Kao i uvek i u ovom prikazu dela Mihajla Markovića pokazujete moć da procenjujete duhovnu veličinu naših savremenika koji odlaze, da im dosta precizno izdvajate i slavite mudrost kad tumače svakodnevne događaje i ličnosti ali da se uvek ne slažete i tražite druge aršine i drugačija merila pojedinih događaja.U tome vam pomaže obilato znanje podataka, pamćenje zbivanja i okolnosti u kojima su se ona odvijala i od kojih zavisila.
Naravno nije prilika da se o svemu kaže konačan i neopoziv sud. U svakom slučaju dobro je tražiti , još bolje slaviti ali se i ne slagati, kad za to razlozi postje i kad treba ponešto nanovo vrednovati.
Sa scvoje strane rekao bih pri proceni Tita i njegove vladavine da je tu postojala jedna lična sposobnost, koja nije istaknuta, da kalkuliše sa osobinama onih na koje se skoncentriše i kojima je umeo da postavlja zamke u koje su se morali da ulove.On nije bio psiholog po struci, bio je kovač, drejer ili, ko zna šta.Sumnjam da je ikad do kraja pročitao jednu jedinu knjigu.Njegov animozitet prema inteligenciji poticao je po svoj prilici delom i otuda ali je kao znalac čovekovih fundamentalnih osobina znao da, neke među njima mesi kako hoćete i za male pare.Njegov izraz "poštena inteligencija" bio je između ostalog stračunat i na tu mogućnost..Tačno je da se ono što pišete o tim slučajevima i što se po pravilu završavalo tragino, odista događalo.
No nije samo to.Tito je imao moć da opsenjujnj ljude, nečim što nije bilo svakodnevne naravi.Čvrsto verujem na primer da je Andrić, kad je opisivao Omer Pašu Latasa, Titov primer imao na umu, jer sve što je iz arhiva mogao da sazna, na tu vrstu čovekove sposobnosti nikako, nije maglo da upućuje.Andrć, mudar, verujem da je onu seraskerovu osobinu da govori "poluistine" i da konzula Atanaskovića izbezumljuje time što ne uspeva da mu istinu saspe u lice ma koliko se pre susreta trudio i mamuzao da to učini, Andrić je ,po svoj prilici tu osobinu uočio prilikom susreta sa Titom i da je, lukavo, zakopao u Omer Paši.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 28 jul 2010 12:51
sava t.
Osvrt u tekstu na odluke S. Miloševića u odbrani Srpskih interesa je krajnje zlonameran. Prof.Čavoški uporno insistira na tezi da je Milošević odmah pokazao zube i nepokolebljivost da bi uplašio i rasterao NATO. Smešno.Lav se antilope ne boji ni u jednoj varijanti. Sa ove distance gledano Milošević je uradio najbolje i najviše što je bilo moguće. Pa Anglo-sasi su jedina nacija koja je pokazala da je upotreba atomske bombe za njih rutinska stvar, pa kad to znamo čemu male zemlje poput Srbije mogu da se nadaju osim stoprocentnoj realizaciji plana koji su Anglo-amerikanci zacrtali, naravno osim ako u pomoć ne pritekne neko slične snage, a tada Srbiji niko nije pritekao,ostala je sama.
Uostalom dokaz da je Milošević bio totalno nemoćan, a opet je nešto izvukao, pokazuje i odnos Zapada prema "državnicima" posle Miloševića-Đinđiću i Koštunici koji su bukvalno izbrisani pri pomisli da koliko toliko vode nacionalnu politiku, kao i vrednost Dejtonskog sporazuma (kolko god ga Prof.Čavoški kritikovao)i Rezolucije 1244 koje je Milošević izboksovao. Jer da su ta dva ugovora bezvredna i ništavna, ne bi se čitava Anglo-američka mašinerija trudila da ih poništi.
Da zaključim, od onoga što je Milošević uradio po Srpskom nacionalnom pitanju bolje i više nije bilo moguće, s obzirom ko je bio kolovođa antisrpskog projekta, a svako drugo predstavljanje većih dostignuća je prazno busanje i lečenje sujete.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 28 jul 2010 12:59
Drago Sten
Nastavak
Konzul je zbog te sile koja ga je sprečavala da se Omer Paši suprotstavi počeo sebi samom da piše grozomorna pisma pa je govorio da takve ličnosti sa tim paklenim osobinama "treba obeležiti kao na geografskoj karti".Tačno tako je pisao.
Slikar Karas koji je po nalogu Omer Paše doašo iz Beča da ga portretiše(Opet jedna osobina Titova)opisuje kako je teško naslikati te polusive, poluplave pege u Omer Pašinim očima koje igraju veli slikar kao "udivljih životinja".
Uvren sam da se tako Andrić praznio i tako davao do znanja da u ovakvim ličnostima postoje sposobnosti koje, na nesvakidašnji način, sputavaju čovekovu volju i parališu nagon za smostalnošću.
Možda se može sumnjati da sam ja ovde kazao nešto što, javno, kritika nije uočila ali ako ponovo pročitate ovaj roman i saznate okolnost da ga je Andrić smatrao delom neke hronike o Sarajevu koju nikad nije napisao da ga je dakle smatrao nedovršenim,i da je sve to vrsta kamuflaže i da se prava stvar ne otkriva baš lako ali da se može otkriti ako čitav niz drugih odlika njegovih dela koje nisu otkrivene a pohranjene su u prošlosti, ako sve to, oko ove teme, imate na umu.
Odustajem od dalje elaboracije ove teme jer traži mnogo više prostora, za neku drugu priliku.No hoću da podstaknem radoznalost da ih svi tražimo.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 28 jul 2010 13:31
Goran Jevtović
Iako prema Vama profesore gajim veliko poštovanje, imao čast ne samo da Vas lično upoznam, nego i pažljivo slušam (u više navrata!) i upijam Vaše stavove, mislim da ste ovoga puta bili preoštri prema Miloševiću i da ste neke kapitalne činjenice istrgli iz konteksta. Sstvarno neznam zašto.
Pre svega iz onog geopolotičkog, a zatim i iz unutarpolitičkog ambijenta koji je karakterisao kraj 80-tih i prvu polovinu 90-tih godina.
Slažem se da je Milošević imao svoje promašaje, ali... preterano je ovo uvaženi gospodine Čavoški.
No bez obzira na navedeno, Vi ste poslednji Srbin, intelektualac i vodeći akademik kome bih ja smeo da bilo šta istinski zamerim.
Svako dobro i neka Vas Bog čuva za spas ovog mučenog Srpstva.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 28 jul 2010 13:58
Mik
1. deo
Pri analizi Miloševićeve nacionalne politike i njegovog odnosa prema politici stranih (super)sila autor uglavnom tačno uočava sve promašaje i katastrofalnu strategiju, ako je ona uopšte i postojala. Mada šta si bili neuspesi tadašnje politike, tj. Miloševića kao njene personifikacije, je danas jasno i mnogo manje obrazovanim ljudima.
Ono što se uglavnom ne analizira, sem krajnje opšte i načelno, i kod mnogih drugih kritičara politike tog perioda je alternativni način koji bi danas doveo do bitno različitih rezultata i značajno povoljnijeg rešenja srpskog nacionalnog pitanja.
