Sa Turskom treba razvijati ravnopravne odnose.

Turska je priznala ,,državu KOSSOVO" i njen predsednik kaže da to nije upereno protiv Srbije.

Da Srbija prizna NEZAVISNI KURDISTAN. I to nije upereno protiv Turske.

Da li bi u Ankari ili Istanbulu primili Turci predsednika Srbije?????

Živeo SLOBODNI KURDISTAN.

Živeo SLOBODNI SERVERNI KIPAR!

- Potpisujem !
Istovremeno se pribojavam da smo tu priliku prokockali sa duzi period, mada mozda ni sada ne bi bilo kasno, samo kad bi bilo volje da se povuku neki muski potezi.

Mi sami, bez igde ikoga, a pored ovakvih protivnika - cemu uopste mozemo da se nadamo, sem daljem propadanju.

Fin prikaz knjige sa srpske tacke gledista - samo ste malo zakasnili, Rusija nije zainteresovana za Srbiju, i predala je Balkan Turskoj na tacni. U zadnjoj spoljnopolitickoj direktivi Rusije, Srbija je dobila paznje koliko dvije recenice, isto koliko i Hrvatska i BiH. Ukratko, Srbija je totalno usamljena zemlja, izgleda nebitna svima. Zadnji dogadjaji u Sandzaku sve govore, Hrvatska jednom nogom u EU, a Srbija s Erdoganom seta po Sandzaku. Toliko o tome.

U vezi sa ovom turskom stvari a koja je postala zabrinjavajuća (to je već bilo jasno prije godinu i više) ima li neko da napiše analizu koje su danas srpske alternative i šta se može činiti?
Stanje je takvo da smo rasparčani u više država, nemamo svoju državu, EU nas je davno otkačila a sada je to sve i jasnije, a oko Rusa se nismo dovoljno trudili tako da su nas isključili iz svoje računice. Šta možemo da činimo, šta nam je raditi da nas zvijeri ne pojedu?

Neverovatna je lakomislenost i zaslepljenost Srba, kad su u pitanju strateska i druga pomeranja u svetskoj politici! Dovoljno je da turski ministar proglasi povratak Turske na Balkan, u Srbiji vec razmisljaju kako da se Turskoj ugodi, kad stigne, a mogla bi i sutra, ako vec nije juce (onom simbolicnom manifestacijom na "Sandzaku", gde nije bilo srpskih drzavnih obelezja, ali jeste bio "srpski" predsednik!). Zar misli Davutoglu da ce to zaista ici tako lako? On sigurno zna, ali zasto mi ne vidimo da tu ima mnogo prepreka - prva je objektivno slaba turska drzava, a druga: sto Turska na putu do Srbije mora da prodje kroz Grcku! Dakle, zali se Ankara sto su Grci unistili islamske "spomenike" (ustvari bogomolje tudje, okupatorske religije), a "zaboravljaju" da su sa prostora Male Azije isterali vise od milion Grka, upravo pod komandom svog Kemala Ataturka! Zato u pitanju nove turske politike na Balkanu, uz izbegavanje propagandnog imena "neosmanizam", kojim Turska zeli da ustrasi hriscane i mobilise muslimane na Balkanu, Srbija mora saradjivati sa Grckom! Drugim recima, ne moze se Tursku zaustaviti kad dodje u Beograd, treba joj se suprotstaviti vec na grckoj granici! Uime nasih pradedova, mi ne smemo zaslepljeno gledati budjenje turske posasti na nasim teritorijama! Ako Turska hoce nekakav turski "kulturni centar" - dobro, evo cemo Cele-kulu preimenovati u "Turski kulturni centar"! Jer, nista kao ta Cele-kula ne pokazuje pravu prirodu osmanizma - a neosmanizam ne bi bio bolji! U pamet se, Srbi, dok jos ima vremena! Kao Tadic sada, i srpski velikasi su pred pad srpskog carstva dovodili Turke da "posreduju" u medjusrpskim sukobima, a kad su Turci dosli masovno - ostali su 500 godina!

