Matematika mi je bila bauk tokom citavog skolovanja Na radnom mestu sam bila daleko bolji radnik, prakticnija i brze zavrsavala svoje radne obaveze nego oni koji su bili odlicni matematicari.Mislim da se velika paznja poklanja maatematici, a maternjemm jeziku i drugim daleko potrebnijim stvarima poklanja manja paznjA.onaj ko ima sklonosti ka matematici, naci ce vec nacina da se iskaze. Uzgred, moram da kazem da imam prijateljicu psihològa koja vestaci u Sudu cak, ali za praktican zivot apsolutno nije sosobna-Pa kako ona da daje misljenje da li je neko sposoban za nesto ili nije.Njena deca su daleko nesrecnija nego neka ciji roditeljin nemaju veze sa psihologijom.To je isto u vezi sa matematikom, jer misle da se bez nekog velikog poznavanja te oblasti ne moze,.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 15 март 2009 20:38
VM
Posto se slazem sa vecim delom teksta Željke Buturovic, ovo sto cu napisati treba posmatrati kao dopunu iz jednog drugog ugla. Postoji jos jedan razlog zasto je matematika danas nepopularna koji nije vezan za birokratsku ili roditeljsku liniju manjeg otpora. Naime, matematika se svojim bicem opire intelektualnim navikama prilagođavanja istine vlastitim potrebama, a danasnja deca su, s pravom jer im to govori celo njihovo okruženje, zakljucila da je ova sposobnost fundamentalno važna. To je dakle jos jedan razlog zasto oni u vecini ne razumeju matematiku, ona je za njih ideoloski nerazumljiva.
I jos dva detalja. Nije u potpunosti tacno da je "ravnodusnost, ako ne i otpor prema matematici fundamentalna osobina ljudskih bica". Moja istorija odlicnog djaka bila bi verovatno sasvim drugacija da nije bilo matematike u gradivu. Drugo, bas je danas na HRT bio jedan uspesni naucnik, koji kaže da mu je matematika dala snagu i da ga je naucila sta je neproizvoljnost u nauci (kao sto i treba). Iako je tacno da vecina ljudi danas tesko primenjuje znanje iz jedne oblasti na druge itd, ni to nije neka istorijska konstanta, cini mi se, pa se možemo nadati da je moguce da se stepen te spontane interakcije poveca.
Matematika je ostala na suvom, jer se nesto drugo isusilo, to je moje misljenje.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 16 март 2009 04:05
Газда Груја
Уф... Не могу да се сложим са овим текстом. Уколико исти позива на прогон (или драстичну редукцију) математике из школа, а чини ми се да позива. Три пута сам читао чланак, и искрено, не могу да се отмем утиску да је управо то оно за шта се ауторка залаже.
А са тиме не могу да се сложим.
Математика пар екселанс учи људе да мисле. Учи их једноставном логичком размишљању. Таутологијама, ТАЧНО - НЕТАЧНО. Једној истини.
Размишљању о ТАЧНОМ РЕЗУЛТАТУ. Знате, оно, 2+2=4. И нема расправе даље. За сваки проблем постоји ЈЕДАН тачан резултат. Када га нема и то се такође може јасно доказати. Па је то опет истинит резлтат. Свиђало се то неком или не - математика барата Апсолутним истинама.
Свемир, читав Универзум и његова прича је исписана/створена математиком.
Речено је - "Бог је одличан математичар!", зар не?
И зато ми се, баш, чини да је учење математике, данас, преко потребно.
У данашњем свету у коме је "све релатнивно", "све може", "све је ствар избора", тачни резултати (истине) постају Непријатељ бр.1 - а то математици отвара читав низ нових "фронтова" на којима мора да се бори за своје Апсолутне истине.
Бојим се да ће математика изгубити ову битку, пре свега јер је људи неће подржати из чисте лењости (мора да се вежба) и комформизма (нико је не зна), а друго, јер ће због многих укрштених интереса, којима је она заједнички непријатељ, друштвена клима увек бити против математике.
Шта је циљ? Одавно већ сумњам да је циљ доста прозаичан.
Треба прогнати Истину, и на њено место поставити безброј интерпретација. За интерпретацију се не бори. У њу се не верује. Инерпретација није Златна. Него пластична. Онако, рециклирана. Са ценом. Тржишно исплативија.
Ново доба, шта ћете...
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 16 март 2009 08:11
Branko Stojanovic
Ocigledno je da je gospodja Buturovic imala strasne traume tokom skolovanja zbog nedostatka talenta za matematiku.
Da ona smatra da samo netalentovane treba osloboditi matematike i ne bi bilo strasno, ali je jednu celu kolumnu kritikovala naseg mladog matematickog genija Teodora fon Burga, kome drzava nije dala zasluzenu stipendiju!