Autor kaže da se Milošević zalagao za tvrđu politiku, za razliku od Ćosića, a da se Marković nije slagao sa politikom saginjanja i savijanja, što je stanovište blisko i autoru. Otuda ispada da su Ćosić i Čavoški bili istomišljenici sa Miloševićem po ovom pitanju. S tim da ja nikakvu tvrdu politiku kod Miloševića nisam primećivao već samo glumu iste za unutarpolitičke potrebe. Na drugom mestu autor kaže da je Miloševićevo prihvatanje Vensovog plana 92. lančano dovelo i do njegovog kraja u Haškom pritvoru, što je možda i tačno, ali se ne kaže da li bi neprihvatanje ovog plana kasnije rezultiralo uspešnijem razrešenju raspada SFRJ po srpsku stranu. Šta su bile alternative politici suštinskog nečinjenja (kreni-stani) S. Miloševića?
Preporuke:
0
0
6
sreda, 28 jul 2010 14:04
M.I.T.
Pravo osveženje. Odličan tekst. Staro je pravilo da treba pisati samo kad se ima o čemu. A treba i znati pisati.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 28 jul 2010 14:14
Drago Sten
Još nešto, gospodine Čavoški.
Jednom sam na nekoj promociji čuo čoveka koji je, pred beogradskim izdavačem Crnogorcem, ko zna da li namerno i smišljeno, rekao Ćosiću:"Uh da si Crnogorac, gde bi ti bio kraj.Novi Lovćen bi ti napravili"
Ne govorim to zbog onoga što ste o Ćosiću napisali,Hteo sam o Mihaljlu Markoviću i sličnim Srbima.Da su Crnogoci ne bi imali toliko Lovćena da ih na njima izdvojimo.On je za Lovćen, ali i čitav niz drugih pa i Ćosić.Bojim se da te ljude ne umemo kako valja da uzdižemo.N neumemo da ih izdvajamo i učinimo da nas duhovno predvode.Nisu ni Ćosić ni Mihallo Marković političari.Oni su duhovnici, svako na svom mestu i u oblasti kojom se bavio.Ako ih podignemo na Lovćen oni će nas hrabriti, oni će nam davati samopouzdanje,oni će nam čuvati nacionalni ugled i identitet.Dobro je da s njima vodimo dijalog ali nije dobro da ih ne veličamo.Taj Mihajlo je zaslužio spomenik, da mu se obeleži svaki korak i trag, kao što je to zasluživao Slobodan Jovanović , kao što je to zasluživala cela plejada pravnika , velikih znalaca tokom 19 i dvadesetog veka.
Da smo to činili ni naši političari ne bi smeli da prave takve brljotine kakve i dans prave.Nije primereno narodu.
I još samo ovo: Slobodan Milošević je nikao iz narodnog sna o Srbiji koja je poražena, koja je pokorena i opljačkana odmah posle i za vreme rata, naravno, poražena duhovmno kad je morala da pristane na nedoučenog učitelja Kardelja i njegove
zakone.Da smo slavili svoje velikane ne bi smeo Kacin da nam sada drži evropske lekcije i da nas kad god može, svojim cinični ponižava.
Milošević je nikao iz srpksog duhovmnog ropstva .Mi smo ga napravili.Grešio je, naravno,ali je bio na meti onih belosvetskih moćnika kojima takav lik nije odgovarao.Lako je sad da sudimo.Onda su putevi bili zapleteni, igrači vešti , laži svuda oko nas.Dobro je iskrmanio i kroz Hag i treba nam i kao greška.Eto da ne navaljujem previše.Cenim vas i poštujem al dopuste jedino da ništa nije tako zakovano da se ne može dalje
Preporuke:
0
0
8
sreda, 28 jul 2010 14:14
Ala
Ovakvi tekstovi ,koji izrazavaju duboko postovanje
cestitosti i delu g.M.Markovica, najbolji su putokaz
u kome srpsko drustvo treba da se krece:rad,ljubav,postenje ,cestitost,postovanje razlika....
Sve ostalo-ma koliko to iz danasnje vizure nemoguce izgledalo-vodi nistavilu...
Lepo.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 28 jul 2010 14:24
Mik
2. deo
Odbijanje savijanja i saginjanja, verujući „da se Amerikanci ne mogu zadovoljiti polovičnim ustupcima nego hoće sve, potpunu pokornost i potpuno odustajanja od nacionalnog suvereniteta”, bi značilo potpuno oslanjanje na vojno rešenje konflikta u SFRJ, tj. spremnost na totalni rat celog srpskog naroda u nadi da će Amerikanci (Nemci i Englezi?) jednog dana posle naših strahovitih žrtava shvatiti da im je isuviše skupo i da nemaju načina za rešenje konflikta u svoju korist u dogledno vreme, te nas stoga ostaviti na miru (nešto poput Avganistana). Nisam apriori protiv vojnog rešenja, naročito ako je odbrana zemlje i budućnosti naroda u pitanju, ali samo ako sam uveren da je povoljan ishod rata moguć. Uostalom u Prvom sv. ratu smo i uradili nešto slično. Da li je ovog puta to bilo realno očekivati, obzirom na, na prvom mestu, stanje duha u našem narodu (da li bi bilo moguće okupiti oko takve ideje široke narodne mase koje bi nesebično položile svoj život u temelj neke buduće velike srpske države), zatim ekonomsku situaciju i odsustvo bilo kakvog ozbiljnog saveznika (u Prvom sv. ratu bar smo imali nekakve saveznike, bez kojih oporavak Srpske vojske posle Albanije svakako ne bi bio moguć) je možda za diskusiju, ali je meni to rešenje prilično nemoguće.
Druga varijanta je svakako trgovina. Nato-u baza recimo 91. na Kosovu i napuštanje Ruske sfere interesa (ako smo uopšte i bili u njoj, kako mnogi rusofili vole da misle) u zamenu za povoljno razrešenje našeg nacionalnog pitanja. Da li je bilo moguće postati partner Amerike na Balkanu i postati stvarni lider u regionu (a ne onaj virtuelni Tadićev) svakako je za diskusiju.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 28 jul 2010 15:03
Prečanin
Ako je sve ovako kako navodi g. Čavoški kako onda tumačiti argumentaciju akademika Markovića za neprihvatanje ujedinjenja Srbije i Srpske? Koliko se sjećam on je isticao da je trajni izbor Srbije socijalizam a Srpskoj je pripisivao restauraciju monarhizma i kapitalizma...što po njemu ne može zajedno...
Preporuke:
0
0
11
sreda, 28 jul 2010 15:26
Zoran Popović
“Vi izgleda, još uvek niste sve shvatili. Nema posebnih uslova koje ćemo vam zadati i vi ih ispuniti. Potrebno je da uvek, na svakom mestu i svakim povodom uradite ono što se od vas očekuje.”
Preporuke:
0
0
12
sreda, 28 jul 2010 15:44
Dr P Urosevic
Vrlo lep pregled o velikom filozofu i jednom uzasnom vremenu.
Medjutim,bilo bi jako interesantno da ste prokomentarisali ulogu Dobrice Cosica, posto su takvi ljudi kljucni za mracna vremena koje smo proziveli i jos uvek prozivljavamo.
Preporuke:
0
0
13
sreda, 28 jul 2010 15:45
Zagor
Izvrsno. Svaki novi tekst prof. Čavoškog je pravi praznik za um i dušu.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 28 jul 2010 17:57
Zoran Tucaković
Činjenice, potpuno i nedvosmisleno utvrđene, su neumoljive. Hladna opservacija i primena logičkih postulata dolaze nakon brižljivog prikupljanja činjenica. Jasno se uviđa uzročno-posledična veza imeđu događaja, postupanja i ponašanja.