Definicija br.1: Osmanizam je bio surova osvajacka i otvoreno genocidna politika ("strategija", rekao bi Davutoglu!). Odnarodjivanje ("turcenje"), odvodjenje roblja, nabijanje na kolac - to su nase uspomene na "osmanizam". Dopustam da u svojim neo-imperijalnim snovima Turci imaju drugaciju definiciju osmanizama - ali, hocemo li slediti njihovu definiciju, ili pak svoju definiciju i svoje istorijsko iskustvo?!
Definicija br.2: Neoosmanizam je povratak stare, genocidne sile na teren na kojem nije dovrsila posao! Hocemo li mi novim osmanlijama otvoriti vrata, mozda ih i solju i hlebom docekati?!
Neprijatno iznenadjuje sto i jedan Tanaskovic pokazuje "razumevanje" za turske apetite, i u svojoj "objektivnosti", koja prelazi u neutralnost, posve zaboravlja da istakne kontraargumente, a njih je mnogo! Dakle:
Pouka: Neoosmanizam dolazi da nas dokrajci, ali to moze uciniti samo ako mi pristanemo! Zato moramo, pre svega, biti strateski partner Grckoj, koja je bila zrtva i osmanske i "kemalisticke" Turske (nakon 1.svetskog rata ogroman broj Grka deportiran je iz Male Azije). I kao sto Turska neprincipijelno podrzava otimanje Kosova, neprincipijelno atakuje na Republiku Srpsku, i neprincipijelno istice svoj apetit prema Raskoj (koju jos vidi kao svoj "sandzak", iako je vise od sto godina otad proslo!), tako mi moramo principijelno isticati solidarnost sa Kurdima, Jermenima, sa svim zrtvama ranije i sadasnje turske vlasti! Napokon, islamski faktor tu nije presudan: jer, inace bi neosmanizam istakao i pretenziju prema arapskim zemljama i Perziji. Ni Arapi ni Iranci Turke ne vole - jer su ti surovi ratnici preoteli njihovu islamsku kulturu, a njih ucinili svojim slugama!
Zakljucak: Ne otvarajmo vrata svojim dusmanima! I ne ustrucavajmo se da im kazemo da su nasi dusmani! I moramo i mi imati u pripravi tuzbu protiv osmanskog genocida nad Srbima! Umesto da cekamo Turke kao sudbinu, nakon sto je Evropa "izmakla".

Prikaz-odlican.
Politicko, posle ekonomskog osnazivanja Turske je
nesumnjivo. Ambicije imaju istorijsku-osmansku podlogu i podrsku SAD, bez obzira na "varnice".
[Na jednom sajtu GOOGLe mapa, Turska je na listi
evropskih zemalja (!?). Ne terba se cuditi.]
Islamska pretnja je americki proizvod koji ima
visestruku namenu. Jedna od, je zastrasivanje i
drzanje EZ pod kontrolom.
Kako jedno tursko "stopalo" u Evropi, daje nekim
evropskim politicarima (u starhu) argument protiv
prijema "ne-evropske" zemlje, to Turska nastoji
da "stane i drugom nogom" u Evropu. Srbija je to
upravo obezbedila "kulturnim" centrom u Novom
Pazaru (gde je nas Predsednik bio "pocasni" gost,
cak bez zastave Srbije, uz fesove koje je svojevremeno Ataturk, zabranio).Na ovaj nacin,
Turska je postala "bastion" i "svetionik" okolnom
muslimanskom zivlju i iskoristila nepostojanje
suverenih drzava (i Srbije).
Posle svega, Srbija ne moze da pokrene nikakav
"boj", a bez ekonomskog i politickog pariranja,
moze da obezbedi sudbinu svojim narodima, pod
Turskim (i nekim centralnoevropskim) plastom.
Pored ovakve perspektive Srbije, dosadasnjom
politikom, Srbija ugrozava i jedinu srpsku drzavu-
Republiku Srpsku i ucvrscuje Makedoniju, gde ce,
sa Turskom ispred i iza (Grcka ekonomskim kolapsom
gubi i ono malo politickog znacaja)Albanci biti
dominantna snaga.
Srbija, jos uvek ima vredan strateski polozaj,gde
linija Segedin-(Zrenjanin-Pancevo)Smederevo-V.i J.
Morava-Vardar-Solun ima neprocenjivu vrednost.
Juzni tok, Koridor 10,... samo su deo toga.
[Mnogi ne znaju za "utopijsku" ideju kanala Dunav-
Morava-Vardar-Egejsko more,i potvrde kroz studije o izvodljivosti.]
Kako je Srbija mala i slaba, meta tudjih apetita,
to jedino jaci mogu da joj obezbede neophodnu
protivtezu jacima. Kako bi Madjarskoj, Rumuniji,
Makedoniji i Grckoj itekako bilo u interesu, svako
jacanje, Srbija ima jedinstvenu mogucnost, da
"dovodeci" Rusiju i Kinu, bude faktor.
Sa svima - za sebe!
S. Savic

