Сталожено на површини, испод потресно. Немам више шта да кажем.

Не верујем да се ради о истом човеку.Пуковник Младеновић је '48 годиште,родом са Косова и Метохије,мислим из околине Подујева али не држите ме за реч.Бркове није носио,иза себе оставио је супругу,кћер и сина.Сахрањен је на Великом православном гробљу у Сомбору.Поздрав и све најбоље.

Продали су нас исти они који су после Крајине продали и Србију: њене фабрике, банке, цементаре, планине, воду, земљу...!
http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5119-stranci-e-da-oru-srpske-njive-a-srbi-e-uvoziti-hranu-i-gladovati.html

То су исти они који су државу и народ довели до просјачког штапа!
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/128564/Mladi+opet+idu+iz+zemlje!.html

Jeftino...za jedno 4 godine vlasti. Al' nije lose...Kosovo je otislo za 16 mjeseci vlasti...Ipak je Krajinu vise cjenio.

Самосажаљење до даске. Не желим бити претерано груб, Мари је 100% у праву, али кога то занима. Да будем мало ђаволов адвокат: овако постављено питање (са импилацијом "нас из РСК") остале занима исто колико и аутора ко је продао вл. Артемија. А да, он није продат, у питању су криминалне радње.
Таква плитка оправдања су продавана и онда (санкције се морају скинути), а кажу за сваку робу се нађе купац. Зато би можда било боље овакве текстове и не објављиват, кад већ нема поткрепљенијих анализа шта се дешавало.

Пад Западне Славоније дочекао сам као регрут у Сомбору. Захтев нас неколицине да нас пошаљу на ратиште у З. Славонију како бисмо помогли у одбрани тадашњи командант војног аеродрома Ђоко Радаковић је одбио. Убрзо су на аеродром дошли исти они људи које је господин Павков споменуо у тексту. То су били припадници 72. Панчевачке и 63. Нишке одевени у црне униформе са ознакама Српске Војске Крајине. Један од њих је био пореклом далматинац и у штуром разговору ми је само рекао да иду у Вуковар "јер ће бити још већег с..."

У то време ја сам такође остављао дуван и због надошле енергије услед престанка пушења сам морао да се физички добро истресем да не бих пукао. Тако да сам вест о паду Книна дочекао у базену пливајући тамо амо два три километра дневно, наравно у Беогрду где сам и био цело време рата на редовном школовању.
У то време сам се много љутио на Милошевића, и због "блокаде" на Дрини, а потом и због тога што није ушао у рат са остатком света због Книна.
Моја љутња је била искрена и дубока, али ни тада га нисам мрзио и тада сам процењивао, на шта сам данас посебно поносан, и тада кад сам га лично окривљивао за лоше вођење, и тада сам знао да му ови из дос-а нису ни до колена, шта колена ни до чланка.
Пре пар дана сам поново гледао емисију о паду Книна, али први пут некако трезвено без страсти, љутње, хладно размишљајући о свакој речи и слици.
Мој закључак је следећи. Одлуку је донео сам Слободан у својој глави, сам и на своју одговорност.
Или ће ућу у рат са НАТО пактом у тренутку кад то они хоће, у условима који су били такви кави су, и више него ризиковати опстанак саме Србије и војнички пораз, а потом и нестанак српског народа, или ће издате пре свега себе и своју политику, јер његова је политика била политика српске националне солидарности. Он је морао да "изда" своје политику, дакле себе самог, то је теже од смрти. Смрт је права боза, у односу на тежину те одлуке. Сви они који имају своје мишљење о било чему знају тежину те одлуке.
Са друге стране, он је имао и непријатење, којима је било потпуно свеједно коју ће одлуку донети, више или мање лошу, њима јер било битно да је одлука лоша. Њихова се позиција није променила. На својој страни је имао оне који су делили са њим идеју националне солидарности. И њих је губио. И он повлачи потез, против себе, прив својих следбеника, за тренутно одгађање војничког краха Србије, ризиковао је одлазак у ништавило. Али није отишао у ништавило.