Već sam negde napisao da je Slobodan Milošević u čudovišnom procesu koji je protiv njega vođen u haškoj dušegupki iskupio i sebe, a delom i nas. Pokušao sam da to što sam zaključio iskažem sledećim aforiѕmom:
U Hagu se ne sudi celom srpskom narodu, nego svim Srbima pojedinačno.
Samo osećanje kajanja pred sudbinom čoveka koga sam svojevremeno smatrao najvećim zlom, a koji je na kraju skončao smrću pravednika usled mučkog i nehumanog postupanja združenih haških minotaura i kerbera, sprečava me da do kraja, u srcu, prihvatim tekst gospodina Koste Čavoškog. Inače, sve iѕneto u tekstu je potpuno tačno, nedvosmisleno i povezano u celinu. Da je živ profesor Nikola Milošević, veliki prijatelj gospodina Čavoškog i prezimenjak čoveka kojem je najveći deo teksta posvećen, verovatno bi osetio potrebu da, sa svoje stručno-melanholično-umetničke strane, pridoda i nešto o psihološkom profilu Slobodana Miloševića, kroѕ prizmu (eventualne) arogantne osvetoljubivosti. No, to je samo moj utisak koji (za raѕliku od teksta gospodina Čavoškog) ostaje na ravni verovatnoće i emocionalnog zaključivanja.
Kamo lepe sreće da imamo više takvih beskompromisnih i neustrašivih istinoljubaca, kakav je Kosta Čavoški!
Preporuke:
0
0
15
sreda, 28 jul 2010 18:32
saša r.
Sve je ovde na mestu, tekst je zaista odličan, a g-dina Čavoškog izuzetno cenim kao visoko moralnog i veoma hrabrog borca za srpsku stvar.
Preporuke:
0
0
16
sreda, 28 jul 2010 20:07
they rode with quantrill
Što je još gore, taj Ustav bio je, po Mihailo Markoviću, najznačajniji pojedinačni nužan i dovoljan uslov potonje propasti jugoslovenske države.
Ustav iz '74. je nebitan, Avnojska Jugoslvija je bila potpuno nemoguća država. Zapad je nije mogao očuvati.
Preporuke:
0
0
17
sreda, 28 jul 2010 21:07
DŽon Šepard
Ja sam shvatio da i mi odavde sa NSPM treba da pređemo na vinjak, kolektivno. Šalim se... :)
Inače, stavovi/sećanja pokojnog Markovića su, po meni, "kartaroški" izmešana sa stavovima/sećanjima samog g.Čavoškog, ili je barem tekst tako napisan. Izvinjavam se ako nisam UVEK uočio dobro te suptilne nijanse, gde je ko i šta rekao, mislio i delao.
Inače, o memoarima ljudi tog kalibra ništa dobro ne mislim. Pročitao sam lepu količinu tog štiva, barem što se vojnih komandanata iz 20. veka tiče, i nikako mi nije bilo jasno (naivnom!) kako li su uspevali da dobijaju bitke, pored toliko "promenjljivih" koje su morali da izbalansiraju tada.
Takođe, većina njih su, prema toj svojoj naknadnoj pameti tj. memoarima, ispali (postfestum) žešće face&frajeri, koji su samo privremeno trpeli nedotupavnost svojih kolega političara. Interesantno, većina najgrlatijih je kasnije pokušala da se oproba baš u tim vodama, mahom VRLO neuspepešno. Nije ni kod nas bivalo drugačije.
Kristofer je pogledao taj prazan list hartije, odgurnuo ga i rekao: “Vi izgleda, još uvek niste sve shvatili. Nema posebnih uslova koje ćemo vam zadati i vi ih ispuniti. Potrebno je da uvek, na svakom mestu i svakim povodom uradite ono što se od vas očekuje.”
Ovo je meni najinteresantniji deo članka. Bulatovića nisam čitao, a izgleda da je trebalo. Manje bih se sekirao zbog ovih sadašnjih iz Vlasti/Skupštine. Oni, mučenici, samo nastavljaju svetle tradicije svojih predhodnika.
Preporuke:
0
0
18
sreda, 28 jul 2010 21:14
Sofija
Srbi, u ratu 90-ih, nisu imali ni jednog saveznika.
Shodno tome, dobro smo i prošli.
Ipak, napravio je Milošević Republiku Srpsku- prvu srpsku državu zapadno od Drine i to nije malo.
Ono što mu ja zameram, kao čovek s emocijama, jeste to što nije obavestio onaj jadni narod u nekadašnjoj Republici Srpskoj Krajini, šta će morati da se desi.
Ishod smo videli, nebrojeno ubijenih civila, nebrojeno nestalih,i Hrvati koji hrabro pucaju na goloruki narod.
Gospodine Čavoški, veoma cenim vaš rad i stavove.
Ali mislim da ste ovog puta emotivnije istupili.
Preporuke:
0
0
19
sreda, 28 jul 2010 21:24
Moja malenkost
Mišljenja sam da se g. Mihajlo Marković, poput Kanta, na neki svoj način svrstava uz filozofe koji su ustali protiv francuskog materijalizma 18. veka i pokušaja svođenja čoveka na običnu mašinu, sasvim negirajući duhovnu komponentu istog.
Vreme je pokazalo ko je bio u pravu. Materijalizam je iskorišten za francusku revoluciju i ostale potonje užase čovečanstva.
Tako je kad nema više straha od Boga.
Preporuke:
0
0
20
sreda, 28 jul 2010 22:52
Miloš
Veliki čovek o velikom čoveku... Naravno da je tekst pomalo ličan i subjektivan, ali šta se drugo i moglo očekivati. U svakom slučaju, dragoceno i lepo i od prof. Čavoškog i od NSPM. Upoznati se sa stavovima velikana je uvek korisno i poučno čak i onda kada u ponečemu greše.
Preporuke:
0
0
21
četvrtak, 29 jul 2010 00:48
Pera
Antagonizmi u komentarima sirom NSPM pokazuju da nam nista nije sveto,sto neko rece,kad se nema straha od Boga.A to je tako prosto.Voli bliznjeg svoga kao samog sebe.M.Markovic jedan od nasih najvecih umova i svako oponiranje je smesno Isto i za Cavoskog.Jedno mi je jasno.Drzavnici su samo veliki kada imaju sluh za svoj narod injegove zelje znalacki predstave drugim drzavnicima
Preporuke:
0
0
22
četvrtak, 29 jul 2010 08:25
thinking maize
Dobro je kada čovek sa potpuno suprotnim stavovima, kao što je g-din Čavoški, piše o životopisu svog političkog protivnika, kao što je drug Mihailo Marković i to na tako AFIRMATIVAN način! Lepo je što se unosi nota TOLERANCIJE u naš javni život! Kao što je lepo što se neslaganja g-dina Čavoškog spram izlaganja prof. Mihaila Markovića iznose BIRANIM REČIMA! Ipak, vrlo je važno iznošenje nekolikih činjenica. Npr. razlikovanje dveju osnovnih koncepcija o društvu, obzirom na PRETPOSTAVKE O LjUDSKOJ PRIRODI. A g-din Čavoški ističe da postoje teorije (i prakse!) o društvu zasnovane na pesimističkom pogledu na ljudsku prirodu, kao i teorije (i prakse!) o ljudskom društvu zasnovane na optimističkom pogledu na ljudsku prirodu. Dalje dodaje da sam pripada prvom pogledu na ljudsko društvo, dok je prof. Mihailo Marković zatočnik drugog mišljenja o ljudskom društvu, mišljenja zasnovanog na pretpostavci o dobroti ljudske prirode. Ovih par rečenica (stilski mnogo elegantnije iznete od g-dina Čavoškog!) mnogo više govore o našem usudu i svemu što nam se događa nego gomile priloga, ovde na NSPM-u, da ne navodim i "drugosrbijanske" mantre, ishođene iz dubina izreza košulje Bernar Anti-Levija! To govori i o DOBRIM NAMERAMA KOJE VODE U PAKAO. Kao što ističe g-din Čavoški, prof. Mihailo Marković je SAČUVAO DOBRE NAMERE DO KRAJA ŽIVOTA, što se ne bi reklo za mnoge njegove istomišljenike! O praktičarima levičarskih/"levičarskih" usmerenja da ne govorimo! Kao što vidite, ti "levičari" drže vlast i dan-danas, s tim što se ne kunu u "zenicu oka našega" i "samoupravljanje", već u "Evropu bez alternativa"! E, dragi NSPM-ovci tu je dodirna tačka uspomena prof. Mihaila Markovića i razmatranja g-dina Čavoškog, tu je dodirna tačka srpskih levičara i srpskih nacionalista, a ta dodirna tačka je da EVROPA IMA ALTERNATIVU! To je to dragi prijatelji! Jedino što očekujem odgovor druga Maria Kalika! Uživanje je raspravljati sa takvim neistomišljenikom! A valjalo bi nam da sa njim razmotrimo praksu druga Lenjina! Provereno je efikasna!
