Bezukusan i neduhovit tekst.

Naravno da je sve karikirano ali sustina je bitna. Tacno tako sam se osecao u Lijepoj njihovoj.
Ko shvata, razumece.

Што, ви то сматрате шалом, па ви не знате ништа о Хрватској озбиљности.
Они то мисле озбиљно, сећам се сцене са Корчуле пре двадесетак година када су Хрвати убеђивали једног Напуљца Италијана како је "Ајдук најбољи на свиту". Италијан, из земље која је била и светски и европски првак и имала више европских шампиона и то неки и више пута се насмејао и рекао "Не није најбољи".
Уследио је нокаут једнога који није судјеловао у дискусији, онако са стране, скоро са љеђа. Сви су сматрали да је бес оправданом због увереде, како ће рећи да није Ајдук најбољи.
Све је било шала, али је нокаут био озбиљан.
Добро је прошао, да је био из Београда кола би му летела у море.
Нека хвала, живела Грчка.

Г.Трипуновићу, "same here".

Moj je slucaj nesto specifican. Jos uvek imam kucu Zadru (tamo se rodio i odrastao) i vazecu LK pa tamo odem tu i tamo. Ove godine bio sa zenom i detetom i uopste se nisam ustezao da na plazi pricam srpski. Neke je bas bilo briga neki su bili uvredjeni, a meni je bitno da mi se dete dobro provelo. Jeste neprijatno, ali nekako mi je drago sto ih nervira moje prisustvo, narocito cinjenica da su oterali mene jednog, a sada sam im doveo jos dva nova drzavljanina srpske nacionalnosti. Inace vozikao sam se kolima sa srpskim tablama (priznajem nije mi bilo bas svejedno), ali neprijatnosti sem jednog srednjeg prsta nisam imao. E sad, nije bas da sam u kaficu trazio produzenu kaFu s mlekom (trazio sam Makijato),ni kiselu vodu (mineralnu), ni hleb u prodavnici, ali sam primetio da me neki raspoznaju vec po polazuju burme (desna a ne leva ruka). Primetio sam da je i nekima bilo cak i drago (malobrojni preostali Srbi). Sve u svemu bilo je malo relaksiranije nego nekh ranijih godina.

Kad ćemo da počnemo da gledamo svoja posla i da prestanemo da čistimo pred tuđim pragom.

Хрвати су за Србе тешка казна. Они су као паразитска биљка имела која нема свој корен у земљи, већ виси са гране другог дрвета и извлачи хранљиве материје из њега. За Хрвате су то дрво Срби. Готово све што имају отели су од нас: језик, територију, становништво ( бар пола Хрвата су покатоличени бивши Срби ), књижевну и другу баштину. И то отимање још увек не престаје, сада су измислили и ''Хрватску православну цркву'' да би присвојили српске великане попут Тесле ( коме је отац био православни прота ) и слично.
Дуго времена сам живео у једном удаљенијем београдском приградском насељу са десетак процената Хрвата и добро сам упознао менталитет ових људи. Сећам се колико се њихов ''велечасни'' једанпут изгаламио на мене када сам пут до школе покушао да препречим кроз двориште католичке цркве, јер сам видео да то раде хрватска деца из мог комшилука. Било је то осамдесет и неке године и они су још тада добро знали ко им је ''непријатељ'', иако су глумили добросуседске односе. Мислим да нико као Хрвати није толико у стању да се упреподоби глумећи суву пријатност и љубазност ако тренутне околности тако захтевају, да би првом згодном приликом показали сасвим супротно лице, не уздржавајући се од најгорих ствари. Тако су и моји вршњаци међу њима, са почетком деведесетих у дворишту основне школе завијорили шаховницу, терајући чак неке уплашене српске клинце који су се ту затекли да је љубе. Понесени Туђмановим обећањем о ''Хрватској до Земуна'' ( насеље у коме сам живео припадало је општини Земун ), допустили су себи лукзуз да раде тако нешто у сред Србије. Пошто од ''Хрватске до Земуна'' није испало ништа, они су се опет примирили и понашали као да је све у најбољем реду, али сигуран сам да кад би се покренула нека нова ''Олуја'' према Србији, Хрватска би у тим мојим комшијама добила љуте ''бојовнике''.
Али упркос свим искуствима са њима, овде се након сваког покоља над Србима опет мртво хладно блеји о ''помирењу''. Што се мене тиче тог ''помирења'' нема.

Сигуран сам да се аутор уопште није шалио!

