Odmah, na samom pocetku teksta, Radonjic pominje “uspesne tranzicione privrede” ali nam ne navodi imena tih uspesnih tranzicionih privreda kako bismo utvrdili razloge njihove “uspesnosti”. Ono sto je do juce izgledalo uspesno, danas nije, ono sto sada izgleda uspesno, sutra vec ne mora biti uspesno. Do juce su Irsku i Spaniju navodili kao primer uspesnosti, a danas su to bankrot drzave. Tranzicioni “ponzi scheme” mozda ne deluje svuda na isti nacin i istom brzinom, ali ce na kraju rezultat svuda biti isti – sve male istocnoevropske drzave ce doziveti krah.
Radonjic se bavi posledicima a ne uzrocima. Nije uzrok srpske ekonomske krize spoljnotrgovinski deficit, vec je uzrok liberalizacija trgovine i fiksni devizni kurs, a trgovinski deficit je samo posledica. Autor kaze da Srbija treba da izgradi izvozno orijentisanu proizvodnju, ali zar to nije u direktnoj suprotnosti sa procesom tranzicije? Sta je tranzicija? Tranzicija je, pre svega, proces privatizacije, a krajnji cilj je da sve bude privatizovano. Ako je to tako, kako onda SRBIJA moze da gradi “izvozno orijentisanu proizvodnju”? Sa jedne strane drzava privatizuje svoje najbolje kompanije, a sa druge strane ta ista drzava treba da investira u neke druge kompanije!? Ovde ocigledno imamo jedan ogroman logicki problem a autor se ponasa kao da ga ne primecuje. Dok su banke bile drzavne, bacano je drvlje i kamenje na njihovo poslovanje, ali zasto sada banke ne kreditiraju izvozno orijentisane programe? Zasto su privatizovane banke iskljucivo kreditirale tajkune u procesu privatizacije, kupce stanova i time naduvavale sektor nekretnina, i davale laki-kes za kupovinu uvoznih proizvoda i turistickih putovanja? Kako naterati privatne banke da se bave ekonomijom umesto sto se bave manipulacijama sa kursom dinara i manipulativnim poslovima uz pomoc NBS, kao sto su currency carry trade i tome slicno? Zar se autoru ne cini da je najveci srpski problem to sto je Srbija srusila svoj bankarski sektor?
Препоруке:
0
0
2
уторак, 10 август 2010 16:31
Dimitrije
...Zatim, autor kaze kako srpske vlasti nisu uspele da obezbede makroekonomsku stabilnost, ali autor izbegava da kaze – kako to sprovesti? Drzava svoju makroekonomsku stabilnost moze obezbediti samo ako ima punu kontrolu nad fiskalnom i monetarnom politikom, a cinjenica je da Srbija vise ne kontrolise ni carinsku politiku (nametnuta od strane EU i SAD), ni monetarnu politiku (NBS je formalno nezavisna...nezavisna od koga?), a bankama je dato pravo da emituju ziralni novac (lazni novac) sto je jedan od najvecih problema jer se sada drzava nasla na mukama – mora da spasava privatne banke od bankrota kako ne bi doslo do potpunog sloma drzave.
Autor zatim kaze kako “srpska ekonomija ocajnicki zahteva...politiku koja ce omoguciti masovnu i jeftinu proizvodnju namenjenu izvozu”, ali autor opet ne kaze kako to izvesti a ne udariti na one cije reference u svom tekstu navodi? Autor se pravi nevest, tj. da ne vidi da nikakvog oporavka nece biti sve dok se bude radilo po receptima MMF-a, EBRD-a, Svetske banke i njima slicnih institucija.
Dakle, gospodine Radonjic, ne vidim svrhu ovog teksta. Pisete o onome cime nas neoliberali vec godinama bombarduju, donekle prosirujuci pricu, a sve to u pokusaju da novom transfuzijom ozivite mrtvaca. Neoliberalizam je mrtav, jednom za sva vremena, i tu nikakva transfuzija ne moze pomoci.