Preporuke:
0
0
23
četvrtak, 29 jul 2010 09:22
brm
@ they rode with quantril
tako je, a oni (Srbi) koji su stradali 74. stradali su jer su se zabrinuli za opstanak te tvorevine...i samoupravljanja..
Hrvatska inteligencija se nije bavila tim tričarijama..
zato je Hrvatska danas nacionalna država a Srbija "organska samoupravna zajednica" koju suvereno vodi predsednik i njegove partije... a kreiraju i dalje 68. - maši i 74. - aši..
inteligancija drugih usmerenja radi na zapadu baš kao što je još od 45.
Preporuke:
0
0
24
četvrtak, 29 jul 2010 13:38
Joviša Vidić
Filozof, doktor, Marković Mihailo, ideolog Socijalističke partije Srbije, svoju nacionalno političku filozofiju, dovoljno je sažeo u jednoj rečenici: "Jugoslavije će biti, pa makar sa Beogradom i okolinom". Ovim je rečeno sve o njegovom shvatanju srpskog nacionalnog pitanja.
Koliko mi je poznato, g. profesor, doktor Kosta Čavoški, ima dijametralno suprotno mišljenje.
Joviša Vidić od Rudina.
Preporuke:
0
0
25
četvrtak, 29 jul 2010 14:12
Olivera Petrović
Vrlo promišljen osvrt na vreme Miloševića, svakako. Ostaje pitanje (a moglo je biti odgovoreno da je Miloševiću suđeno u Srbiji, a ne u Hagu) u kolikoj meri je on sam verovao da uz sebe ima srpske narodne mase za svoju započetu nacionalnu politiku. Činjenica je da zatvaranje granice na Drini nije pokrenulo srpske mase da se podignu, kao što nije ni egzodus Srba iz Republike Srpske Krajine. Slike koje su otišle na Zapad pokazivale su, u najboljem slučaju, indiferentnost većinskog srpskog stanovništva prema teritorijalnim gubicima. To je ono što su videli srpski neprijatelji i moćnici, a komunikacija koju bi ovi mogli da razumeju, pre svega masovni protesti ZBOG gubitka teritorija, jednostavno se nisu odigrali. Lekcija koju Srbi moraju da nauče jeste da političari nisu njihove vođe (jer to često vodi ka diktaturi) već predstavnici njihovih interesa i većinske volje, a koje uvek mogu da smene ukoliko iznevere narodne interese.
Preporuke:
0
0
26
četvrtak, 29 jul 2010 21:32
Mislilac
@thinking maize
Tacna je vasa konstatacija da postoje dve teorije o ljudskom drustvu, pa je tako antropoloski pesimizam obelezje konzervativizma dok liberalizam polazi od toga da su ljudi u sustini dobri. Ali se izgleda g-din Cavoski, iako deklarisani liberal, ne uklapa u tu pricu...
Ono sto mi je skrenulo paznju je recenica gde ste napisali "tu je dodirna tačka srpskih levičara i srpskih nacionalista". Ja mislim da ovo bas i nije dobro sroceno jer je sasvim moguce da nacionalista bude i neko ko je levo opredeljen, pa cak i neki komunista.
Dalje, sto se tice integracija smatram, iako je moja dusa sasvim atlantska, da je besmislen stav da EU nema alternativu, narocito sada kada ne samo da je nejasno da li ce se Evropska Unija dalje siriti vec je pod znakom pitanja i to da li ce ona kroz 15ak godina uopste postojati (ko ne veruje meni neka veruje g-dinu Sorosu). Medjutim ono sto za mene nema alternativu to je ZAPAD KAO KULTURNI I CIVILIZACIJSKI KRUG! Dakle Srbija i moze u odredjenim momentima i pod odredjenim okolnostima da bude vise okrenuta nekim drugima ali pripadnost zapadnom kulturnom i civilizacijskom krugu je nesto sto ne sme biti dovedeno u pitanje!
Preporuke:
0
0
27
četvrtak, 29 jul 2010 21:43
Trninić
Malo je na ovim prostorima intelektualaca kao što je bio profesor Marković.Mislim da je vreme vladavine Slobodana Miloševića bilo u vrlo turbulentnom svetskom istorijskom procesu i on kao političar nije bio dorastao tom vremenu.Tragediju koju je doživeo srpski narod ostaviti će traga možda i vekovima.
Uloga Miloševića u toj tragediji je ogromna, jer je prokockan sav onaj kapital koji su Srbi ponijeli kao pobednici i žrtve iz dva svetska rata.Raspadom Jugoslavije svako je povukao veći kolač od uloga i tako Srbi ostadoše bez vekovima u krvi branjenih kućnih pragova.Mi koji smo imali nesreću da budemo rođeni tamo gdje se danas viori na svakom koraku hrvatska zastava,možda i ne moramo toliko tugovati,jer bar znamo da je ovo bila poslednja seoba.
Preporuke:
0
0
28
petak, 30 jul 2010 08:18
thinking maize, "glede" g-dina "Mislioca"
Poštovani g-dine, lepo primetiste moje "zamjećenje" "glede" dve teorije o društvu, zasnovane na RAZLIČITIM PRETPOSTAVKAMA O LjUDSKOJ PRIRODI. Vama se čini nejasnim stav g-dina Čavoškog. Kao što se činio i meni, kada je isti g-din uzeo da brani S. Miloševića po njegovom uhićenju i prebacivanju u Hag. I uprkos animozitetu g-dina Čavoškog spram pomenutog g-dina, dok je isti bio na vlasti. No, i teorije mogu da budu protivrečne, a što ne bi i grešni ljudi! Ono što me privuklo stavu g-dina Čavoškog i njegovim naknadnim simpatijama za lik S. Miloševića (i u ovom tekstu M. Markovića) jeste njegov stav da je Milošević, iako GREŠAN (pre svega spram Srba!), IPAK SRBIN i da se kroz proces Miloševiću SUDI I SRBIJI I SRBIMA! To, svako ko ima ma i prosečnu inteligenciju i elementarno poštenje može lako da utvrdi već posle par minuta posmatranja tog procesa, dok je trajao! O tome se radi, o stavu g-dina Čavoškog da BITI NACIONALISTA i BITI RELIGIOZAN, ne samo da nije zazorno, već je JEDAN OD REPERA PRISTOJNOSTI! Naravno, pri tome ne mislim na ŠOVINIZAM, niti na RELIGIOZNI FANATIZAM! Za mene je srpstvo sveti Sava, a ne neki koljač, kao što je za mene hrišćanstvo "Beseda na Gori", a ne Ignacio Lojola i "Maleus maleficarum"! Ovakvo mišljenje dele SVI NACIONALISTI i SVI RELIGIOZNI, bili oni Srbi i hrišćani ili ne! (Naravno za nehrišćane umesto "Besede..." prioritet je neka sura iz "Kurana časnog" ili "Dijamantska sutra", ali to su finese!) O tome se radi poštovani g-dine Mislioče i u tome podržavam g-dina Čavoškog! Jer, pravi nacionalista ne želi samo da njegova zemlja bude moćnija, već i srećnija, a nemate sreće, ako je neki građanin te zemlje STVARNO UVREĐEN! E, u tome su u pravu srpski levičari! Jer, iako je američki eksperiment pokazao SVE MOGUĆNOSTI I DOBRE STRANE KAPITALIZMA, morate priznati da je materijalna neravnopravnost, osnov svake neravnopravnosti između ljudi! U tome se slažem sa levičarima, u DIJAGNOZI, ne i u od njih PREDLOŽENOM REŠENjU! Za mene lično, IDEALNI LEVIČAR živi u IZRAELU!
