Potpisujem.

Браво за избор есенцијалних истина на једном месту !!!
Постоји ли могућност да се овај текст некако пошаље Борису Тадићу и Вуку Јеремићу, да виде право лице стварности и право лице истине о Србији, Србима и „Косову“, али и право лице истине о њиховим пријатељима којима служе жртвујући Србе и Србију.
Да виде, после повратка из света разних Бајдена,( Сороша, Клинтона, Солане, Холбрука,...) постоји свет морала и храбрости, и да ће такав свет увек постојати.

Gospodine Cvijanoviću,
Upravo ste napisali Manifest srpskog naroda. Svaka Vam čast.

Тако збори и пише мој стари ратни друг, Жељко Цвијановић, наше горе лист!

Браво, браво на свим тачкама, али ова показује суштину борбе.

Јесте све ово лепо речено и написано. Али можда не би било лоше да нађете и прочитате и шта је све г. Цвијановић, скоро исто овако лепо и уверљиво, писао и говорио пре пар година када су ишли преговори о КиМ и када је требало рушити владу и политику г. Коштунице. А поготово када је требало по сваку цену спречити коалицију ДСС и СРС. Овде се очигледно рачуна са кратком памећу и слабим памћењем националних снага којима се увек може продати рог за свећу. А питање је, богме, ко су и одакле искочише те "младе снаге на којима свет остаје". Но, господин Цвијановић, ни по годинама, ни по партнерима и биографији, свакако није та "млада патритска снага". Е, наивни Срби.

Шта се на ово може додати него громогласно: амин! Толико је добро и тачно написано да се може крупно штампати, урамити, устаклити, и држати на зиду, да се случајно не пропусти дан а да се не прочита.

Dopala mi se u tekstu veoma autorova ideja da je nas stav prema Kosovu ideja koja ima veliki znacaj za sustinu nase drzavnosti. Naime, iako Kosovo danas nema nikakvu materijalnu vrednost za gradjane ostatka Srbije (cak i naprotiv, jer se na njega trose znacajna sredstva), Kosovo ima vrednost u onom smilsu u kome clanovi jedne zajednice kao sto je drzava Srbija osecaju odredjeni ponos i zadovoljstvo sto pripadaju toj zajednici. Drugim recima, ukoliko je u vasem umu zajednica kojoj pripadate porazena, ponizena i ostecena, vas osecaj ponosa i zadovoljstva sto pripadate toj zajednici takodje moze biti ozbiljno uzdrman. Posledice ovakvog stanja "duha" jedne nacije mogu biti razlicite, ali retko dobre po bilo koga, sto je, uostalom, pokazala istorija.

Druga je stvar koju, medjutim, nikako ne razumem. U ovom tekstu kao i u nizu drugih koje cesto citam na sajtu NSPM-a, autor precesto sa velikom gorcinom karakterise administraciju u Srbiji kao "marionetsku", kao vlast koje je dozvolila "kolonizaciju" i "okupaciju" zemlje, itd. Pitam se da li autor zaista veruje da ljudi koji donose strateske odluke vole da budu sluge odredjenih velikih sila, u ovom slucaju S.A.D.-a? Ili da oni imaju neki licni interes (npr. materijalni) da dozvole "okupaciju" Srbije? Ako autor zaista misli ovo, onda bi mozda bili dobro da promisli dublje kakva je uloga emocija u politickoj analizi. Naime, strateske, geopoliticke odluke i potezi drzava su najcesce odredjene objektivnim geopolitickim okolnostima. U slucaju zemlje poput Srbije, te okolnosti su uglavnom kroz istoriju iziskivale mukotrpno balansiranje izmedju poptpune, bukvalne i ogoljene dominacije od strane spoljnje sile (npr. turska okupacija) ili iskoriscavanja povoljnih globalnih geopolitickih odnosa u sopstvenu korsit (npr. u doba SFRJ). Ni jedan iole psihicki zdrav politicar ne prizeljkuje i ne raduje se tome da mu neka spoljna sila diktira odluke. Zato treba razmisliti racionalno pre no sto upotrebite rec "marionetska" vlast.

Kakva je to "bolja privreda" bez Kosmeta?

Kako privreda moze da bude bolja bez dijela koji je bogat i plodan svim i svacim? Dajte onda da se odreknemo svih teritorija - mozda cemo jos bolje zivjeti?

Kako skole mogu da budu bolje, ako vam istorija pocinje sa danasnjicom, jer u istoriju ne smijete dublje zalaziti, posto su sve prvobine srpske teritorije i drzave van danasnjih granica Srbije?

Znate djeco, mi smo gubitnici u dusi, ali zato imamo "bolje skolstvo".

Valjda Cvijanovic ovdje treba da koristi neki drugi termin: Lakse objasnjivo i prlagodljivo skolstvo, po ovu danasnju komunisticku i EU elitu, a ne obrazovanije "klince", jer bez postenog i tradicionalnog srpskog OBRAZA, nema ni tog boljeg "klinackog" OBRAZovanja.

