Bravo, gospodine, vi ste ovo lepo napisali...
Iz vašeg teksta u Božje uši...i u uši građana ako smatrate da nas već ima...
Eto, da je 2001. godine moj izveštaj SUP-u Beograd o "neznalicama, nepismenima i ignorantima" u farmaceutskoj industriji (zdravstvu) našao svoje težište u pravovremenom društvenom interesovanju verujem da bi stotine ljudi našlo uhleblje u legalnom radu kroz visoko kredibilne multinacionalne kompanije, pa bi korist bila dvojaka: manje kriminalaca, a više poslovnih ljudi...
Otimačina međunarodnih ugovora po "lojalnoj konkurenciji" još nije stigla na evropsku medijsku scenu, ali uz Božju pomoć i to će doći na red...
Stvrano je glupo da se cela naša ekonomska akcija uvek svodi samo na otkrivanje "uljeza" u vozilima GSP-a....Pa, nema svako pare da kupi kartu! Pogotovo kad je opljačkan...
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 22 јул 2010 16:16
геновева
Баш сам се обрадовала: после дуже времена ето опет на НСПМ господина Славка Живанова, мог омиљеног аналитичара. Текст је, наравно, опет бриљантан. Све је у тексту на врхунском нивоу: анализа, дедукција/индукција, узрочно-последичне везе у теми која је разматра, чврста логика, непомерљивост закључивања. Господин Живанов, уз све ово, и обогаћује наш речник: сензибилизација, каже аутор текста. Сензибилизација према криминалцима? Браво, господине Живанов! Браво на правно-моралној-интелектуалној ширини! Да ли се ова ваша сензибилизација односи и на друге категорије? На политичаре, на пример, укључујући и В. Коштуницу? Ја, нажалост, до такве ваше сензибилизације још нисам стигла.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 22 јул 2010 18:55
Аутор
Драга Геновево,
Хвала Вам на свим дивним и речитим коментарима, барем исто онолико колико и на стрелицама које одапињете неуморно. Ваш специфичан смисао за хумор пролази испод радара веб-администратора, на моју, безмало, неизмерну радост. Увек ме насмејете, иако се ретко бавим комендијашкимтемама. Али, не могу ни да претпоставим шта други људи који читају ваше писаније мисле о свему томе, који Вас и не познају и којима би, у најмању руку, изгледала чудно потреба да неко овако општи. Али, демократија је у томе да цвета хиљаду цветова. Но, спреман сам и да се суочим са критиком ма са које стране долазила и каквим год се средствима и методама користила.
Елем, видим да имате дилему у вези са појмом - сензибилизација јер је, вама, ипак блиском књижевности, далеко. Признајем, позајмљен је, и разликује се од појма - сензибилност. Сензибилизација произлази из сензибилизатора, инструмената или метода, помоћних средстава или хемијских једињења којим се нешто прилагођава за накнадну реакцију у коју, без те припреме не би, иначе, ступало. Хтео сам да кажем, а очивидно нисам у томе био најуспешнији, да се грађани вештачки, споља, дириговано, "гурају" и присиљавају да постану осетљиви.
А кад је реч о мом ставу гледе В.К, тек сам ту више него сигуран да знате шта о његовој политици мислим.
С.Ж.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 22 јул 2010 21:34
Милош
Нисам баш разумео ову, изгледа, интерну расправу о сензибилизацији, али такође поздрављам, и то без ироније, ново појављивање г. Живанова. Сваки разборит и уман глас нам је данас више него драгоцен. На страну то што памтим и боље и луцидније текстове овог аутора.