Deo 2
Evropska Zajednica, u svojm birokratizmu, arogan-
ciji proslih vremena i sadasnjim mukama, a vodjena
pro-americkim politicatima, nema interes za Balkan,
jos manje za Srbiju, van interesa SAD.
SAD, imajuci za cilj osvajanje Rusije i Sibirskih
blaga, demonstrirala je to ratom i okupacijom KiM.
Americka vojna baza, svakako nije izgradjena za
borbu protiv Beograda (iako za zastrasivanje-da).
niti je donela koristi albanskim navijacima.
Turska ima ambicije - veliki interes da udje u EZ
(gde bi odmah bila znacajan faktor-ekonomski i
politicki), pa joj je Balkan izuzetno vazan.
Rusija, pored direktnog nastupa sa Nemackom, i dalje ima vitalan interes, da bar smanji americku
pretnju sa Balkana (Bugarska, Makedonija, Turska)
i nesporne ekonomske interese.
Indija i Kina, iako naizgled daleke, vide potencijal prolaza u Evropu, kroz ili iz Srbije.
Kako je rec o velikim zemljama i njihovim krupnim
interesima, nesporno je da Srbiji spas lezi u
udruzivanju svojih (nama ogromnih, a svetski malih)
interesa sa njihovim.
U svemu, saobracaj-zeleznicki, drumski, vodni
(pored Dunava, i kanal D-M-V-E m.) i vazdusni
(zanemaren, iako Beograd ima potencijal velikog
centra-"hub"a), kao i transport-roba, gasa i nafte,
je okosnica interesa, preduslov privrednog razvoja.
Koliko je to znacajno, treba da nam je jasno iz
"rada" na odvajanju APV, "zameni"-Presevo za severni deo KiM, sistematskom unistavanju zeleznice, JAT-a i potpunom zanemarivanju vodnog
transporta.
U svemu ovome, kao da postoji iskra "pameti", pa
se gradi "Zemunski" most (jos da ima zeleznicke
koloseke i da se gradi "Smederevski").
Iako Turska ima nesporni interes da zameni JAT
svojom aviokompanijom, Kina ima znatno veci interes
i veci potencijal (a omogucila bi nama deo "kolaca"
ogromnog dalekoistocnog trzista transporta-ljudi i roba).
Za drzavnu strategiju Srbije, potreban je dobar
poznavalac geografije, svest o sopstvenoj velici-ni i identifikovanje interesa velikih kod nas.
S. Savic

i još nešto - Prizrenska liga je nastala kao reakcioja prvih islamskih fundamentaliszta na prve nacionalističke reforme tadašnje preataturkove Otmanske imperije, sultana vlada Selima ako s edobor sećam(kad je i nastao islamski fundamnetalizam kao reakcija na to)...toliko o savezništvu Šiptara sa Kosova i Turaka... a jedan od prvih pobuna protiv reformi bila je ona bosanskih begova...o odbijenoj ponudi Ataturka kralju Aleksandru glede preseljenja u Anadoliju Albanaca sa Kosova koja bi nas rešila muka za vjeki vjekov da ne govorim..


centar Kemal Atturk u Pazaru znači
-kulturni centar druge (turske) prijateljske nacije (a ne bošnjački i ne islamističko fundamentalistički)


ako to nije bolje i poštenije od Zukorlićarija ja ne znam...

