. државно уређење,посебно постојећи економски систем, службени језик, службена историја државе, па чак и посебна идеологија или службено прихватљива верска убећења и т.д.) и оног што бих назвао `индивидуални интентитет` сваког њеног држављанина ( т.ј. његов матерњи језик,његова позиција у економско систему државе,његова културна и верска традиција, његово поимање историје и т.д. ) .
Или укратко држава као да има свој индентитет, а сваки њен држављанин као да има свој индентитет.
Е сад да би држава била и остала стабилна она треба да успе у томе да сваки њен држављанин на неки начин више или мање осети да измећу одговарајућих подтачки његовог и држаног индетитета може да стави знак једнакости.Само тад он је осећа или као део свог индетитета (што је и најбоље),или је због веће добити(не нужно само материјалне)подноси и поштује.Значи они који су успели да споје свој индентитет са државним или да га бар подносе, подржаваће државу т.ј. биће јој ` задовољавајуће лојални`.Ови који то нису успели тражиће промене( од малих реформи па све до ратова и сецесионизма).
Државни индетитет је променљива категорија,а исто тако и индивидуални индетитет.Државни индентитет може се буквално саздати као што се може ево рецимо написати песма.И увек ће бити довољно и `само наше` историје,и језичких карактеристика,и довљно традиције али са својом посебношћу, и т.д.А затим држава кроз своје органе може полако наметати свој индентитет својим држављанима. Или могу индивидује( које у одрећеном историском моменту немаму исти индентитет са државним) ако постану већина(могу и не бити апсолитна већина али држати државну власт у рукама) да наметну свој индентитет, и да он постане нови индентитет државе.Има ту доста комбинација и различитух ситуација.
Које у праву?