Kao sto je svima poznato u svetu vladaju stereotipi o Srbima i Srbiji. Nista novo. Skoro je jedan pametnjakovic sa National Geographic kanala putovao po Balkanu i pricao o zemljama posle rata. Naravno, ulazeci u Beograd rekao je kako je to grad sa losom reputacijom. I jedino sto je imao da kaze o Beogradu je da se tu skrivao Radovan Karadzic. Iako smo se navikli na tako nesto, to ume da pogodi coveka kada neko prica toliko neistina o vasoj zemlji. A istina je da su Beograd i Srbija od svih zemalja koje su ratovale najvise multietnicki. Ja zivim u gradu koji se sa okolinom smatra veoma cetnicki orijentisan. Kod stanara u mojoj zgradi dolaze cesto neki prijatelji iz Zagreba. Danima im stoje kola ispred zgrade sa hrvatskim tablicama, i nista im ne fali. Sumnjam da bi tako bilo u Zagrebu i u celoj Hrvatskoj.

Проблем је што су Хрвати и пре рата очекивали да се Србин овако понаша, с тим да је удбашка чизма ипак донекле стајала на вратовима, па нису баш могли да дођу до пуног изражаја као данас.

Духовит и добронамеран текст!
Ипак, ако се будем икада одлучио да одем на ту страну ради одмора, прво ћу у Републику Српску Крајину, па пробе ради на дневни излет у Хрватску.
Они који су пробали одмах Хрватску рекли су ми управо оно што само у сваком десетом или стотом случају забележи штампа: средњи прст, испљувана и/или огребана кола, злонамерна добацивања, претње, осећај напетости, непријатности и кад се ништа посебно не дешава.
Да не говорим о времену СФРЈ, рецимо 1976.г., када ми је сестра од стрица у Загребу причала да не може да положи неколико испита на Економском факултету јер је Српкиња (у индекс јој је било уписано Југославенка, што је за Хрвате било исто). Ми јој нисмо веровали, мислили смо да не учи довољно. Никад није положила те испите и није могла да заврши факултет због шовинизма неколико професора (чини ми се да је нарочито говорила о једној професорки). У центру Загреба сам исте године, у тадашњој ул. Моше Пијаде, у једној малој продавници тражио Политику - продавац ми је увређено рекао да ТО немају и не држе.
И тако, све је исто.

Браво, Горштак!

Ожвалавих већ објашњавајући разнима (не само овде) терминологију, али ћу од сада (са Вашим допуштењем) користити овај цитат.

Поздрав.

@Џон Шепард


Слободни сте, наравно. Али најбоље цитате на тему национализма ( а и на многе друге теме ) наћи ћете у књизи Ивана Иљина ''Пут духовне обнове'' коју увек свима од срца препоручујем за читање. Ево само неких:

''Стапајући свој живот са животом своје отаџбине, ја доживљавам дух свога народа као безусловно добро и безусловну снагу, као некакво Божанско ткиво на земљи и, у исто време, поистовећујем себе с том живом силом добра, осећам да сам ношен њом, да сам снажан њеном снагом, да сам правичан њеном правдом и правичношћу, да побеђујем њеним победама, да постајем живи сасуд или живи орган своје отаџбине и да у њој имам своје духовно гнездо. На том се путу љубав према отаџбини спаја с вером у њу, с вером у њену мисију, у творачку силу њеног духа, у онај будући процват који је очекује. Ма шта да се деси с мојим народом, ја знам вером и визијом, љубављу и вољом, живим искуством и победама прошлости да мој народ неће бити остављен од Бога, да су дани пада пролазни а да су духовна достигнућа вечна, да ће тешки маљ историје исковати од мог народа духовни мач...''

Али уз ово Иљин наглашава:

''Волети свој народ не значи ласкати му или крити од њега његове слабе стране, већ их часно и одважно износити и неуморно се борити против њих... Управо зато што воли своју отаџбину, прави патриота непрестано и одговорно мотри где и у чему његов народ не стоји на потребној висини, не боји се да укаже на то... Духовна љубав није опијеност или надменост, она не само што гори већ и светли.''

Ето толико. Поздрав.

Javljala sam se kada je bilo Kosovo u pitanju, pa sada i Hrvatska. Prvo: na obali jadranskog mora zive Dalmatinci a Hrvati ih nikada nisu mnogo ljubili.Sada,ne bi li ih bilo vise(stanovnika zemlje hrvatske), i njih ubrajaju u Hrvate. Drugo: u vecim gradovima, Dalmatinci su se razbezali pred najezdom Hercegovaca i Muslimana (do skora sam bila ubedjena da je to veroispovest, kao na primer Budista), koji su zbog svog nepodobnog ponasanja tokom raspada Jugoslavije bili primorani da se sklone od 'komsija' i zatru trag. Trece: pa nije bas tako bedna zemlja(drzava) Hrvatska da joj je izazivanje sazaljenja kod trecerazrednih turista sa kruzera i 'omladine' iz 'zemalja u tranziciji' potrebno demonstriranje netrpeljivosti prema Srbima i prezentiranje 'rana' na 'kapitalnim' zdanjima. (Kako bi Dubrovnik dobio nove krovove da neko u svom dvoristu nije palio automobilske gume i sliku slao u svet kao granatiranje starog grada od strane JNA.) Hrvati se toga ne bi setili; to su Dalmatinci priredili.Ima Hrvatska sta da pokaze, samo Srbe vise nema! Uostalom, da ih i primi nazad, sta bi sa njima kada ne moze da se organizuje ni svoje ljude da 'prehrani'! Kao ni srpska drzava Albance sa Kosova.Ja licno vec godinama odlazim u Dubrovnik i nikada mi se nista neprijatno nije dogodilo! Naprotiv.