Srbi bi trebalo da budu srecan narod jer imaju Velikog brata-Rusiju, kao sto Engleska, Kanada, Australija i Novi Zeland imaju Ameriku.E sad sto Srbi ne postuju svog brata, sto je vlast placena da odvaja narod od Rusije, to je problem. Pa u gore pomenutim zemljama prve vesti su uvek iz Amerike.I sam Zapad vidi Srbe kao "male" Ruse,sto jos vise ide u prilog jasnog srpskog opredeljenja i puta u buducnost.Treba prihvatiti realnost i prestati jednom zauvek sa lutanjima:Postuj starijeg brata i dogovaraj se sa njim!Niko drugi te nece zastititi, a kao sto vidis,svaka ptica svome jatu leti.

Hvala svima na komentarima. Drago mi je što je prikaz knjige D. Tanaskovića podstakao ljude na razmišljanje. Hteo bih samo da odgovorim gospodinu koji se potpisao kao Damir. Vaše zapažanje možda deluje uverljivo samo na prvi pogled, međutim ono se može podvesti pod izreku "Što je babi milo..." Rusija nije digla ruke od Srbije. U to sam imao prilike i sam da se uverim kada sam ove godine u martu mesecu boravio kao gost Ruske akademije nauka. U Institutu za slovenske studije ima veliki broj istraživača, od kojih mnogi izučavaju Srbiju i perfektno znaju srpski. Raduje činjenica da su to uglavnom mladi ljudi. Oni su mi stavili do znanja da Rusija i dalje gleda na Srbiju kao na svog najznačajnijeg partnera na Balkanu i da će u budućnosti mnogo polagati na odnose sa Srbijom. Nisu hteli otvoreno da mi kažu, ali se iz redova moglo saznati, da Rusi samo čekaju da se formira jedna sasvim drugačija vlast u odnosu na Tadićevu, i da će se brojni pripremljeni projekti tek tada realizovati. Što se tiče Hrvatske, neka ide u Evropsku uniju. Biti član Evropske unije više nije nikakva prednost. Za nas je važno da Srbija stane na svoje noge i obnovi svoj uticaj na Balkanu za šta poseduje potreban potencijal. Sve u svemu, hvala Vam što pratite naša razmišljanja i ovaj sajt.

Elem, ako stvari na Balkanu i u našoj Srbiji stoje kako stoje, onda najbolje rešenje jeste HLADNA GLAVA i DUG I TEŽAK RAD! Samo tako možemo izaći na kraj sa Turcima-neosmanlijama! Naravno, ne sami, naravno Rusi, ali i... (nećete verovati!) Bugari! Da, da, braćo i sestre, dame i gospodo, građani i građanke, BAŠ TI ISTI BUGARI SA KOJIMA SMO SE ČETIRI PUTA KLALI OD 1885 do 1945! Jer, nema osovine Beograd-Atina, bez Makedonije, a nema ni Makedonije, bez dogovora sa Bugarima! Na pomenutoj postkongresnoj ekskurziji razgovarao sam sa kolegom iz Ohrida i komentarišući tadašnje davljenje bugarskih turista u Ohridskom jezeru i on, onako usput, pomenu FASCINACIJU BUGARA SA MAKEDONIJOM, OHRIDOM POSEBNO! Čovek, Makedonac (inače naučnik), pomenu da TO NE RAZUME, iako se BAŠ NjEGA I NjEGOVOG MAKEDONSKOG NARODA ta fascinacija itekako tiče! Zato predlažem, da mi u svrhu pomirenja na Balkanu, pored pomenute hiljdugodišnjice bitke na Belasici, ZAJEDNO SA BUGARIMA, MAKEDONCIMA, CRNOGORCIMA I GRCIMA OBELEŽIMO STOGODIŠNjICU PRVOG BALKANSKOG RATA, jer, jelte, BAŠ TIM RATOM JE ZAVRŠENA PETSTOGODIŠNjICA PAX OTOMANICA, pa bi bilo lepo da se to, ONAKO EUROPEJSKI OBELEŽI! Pa, mogli bi, u duhu inicijative g-de Davutoglua, Gula i Erdogana, da istu gospodu pozovemo u goste u npr. Solun, rodni grad istog Kemal-paše Ataturka! Ili u npr. multietničko i multikonfesionalno Kumanovo ili Skoplje! Ili možda najbolje je, da se balkanski hrišćani LEPO POZOVU U JEDRENE (tur. Edirne), da se evocira SRPSKO-BUGARSKO BRATSTVO PO ORUŽJU! Znate, ako g-da Davutoglu, Gul i Erdogan tako žarko žele neosmanizam, onda red je da se to proslavi u GRADU GDE JE PRVOM OSMANIZMU ODRŽANO OPELO POD GRMLjAVINOM BUGARSKIH I SRPSKIH TOPOVA! Mada bi, kao neosmanlije, pomenuta turska gospoda trebala da znaju da bi nam "pasovala" i jedna služba božja u SVETOJ SOFIJI! AKO SU VEĆ TOLIKO TOLERANTNI I PRETENDUJU DA UĐU U EVROPU, RED BI BIO DA NAMA, BALKANSKIM PRAVOSLAVCIMA TO I OMOGUĆE! Onako, u duhu mira! I tolerancije! Kažu, i islam je tolerantan!