НАТО је припремио удар из Сребренице са осам хиљада исламских ратника на српске полижаје са циљем продора и повезивања са муслиманима у Рашкој и Шиптарима на Косову. То је био НАТО ПЛАН, а не самостална екскурзија Насера Орића. Има их који тврде да је то био лажни напад за развлачење Срба у договору Туђман-Изетбеговић, али није само то, НАТО је планирао проширење рата на Србију. Дакле удар из Сребренице и Олуја су били делови истог плана. У тај план се изванредно уклалапао и тадашњи начелник генераллштаба Перишић, који је инсистирао да Младић крене са војском према Книну, на чистину да их НАТО може боље гађати. Младић га није послушао. У то време нико, па ни Караџић, па ни Милошевић нису знали где је Младић. На Дрини су били српски полицајци, Милошевижћ ништа не верује Перишићу и шаље Обрадовића, да блокира Дрину, а ако успут затреба сперечи продор мулсимана из правца Сребренице ка Косову, ако пробију српске редове. Такоззвани "муслимани", а у ствари предњи одреди НАТО, уз очигледну координацију са Холанђанима који их хладно пропуштају КРЕЋУ КА СРБИЈИ.
Појављује се Младић право ниодкуд и зауставља поход на Србију из Сребренице, и побеђује муслиманску виојску до ногу. Јаче и супериорније него што су планери похода на Србију из Сребренице планирали. НАТО шокиран, и уместо плана спајања мулсимана и Шиптара на територији Србије, прелазе на план Б, директан удар НАТО авионима на РС Крајину. Тако је почео напад на Книн, ударима НАТО авиона.
Дакле, Слободан се опредељује за 1. очување, макар до следећег удара језгра српске државе, 2.очување биолошке масе, дакле људства и становништва РС Крајине. Даје триторију и залаже свој образ.
То су већ размере античких дилема и катарзи. Какво је ту срце тербало имати.
Тада, ја то нисам ни знао ни сагледавао.

Ово је изузетан текст, чија истина много боли, такође и много указује на то да генерал Перишић није главни кривац. Да се разумемо, далеко од тога да је Перишић цвећка, што смо сви имали прилике да се уверимо, али Френкијеве "црвене беретке" биле су под директном командом Слободана Милошевића. Ако се добро сећам, Милошевић је и ту био "чистих руку", јер је по његовом УСМЕНОМ НАЛОГУ беретке основао Јовица Станишић, а причало се да је идеја о њиховом стварању потекла од Михаља Кертеса. Као што видимо, дошли смо до парадоксалне ситуације - "кривци" за пад Крајине су Мартић, Бабић, Мркшић, Перишић, Симатовић, Станишић, Кертес итд, али никако господин у чијим су рукама били сви конци, као и сав новац покупљен од српског народа током деведесетих година - Слободан Милошевић! Слажем се да је јалово сада тражити кривца, али ипак треба да се зна. Ако ћемо истини за вољу, јалово је тражити кривца и за Космет, јер сада тамо нема српске војске. И ту је највећи кривац онај који је допустио да се то догоди. Коштуницу и Тадића могу критиковати за низ погрешних потеза које су повукли, али не могу их кривити за то што на Косову нема српске војске. С којим адутима су њих двојица уопште могли да бране Космет? Правним? Па немојмо се заваравати! Хајде да видимо шта сада није јалово заступати. Свакако Санџак и Војводину. Видели сте пре неки дан чланак у Вечерњим Новостима, где Зукорлић позива у помоћ муслимански свет, "јер они у Србији немају никаква права". Видели сте такође приликом скорашње посете председника Тадића Санџаку да нема ниједне српске заставе на званичним установама. Ко је овде угрожен, они или држава Србија? Паметан човек се учи на туђим грешкама, тврдоглавом је потребно сопствено искуство и бол да би научио, а мазохиста воли да настави са осећањем бола. Ускоро ћемо имати прилике да видимо до које фазе разумевања смо дошли.
Још једном, захвалност г-дину Павкову на изузетном тексту!

Ма немојте. То се зове мудра анализа.

Дакле тзв "црвене беретке" имају специјалну улогу и власт на терену. Њихови су задаци били да на пример обезбеђују нафтне бушоптине у Џелетовцима, или на пример да ухапсе неког одметнутог шверцера оружја. На пример Легија одлази у Босну у Зворник, са задатком да ухапси неког Србина који продаје оружје свима и Србима и муслиманима и бива ухапшен па пуштен. Они, "црвене беретке" не учествују у давању страже нити чувању српских борбених положаја. Учествују у на пример акцијама спсшавања Хрвата кад су се муслимани и Хрвати потукли. На Влашићу, затим у околини Коњица, све у договору и сагласност међународних посматрача. Један такав вод, али директно предпочињен међународним посматрачима је постојао и при штабу војске Републчике Српске, маскиран као антидиверзантски вод, састављен од свих националности, који је ипак узео учешће у рату, у Сребреници кад је стрељао групу заробљених муслимана.
После завршетка сукоба, од тог одреда из ЈНА се формрмира ЈСО, која се наводно тада претпочињава Милошевићу. Међутим и то је велико питање. Формирање те јединице у склопу МУП-а Србије је био начин да се јединица одржи у целини. Колико су били одани Милошевићу показали су 5. октобра када у комплетном саставу прелазе на страну ДОС-а и Ђинђић их прихвата као јунаке и људе од поверења. Неко му је гарантовао за њих.
Друго, како је Милошевић демонтирао ДБ и како је он после његовог одласка постао нефункционалан такође треба демистификовати.
Укратко, ДБ је годинама био експозитура немачког БНД-а, а он дозвопљава странцима да за шефа ДБ-, става ФБИ ђака Станишића. Тиме конфронтира про америчку струју која је морала да постоји и већинску про немачку струју. Један од разлога пада Ђинђића је био враћање српског ДБ у потпуну контролу БНД-а као матичну кућу, није њих Доланц бирао и васпитавао да служе никаквој Србији, већ њему и Немачкој.
Добро им је Милошевић био заскочио. После 5. октобра то постаје разбијено друштво ни за шта способно. Сада функционишу као огранак суда у Хагу.