NB
Da, u hrvatskom i albanskom narodu postoje sasvim pristojni, iskreni, posteni, inteligentni pojedinci koji nisu zadojeni slepom, brutalnom, ubilackom, sociopatskom mrznjom prema Srbima , - oni su veoma upadljivi bas zato sto se njihove nacije nalaze (vec dugo) u stanju kolektivne psihoze (sto duhovit tekst autora i potvrdjuje). U slucaju Albanaca ova psihoza je svakako i islamski fundirana, sa globalnim pretenzijama. Ovo potpuno odsusvo samokriticke refleksije u glavnom toku hrvatske i albanske nacije moguce je pre svega zato sto one nikada nisu bile prisiljene da se suoce sa sopstvenim zlocinima, gigantskih razmera (ako se broj mucki ubijenih Srba podeli sa brojem pripadnika hrvatske i albanske nacije, na videlo izlazi mucna istina o statistickom ucescu svakog drugog, treceg Hrvata u ubijanju jednog Srbina / Srpkinje, - ova istina baca u zasluzeni zasenak nacisticke zlocine mnogo poznatijih i vecih nacija).

Vas argument ("bezi od Srbina koji ce prevariti drugog Srbina" ) ne ponistava istinitost onoga sto je Gorstak napisao, naprotiv, ovo Vase - svakako istinito iskustvo - izraz je jedne od osnovnih srpskih osobina, koju nasi susedi nemaju: Srbi su preveliki individualsti i hedonisti da bi mogli biti naterani u placanje reketa za "nacionalnu stvar" i sklonost ka sadistickom nasilju. Da li ste zaista sigurni da taj Vas divni prijatelj Albanac ne placa tu vrstu reketa? Ili ste u svojoj zelji da svet bude carstvo u kojem caruje drugarstvo nesto prevideli, onako kako samo mi Srbi to znamo?

bravo gorstak
ja sam rodjen u srpskoj dalmaciji nedaleko od manastira krka i krupa, jedan sagradjen 1317. drugi 1350.
postoje brojni istorijski dokumenti i knjige napisane o progonu pravoslavnog zivlja iz dalmacije i o katolicenju
navescu vam samo jednu knjigu koja detaljno govori o toj tematici, autora marka jacova ciji naslov glasi "venecija i srbi u dalmaciji u 18. veku".
da ne pominjem episkopa milasa, simu matavulja itd

pokatoliceni i pohrvaceni srbi, koji danas cine vecinu hrvata, patoloski mrze srbe jer ih podsjecamo na potisnuti bol nastao promjenom identiteta. ta opsesivna mrznja nije odlika samo jedne generacije ili posledica jednog rata nego ima svoj istorijski kontinuitet

mene zacudjuju ljudi koji idu tamo pa se posle cude sto su imali neprijatnosti.

@goran sydney


Хвала вам на препоруци. Са своје стране могу вам препоручити књигу Манојла Грбића, свештеника и историчара из XIX века која се зове ''Карловачко владичанство''. То је тротомно историографско ремек-дело, са преко хиљаду страница, где је до детаља описан живот Срба у некадашњој Војној крајини ( данашњој Хрватској ), уз историјат њихових борби против присилног унијаћења током ХVII, XVIII, XIX века. По мени књига коју би ваљало да има свака српска кућа, а о њој једва да се и зна. Што не чуди, с обзиром на агресију оних који би да управљају будућношћу, гурајући нас у нове братственичко-јединственичке утопије, а то се не може без управљања прошлошћу, то јест цензуре и ћутања о заиста добрим и истинитим књигама, које би народу отвориле очи и пореметиле ''план''.

@ gorstak
Hvala vam na preporuci. Nazalost nisam uopste cuo za to izdanje.
Staracu se da nekako dodjem do knjige.

Za oba komentara zelim da kazem GORSTAKU bravo!
Volela bih da nas nase medije vise ne informisu sta Hrvati rade, kazu i misle. Mi znamo ko su i sta su. Oni koji idu u Hrvatsku i dobiju batine ili razlupana kola, nek nastave. To je njihov izbor. Ipak sam pristalica bojkota svih hrvatskih proizvoda.