Tako Vam poštovani g-dine iznesoh neko svoje "vjeruju", koje, u načelu, uglavnom ne odstupa od stava ne samo nekog prosečnog Srbina, već i Nemca, Francuza, Engleza, Rusa, pa i Amerikanca! Ajde kažite Vi meni, zašto npr. polovina (otprilike) Amerikanaca se zalaže za povećano ulaganje u zdravstveni sistem (kao što se druga polovina (otprilike) tome žestoko protivi!)?! I nemojte mi reći da su sve to ujdurme "klana" Klintonovih! Možda su rešenja koja predlaže "klan" Klintonovih nesaglasna ili čak i neprimenjiva na američku stvarnost, ali da i u Americi ima sirotinje, koja ne može sebi da obezbedi sebi pristojno lečenje u slučaju potrebe, to već "i vrapci na grani" znaju! Kako će se to rešiti, to je stvar američkog naroda, ali da postoje problemi zajednički i američkom i npr. srpskom narodu, to je aksiom koji ne treba dokazivati! Znači PROBLEMI SU ZAJEDNIČKI, poštovani g-dine, ali REŠENjA, najčešće su RAZLIČITA, pošto ZAVISE OD SADAŠNjICE i PROŠLOSTI SVAKOG KONKRETNOG DRUŠTVA! U tom smislu, moram Vas upozoriti na to evropski i od njih proizašli narodi imaju DVE, a ne samo JEDNI CIVILIZACIJU! Ako ne verujete meni, pitajte npr. Arnolda Tojnbija, tj. njegova dela! A tamo stoji da su Zapadna, judeo-hrišćanska civilizacija i Istočno-pravoslavna civilizacija SESTRINSKE, ali NE I ISTE! A ako malo zagrebete po opširnom izlaganju prof. Tojnbija zapazićete da je osnovna geostrateška karakteristika Zapadne civilizacije njegova USMERENOST PREMA MORU i OKEANU! Kao što je osnovna geostrateška karakteristika Istočno-pravoslavne civilizacije njena EVRO-AZIJSKA USMERENOST! I ta usmerenost Istočno-pravoslavne civilizacije ne ishodi iz moskovskih knezova, ruskih careva i sovjetskih komesara, već od ISTOČNOG RIMSKOG CARSTVA, tj. Vizantije. Ako ne verujete, pogledajte BILO KOJU OPŠTU ISTORIJU VIZANTIJE, najbolje zapadnih autora (npr. Siril Mango). Pa, ako se UVAŽE TE GEOSTRATEŠKE ČINjENICE, ONDA ZAPAD IMA ŠANSE DA U SARADNjI SA ZEMLjAMA BAŠTINICIMA ISTOČNO-PRAVOSLAVNE CIVILIZACIJE URADI POSAO U AZIJI!
Preporuke:
0
0
30
petak, 30 jul 2010 08:57
thinking maize, "glede" g-dina "Mislioca", kraj!
Kao što vidite g-dine Mislioče prioritet je u SARADNjI, a ne u NADMOĆI! A, da li je Zapad sposoban za tako nešto, da li je SPOSOBAN DA SE MENjA (kao što mu je više puta u njegovoj prošlosti uspelo!), eda bi NAPREDOVAO U SARADNjI SA DRUGIMA, to je OSNOVNI PROBLEM ZAPADA, a ne da li je S. Milošević "balkanski kasapin" ili je u Srebrenici izvršen "genocid" ili da li presuda MSP-a treba da podrži suverenitet država ili "pravo na samoopredeljenje". Kao što vidite, "klan" Klintonovih tokom svoje vlasti (a ona se nastavlja i danas!) samo je "produkovao" LAŽNE PROBLEME i LAŽNA REŠENjA, koja su se, STICAJEM OKOLNOSTI, OBILA O GLAVU MOG I VAŠEG NARODA, SRPSKOG NARODA! I KOJA ĆE U BUDUĆNOSTI PROIZVESTI SAMO REVANŠIZAM TOG ISTOG SRPSKOG NARODA, SPRAM TAKVIH LAŽNIH REŠENjA I NOVE NESREĆE NA BALKANU! Ko iole poznaje istoriju, ZNA DA JE TO NEPOMERIVO PRAVILO! Oćete dokaz?! DRUGI SVETSKI RAT! Mislim da je to DOVOLjNO! A DA LI JE TO POTREBNO ZAPADU?! Mislim da nije! Nemam ništa protiv Amerike, američkog naroda, Zapada i zapadnih naroda, ali imam itekako protiv dela lažnih elita u okviru tog iste Amerike i tog istog Zapada. Mislite da sam megaloman?! Pa pogledajte npr. rasprave Noama Čomskog ili filmove Majkla Mura! Možda su njihovi zaključci, barem delom pogrešni, ali njihova zapažanja o PREVELIKOJ ZAPADNOJ AGRESIVNOSTI i o PREVELIKIM SOCIJALNIM RAZLIKAMA UNUTAR TOG ISTOG ZAPADA, koje te kvazi-elite "rešavaju" SVE VEĆIM POVEĆANjEM POMENUTE AGRESIVNOSTI, po modelu Rimskog Carstva! Mislim da cilj Zapada ne bi trebalo da bude Zapadno, već Istočno Rimsko Carstvo ili ako hoćete moderniji rečnik, neki novi Komonvelt, gde bi Amerika bila samo PRVA MEĐU JEDNAKIMA! To je to od mene i SVAKO VAM DOBRO POŠTOVANI GOSPODINE!
Preporuke:
0
0
31
ponedeljak, 02 avgust 2010 18:52
Mislilac
@thinking maize
Ja sam misljenja da su ljudi jednaki samo pred Bogom i zakonom ali ne i u drugim stvarima. Ekonomska nejednkakost je za mene ne samo nuznost vec i nesto prirodno. Dakle, DA ravnopravnosti, ali NE jednakosti!
Bez obzira sto ziveci u Americi nisam na svojoj kozi osetio nikakvu manu kapitalizma ja sam u potpunosti svestan da je on daleko od savrsenog drustva.