Interesuje me kako bi se gospodja osetila da neko pokrene kritiku prema njenoj psihologiji, i to zato sto je nije voleo u skoli.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 16 март 2009 13:48
neko
za branka stojanovica
zeljka je zavrstila elektrotehniku i magistrirala statistiku pre nego sto se upustila u doktorat iz psihologije.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 16 март 2009 17:04
dragan
Ne miislim da je autorka teksta protiv učenja matematike, naprotiv. Njena analiza meni pomaže, napominjem da mi matematika "nije išla", da razumem kako je razumljivo da je teško i dosadno učiti matematiku, ali da je vredno truda.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 16 март 2009 22:49
Jovan G
"Друго, људи су генерално веома склони тзв. “presentism”-у – гледању будућности кроз призму садашњости, што има као резултат потцењивање могућности квалитативних промена."
Trojedini narod, jugoslovenstvo, komunizam, narodna demokratija, konstitutivni narod, linije u mermeru, društvena svojina...
Dokle bre :)
Препоруке:
0
0
8
уторак, 17 март 2009 03:18
matematicar
ovo je klasican primer frustracije neuspehoom u ucenju matematike. vido sam ih mnogo. poenta je upropastiti dodatno srpsko skolstvo i totalno onesposobiti generacije koje dolaze.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 17 март 2009 08:59
čedomir
Meni se dopada vaš tekst,idejno je bogat i konkretan.Ne razumem komentare koji tekst tretiraju kao afirmativan ili nipodaštavajući po matematiku.Jasno je ,valjda, da je matematičko znanje i njegova primena neophodan uslov ka velikom broju raznovrsnih profesija,što i sami navodite.Složio bih se gotovo sa svim vašim navodima,ali imam utisak da se tekst u celini,pomalo na pesimističan način odnosi prema mogućnosti unapređivanja nastave matematike.Pa bih dodao da takav prostor ipak postoji i ja ga vidim u usklađivanju autoriteta udžbenika i predavača,jer mi se čini da se mnogi učenici upravo nalaze pred tim problemom,učiti iz sveske ili iz knjige:).Dalje,većina učenika,npr. može da prihvati mnoge geometrijske pojmove,ali nije u stanju da izloži sveobuhvatne definicije istih,niti da razume potrebu takvog nivoa preciznosti.Moj je utisak,da knjige nastupajući pred đacima sa preteranim naučnim autoritetom,obeshrabruju iste da čak pokušaju da ovladaju samo šablonskim korišćenjem matematičkog aparata.Matematika,verovatno,većini nije zabavna,ali pred nastavnicima stoji izazov kako da je pojednostave ,približe učenicima i njenu materiju izlože na zanimljiv i dopadljiv način,a takav prostor obrazovan matematičar sigurno ima.
Препоруке:
0
0
10
уторак, 17 март 2009 15:31
Zile
Nisam siguran da mogu da se slozim bas sa svim sto stoji u ovom tekstu, ali mislim da je autorka rekla nekoliko veoma pametnih stvari. Pre svega, mislim da je dobro sto je razbila mit o kognitivnim koristima matematike. Drugo, mislim da je takodje dobro sto je ukazala na cinjenicu da ucenje matematike nece nikada biti zabavno vecini ljudi.
Mislim da oni koji tvrde da je autorka "frustirana matematikom" nisu u pravu. A sta i da jeste? Ogroman broj ljudi je "frustriran matematikom", ukljucujuci i mnoge veoma inteligentne ljude koji za istu nemaju sklonosti. U nasem drustvu postoji neka cudna arogancija vezana za vladanje matematikom, kakvu nisam sretao drugde (ili bar ne u toj meri). To je u stvari i deo problema. Ogroman broj profesora matematike odbija da shvati cinjenicu da vecina djaka ono sto njima ide od ruke prosto ne razume, ili razume samo s mnogo vise napora.
Ako vec nije tacna teza da matematika po sebi podstice misljenje, onda treba prihvatiti konsekvence te cinjenice. A konsekvence su da ljude koji zele da se bave zanimanjima za koja matematika nije neophodna ne treba masirati istom.
Препоруке:
0
0
11
среда, 18 март 2009 12:01
Jovan G
Hteo bih samo da dodam da mi se tekst u celini svideo.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 19 март 2009 15:40
Jovana
Meni nije jasna ta potreba da se deci posto poto sve prodaje upakovano u zabavu. Potpuno se slazem sa Zeljkom da je insistiranje na zabavnosti matematike em glupo em uzaludno. To moze da prodje u pocetku, ali deca nisu naivna. Matematika mora ozbiljno da se uci, i zahteva mnogo truda i vremena provedenog u ponavljanju.