Koliko vidim brate Goce, razumeli smo se u par reči! O nacionalnoj pripadnosti Slovena u Makedoniji ne bih sada, a uostalom to se tiče uglavnom tog naroda. No, što je sigurno među tim pravoslavnim i slovenskim stanovništvom Makedonije najmanje tu ima Srba, pa time se i smanjuje moguća tenzija između Srba, Bugara i Makedonaca tj. makedonskih Slovena koji sebe ne drže ni za Bugare, ni za Srbe, već su, pa..., samosvojni. Ono što je srpski interes u Makedoniji to je zaštita prava tog malobrojnog srpskog stanovništva u Makedoniji (a ima ih i npr. u okolini Đevđelije/Gevgelije, gde im se ne dopušta ni da se mole zajedničkom pravoslavnom Bogu!), zaštita kulturnih spomenika, nedvosmisleno srpskog porekla (npr. manastiri podignuti od srpskih vladara i velmoža, kao i memorijali na Kajmakčalanu i Zebrnjaku) i ekonomski interesi vezani za saobraćaj kroz vardarsku dolinu. To ne podrazumeva posedovanje tog prostora (daleko bilo!), već dogovor sa Makedoncima i Bugarima, a na obostranu korist. Znam, brate Goce da ti na Kajmakčalan gledaš malo drugačije, ali seti se Božića 1917. Srpski i bugarski vojnici su se tada bratimili, jer su i jedni i drugi pravoslavni Sloveni! I da ne beše njihovih oficira, možda bi već tada rat stao, bar na solunskom frontu! U tom smislu smatram potez Slobodana Miloševića da bez osporavanja i odugovlačenja povuče jugoslovensku vojsku iz Makedonije, posle proglašenja njene nezavisnosti, istinski državničkim potezom! Jer tim činom, pomenuti, toliko opanjkavani gospodin, je SPREČIO OBNAVLjANjE SRPSKO-BUGARSKIH OMRAZA! Mislim da je to zaloga za budućnost! No, to bi podrazumevalo i da neko od Bugara uputi Srbima izvinjenje za zločine bugarske vojske u prvom i drugom svetskom ratu u nedvosmisleno srpskim krajevima Toplice, Vranja, Leskovca, Niša... Naravno i malo drugačije tretiranje tzv. kosovske nezavisnosti. Kao što vidiš mnoštvo otvorenih pitanja, ali NIJEDNO KOJE SE NE MOŽE REŠITI DOBROM VOLjOM! Na obostranu korist! Svako ti dobro!