@наташа

Vi bi trebalo da pišete za NSPM,a ne da dajete samo komentare,jer ova vaša kratka analiza u 2 komentara je bolja i preciznija nego sve ove jadikovke,i usmeravanja mržnje prema SM,jer ne treba zaboraviti da su i njemu i iz ''njegovih''(državnih) i iz opozicionih redova radili o glavi(Perišić,Stanišić,Drašković...,da je kao što je trebalo postojalo jedinstvo u odbrani(i želji da se odbrani) nacionalnih interesa kroz cele 90-te možžda bi i bilo par procenata šanse i da se odbrane,u onakvom stanju kavko je bilo SM je izvukao maksimum

Сремице,право кажеш.

Председници Русије,Белорусије и Украјине су одлучили
децембра 1991г.да СССР више не постоји;републичке
границе су постале границе новонасталих независних
држава.И сада поново,хиљадити пут ваљда,НСПМ нам освежава сећање текстом да су СМ и Србија издали, ма шта издали,продали,Србе изван Србије јер су

прихватили републичке границе у СФРЈ као границе нових независних држава.Русија,нуклеарна велесила, није успела или није могла,да мења међурепубличке границе а Слободан Милошевић и Србија су 'продали људе и територије' уместо да промене границе!? Ово је под један.А под два:у Првом и Другом рату,Срби су
напросто масакрирани па је колективна народна свест
препознала опасност од биолошког нестанка и бежећи од непријатеља у безбедне крајеве чак успевали тог непријатеља да истуку.По мом мишљењу,нико није могао да спречи долазак Срба у Српску и у Србију.Мноштво Срба је побегло у бели свет али већина која се затекла у Србији 1999г. јесте знала ко су им непријатељи и бранили су се од истих.(Успут замислите да СМ није укинуо уставно решење из 74г. па се 99г. на место
председника државе или владе нашао рецимо Азем Власи?а?).
Срби су мање настрадали кад им је тзв Запад био
непријатељ него кад им је био запад и зато је Запад
Српске кнежеве или уморио или их држи у затвору.
Пркосни Срби,пркосили султану,ћесару, јесу својим
пркосом послужили,рачунало се на то,да УСА стави
под своју управу Европске државе.Да Србија није бомбардована,Европа не би имала ЕУРО,ја мислим.

@Горан Јевтовић;

Г-дине Јевтовићу, из Ваших коментара се види да сте човек на месту и да волите Србију. Бар што се мене тиче, мислим да нисам написао ништа ружно, сем голих чињеница. Из појединих коментара произилази да Слободан Милошевић никада и ни над ким није имао контролу. Човек који савршено управља токовима новца, у то време ужива пуну подршку народа, суверено влада унутрашњом политичком сценом, изузетно је интелигентан, а не може да контролише трупе и паратрупе у Крајини?! Није ли то у најмању руку чудно. Сећате ли се оног чувеног "ако треба јешћемо корење"? Ја сам био спреман за то, многи људи у Србији такође, али не и блиски сарадници Милошевића. Својски су се потрудили да нас доведу у сличну ситуацију, а да они уживају у гламуру.
Што се "црвених беретки" тиче, Френки Симатовић за првог команданта одређује капетана Драгана Васиљковића. Изабрао је савршен профил официра - харизматичног, храброг и кодексираног човека, врло вештог у вођењу герилских борби. Црвене беретке су само у неколико недеља постале јединица која је опчинила не само све Србе, већ и многе неутралне посматраче широм света. Одједном ситуација почиње да се мења, из Београда стиже налог да се Васиљковић врати назад, а његовим одласком једна трећина "црвених беретки" напушта јединицу. Одмах долази и до промене "профила" у јединици, тачније пристижу људи са сумњивим досијеима и слични. И од тада више ништа није као пре! Поставља се питање ко је то урадио и зашто. Да ли је капетан Драган жртва нечије сујете, која не може да поднесе да је неко популарнији, или се можда увидело да његов профил не одговара за прљаве послове, или нешто треће, остало је неразјашњено. Да је Френки желео неки други профил да изабере, не би узео Васиљковића, сувише је он искусан обавештајац да би погрешио у процени. По мени нема никакве логике да се оптужују Јовица и Френки, а да Слоба остане недодирљив. Ако прихватимо тезу да су нам обавештајци у туђој служби, откуд толика Драшковићева жеља да се служба очисти?