Препоруке:
0
0
5
петак, 23 јул 2010 00:55
драгослав павков
Господине Живанов,са жаљењем морам рећи-од целог чланка,једино ми је наслов прихватљив;Слажем се да полиција и грађани треба да буду на истој страни,али не видим шта предлажете да учинимо да би се то постигло?Ваљда не повратак на ОЗНА-шко УДБ-ашке тековине и методе рада?Да подсетим на модус операнди некадашњих истражитеља:На пример,неко пријави крађу бицикла...Оперативац који добије задатак да реши случај се код реонског позорника прво распита ко је у његовом "реону" склон таквим кривичним делима.Овоме рецимо,први на памет падне неки лик који је као малолетник привођен ради крађе бицикла.То што је човек у међувремену одрастао,скућио се и запослио-за њих нема значаја,они га имају у евиденцији.Приводе га и питају за украдени бицикл.Човек се снебива,нема појма о ничему,почиње игра "добар и лош жандар",која завршава тако што се приведени обавезује да ће се распитати ко би могао бити лопов,као и да ће о својим сазнањима одмах обавестити "другове"...Дакле,пристаје да уместо њих прикупља информације,селектује их и коначно,када сам и нестручан али веома мотивисан да пандуре скине са врата стекне утисак о томе ко би могао бити крадљивац-јавља "тамо где треба".Ако милиција има више оваквих сарадника везаних за конкретан случај а само два означе истог потенцијалног кривца-њиховој срећи нема краја.Приводе осумњиченог,прете му,а ако треба и млате га док не "призна" дело...Оваква метода је веома ефикасна,али има озбиљан недостатак:Под утицајем тортуре или самог страха од малтретирања људи су склони да признају и оно за шта нису криви.
Миран сан и "успешност" полиције мени нису толико важни да бих прихватио могућност да било ко невин испашта.Из простог разлога јер сутра на ред могу доћи ја или неко мени близак.
Дакле,код расправе о томе који метод рада полиције је ефикаснији и примеренији нашим условима,треба поћи од питања:Шта је нама,грађанима,важније-наша права или потреба да полицији олакшамо посао?
наставак
Препоруке:
0
0
6
петак, 23 јул 2010 01:26
драгослав павков,наставак-
Даље,нема никакве потребе за изражавањем разумевања и симпатија "за тежак посао који полиција обавља...".Рудари,радници градске чистоће,војници у КЗБ,сељаци који се пеку и гуше у тракторима на 40 Целзијусових,раде пуно тежи посао од њих,па им нико не изражава "разумевање...".Притом,први копају руду од чије прераде живе многи,други нам односе смеће које би нас иначе затрпало,трећи чувају границу у константном ратном стању,четврти нас хране,што су све важнији и значајнији послови од онога који раде полицајци који практично не излазе из климатизованих пежоа,а за већину ствари на које им се пожали грађанин "нису надлежни".
Полицајци против којих грађани изражавају револт су људи који су свесно одабрали да раде то што раде.Велика већина њих себе види као људе посебног кова,надљуде у односу на грађане који немају униформу и значку.
То је оно што мора да се мења.
Када полицајац није у служби,не сме да оставља ауто на зеленој површини,исто као што то не смем ни ја.Такође,не сме да своју тетку уводи преко реда за нову личну карту-исто као што не смете ни ви.
Уколико се буне због тога што је неки полицајац употребио више или мање репресивна средства, нека се запитају претходно да ли би се и они заиста нашли у сличној ситуацији.
Ми грађани нисмо посебно обучени,опремљени и плаћени из буџета да се рвемо са прекршиоцима закона.наша законска обавеза је да кршење закона пријавимо на број 92 или најближем полицијском службенику,о они су обавезни да процене и испланирају како ће реаговати на пријаву.Полиција мора да спречава људе да крше закон а не да суди,кажњава и спроводи санкцију.
Средства принуде се не смеју користити у циљу "учења памети","преваспитавања" или не дај Боже освете за нанету увреду или повреду! Поступање полицијског службеника се завршава подношењем пријаве.Али пријава мора бити тако састављена да је тужилац не може одбацити а да притом не крши закон.Једино што је за то потребно више труда а мање каубојштине.Дакле-књигу у шаке!
Препоруке:
0
0
7
петак, 23 јул 2010 11:20
М.И.Т.
Mоја примедба Живанову је само та што је то о чему он говори више личи на просвећену аутократију или неку просвећену дикратуру него демократију. Слажем се да демократија у западном свету наилаѕи на непремостиве проблеме. Можда је излаз у томе, ко ће га знати.
