Нешто слично је мислио и Хитлер. Сањао и у сну и у јаву о новом 1000. годишњем велико немачком царству. И сањао да ће Словени бити робови у том царству.

Uh bre!

Zaboravih na 7 miliona nemackih Turaka!

I za njih treba jedan Oslobodilacki Fond od bratske Srbije!

Симпатичан младић овај Гвидо.Осмех му не силази са лица,како у Београду тако ни у Приштини. До душе и Тадић и Тачи ,такође ,са одобравањем и смешком прихватају његову изјаву о статусу Косова и Метохије.Како је то лепо кад се људи слажу.

Државници на Западу, а преко њих медији и потом десетине милиона конзумената јавних гласила, српски народ у Србији посматрају са предубјеђењима каква на примјер један Вестервеле и стотине његових колега са Запада стекли у разговорима са београдским снисходљивим политичким подрепашима који чутке и погнутих глава слушају пацке и лекције за будуће понашање.

Шта се догодило са менталитетом једног дијела наших Срба у Србији, када чак уважени чланови најузвишеније националне институције САНУ, сједе покорно и са таквим изразима лица на столицама без наслона за руке и као да не знају гдје ће са њима.

Већина високе господе сједе усправно на солицама јер и налони такви, са укрштеним рукама на прсима, позе које емитују подчињеност, за разлику од америчких Џи Ајс у стојећем ставу и раширених ногу да би као утјерали страх. Док наши интелектуални Великани у таквим подређеним позама слушају као основци са узвишене катедре Бориса Тадића, предсједника једне државе, који ни једном од њих интелектуално ионако није дорастао а њима ни за праст.

.

@ Радгост! Ispravno treba da glasi, ne sa suprugom, nego "sa suprug" ili u drustvu supruga.

Не схватам зашто наши на тему као киша око Крагујевца. Код "нас" у Њемачкој тема "са супруг" (der Lebensgefährte) nikakav problem. Stoga kada Westerwelle u posjeti inostranstvu, медији објављују: "Unser Außenminister in der Begleitung seines Lebensgefährten, mit dem Herrn (...)". (Наш министар спољних дјела у пратњи свога животног сапутника (или друга).

Чуди да се Геј популације не оглашава, иако им се пуританство не може баш приписати.

Да ли нас је изненадио мушкобањасти елегантни министар из Берлина? Са поруком која је стизала у напаћену Србију и пре него што је његова нога ступила чак и на хрватско тло? Па, није могла да нас затече јер нисмо, бар већина нас, заборавили учинак Немачке и у мучком разбијању Југославије деведесетих година прошлог века - да не помињем раније периоде. Изненадио нас је слугерањски однос будућих српских интелектуалаца, који су Немца онако понизно слушали у свечаној дворани Београдског универзитета. Ни зуцнули нису кад им је очитао вакелу, у брк сасуо да им одузимају велики део територије, још једном цепају територију. Сећамо се тог истог факултетског простора 1968, кад су храбри студенти говорили о слободи и заједништву, правди и праву, у нареченој дворани неки момци су 1991. без икаквих последица оптуживали тада неприкосновеног народног лидера Слободана Милошевића, а сада, с јесени 2010, неком, очигледно по идејама наследнику политике те исте Немачке из времена фиреровске солдатеске, није се усудио да упути бар један, макар симболичан, звиждук. Могао им је, ако нико други, да послужи као пример онај новинар из Багдада, који је и по цену тамнице гађао ципелом злотвора из Вашингтона.
Каква нам то, нама Србима, расте младеж, коју нам они будућност доносе? Или су све то изасланици Чеде Јовановића, који јавно поклања Сиптарима и белосветским мангупима свету српску земљу?

Државници на Западу, а преко њих медији и потом десетине милиона конзумената јавних гласила, српски народ у Србији посматрају са предубјеђењима каква на примјер један Вестервеле и стотине његових колега са Запада стекли у разговорима са београдским снисходљивим политичким подрепашима који чутке и погнутих глава слушају пацке и лекције за будуће понашање.

Шта се догодило са менталитетом једног дијела наших Срба у Србији, када чак уважени чланови најузвишеније националне институције САНУ, сједе приликом неког јубилејума покорно и са таквим изразима лица на столицама без наслона за руке и као да не знају гдје ће са њима.

Већина високе господе сједе усправно на солицама јер и наслони такви, са укрштеним рукама на прсима, позе које емитују подчињеност, за разлику од америчких Џи Ајс у стојећем ставу и раширених ножурина да би као утјерали страх. Док наши интелектуални Великани у таквим подређеним позама слушају као основци са узвишене катедре Бориса Тадића, предсједника једне државе, који ни једном од њих интелектуално ионако није дорастао а њима ни за праст.