Milosevic je kao prvo stvorio krajinu preko db, a zatim je koristio kao element ucene u trgovini sa hrvatima. koliko je mudar i sposoban politicar bio vidi se po rezultatima.
milosevic nije bio nacionalno orijentisan jer je izasao iz komunisticke skole.

Šta u mojoj "analizi" nije tačno?
Navedite neke argumente da bih vas razumela!
Uostalom, ako ovde svi pljuju Miloševića, što ne bih i ja mogla?

@Наташа

Изнијела си неколико смјелих и интересантних теза, међутим ток дискусије је нејасан тако да се не може све похватати. Молим те размисли о томе да припремиш посебан чланак за НСПМ.

@Остало/и

Само Први крајишки корпус је у доба пада РСК имао око 80.000 војника, додуше на доста развученом ратишту. Војска Југославије имала је преко 100.000 припадника ако се добро сјећам, гомилу тенкова и за тај рат употребљиву авијацију. Хрватска, а и НАТО, добили су дозволу од некога из Србије, добили су потврду да неће реаговати, и зато су напали РСК.

Моје мишљење је да ће све те ствари ускоро изаћи на видјело, можда ћемо чак и за 5 година имати много комплетнију слику шта се дешавало и ко је за шта одговоран. Моји су поријеклом из Крајине и веома ми је жао тог простора, а жао ми је и Републике Српске јер сваким даном је слабија и види се шта јој се спрема, уз подршку Србијанских власти, наравно. И ми ћемо бити размјењени као и РСК, само се чека погодан моменат.

Данас када прођете нпр. Банијом видите једну пустару зараслу у живицу и коров. Оно мало повратника што има, то су углавном људи дошли да пробају извући нешто пензије и окончају свој живот доле. У Хрватској има још Срба, али они губе свој идентитет и нико не води рачуна о њима. То што су Хрвати урадили у протеклих 100 година је један велики историјски злочин који мора бити детаљно истражен и документован. Данас нам је можда мало касно и тешко да размишљамо о повратку територија, јер смо у много већим биолошким проблемима са људима (наталитет и самоодрживост и овога што је остало). Ипак, требало би све генерације да се школују и да им се презентује истина, да се зна како је некада било и како су се ствари завршиле како нам се не би поновиле! И Србија би требала много више рачуна да поведе о својим сународницима у Хрватској, Босни, Црној Гори и Косову.

Bravo Gorane svaka ti je na mestu.Kada neman koja se godinama gajila napadne i resi da konacno likvidira sve sto je srpsko onda tako i biva. Slabo smo naucili istoriju. To se isto desavalo i pred pad kraljevine Jugoslavije. Reziseri su bili iz istih zemalja kao i sada. Trebalo je unistiti Srbe i njihova stanista i jednom za svagda ih satreti.
Deseilo se sta se desilo. Srbija i Srbski narod moraju jednom za svagda da se otrezne i da im se to vise nikad ne ponovi. Moraju da nauce poruku koju im je uputio ARCIBALD RAJS jer su sve zaboravili. Moramo konacno da resimo uredjenje svoje drzave i da debelo povedemo o tome racuna. Nasi politicari od osnivanja prve Jugoslavije vise su voleli tudje nego svoje. Dokle cemo se sami ponizavati i udvarati ni sa sta drugima. Gledajmo svoje interese i samo svoje interese.Budimo ono sto jesmo.

Srbija je bila garant Vensovog plana tj. SRJ.
Reci da Milosevic nije 1991. imao kontrolu nad JNA je nerazumno. Septembra 1991. JNA je trazila, ali nije dobila odobrenje od SM da zauzme npr. Zadar.
Sto se tice UNPROFOR-ovif oklopnih vozila, u tom momentu sem lakih transportera u Bosni nije bilo niceg ozbiljnog. Zabrana letova je bila u BiH, a ne u Srbiji. Uostalom Srbi su tu zabranu krsili kad god su mogli. Recimo prilikom operacije Una 95 kada su Hrvati pokusali desant na Bos. Krajinu iz Slavonije i sa Banije.
Meni ne imputirajte ove demokratske vlasti, jer nisam njihov pristalica.
Srbija ni diplomatski nije ucinila nista da pomogne RSK.
Kako, pukovnice, pravdate Dnevnik RTS koji za Knin javlja onako usput.
Kako odgovarate na ono Udruzenju starosedeoca.
Nikako, jer nemate sta reci. Samo da niko ne pljuje Slobodana. Eto, to je vasa politika.
Niste odgovorili ni za Maslinovu grancicu. KO je 20 minuta do 4 sata ujutro naredio da se akcija obustavi? A trebalo je da pocne u 4. Tog 14. 03. 1993. 800 krajiskih diverzanata proslo je iza hrvatskih linija i cekalo naredjenje da na spavanju uhvati najelitnije gardijske brigade HV. Onesposobili su im artiljeriju, prisunjali se polozajima. S druge strane stajala je 92. mbr. SVK cekajuci naredjenje da se proseta kroz otvorenu liniju i prodre na Jadransku magistralu. Medjutim u 20 do 4 stize naredjenje za povlacenje. Tih 800 jedva su uspeli da se povuku nazad a da ne budu primeceni. I akciju je planirao i vodio Kap. Dragan. Njegove Alfe bile su mozda najbolja vojska koju su Srbi ikad imali. Gomila ih se kasnije borila i poginula na Kosovu.

