С друге стране у јавности у Србији имамо једну чудну атмосферу где неке опозиционе странке, поједини аналитичари, чак и они који су познати као критички настројени према Влади, разни посматрачи који непрекидно пишу, па и неки чланови Владе врше притисак на Министарство спољних послова и њеног министра Вука Јеремића да предложену резолуцију прилагоди захтевима ЕУ. Тако је створена једна атмосфера да такозвана демократска јавност врши притисак на Владу да она омекша свој став, а Влада се брани са својим чврстим ставом у вези са судбином Косова и Метохије. То је нешто што ја више приписујем некој општој симулацији него стварним догађајима. Имајући у виду тај притисак изгледа као да ће Влада попустити, јер се ми налазимо у некој демократској држави. Ми врло добро знамо у каквој држави живимо и да она није ни демократска нити је јавност демократски настројена, јер је у великој мери изманипулисана. Ствара се атмосфера у којој би Влада Србије под притиском могла да попусти и прилагоди текст резолуције захтевима Брисела.
() Е, то је тај притисак и атмосфера која је створена да би Влада остала у свом чврстом ставу који никада није спроводила и да би имала простор да направи компромис. У овом случају да прихвати пораз. Али да за прихватање тог пораза не буду они одговорни него цела српска јавност и цела Србија, јер је промена извршена под великим притиском и опозиције и независних мислилаца и аналитичара и чланова Владе. Они се сви питају зашто је резолуција писана без консултација са ЕУ. Пазите, са ЕУ, која је признала Косово.