Danas je veoma lako i jednostavno u spektru prošlog vremena, tražiti osude i priznanja sopstvenih grešaka po pitanju bombardovanja Srbije od strane Amerike i Nato-a.U tom mutnom konglomeratu verovanja i i ubeđenosti viđenom sa različitih pozicija onih koji su ovde izneli svoja mišljenja, podkrada se jedan jasan previd.
Svaka upotreba sile, bez obzira na kojoj strani ona usledila, nikome ne daje blanko kartu primene svoje moći i jednostrane presude.
Kazniti jedan čitav narod, uništavati državna dobra, industriju, sve ono što je u godinama teškog rada i truda stvoreno, zbog zaštite i primene svoje vojne i političke doktrine, je odraz bahate primitivne sile koja je imala jednino za cilj, ostvariti svoje sopstvene planove.
Nikom pametnom i onom ko je u stanju raspolagati svojim umom i razumom, nemože pasti na pamet da jedna vojna alijansa može uzeti sebi za pravo, da van uobičajenih političkih normi i saglasnosti onih svetskih instanci koje su regulatorska snaga u rešavanju svih svetskih sporova, može sebi dati pravo za uništenje jedne suverene države.
Besprimerno rušenje sveukupne srpske infrastrukture je bio i u mojim očima i ostao, presedan u primeni valdalnih poteza u kome se ne može tražiti ni najmanja nit nekog opravdanja, a ubijanje nevinog civilnog stanovništa, zločin najvećeg stepena za kojeg ne postoji opravdanje.
Stvarni ciljevi napada na Srbiju su tek danas jasni.
Rezultat grljena jedne karikaturne Madlen Olbrajt sa zločincem Tačijem, je samostalna država Kosovo, koje je delo američke političke odluke, a poginule srpske žrtve su samo deo nekakve kolateralne štete,
kako se vidi u gledalju američkih agresora i ostalih evropskih piona.
Tragične događaje iz 1999 godine Srbi neće nikada zaboraviti, a nadam se i veliki deo međunarodne
svesti za koje će zločin, uvek i ostati - zločin!

Dali je danas poslije deset godina,ikome jasno zasto bi neko iz bivse SRJ nalazio bilo kakvo opravdanje za bombardovanje nase zemlje od strane NATO alijanse ???