Svaka Vama čast gospodine Pavkov na ovom članku.Realno i istinito sagledavanje stvarnog stanja u RSK u to vrijeme. Ko može (ko hoće) da čita između redova Vašeg teksta jasno prepoznaje šta se stvarno desilo tamo.

@Сремица
Да госпођо/госпођице, Милошевић јесте издао Крајину, и то је историјска чињеница коју нико не може да оспори. Немојте да ме вређате, импутирајући ми индиректно да сам истомишљеник са Вуком Драшковићем, Соњом Бисерко и осталим другосрбијанцима.
@Наташа
Рекли сте да је Милошевић жртвовао свој образ, територију и део народа како би спасао народ од ништавила?
Питам Вас, да ли има већег ништавила по Србију и српски народ него што је то данашњи режим Бориса Тадића. Хајде да размишљамо хипотетички. Мислите ли да би последице замишљене војне интервенције Србије - помоћи Српској Крајини, и потоње војне интервенције НАТО биле битно горе по нас него сада? Узели су Косово, а сведоци смо контролисане радикализације Рашке и Војводине.
Чанковим следбеницима треба рећи да се Војводина првобитно звала Српска Војводина и представљала је српски националистички пројекат а против Мађара. Аутономија на коју се Чанкови аутономаши позивају постоји од 1974-1988, целих 14 година! Међутим и то је довољно да уз помоћ САД и НАТО сањају о некаквој војвођанској држави и нацији.

Пошто сам сврстан у "браниоце лика и дела друга Слободана", појашњења ради (по козна који пут), ако би неко требао да се острвљује на њега то сам ја и мени слични, на челу са генералима (нашим командантима) који сада труну у Хагу!
Дакле, чињенично, "због политике" Слободана Милошевића:
- Шиптари су ми отели стан усред Приштине (реално вреди око 80.000 еура),
- двоје деце је једва преживело (и буквално) збивања 90-тих у БиХ и на КосМету и носе трајне трауме,
- растурен ми је брак (и дословно),
- шиканиран сам од "домаћих и иноземних" тужилачких и судских, па и неких других власти,
- пензионисан сам са 22 године ефективног радног стажа и изопштен из модерних "еурореформских токова" и посебно оних који се тичу никада успешније "професионализације" војске (све до Афганистана),
- о "ситницама" типа разбијање аутомобила и сличним материјалним тегобама,небих овај пут.

Успут, никада нисам наравно био члан СПС-а и недај Боже ЈУЛ-а,чак ми је начин вођења те страначке политике био одвратан. Поготову онај део усмерен на медије (поортпароли полетарци и слични).

Али, Слободану Милошевићу, Председнику, Врховном команданту, државнику у целини, свака част!
Био је патриота и родољуб! Бранио нас је како је знао и умео у никада тежим околностима.
Наравно имао је промашаје, било је наивних потеза, неговао је и улизице и превртљивце, али, на крају, у Хагу, показао је све. Положио је живот за Србију! Слава му.

Време ће уосталом све показати. И већ показује, зар не?! Сада видимо (од чувеног петог октобра) шта је "јунаштво" без трунке "понижења" и штете, јел да?!

Milos nije morao da brine za ledja, posto je odmah na pocetku likvidirao Karadjordja i poslao njegovu glavu u Stambol.

Ми смо се током деценија толико навикли да имамо бешчаснике и нељуде за предводнике, да смо потпуно изгубили критеријуме истинске ваљаности. Тако смо спремни да многе људе прогласимо за часне и добре, не зато што су заиста такви, него зато што нису толико лоши као неки други. Многима се чини да је Слободан Милошевић био ''истински родољуб'', само зато што земљу и народ није продавао брзином којом то чине његови петооктобарски наследници. Руку на срце, и није, и само утолико могу да се сложим са Гораном Јевтовићем и онима који о СМ мисле као он. Али иако је за разлику од Ђинђића, Коштунице и Тадића, Слободан Милошевић пружао какав-такав отпор српским непријатељима, тај отпор није био ни изблиза велики и искрен колико је могао и требао да буде. С обзиром на војну силу и мотивисано људство којима је располагала у односу на суседе, Србија је почетком деведесетих могла да заокружи свој етнички простор за највише месец дана. Приговори о ''притисцима из света'' и ''оптужбама за агресију'', као оправдања за Милошевићево оклевање, не пију воду - непријатељи би скичали неко време, али пред чврстим и непоколебивим народом, спремним да иде до краја у одбрани својих територијалних и других интереса, ту новонасталу Србију би прихватили као факат, макар им се и не хтело. И на крају би морали да се повуку, као што су се повукли из Вијетнама или Сомалије.
Слободан Милошевић је, међутим, чинио све, да до тога не дође. Непријатељима је враћао освојене територије, одуговлачио с одлукама током борби, ометао победу и тамо где је она била сасвим извесна. Одсуство војне реакције током ''Олује'', потписивање ''Дејтонског споразума'', санкције прекодринским Србима не желим ни да коментаришем. На пољу унутрашње политике такође није чинио ништа - није укинуо Југославију ( штавише у првој тачки устава назвао ју је ''државом свих грађана'' ), није реформисао просвету у националном духу, није се чак ни изјашњавао као Србин. Називати га ''великим човеком и патриотом'' више је него претерано.