Препоруке:
0
0
3
петак, 13 август 2010 19:09
Petrushin
Zakljucak bi trebao da bude sledeci:
1. Ako drzavi treba 10% BDP-a za vracanje kamate na vec uzete dugove, onda privredni rast treba u najmanju ruku da bude veci od tog procenta i da mu jos dodate 2-3% vise na ime R&D-a i amortizacije da bi uopste mogli da pricamo o razvoju i napretku.
To bi u sadasnjim okvirima bilo potrebno razvijati privredu po stopi od 12-13%, sto ne postoji ni u teoriji a ne praksi.
2. Ako je u krizi privredni rast usporen, kreditne linije umanjene, a kamatne stope na reprogram uvecane, onda treba ocekivati da sve gore pomenuto bude za par procenata uvecano, sto zahtijeva privredni rast od 15-16%.
.jpg)
Radonjic se bavi posledicima a ne uzrocima. Nije uzrok srpske ekonomske krize spoljnotrgovinski deficit, vec je uzrok liberalizacija trgovine i fiksni devizni kurs, a trgovinski deficit je samo posledica. Autor kaze da Srbija treba da izgradi izvozno orijentisanu proizvodnju, ali zar to nije u direktnoj suprotnosti sa procesom tranzicije? Sta je tranzicija? Tranzicija je, pre svega, proces privatizacije, a krajnji cilj je da sve bude privatizovano. Ako je to tako, kako onda SRBIJA moze da gradi “izvozno orijentisanu proizvodnju”? Sa jedne strane drzava privatizuje svoje najbolje kompanije, a sa druge strane ta ista drzava treba da investira u neke druge kompanije!? Ovde ocigledno imamo jedan ogroman logicki problem a autor se ponasa kao da ga ne primecuje. Dok su banke bile drzavne, bacano je drvlje i kamenje na njihovo poslovanje, ali zasto sada banke ne kreditiraju izvozno orijentisane programe? Zasto su privatizovane banke iskljucivo kreditirale tajkune u procesu privatizacije, kupce stanova i time naduvavale sektor nekretnina, i davale laki-kes za kupovinu uvoznih proizvoda i turistickih putovanja? Kako naterati privatne banke da se bave ekonomijom umesto sto se bave manipulacijama sa kursom dinara i manipulativnim poslovima uz pomoc NBS, kao sto su currency carry trade i tome slicno? Zar se autoru ne cini da je najveci srpski problem to sto je Srbija srusila svoj bankarski sektor?
Autor zatim kaze kako “srpska ekonomija ocajnicki zahteva...politiku koja ce omoguciti masovnu i jeftinu proizvodnju namenjenu izvozu”, ali autor opet ne kaze kako to izvesti a ne udariti na one cije reference u svom tekstu navodi? Autor se pravi nevest, tj. da ne vidi da nikakvog oporavka nece biti sve dok se bude radilo po receptima MMF-a, EBRD-a, Svetske banke i njima slicnih institucija.
Dakle, gospodine Radonjic, ne vidim svrhu ovog teksta. Pisete o onome cime nas neoliberali vec godinama bombarduju, donekle prosirujuci pricu, a sve to u pokusaju da novom transfuzijom ozivite mrtvaca. Neoliberalizam je mrtav, jednom za sva vremena, i tu nikakva transfuzija ne moze pomoci.
1. Ako drzavi treba 10% BDP-a za vracanje kamate na vec uzete dugove, onda privredni rast treba u najmanju ruku da bude veci od tog procenta i da mu jos dodate 2-3% vise na ime R&D-a i amortizacije da bi uopste mogli da pricamo o razvoju i napretku.
To bi u sadasnjim okvirima bilo potrebno razvijati privredu po stopi od 12-13%, sto ne postoji ni u teoriji a ne praksi.
2. Ako je u krizi privredni rast usporen, kreditne linije umanjene, a kamatne stope na reprogram uvecane, onda treba ocekivati da sve gore pomenuto bude za par procenata uvecano, sto zahtijeva privredni rast od 15-16%.
Tu vec ulazimo u zonu naucne fantastike!