Препоруке:
0
0
8
петак, 23 јул 2010 16:14
М.И.Т.
Чудо једно како администратор искасапи мојих 500 карактера, пристојног текста, а при том пропусти туђих 4000 карактера, не знам чега.
.jpg)
Iz vašeg teksta u Božje uši...i u uši građana ako smatrate da nas već ima...
Eto, da je 2001. godine moj izveštaj SUP-u Beograd o "neznalicama, nepismenima i ignorantima" u farmaceutskoj industriji (zdravstvu) našao svoje težište u pravovremenom društvenom interesovanju verujem da bi stotine ljudi našlo uhleblje u legalnom radu kroz visoko kredibilne multinacionalne kompanije, pa bi korist bila dvojaka: manje kriminalaca, a više poslovnih ljudi...
Otimačina međunarodnih ugovora po "lojalnoj konkurenciji" još nije stigla na evropsku medijsku scenu, ali uz Božju pomoć i to će doći na red...
Stvrano je glupo da se cela naša ekonomska akcija uvek svodi samo na otkrivanje "uljeza" u vozilima GSP-a....Pa, nema svako pare da kupi kartu! Pogotovo kad je opljačkan...
Хвала Вам на свим дивним и речитим коментарима, барем исто онолико колико и на стрелицама које одапињете неуморно. Ваш специфичан смисао за хумор пролази испод радара веб-администратора, на моју, безмало, неизмерну радост. Увек ме насмејете, иако се ретко бавим комендијашкимтемама. Али, не могу ни да претпоставим шта други људи који читају ваше писаније мисле о свему томе, који Вас и не познају и којима би, у најмању руку, изгледала чудно потреба да неко овако општи. Али, демократија је у томе да цвета хиљаду цветова. Но, спреман сам и да се суочим са критиком ма са које стране долазила и каквим год се средствима и методама користила.
Елем, видим да имате дилему у вези са појмом - сензибилизација јер је, вама, ипак блиском књижевности, далеко. Признајем, позајмљен је, и разликује се од појма - сензибилност. Сензибилизација произлази из сензибилизатора, инструмената или метода, помоћних средстава или хемијских једињења којим се нешто прилагођава за накнадну реакцију у коју, без те припреме не би, иначе, ступало. Хтео сам да кажем, а очивидно нисам у томе био најуспешнији, да се грађани вештачки, споља, дириговано, "гурају" и присиљавају да постану осетљиви.
А кад је реч о мом ставу гледе В.К, тек сам ту више него сигуран да знате шта о његовој политици мислим.
С.Ж.
Миран сан и "успешност" полиције мени нису толико важни да бих прихватио могућност да било ко невин испашта.Из простог разлога јер сутра на ред могу доћи ја или неко мени близак.
Дакле,код расправе о томе који метод рада полиције је ефикаснији и примеренији нашим условима,треба поћи од питања:Шта је нама,грађанима,важније-наша права или потреба да полицији олакшамо посао?
наставак
Полицајци против којих грађани изражавају револт су људи који су свесно одабрали да раде то што раде.Велика већина њих себе види као људе посебног кова,надљуде у односу на грађане који немају униформу и значку.
То је оно што мора да се мења.
Када полицајац није у служби,не сме да оставља ауто на зеленој површини,исто као што то не смем ни ја.Такође,не сме да своју тетку уводи преко реда за нову личну карту-исто као што не смете ни ви.
Ми грађани нисмо посебно обучени,опремљени и плаћени из буџета да се рвемо са прекршиоцима закона.наша законска обавеза је да кршење закона пријавимо на број 92 или најближем полицијском службенику,о они су обавезни да процене и испланирају како ће реаговати на пријаву.Полиција мора да спречава људе да крше закон а не да суди,кажњава и спроводи санкцију.
Средства принуде се не смеју користити у циљу "учења памети","преваспитавања" или не дај Боже освете за нанету увреду или повреду!
Поступање полицијског службеника се завршава подношењем пријаве.Али пријава мора бити тако састављена да је тужилац не може одбацити а да притом не крши закон.Једино што је за то потребно више труда а мање каубојштине.Дакле-књигу у шаке!