Sta je zabavnije od muzike na primer, pa je ucenje muzike krajnje teska i cesto dosadna stvar. Nema niceg zabavnog u tome da se satima svakodnevno ponavljaju monotone skale, kadence, etide, pasazi. Ipak, to je osnovni preduslov za kasnije sviranje lepih i "zabavnih" kompozicija, pa samo zaista vredna deca mogu da stignu dotle.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 26 март 2009 14:48
Бојан
Занимљив текст, написан од стране паметне ауторке. Уф!
.jpg)
I jos dva detalja. Nije u potpunosti tacno da je "ravnodusnost, ako ne i otpor prema matematici fundamentalna osobina ljudskih bica". Moja istorija odlicnog djaka bila bi verovatno sasvim drugacija da nije bilo matematike u gradivu. Drugo, bas je danas na HRT bio jedan uspesni naucnik, koji kaže da mu je matematika dala snagu i da ga je naucila sta je neproizvoljnost u nauci (kao sto i treba). Iako je tacno da vecina ljudi danas tesko primenjuje znanje iz jedne oblasti na druge itd, ni to nije neka istorijska konstanta, cini mi se, pa se možemo nadati da je moguce da se stepen te spontane interakcije poveca.
Matematika je ostala na suvom, jer se nesto drugo isusilo, to je moje misljenje.
А са тиме не могу да се сложим.
Математика пар екселанс учи људе да мисле. Учи их једноставном логичком размишљању. Таутологијама, ТАЧНО - НЕТАЧНО. Једној истини.
Размишљању о ТАЧНОМ РЕЗУЛТАТУ. Знате, оно, 2+2=4. И нема расправе даље. За сваки проблем постоји ЈЕДАН тачан резултат. Када га нема и то се такође може јасно доказати. Па је то опет истинит резлтат. Свиђало се то неком или не - математика барата Апсолутним истинама.
Свемир, читав Универзум и његова прича је исписана/створена математиком.
Речено је - "Бог је одличан математичар!", зар не?
И зато ми се, баш, чини да је учење математике, данас, преко потребно.
У данашњем свету у коме је "све релатнивно", "све може", "све је ствар избора", тачни резултати (истине) постају Непријатељ бр.1 - а то математици отвара читав низ нових "фронтова" на којима мора да се бори за своје Апсолутне истине.
Бојим се да ће математика изгубити ову битку, пре свега јер је људи неће подржати из чисте лењости (мора да се вежба) и комформизма (нико је не зна), а друго, јер ће због многих укрштених интереса, којима је она заједнички непријатељ, друштвена клима увек бити против математике.
Шта је циљ? Одавно већ сумњам да је циљ доста прозаичан.
Треба прогнати Истину, и на њено место поставити безброј интерпретација. За интерпретацију се не бори. У њу се не верује. Инерпретација није Златна. Него пластична. Онако, рециклирана. Са ценом. Тржишно исплативија.
Ново доба, шта ћете...
Da ona smatra da samo netalentovane treba osloboditi matematike i ne bi bilo strasno, ali je jednu celu kolumnu kritikovala naseg mladog matematickog genija Teodora fon Burga, kome drzava nije dala zasluzenu stipendiju!
Interesuje me kako bi se gospodja osetila da neko pokrene kritiku prema njenoj psihologiji, i to zato sto je nije voleo u skoli.
zeljka je zavrstila elektrotehniku i magistrirala statistiku pre nego sto se upustila u doktorat iz psihologije.
Trojedini narod, jugoslovenstvo, komunizam, narodna demokratija, konstitutivni narod, linije u mermeru, društvena svojina...
Dokle bre :)
Mislim da oni koji tvrde da je autorka "frustirana matematikom" nisu u pravu. A sta i da jeste? Ogroman broj ljudi je "frustriran matematikom", ukljucujuci i mnoge veoma inteligentne ljude koji za istu nemaju sklonosti. U nasem drustvu postoji neka cudna arogancija vezana za vladanje matematikom, kakvu nisam sretao drugde (ili bar ne u toj meri). To je u stvari i deo problema. Ogroman broj profesora matematike odbija da shvati cinjenicu da vecina djaka ono sto njima ide od ruke prosto ne razume, ili razume samo s mnogo vise napora.
Ako vec nije tacna teza da matematika po sebi podstice misljenje, onda treba prihvatiti konsekvence te cinjenice. A konsekvence su da ljude koji zele da se bave zanimanjima za koja matematika nije neophodna ne treba masirati istom.
Sta je zabavnije od muzike na primer, pa je ucenje muzike krajnje teska i cesto dosadna stvar. Nema niceg zabavnog u tome da se satima svakodnevno ponavljaju monotone skale, kadence, etide, pasazi. Ipak, to je osnovni preduslov za kasnije sviranje lepih i "zabavnih" kompozicija, pa samo zaista vredna deca mogu da stignu dotle.