ово је генијално :)

Развија се квалитетна сатира у Србији. Ствар је јако озбиљна!

Vrlo jasno,buducnost Srbije za sve koji vide kuda sve ovo ide.Za druge zabavna,neozbiljna i satiricna pricica koju ce odbaciti,dok ih realnost ne udari po glavi,kao teorije zavere "mracnih snaga proslosti"i"Velikosrpskih nacionalista".Sta je uopste nasa buducnost,buducnost ove zemlje i ovog naroda koji tako mirno,cutke prihvata ovoliko poraza,ponizenja,propadanja i bede.?Nastavlja da trpi i podnosi bez otpora sve nepravde zadnjih decenija,kao da sve to moze da se promeni samo od sebe,bez nas,bez spremnosti da rizikujemo i zrtvujemo nesto za bolje sutra.Najzad,moramo shvatiti da drzavnost,sloboda,mir,pravo da radimo,budemo skolovani i leceni kao ljudi,nisu nedodirljive i trajne kategorije.To je nesto za sta se mora boriti iz dana u dan,iz godine u godinu,veka u vek.Jer bez toga,bez te borbe,jedan narod postaje rob,bez slobode i mogucnosti da odlucuje o svojoj sudbini,o njoj brine i ona je zavisna od milosti robovlasnika.Da li cemo opstati ili nestati iz istorije poput Hazara zavisi samo od nas.Vreme je za otvaranje ociju,uspravljanje i uskrsnuce ove nacije.Vreme je za otpor i obnovu.Verujem u JEDNU,JEDINSTVENU i NEDELJIVU SRPSKU OTADZBINU i SLOBODU I PRAVDU ZA NJEN NAROD.Ovo je sada samo san,ali iz snova ljudi nastaje stvarnost koja se zivi.VREME JE.....

Ha,ha,ha,ha,ha,ah,ah,,, bravo g-dine Tucakovicu.
Samo,nekada i najgora sala moze postati zbilja,a kad je Srbija u pitanju sve je moguce.Davne 1976 god,bio sam u vojsci u Sapcu i na jednom casu Politickog obrazovanja pita oficir bezbjednosti da li neko od nas ima rodbinu u inostranstvu.Dize ruku i ustade moj pomocnik na puskomitraljezu Bajrami,dobar i miran decko sa sela,ali nepismen, vrlo skucenog opsteg znanja i sasvim ozbiljnim tonom rece kako on ima tetku u Sarajevu.Svi mi(pametni i manje-vise skolovani) kao pod komandu prasnusmo u smijeh,oficir se namrsti i rece da ne zbijamo sale,a Bajrami sjede pokunjen uvidjevsi da je nesto debelo provalio.I to mi je palo na pamet kad Sarajevo stvarno postade inostranstvo i tada rekoh sebi da se ne treba smijati ni najvecim provalama ili budalastinama ma kako glupo i smijesno zvucale u odredjenom momentu.
A posebno sam se zamislio,uozbiljio i prestao se smijati kada ste pomenuli dozivotnog predsjednika sa zutim slemom na glavi.Vrlo je opasan i spreman na sve.Pazite!

Ne znam zasto bi grad i njegov asfalt bio argument i razlog za iskljucivanje iz prava da govorimo,prepoznajemo zla i nepravde i borimo se protiv istih.Uostalom,ko moze reci da graskoj populaciji,bar onom njenom vecinskom delu,neogrezlom u kriminalu,korupciji,narkomaniji i poltronstvu,manjka narodne mudrosti.Naprotiv,ima je dovoljno ali,je treba artikulisati,izneti na svetlo dana,uciniti da mudrost ima smisla,a smislena je jedino ona mudrost koja stvara bolju realnost svakodnevnog zivljenja.Mislim da nije trenutak da cutimo,da budemo pasivni objekat koji trpi radnju.Narocito kada je ono sto nam se desava necasno i uzrokuje razbijanje drzave,pljacku njenog naroda,predaju i ponizenje.Ne,nikako.Vreme je da govorimo,da podignemo svoj glas do neba,da "delamo"umesto da "nedelamo"Ozbiljni narodi,oni koji pretenduju da budu istorijski ne prepustaju se sudbini,oni je sami stvaraju.Makar i "popovali"casni ljudi i rodoljubi moraju govoriti,jer rec je oruzje koje nam ne mogu oduzeti.Rec osude i rec otpora,neprijatelja cesto vise boli.Ne treba cutati u zemlji u kojoj i preglasno govore i previse cine razni "faraoni" i "Basare","drugo-srbijanci" i korumpirani politicki gmazovi.Da ne bismo iz te tisine docekali umesto preporoda,NARODNU MUDROST PO NJIHOVOJ VOLJI i propalu Srbiju po njihovoj zelji.NEMA PREDAJE.DOGODINE U PRIZRENU.