Medjutim, kada vec govorite Sjedinjenim Drzavama kao drustvu bilo bi dobro da se prisetite sta se tamo desavalo za vreme Dzonsonovog mandata. Mislim na kampanju "Rat siromastvu" i posledicama koje je ona izazvala, verujem da vam nije nepoznato. Ono sto ja hocu da kazem je da najbolje namere mogu nekad izazvati i najgore posledice, sto naravno ne znaci da se zalazem za socijalno neodgovornu drzavu, pa verovali ili ne, cak ni za to da Srbija bude Amerika u malom. Ali, duboko verujem u to da funkcija drzave nije to da bude socijalna ustanova koja svima duguje izdrzavanje! Drzava pojedincima pre svega treba da pruzi SANSU!
Poznata mi je ta Tojnbijeva podela civilizacija, mada sam se ja sa istom upoznao iz jednog Hantingtonovog dela, i moram reci da se ne slazem sa njom! Za mene postoji jedna zapadna civilizacija cija je kicma atlantski okean i koja je prostire od Vankuvera do Kijeva. Evropa je jedan deo te civilizacije a pre novog veka bila je jedini. Medjutim granice Evrope nisu uvek bile f
Preporuke:
0
0
32
ponedeljak, 02 avgust 2010 19:06
Mislilac
@thinking maize
Poznata mi je ta Tojnbijeva podela civilizacija, mada sam se ja sa istom upoznao iz jednog Hantingtonovog dela, i moram reci da se ne slazem sa njom! Za mene postoji jedna zapadna civilizacija cija je kicma atlantski okean i koja je prostire od Vankuvera do Kijeva. Evropa je jedan deo te civilizacije a pre novog veka bila je jedini. Medjutim granice Evrope nisu uvek bile fiksne, one su nakon mongolskih i turskih osvajanja pomerene nesto zapadnije. Medjutim ono sto razlikuje Srbe, Grke, Bugare, Rumune i Ukrajince od Rusa je to sto su se se oni nakon oslobodjenja od okupatora razvijali u evropskom duhu i sa gadjenjem odbacivala ono negativno steceno za vreme okupacija naroda nizeg kulturnog nivoa. Rusi su sa druge strane u svom mentalitetu zadrzali mnogo tatarskog a nesto su cak i ugradili u svoj identetet, naravno bilo je i u Rusiji pokusaja da se zemlja vise uredi po evropskom modelu, Petar Veliki npr. ali su takvi slucajevi bili u manjini. Posledica toga je da mi Srbi i ostali Evropljani danas nismo deo iste civilizacije kao i Rusija.
.jpg)
Naravno nije prilika da se o svemu kaže konačan i neopoziv sud. U svakom slučaju dobro je tražiti , još bolje slaviti ali se i ne slagati, kad za to razlozi postje i kad treba ponešto nanovo vrednovati.
Sa scvoje strane rekao bih pri proceni Tita i njegove vladavine da je tu postojala jedna lična sposobnost, koja nije istaknuta, da kalkuliše sa osobinama onih na koje se skoncentriše i kojima je umeo da postavlja zamke u koje su se morali da ulove.On nije bio psiholog po struci, bio je kovač, drejer ili, ko zna šta.Sumnjam da je ikad do kraja pročitao jednu jedinu knjigu.Njegov animozitet prema inteligenciji poticao je po svoj prilici delom i otuda ali je kao znalac čovekovih fundamentalnih osobina znao da, neke među njima mesi kako hoćete i za male pare.Njegov izraz "poštena inteligencija" bio je između ostalog stračunat i na tu mogućnost..Tačno je da se ono što pišete o tim slučajevima i što se po pravilu završavalo tragino, odista događalo.
No nije samo to.Tito je imao moć da opsenjujnj ljude, nečim što nije bilo svakodnevne naravi.Čvrsto verujem na primer da je Andrić, kad je opisivao Omer Pašu Latasa, Titov primer imao na umu, jer sve što je iz arhiva mogao da sazna, na tu vrstu čovekove sposobnosti nikako, nije maglo da upućuje.Andrć, mudar, verujem da je onu seraskerovu osobinu da govori "poluistine" i da konzula Atanaskovića izbezumljuje time što ne uspeva da mu istinu saspe u lice ma koliko se pre susreta trudio i mamuzao da to učini, Andrić je ,po svoj prilici tu osobinu uočio prilikom susreta sa Titom i da je, lukavo, zakopao u Omer Paši.
Uostalom dokaz da je Milošević bio totalno nemoćan, a opet je nešto izvukao, pokazuje i odnos Zapada prema "državnicima" posle Miloševića-Đinđiću i Koštunici koji su bukvalno izbrisani pri pomisli da koliko toliko vode nacionalnu politiku, kao i vrednost Dejtonskog sporazuma (kolko god ga Prof.Čavoški kritikovao)i Rezolucije 1244 koje je Milošević izboksovao. Jer da su ta dva ugovora bezvredna i ništavna, ne bi se čitava Anglo-američka mašinerija trudila da ih poništi.
Da zaključim, od onoga što je Milošević uradio po Srpskom nacionalnom pitanju bolje i više nije bilo moguće, s obzirom ko je bio kolovođa antisrpskog projekta, a svako drugo predstavljanje većih dostignuća je prazno busanje i lečenje sujete.
Konzul je zbog te sile koja ga je sprečavala da se Omer Paši suprotstavi počeo sebi samom da piše grozomorna pisma pa je govorio da takve ličnosti sa tim paklenim osobinama "treba obeležiti kao na geografskoj karti".Tačno tako je pisao.
Slikar Karas koji je po nalogu Omer Paše doašo iz Beča da ga portretiše(Opet jedna osobina Titova)opisuje kako je teško naslikati te polusive, poluplave pege u Omer Pašinim očima koje igraju veli slikar kao "udivljih životinja".
Uvren sam da se tako Andrić praznio i tako davao do znanja da u ovakvim ličnostima postoje sposobnosti koje, na nesvakidašnji način, sputavaju čovekovu volju i parališu nagon za smostalnošću.
Možda se može sumnjati da sam ja ovde kazao nešto što, javno, kritika nije uočila ali ako ponovo pročitate ovaj roman i saznate okolnost da ga je Andrić smatrao delom neke hronike o Sarajevu koju nikad nije napisao da ga je dakle smatrao nedovršenim,i da je sve to vrsta kamuflaže i da se prava stvar ne otkriva baš lako ali da se može otkriti ako čitav niz drugih odlika njegovih dela koje nisu otkrivene a pohranjene su u prošlosti, ako sve to, oko ove teme, imate na umu.
Odustajem od dalje elaboracije ove teme jer traži mnogo više prostora, za neku drugu priliku.No hoću da podstaknem radoznalost da ih svi tražimo.
Pre svega iz onog geopolotičkog, a zatim i iz unutarpolitičkog ambijenta koji je karakterisao kraj 80-tih i prvu polovinu 90-tih godina.
Slažem se da je Milošević imao svoje promašaje, ali... preterano je ovo uvaženi gospodine Čavoški.
No bez obzira na navedeno, Vi ste poslednji Srbin, intelektualac i vodeći akademik kome bih ja smeo da bilo šta istinski zamerim.
Svako dobro i neka Vas Bog čuva za spas ovog mučenog Srpstva.
Pri analizi Miloševićeve nacionalne politike i njegovog odnosa prema politici stranih (super)sila autor uglavnom tačno uočava sve promašaje i katastrofalnu strategiju, ako je ona uopšte i postojala. Mada šta si bili neuspesi tadašnje politike, tj. Miloševića kao njene personifikacije, je danas jasno i mnogo manje obrazovanim ljudima.
