Запрепашћен сам чињеницом да аутор чланка има било каквог оправдања за допис Министарства економије (а и Министарства правде). Допис у форми у којој је упућен представља атак на уставни поредак, јер је државни секретар тражио од судова да радницима на неодређено ускрате парво заштите пред судом (законом) што представља захтев за суспендовањем Устава на неодређено. Економска криза не може бити оправдање. Уколико постоје разлози да се суспендују поједине ставке Устава, што евентуално може само у случају ратног или ванредног стања, онда би Влада требала да прогласи или једно или друго. Овај допис је разлог да и поменути секретар и министарка правде поднесу оставке, ако не и цела Влада. Право на рад је исто што и право на живот и ако неко сугерише судској власти да ускрати радницима којима су права наушена заштиту права на егзистенцију, онда тај неко врши у најмању руку државни удар. Ако на то нико не реагује из власти онда је јасно да власт има тенденцију да угрози уставни поредак у земљи. Неко би ипак морао адекватно да реагује на овај изузетно опасан допис, јер ако остане на овоме, онда бојим се наступа сумрак демократије у држави. Јер што онда не би донели препоруку да одложимо рецимо изборе преко уставних и законских рокова како бисмо нпр. спречили "ретроградне снаге" да дођу на власт и тако "заштитили" демократију и европски курс у Србији.

Kaze doslovce autor Dukic, ... da je Vlada zelela da zabrani sudovima da rade po zakonu ... isla bi mimo papira i bez pisanih dokaza...

Podela vlasti u Srbiji se razume tako da sudska vlast bude i ostane pridavljena, dezurni krivac. Nakon ovakvih prilika i clanaka, svilenih gajtana i bombi, izgleda da preostaje samo sudijski bojkot najavljenog neustavnog reizbora

da ste vi gospodine dukicu deset godina davali pare i trosili nerve na sudjenje kao sto sam ja radio siguran sam da bi ovaj vas tekst sasvim drugacije izgledao znate li uopste koliko kosta to sudjenje samo prosle nedelje sam morao da uplatim preko sesnest hiljada dinara za troskove sudskog izvrsenja poredjenja radi penzija moje majke je dvanest hiljada dinara pa nisam ja tuzio firmu zato sto nisam imao pametnija posla vec zato sto sam celu 98 godinu radio djabe ja radio djabe a direktor verovatno kao nagradu za dobro poslovanje dobio stan rukovodioci upropastili firmu onda firma prodata sumnjivom licu za male pare i to lice ja do tih para vrlo verovatno doslo peljeseci radnicku klasu pa bar da zna da radi sa tom firmom sto je kupio i sta sada gospodin ciric hoce da kaze da ce ta firma da propadne zbog moje sudske presude pa zbog tih presuda izmedju ostalog je firmu kupio tako jeftino