Толико великих војсковођа само на овом сајту, а Србија све мања!

milosevic je stvorio rsk i vukao sve konce u krajini. uklonio raskovica, ponistio izbore i postavio martica za predsednika, postavljao generale, odlucivao o vojnim dejstvima kojih ustvari nije ni bilo, zrtvovao 2000 ljudi u napadu hrvata na ravne kotare 1993., dogovarao se sa tudjmanom dok su ljudi ginuli i na kraju ORGANIZOVAO napustanje krajine bez reakcije VJ koja je po vens-ovenovom planu bila obavezna da zastiti srbe u krajini.
ako se krenulo u ratnu opciju onda se nije smelo dozvoliti da vojnici krenu ka zadru pa stanu, pa se vracaju, pa ponovo krenu pa to obori moral, ljudi ne znaju sta je cilj, postaje im sumnjivo da postoji neki dogovor za koji se ne zna na terenu...
i tako je bilo u vise navrata. narod je vucen za nos tj drugim recima prodat

Да неко и ово помене.
Ипак ми нисмо Руси и не можемо си приуштити оно што они могу себи. Морали смо их променити.

Не знам шта је врапцима јасно али до ратова је дошло јер је ХДЗ по доласку на власт 1990. године, грубо кршећи уставну процедуру, избацио Србе из Устава Хрватске и прогласио их за мањину. Имајући у виду дешавања у Другом светском рату, Срби су се овог пута организовали и пружили отпор. Иначе, о ратним збивањима 1941. год. знам из породичне историје јер ми је један прадеда био свештеник а други адвокат у Пакрацу. И један и други су заклани у Јадовну.
У БиХ се исто догодило, Срби су избачени из Устава и од конститутивног народа проглашени за мањину. Ето, госпођо, то је узрок ратова на овим просторима. Иначе, што се мене тиче, можете пљувати кога хоћете. Лично нисам присталица таквих манира, али, Боже мој,има нас разних.

Поуздано знам да се Милошевић од када је постао пунолетан изјашњавао као Србин а његов брат као Црногорац.

Nisam bas protivnik Milosevica ali mu
mnogoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo
zameram sto nije poslao svoga sina u vojsku devedesetih , bio je vojno sposoban, velika sramota za srpskog predsednika.

Deo 2
Paralelno sa haosom i stradanjem srpskog (pre svih)
naroda, razbijanjem svega izgradjenog, pod vodjstvom nasih vrlih politicara i drzavnika (jednih osudjenih i pokojnih i dela netaknutih, iako ni malo beznacajnih), odvijao se poseban
proces.
U Srbiji je bilo potrebno stvoriti novo-"kapitalisticko" vreme. Kako je bilo neophodno
imati i bar neke "kapitaliste", organizovana je
nevidjena inflacija (posle davanja direktorrima
vecih ovlascenja (manje odgovornosti) od vlasnickih
i sankcije, kakve ni Nemci nisu imali posle oba
svetska rata.
[Majstorima nije bilo tesko da sankcije "ujdurisu"
organizujuci "Markale", zadrzavajuci izvestaj
vojnih-UN strucnjaka i vladajuci SB UN.]
Tako, jedni su ginuli i stradali, drugi ubijali, neki plenili, dok su "glavni" kajmak skupljali i
"kapitalisali".
"Kruna" je stavljena bombardvanjem, a "revolucija"
(nije slucajno 5 Oktobar) je svemu dala "narodni
legalitet". Okupacija KiM pa proglasenje "NDK"
su samo nastavak zapocete price (jos nezavrsene).
Mnogi srpski krajevi nisu vise srpski, a dokle ce
Republika Srpska i Srbija, ne zna se (mi ne znamo,
a majstori ne pricaju).
Mladost, koja je preostala, sprema se da se pridruzi "dobitnicima" po svetu, a uscesnici i
njihova secanja, ne mogu da racunaju na dug vek.
Posto nam nije prvi put, "da nas prodaju" (moze i
prevare), razmislimo dobro, ko smo?
S. Savic

@Радгост или планско скретање пажње од НСПМ
Навод:
Да неко и ово помене.
Ипак ми нисмо Руси и не можемо си приуштити оно што они могу себи. Морали смо их променити.- крај навода.

