Kakvo ponizenje za Francusku ,kakvo ponizenje za De Gola!Tandem Sarkozi Kusner,pre ili kasnije,svojim apsolutnim podanistvom SAD i NATO(OTAN),dovode Francusku u ozbiljne neprilike:finansijske,bezbednosne.....
Препоруке:
0
0
2
петак, 13 март 2009 21:22
Небојша Малић
Још једна коцкица у мозаику аргумента да је ЕУропа изграђена на лажима балканских ратова неодржива кула од карата а не некакава утопија која нема алтернативу... Одличан текст.
Препоруке:
0
0
3
субота, 14 март 2009 11:27
Dragan
Потпуно је јасно било још у јесен 2006. и почетком 2007. године да је Саркози својим закулисаним продором ка месту председничког кандидата своје странке - деголистичке УМП "предибловао" и Ширака и Вилпена,па чак и на мала врата већинску вољу у својој странци, те постао ненадани амерички играч-фаворит за фундаменталне, истина краткорочне промене на француској унутрашњој и спољној политици. Саркози и Кушнер, имају мисију сада у Француској коју је имао Јељцин у Русији деведесетих, а то је на мала врата, муњевитим претходним освајањем власти уз помоћ сивих еминенција проамеричке политике, довести земљу у подређени положај у односу на англоамеричке интересе. Међутим, дошло је и до јавног краха неолибералне концепције и теоретски и практично, као и низ других промена у међународном окружењу у току (јачање Кине и Русије у дужем времену, као и других великих сила у перспективи - Индија, Бразил и др.). Саркози има огромну опозицију у својој земљи од десице изразите до левице, плус у сопственој странци. Амери и Саркози стога желе да у овом кратком року колико је још сигурно Саркози на власти (до три године, а после је све неизсвесно)да се "напакује" што више за интересе Вашигтона везано за Француску. Но није ништа готово, "игра се игра" и већ наследници Саркозија и Кушенра на кормилу Француске моћи ће доста тога да промене и "врате у нормалу" у односу на већ полувековну традицију деголистичке политике.
Препоруке:
0
0
4
субота, 14 март 2009 17:12
Racel
Sarkozi i Kusner, pa dva pajaca, a takva im je i politika.Kad sam deprimirana, pogledam njihove slike i slatko se smejem.E, francuski narode, sta si doziveo?Pa kon te to vodi?
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 16 март 2009 15:43
Тон_мајстор
Не видим разлог за бригу код нас око овог питања.
Прво, Француска је само формално била ван НАТО-а и овим театралним гестом је ова екипа бизарних патуљака (физичких и моралних) само завршила започете дирекције из Централе.
Де Гол је можда француски херој, али није нимало популаран код Енглеза или Американаца. Отуда, свако укидање његових "аманета" је добродошло.
По нас се Француска углавном показала као примерен и доследан непријатељ. Цела легенда о "традиционалном пријатељству" је само то, легенда.
Споменик који стоји на Калемегдану и блиска монументална амбасада Француске никако не одају праву слику реалности наших историјских односа. Или, баш наротив, ОДАЈУ... јер код споменика многи прођу као поред турског гробља, неки опсују или пљуну, а сама амбасада је визуелно архетип некакве "катедралне тврђаве" у коју је ТЕШКО ући. Не тако и толико безлична као амбасада САД, али једнако одбојна и хладна.
Наши односи у другој половини ХХ. века су махом били најквалитетнији на криминалном нивоу, па када је та генерација српских "еврофанатика" побијена или помрла, ето нама и новог квалитета у односима са Француском. Да нам се мало освете... ;)
О чему причам? Пааа, ако је неко био у Марсеју или Паризу, па рекао да је Југословен (Србин), убрзо би имао пуно слободног простора око себе.
Поздрав!
Препоруке:
0
0
6
уторак, 17 март 2009 19:48
Драган
Мислим да грешите г. Тон_мајстор, пошто америчка политика једва и чека да стекнемо такав утисак о Француској. Саркози и Кушнер раде за америчку политику, а Француска нам је традиционално најнаклоњенија од западних велкиких сила (у односу на САД и Британију, те Немачку). Митеран нам је помогао доста деведесетих, а Ширак је и поред промене нагоре ипак имао далеко бољи став према нама у односу на наведене велике силе запада. У будућности треба пажљиво да пратимо развој ситуације у Француској и сарађујемо са оним који су нам наклоњени у њој, а то су сада углавном опозиционе странке, а и у самој владајућој деголистичкој имаћемо временом, нарочито са смањењем утицаја Саркозија, вероватно све боље односе.
.jpg)
Прво, Француска је само формално била ван НАТО-а и овим театралним гестом је ова екипа бизарних патуљака (физичких и моралних) само завршила започете дирекције из Централе.
Де Гол је можда француски херој, али није нимало популаран код Енглеза или Американаца. Отуда, свако укидање његових "аманета" је добродошло.
По нас се Француска углавном показала као примерен и доследан непријатељ. Цела легенда о "традиционалном пријатељству" је само то, легенда.
Споменик који стоји на Калемегдану и блиска монументална амбасада Француске никако не одају праву слику реалности наших историјских односа. Или, баш наротив, ОДАЈУ... јер код споменика многи прођу као поред турског гробља, неки опсују или пљуну, а сама амбасада је визуелно архетип некакве "катедралне тврђаве" у коју је ТЕШКО ући. Не тако и толико безлична као амбасада САД, али једнако одбојна и хладна.
Наши односи у другој половини ХХ. века су махом били најквалитетнији на криминалном нивоу, па када је та генерација српских "еврофанатика" побијена или помрла, ето нама и новог квалитета у односима са Француском. Да нам се мало освете... ;)
О чему причам? Пааа, ако је неко био у Марсеју или Паризу, па рекао да је Југословен (Србин), убрзо би имао пуно слободног простора око себе.
Поздрав!