Ono što se uglavnom ne analizira, sem krajnje opšte i načelno, i kod mnogih drugih kritičara politike tog perioda je alternativni način koji bi danas doveo do bitno različitih rezultata i značajno povoljnijeg rešenja srpskog nacionalnog pitanja.
Autor kaže da se Milošević zalagao za tvrđu politiku, za razliku od Ćosića, a da se Marković nije slagao sa politikom saginjanja i savijanja, što je stanovište blisko i autoru. Otuda ispada da su Ćosić i Čavoški bili istomišljenici sa Miloševićem po ovom pitanju. S tim da ja nikakvu tvrdu politiku kod Miloševića nisam primećivao već samo glumu iste za unutarpolitičke potrebe. Na drugom mestu autor kaže da je Miloševićevo prihvatanje Vensovog plana 92. lančano dovelo i do njegovog kraja u Haškom pritvoru, što je možda i tačno, ali se ne kaže da li bi neprihvatanje ovog plana kasnije rezultiralo uspešnijem razrešenju raspada SFRJ po srpsku stranu. Šta su bile alternative politici suštinskog nečinjenja (kreni-stani) S. Miloševića?
Jednom sam na nekoj promociji čuo čoveka koji je, pred beogradskim izdavačem Crnogorcem, ko zna da li namerno i smišljeno, rekao Ćosiću:"Uh da si Crnogorac, gde bi ti bio kraj.Novi Lovćen bi ti napravili"
Ne govorim to zbog onoga što ste o Ćosiću napisali,Hteo sam o Mihaljlu Markoviću i sličnim Srbima.Da su Crnogoci ne bi imali toliko Lovćena da ih na njima izdvojimo.On je za Lovćen, ali i čitav niz drugih pa i Ćosić.Bojim se da te ljude ne umemo kako valja da uzdižemo.N neumemo da ih izdvajamo i učinimo da nas duhovno predvode.Nisu ni Ćosić ni Mihallo Marković političari.Oni su duhovnici, svako na svom mestu i u oblasti kojom se bavio.Ako ih podignemo na Lovćen oni će nas hrabriti, oni će nam davati samopouzdanje,oni će nam čuvati nacionalni ugled i identitet.Dobro je da s njima vodimo dijalog ali nije dobro da ih ne veličamo.Taj Mihajlo je zaslužio spomenik, da mu se obeleži svaki korak i trag, kao što je to zasluživao Slobodan Jovanović , kao što je to zasluživala cela plejada pravnika , velikih znalaca tokom 19 i dvadesetog veka.
Da smo to činili ni naši političari ne bi smeli da prave takve brljotine kakve i dans prave.Nije primereno narodu.
I još samo ovo: Slobodan Milošević je nikao iz narodnog sna o Srbiji koja je poražena, koja je pokorena i opljačkana odmah posle i za vreme rata, naravno, poražena duhovmno kad je morala da pristane na nedoučenog učitelja Kardelja i njegove
zakone.Da smo slavili svoje velikane ne bi smeo Kacin da nam sada drži evropske lekcije i da nas kad god može, svojim cinični ponižava.
Milošević je nikao iz srpksog duhovmnog ropstva .Mi smo ga napravili.Grešio je, naravno,ali je bio na meti onih belosvetskih moćnika kojima takav lik nije odgovarao.Lako je sad da sudimo.Onda su putevi bili zapleteni, igrači vešti , laži svuda oko nas.Dobro je iskrmanio i kroz Hag i treba nam i kao greška.Eto da ne navaljujem previše.Cenim vas i poštujem al dopuste jedino da ništa nije tako zakovano da se ne može dalje
cestitosti i delu g.M.Markovica, najbolji su putokaz
u kome srpsko drustvo treba da se krece:rad,ljubav,postenje ,cestitost,postovanje razlika....
Sve ostalo-ma koliko to iz danasnje vizure nemoguce izgledalo-vodi nistavilu...
Lepo.
Odbijanje savijanja i saginjanja, verujući „da se Amerikanci ne mogu zadovoljiti polovičnim ustupcima nego hoće sve, potpunu pokornost i potpuno odustajanja od nacionalnog suvereniteta”, bi značilo potpuno oslanjanje na vojno rešenje konflikta u SFRJ, tj. spremnost na totalni rat celog srpskog naroda u nadi da će Amerikanci (Nemci i Englezi?) jednog dana posle naših strahovitih žrtava shvatiti da im je isuviše skupo i da nemaju načina za rešenje konflikta u svoju korist u dogledno vreme, te nas stoga ostaviti na miru (nešto poput Avganistana). Nisam apriori protiv vojnog rešenja, naročito ako je odbrana zemlje i budućnosti naroda u pitanju, ali samo ako sam uveren da je povoljan ishod rata moguć. Uostalom u Prvom sv. ratu smo i uradili nešto slično. Da li je ovog puta to bilo realno očekivati, obzirom na, na prvom mestu, stanje duha u našem narodu (da li bi bilo moguće okupiti oko takve ideje široke narodne mase koje bi nesebično položile svoj život u temelj neke buduće velike srpske države), zatim ekonomsku situaciju i odsustvo bilo kakvog ozbiljnog saveznika (u Prvom sv. ratu bar smo imali nekakve saveznike, bez kojih oporavak Srpske vojske posle Albanije svakako ne bi bio moguć) je možda za diskusiju, ali je meni to rešenje prilično nemoguće.
Druga varijanta je svakako trgovina. Nato-u baza recimo 91. na Kosovu i napuštanje Ruske sfere interesa (ako smo uopšte i bili u njoj, kako mnogi rusofili vole da misle) u zamenu za povoljno razrešenje našeg nacionalnog pitanja. Da li je bilo moguće postati partner Amerike na Balkanu i postati stvarni lider u regionu (a ne onaj virtuelni Tadićev) svakako je za diskusiju.
Medjutim,bilo bi jako interesantno da ste prokomentarisali ulogu Dobrice Cosica, posto su takvi ljudi kljucni za mracna vremena koje smo proziveli i jos uvek prozivljavamo.
Već sam negde napisao da je Slobodan Milošević u čudovišnom procesu koji je protiv njega vođen u haškoj dušegupki iskupio i sebe, a delom i nas. Pokušao sam da to što sam zaključio iskažem sledećim aforiѕmom:
U Hagu se ne sudi celom srpskom narodu, nego svim Srbima pojedinačno.
Samo osećanje kajanja pred sudbinom čoveka koga sam svojevremeno smatrao najvećim zlom, a koji je na kraju skončao smrću pravednika usled mučkog i nehumanog postupanja združenih haških minotaura i kerbera, sprečava me da do kraja, u srcu, prihvatim tekst gospodina Koste Čavoškog. Inače, sve iѕneto u tekstu je potpuno tačno, nedvosmisleno i povezano u celinu. Da je živ profesor Nikola Milošević, veliki prijatelj gospodina Čavoškog i prezimenjak čoveka kojem je najveći deo teksta posvećen, verovatno bi osetio potrebu da, sa svoje stručno-melanholično-umetničke strane, pridoda i nešto o psihološkom profilu Slobodana Miloševića, kroѕ prizmu (eventualne) arogantne osvetoljubivosti. No, to je samo moj utisak koji (za raѕliku od teksta gospodina Čavoškog) ostaje na ravni verovatnoće i emocionalnog zaključivanja.
Kamo lepe sreće da imamo više takvih beskompromisnih i neustrašivih istinoljubaca, kakav je Kosta Čavoški!
Ustav iz '74. je nebitan, Avnojska Jugoslvija je bila potpuno nemoguća država. Zapad je nije mogao očuvati.