Zato G. Cvijanovicu:

Kosmet je za Srbe predanje i zrtva, rod i porod, mit, sadasnjost i buducnost, dio drzave i teritorija, srpski cvijet i srpska neprestana borba - sve do njegovog skorog povratka i preporoda.

I jos nesto, istorija pamti da su se Jevreji poslije 2000. godina vratili na svoje.

Читао сам ја Цвијановића и пре пар година, и пре десет. И шта ако је тада писао другачије? Дошао човек тобе, што би се рекло у мом завичају.

Је ли малтене свака реч у овом тексту истинита? Јесте. То треба да вам буде битно, ништа друго.

Текст је добар и на један нови начин приказује шта нама, који волимо Србију, значи Косово.Даје наду, да ће бар наша деца имати знања и умећа (ако их одгајимо у духу Косовског мита)да врате Косово под окриље мајчице СРБИЈЕ!

Текст је одличан, а ако је аутор некада другачије мислио и то мишљење променио за ово изложено у тексту, онда је то добро и пожељно, а никако за критику!

Када упоређујем све текстове који су у задње време написани на ту исту тему, намеће се закључак да је Цвијановић успео да сажме све оно што је битно и важно, на један тако упечатљив начин, да се његов текст заиста може прогласити манифестом српског народа о Косову данас.

Од истог аутора сам прочитао текст "KAKVA JE RAZLIKA IZMEĐU KLINACA KOJI SU TUKLI PANČIĆA I POKRETA OTPORA" и још једном се одушевио јер, мало је данас аутора у Србији који су спремни да истини тако отворено погледају у очи и саопште је јавности, упркос "политички коректним смерницама", којим другосрбијанци застрашују и ућуткују српске новинаре.

Осим што су истинити до бола, Цвијановићеви текстови су веома храбри и то треба ценити!

Свака част!

Одличан текст. Браво!

Уз уважавање ранијег рада...

Добро је да је далековиди Цвијановић унео и будуће перспективе. Помињао је и 10 и 20 година далеку будућност. Бар неко да мисли о томе. Политика би и требало да то има у виду. Међутим, мени као старијем човеку (ослабелог вида) промаче да је Цвијановић узео у обзир једну, можда и безначајност - колико ће Срба за 20 година бити мање, а колико ће Албанаца бити више? С којим ће то ресурсима Срби у нестајању у будућности вратити Косово и Метохију, од Албанаца у бујању. Да их покрстимо, преведемо у православље, учинимо Србима? Могуће. Само, драги врцави Цвијановићу, да нам не запале логорске ватре подно Крушевца, Ниша, Ужица... да нам не дођу, за тих Ваших 20-30 година, у авлију и поруче да хоће своју независност баш одатле па надаље.

Г-дине ауторе, за Ваше редове: "И не заборавите најважније: ово је прича дужа од наших живота, али у њој ће све бити запамћено, и ко је био тамо, и ко је био овамо, посебно ко је био тамо, а лагао да је овамо", СВАКА ВАМ ЧАСТ! Но неки од горепоменутих изрекоше сумње, гледе Вашег става о "марионетама"/ марионетама, поменуше "здрав разум (и ум!)" истих, и "далеку будућност" за "једно 10-20 година". Но, пошто ме је бивша жена/мајка мог детета ПОДУЧИЛА ВЕШТИНИ ОБРАЋАЊА ПАЖЊЕ НА СИТНИЦЕ (које живот значе!), волео бих да, како Ви, тако и горепоменута сумњала узмете у обзир следеће "ситнице", које живот значе! Добри крими и психолошки (што је често једно те исто!) романи много пута говоре о "жени, која стоји иза свега", значи о интими, која одређује животе многих од нас, чак и у важним пословима, као што је Косово тренутно (а кад није било!) за српски народ. Било би лепо да видимо каква је индивидуална психологија оних који нас сада (или некада) представљају и оних који су сада (или некада!) наши пријатељи и/или непријатељи! Узмимо као пример непријатеља/"непријатеља" г-ђу Мадлен Олбрајт, да не би помињали тугаљиве примере наше бивше и садашње "елите"! Елем иста је, као кћи аташеа за штампу и потоњег амбасадора Чехословачке у Југославији, била током другог светског рата скривана у Србији, иако је била јеврејског порекла! Наши стари би рекли: "Рани куче, да те уједе!", а о "карактеру" који стоји иза таквог понашања да не говоримо! То за почетак, а за даље шта допусти ц....., упс, модератор! Што се тиче "далеке будућности, за 10, 20, 30 година", само помислите КОЛИКО ЋЕ НАША ДЕЦА, ПА И УНУЦИ ИМАТИ ГОДИНА ТАДА И КАКАВ ЋЕМО ИМ СВЕТ ОСТАВИТИ!? Знам да сам пролеће 1999 са мојом, тада 6-месечном ћерком делом провео у подруму, ЗБОГ ИСТОГ КОСОВА! И како да тој истој кћери кажем ДА ЈЕ БИЛО ЗА ЊЕНО ДОБРО ДА БУДЕ У ПОДРУМУ, ЗБОГ ТОГ ИСТОГ КОСОВА?! Како да јој објасним у тој "далекој будућности", када буде одрасла, те "ситнице"?! Како да је (с)лажем?!