Један римски папа,пре 30-ак година,је подстакао верску револуцију у свету;католичку у Пољској(Солидарност,Лех Валенса итд) и исламску у Ирану(Хомеини,паздарани итд).У СФРЈ се органиѕује
појављивање госпе у Међугорју,а потом се јавља у Јапану,Руанди,Венецуели,Куби,Уругвају.Молим лепо, зашто не видите да су католици и муслимани браћа
по оружју у борби против нас православаца.Крсташи и разни Тевтонци нападају православце са запада а муслимани то чине са истока;ово верско садејство ево
траје преко 800 година.(били савезници у Босни,зар сте заборавили?).А 1992г. у СБ УН је и руски министар
Козирев гласао за то да се успостави опсада СРЈ.
Све до петог октобра Срби се окупљају и претежно бране углавном успешно.Народ са својом војском је
створио Српску и сачувао Србију;том стању на терену
Срби су додали светску славу бранећи се од НАТО-а.
Петооктобарци су предали Србију,Србе и њихову имовину крсташима који нас нападају без прекида
још од времена Карла Великог.Кад је у свету почело
да се уважава Русија петооктобарци су тражили да
се Руска војска повуче са Космета.
Лично мислим да напис и разна мишљења против за све
'одговорног и кривог' Слободана јесу постављена
плански;успут да се улове преостали Срби који су
спремни да се бране.

Пре свега моје поштовање господину Павкову!
Разним другим поводима писао сам о овоме и био разапињан на стуб срама. У време изеђу одбијања - пропасти Плана зе-четири, Бљеска и Олује у српским опозиционим медијима је, сад'не знам тачно да ли пре или после Бљеска, у опозиционој српској штампи се отворено писало о договору Милошевић - Туђман о "пуштању" РСК низ воду што би Фрањо компензовао кроз поделу БиХ. У том смислу предузете су одређене кадровске мере, на чело ВРСК умерсто смењеног генерала Челекетића дошао је генерал Миле Мркшић. Без икаквог војничког отпора у Олуји је пао Книн и тај део РСК, колоне избеглица се кретала према Србији а о свему томе је РТС обавештавала јавност у Србији као о неком споредном политичком догађају. Ево шта је на ту тему изјавио један српски избеглица:

Детаљније на:
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/uzmi_malo_masti.46.html?news_id=196828

Gospodine Pavkov, hvala vam na hrabrosti da govorite o stvarima zbog kojih se ne tako davno gubila glava, kako kazete. Krajina je prodata a razni kriminogeni elementi iz Beograda sa znackama DB-a su ubijali i terorisali postene rodoljube i oficire RSK koji su hteli da brane zemlju. I Zemunski klan je u Slavoniji i Baranji poceo karijeru. Automobili, prostitucija, droga pod maskom nacionalnih interesa. Kada je potpisan Erdutski sporazum, vas pukovnik Mladenovic je navodno rekao nesto sto ga je kostalo zivota, "tenkovi ce se povuci odatle samo preko njega mrtvog". To mu u Beogradu nisu oprostili. Vi znate za njegovu pogibiju pod sumnjivim okolnostima iz prve ruke. Nisam poznavao Stojana Mladenovica, ali je taj divni covek zasluzio da se po njemu nazove bar jedan sokak u Beogradu a njegove ubice da odgovaraju! Hvala vam sto ste ga pomenuli. Ima na stotine patriota koje je zadesila slicna sudbina, samo zbog toga sto su hteli da brane svoju zemlju. Vas prijatelj je bio u pravu. Gubila se glava zbog Slobine galantnosti prema Tudjmanu. Vi ste bez problema tada mogli uci u Osijek, pa cak i Zagreb ali Sloba je imao dogovor! Da li znate da je planer Oluje Americki general Vuono bio kod Slobe u predsednistvu Srbije, 2 nedelje pre napada? Beograd se branio u Kninu, a kada je napustena Slavonija i Baranja, bombardovanje Beograda je moglo da pocne! Ko god to nije hteo da vidi, taj je nam je bio gori neprijatelj od onih koji su nas bombardovali! Mnogo je bolje bilo za Srbiju da ratuje 1991, 1995 nego 1999. Najbolje bi bilo da nije morala uopste.

5.План се уобличавао постепено у току 1990. и 1991. уз бројна периодична варирања. У основи се састојао из: Словенија може напусти федерацију, Хрватска исто али тек након новог разграничења, Муслимане треба ставити пред такав избор да им једина озбиљна будућност буде у останку, Македонија исто може ићи али треба преговарати да остане. Према томе, одлучено је да се иде на растурање Југославије јер као таква никоме није одговарала. Али на овај начин изгубљен је снажан ослонац који се могао очекивати од стране бројних политичара на Западу, који су били склони очувању Југославије.