Inače, stavovi/sećanja pokojnog Markovića su, po meni, "kartaroški" izmešana sa stavovima/sećanjima samog g.Čavoškog, ili je barem tekst tako napisan. Izvinjavam se ako nisam UVEK uočio dobro te suptilne nijanse, gde je ko i šta rekao, mislio i delao.
Inače, o memoarima ljudi tog kalibra ništa dobro ne mislim. Pročitao sam lepu količinu tog štiva, barem što se vojnih komandanata iz 20. veka tiče, i nikako mi nije bilo jasno (naivnom!) kako li su uspevali da dobijaju bitke, pored toliko "promenjljivih" koje su morali da izbalansiraju tada.
Takođe, većina njih su, prema toj svojoj naknadnoj pameti tj. memoarima, ispali (postfestum) žešće face&frajeri, koji su samo privremeno trpeli nedotupavnost svojih kolega političara. Interesantno, većina najgrlatijih je kasnije pokušala da se oproba baš u tim vodama, mahom VRLO neuspepešno. Nije ni kod nas bivalo drugačije.
Ovo je meni najinteresantniji deo članka. Bulatovića nisam čitao, a izgleda da je trebalo. Manje bih se sekirao zbog ovih sadašnjih iz Vlasti/Skupštine. Oni, mučenici, samo nastavljaju svetle tradicije svojih predhodnika.
Shodno tome, dobro smo i prošli.
Ipak, napravio je Milošević Republiku Srpsku- prvu srpsku državu zapadno od Drine i to nije malo.
Ono što mu ja zameram, kao čovek s emocijama, jeste to što nije obavestio onaj jadni narod u nekadašnjoj Republici Srpskoj Krajini, šta će morati da se desi.
Ishod smo videli, nebrojeno ubijenih civila, nebrojeno nestalih,i Hrvati koji hrabro pucaju na goloruki narod.
Gospodine Čavoški, veoma cenim vaš rad i stavove.
Ali mislim da ste ovog puta emotivnije istupili.
Vreme je pokazalo ko je bio u pravu. Materijalizam je iskorišten za francusku revoluciju i ostale potonje užase čovečanstva.
Tako je kad nema više straha od Boga.
tako je, a oni (Srbi) koji su stradali 74. stradali su jer su se zabrinuli za opstanak te tvorevine...i samoupravljanja..
Hrvatska inteligencija se nije bavila tim tričarijama..
zato je Hrvatska danas nacionalna država a Srbija "organska samoupravna zajednica" koju suvereno vodi predsednik i njegove partije... a kreiraju i dalje 68. - maši i 74. - aši..
inteligancija drugih usmerenja radi na zapadu baš kao što je još od 45.
Koliko mi je poznato, g. profesor, doktor Kosta Čavoški, ima dijametralno suprotno mišljenje.
Joviša Vidić od Rudina.
Tacna je vasa konstatacija da postoje dve teorije o ljudskom drustvu, pa je tako antropoloski pesimizam obelezje konzervativizma dok liberalizam polazi od toga da su ljudi u sustini dobri. Ali se izgleda g-din Cavoski, iako deklarisani liberal, ne uklapa u tu pricu...
Ono sto mi je skrenulo paznju je recenica gde ste napisali "tu je dodirna tačka srpskih levičara i srpskih nacionalista". Ja mislim da ovo bas i nije dobro sroceno jer je sasvim moguce da nacionalista bude i neko ko je levo opredeljen, pa cak i neki komunista.
Dalje, sto se tice integracija smatram, iako je moja dusa sasvim atlantska, da je besmislen stav da EU nema alternativu, narocito sada kada ne samo da je nejasno da li ce se Evropska Unija dalje siriti vec je pod znakom pitanja i to da li ce ona kroz 15ak godina uopste postojati (ko ne veruje meni neka veruje g-dinu Sorosu). Medjutim ono sto za mene nema alternativu to je ZAPAD KAO KULTURNI I CIVILIZACIJSKI KRUG! Dakle Srbija i moze u odredjenim momentima i pod odredjenim okolnostima da bude vise okrenuta nekim drugima ali pripadnost zapadnom kulturnom i civilizacijskom krugu je nesto sto ne sme biti dovedeno u pitanje!
Uloga Miloševića u toj tragediji je ogromna, jer je prokockan sav onaj kapital koji su Srbi ponijeli kao pobednici i žrtve iz dva svetska rata.Raspadom Jugoslavije svako je povukao veći kolač od uloga i tako Srbi ostadoše bez vekovima u krvi branjenih kućnih pragova.Mi koji smo imali nesreću da budemo rođeni tamo gdje se danas viori na svakom koraku hrvatska zastava,možda i ne moramo toliko tugovati,jer bar znamo da je ovo bila poslednja seoba.
Ja sam misljenja da su ljudi jednaki samo pred Bogom i zakonom ali ne i u drugim stvarima. Ekonomska nejednkakost je za mene ne samo nuznost vec i nesto prirodno. Dakle, DA ravnopravnosti, ali NE jednakosti!
Bez obzira sto ziveci u Americi nisam na svojoj kozi osetio nikakvu manu kapitalizma ja sam u potpunosti svestan da je on daleko od savrsenog drustva.
Medjutim, kada vec govorite Sjedinjenim Drzavama kao drustvu bilo bi dobro da se prisetite sta se tamo desavalo za vreme Dzonsonovog mandata. Mislim na kampanju "Rat siromastvu" i posledicama koje je ona izazvala, verujem da vam nije nepoznato. Ono sto ja hocu da kazem je da najbolje namere mogu nekad izazvati i najgore posledice, sto naravno ne znaci da se zalazem za socijalno neodgovornu drzavu, pa verovali ili ne, cak ni za to da Srbija bude Amerika u malom. Ali, duboko verujem u to da funkcija drzave nije to da bude socijalna ustanova koja svima duguje izdrzavanje! Drzava pojedincima pre svega treba da pruzi SANSU!
Poznata mi je ta Tojnbijeva podela civilizacija, mada sam se ja sa istom upoznao iz jednog Hantingtonovog dela, i moram reci da se ne slazem sa njom! Za mene postoji jedna zapadna civilizacija cija je kicma atlantski okean i koja je prostire od Vankuvera do Kijeva. Evropa je jedan deo te civilizacije a pre novog veka bila je jedini. Medjutim granice Evrope nisu uvek bile f
Poznata mi je ta Tojnbijeva podela civilizacija, mada sam se ja sa istom upoznao iz jednog Hantingtonovog dela, i moram reci da se ne slazem sa njom! Za mene postoji jedna zapadna civilizacija cija je kicma atlantski okean i koja je prostire od Vankuvera do Kijeva. Evropa je jedan deo te civilizacije a pre novog veka bila je jedini. Medjutim granice Evrope nisu uvek bile fiksne, one su nakon mongolskih i turskih osvajanja pomerene nesto zapadnije. Medjutim ono sto razlikuje Srbe, Grke, Bugare, Rumune i Ukrajince od Rusa je to sto su se se oni nakon oslobodjenja od okupatora razvijali u evropskom duhu i sa gadjenjem odbacivala ono negativno steceno za vreme okupacija naroda nizeg kulturnog nivoa. Rusi su sa druge strane u svom mentalitetu zadrzali mnogo tatarskog a nesto su cak i ugradili u svoj identetet, naravno bilo je i u Rusiji pokusaja da se zemlja vise uredi po evropskom modelu, Petar Veliki npr. ali su takvi slucajevi bili u manjini. Posledica toga je da mi Srbi i ostali Evropljani danas nismo deo iste civilizacije kao i Rusija.