6.Рат у Хрватској је изнео на видело неколико ствари. Армија дуго није стављена под потпуни надзор, ратне операције су биле непотребно хаотичне, мобилизација у Србији је лоше примљена, а на светској сцени дешавали су се неочекивани ломови. Али крајем 1991. све изгледа сасвим у реду, план је остварен и потребе за даљим ратом нема. Прихвата се Венсов план. И ово је на први поглед добар потез јер алтернатива је само даља ескалација рата – али управо је овај план омогућио Немачкој да убрзо покрене низ признавања Хрватске у авнојевским границама.

7.У 1992. иде се на другу фазу плана – Босну. Али ту се јављају две непремостиве препреке. Прва су страни играчи. Док је на Западу и било оних који су желели очување целе Југославије, дотле нико са Запада није био спреман да дозволи стварање Србо-Југославије на 75% подручја СФРЈ. И нарочито на то није био спреман у том тренутку. Дозволити стварање повелике државе под доминацијом Срба у тренуку када је Смоленск постао погранични град – то би било неозбиљно. Експресно је испослован референдум у Бих и њено признање. Практично да би осујетио Милошевића Запад је гурнуо Муслимане у рат.

9.Други проблем су били локални играчи. Да би претња Муслиманима била аутентична Слободан Милошевић је морао наоружати и подржати локалне Србе. А када је то учинио више их нико није могао обуздати. То су били људи потпуно другачијег кова и назора у односу на Милошевића. И водили су рат онако како га он не би никада водио (упадљива је разлика између рата у Бих и ратова у Хрватској и на Космету).

10.Рат у Бих и суноврат Русије (у њеној шок-приватизацији) до почетка 1993. још нису били поколебали Слободана Милошевића – то видимо на основу реакције на Масленицу. Али како је година одмицала све је било видљивије да он напушта дотадашњи план, и да покушава доћи до новог који би био на реалнијим основама. Дешавања око Венс-Овеновог плана и јесењи избори то јасно показују. Али то је сада прилично тешко – под санкцијама, политички изолован од Запада, и под теретом рата у Бих којег не контролише.

11.Ипак 1994. труд се исплатио. Успева у великој мери разбити своју политичку изолацију. И још само када не би било оних у Босни који га стално враћају на почетак. Били су му камен око врата. Све што би урадили Запад је приписивао њему, а он их је тако мало контролисао. За разлику од њега имали су далеко квалитетнији поглед у будућност и неупоредиво боље су разумевали новонастале односе на светској сцени. Али своје могућности су дебело прецењивали.

15. Друго, на овај начин би се добровољно одрекао јаких адута у преговорима, а желео је да има што већу цену док год преговара. То је налагало да све опције буду отворене до самога краја – тако је све до пред почетак Олује имао могућност да одигра и другачије (чиме би и Западу и Туђману прилично закомпликовао). Треба приметити да је и овде он донекле у праву. Туђман је био принуђен да буде веома кооперативан у Босни због неизвесности око решења у Хрватској.

16. Година 1995. је година одлуке. Понор у који је упала Русија је толико очит (побуна парламента, Чеченски рат) да Милошевић жели разговарати само са Американцима. Америкаци са своје стране желе окончати рат. И тако на сцену ступа дует Милошевић-Холбрук. Американцима је овај пут заиста стало до постизања договора и по први пут су српске захтеве узели у обзир. Холбрук је као основни принцип поставио непроменљивост авнојевских граница. У Босни је прихватљив неки облик лабаве федерације, територије могу бити конинуалне (тј. неће се ићи на разбијање српског простора у неколико целина), Сарајево се не може делити, а подела се врши у проценту 51:49. У Хрватској ићи на разоружање и договарање неког облика аутономије – на сваки други авантуриза ће уследити жесток одговор. По потписивању мировног споразума Србији ће бити укинуте санкције.

17. Када и како је у тим преговорима Слободан Милошевић отворио карте у погледу Крајине, и да ли је упште заузврат нешто добио, остаје прилична тајна с обзиром на карактер преговора. Али је јасно да у пролеће 1995. и Хрвати и Америкаци знају да он неће заштитити Крајину. Док преговори трају обе стране понашањем потврђују спремност на договор. Прво Милошевић мирно прихвата пад Западане Славоније, а затим Американци прихватају пад Сребренице (убијање заробљеника свакако није био део договора). И онда наступају она четири дана у којима је сломљена Крајина.

На крају бих да изнесем и један лични утисак везан за пад Крајине. Некако када се год размишљам о њему падне ми на памет једна песма коју сам чуо на крајинској телевизији негде око 20. јула 1995. Радило се о некој посети или нечему таквом Милана Мартића а школски хор је певао:

„Сви ти пријете Крајино,
Ти усправно стојиш
Цијелом свијети сада реци
Да их се не бојиш.
...“

Јако лепа песма, нарочито у дечјем извођењу. Лепа а сурова.