P, dragi "brm", od vremena Milovana Milovanovića, Cvijića i Mihajla Pupina nije bilo intelektualaca i političara koji bi šire sagledavali i vodili nacionalnu politiku. Tj. nije ih bilo ni blizu vlasti i odlučivanja. Do vlasti i odlučivanja dolazili su laktaši i dolaktaši. Šta ćete, nisu džaba Amerikanci posmatrali ko od klinaca ne pojede svu čokoladu odmah, jer koji sa 3-4 godine pojmi da, ako sačuva POLA čokolade, da će sutra DOBITI DODATNU, NAGRADNU ČOKOLADU, taj NIJE OBIČAN KLINAC! Samo TAKVI LjUDI, sa PRIRODNIM TALENTOM ANTICIPACIJE, MOGU DA VODE NAROD! Škola i Vaspitanje samo NADGRADNjA NA OVO OSNOVNO! I nisu džaba rimski carevi iz dinastije Flavijevaca USVAJALI svoje najsposobnije saradnike i OSTAVLjALI IM CARSTVO! Tek je najmudriji među njima Marko Aurelije načinio kobnu grešku i ostavio carstvo SINU. A mi smo predali naše srpstvo TATINOM SINU.

Uvjek me je zanimalo islamsko pitanje. Tako da je primjedba g-dina Nikolića jako važna i ja sam pratio sve ono što je relevantno u tom domenu. Tačno je to da sam stalno bio iznenađen nastojanjima dr Tanaskovića da umanji značaj utjecaja islama i neoosmanizamn i njegove posljedice na sudbinu Srba. Još prije intervjua NIN-u koji Nikolić pominje dr Tanasković u vrijeme kada je bilo važno ukazati na djelovanje islamskog i neoosmanskog faktora na KIM i kada su sami muslimani to pitanje otvoreno tretirali kao islamsko i neoosmansko , prisustvo islama i neoosmanizma negirao . I to tada, kada su sve islamske novine vrvele tekstovima u kojima pitanje Albanaca na KIM tretirale kao prevashodno muslimansko. Bilo je to prije dvadeset godina, u vrijeme mira kada se još nešto moglo učiniti ako bi se rekla istina. A dr Tanasković je govorio netačne stvari. Lako se u to uvjeriti ako se pogleda njegov autorski tekst objavljen u tom istom NIN 8.4.1990 na str.10-14. Tekst je imao važan naslov''Naša tema islam i Kosovo- Radikali protiv Jugoslavije''. Dakle bilo je to vrijeme kada se proveravao svaki dio jugoslovenske teritorije gdje su muslimani živjeli u vezi sa mogućim djelovanjem islamskog fundamentalizma.Tanasković je kao autoritet trebalo da ukaže da li islam djeluje na KIM ili ne. I potpunio je amnestirao islamsko fundamentalističke i neoomsanske ideje od optužbi da djeluju na KIM.

Ponukana onim što je napisao Nikolić setila sam se nesrećen sudbine mnogih Srba koji su kao i ja morali pobeći sa KIM. I setila se koliko sam bila besna kada sam pročitala izjavu koju je Tanasković dao 2001. godine o mogućnosti da zbog Kumanovskog sporazuma izgubimo KIM. Iako je svima bilo jasno da je to gotova činjenca i da se tamo bez oružja nije moguće vratiti,a naša država tu mogućnost odbija,Tansković je rekao da on misli da nećemo izgubiti KIM i bukvalno veli da trba da se naviknemo da na državni suverenitet gledamo drukčije, čitaj da bez obzira što Srbin tamo ne sme kročiti bez zaštite, da je KIM navodno naš a Šiptari samo virtuelno vladaju. O tome je Tanasković govorio u ''Glasu javnosti'' od 8.7.2001. na str.7

Bio sam student i prof Jevtića na poslediplomskim i Tanaskovića na osnovnim studijama.Pa sticajem okolnosti poznajem rad obojice. Knjiga o neoosmanizmu je jako važna . Ali se ona nažalost stvarno pojavila vrlo kasno. Tako da nema nikavu društvenu vrednost, osim kao istorija Ne radi se o teorijskom problemu nego o gorućem političkom. Na njega je trebalo ukazati na vreme, kako neko reče. Gospodin Svirčević je primetio da je proF. Jevtić ukazao na to 1995.Ali važno je dodati da je on to učinio znatno raanije, na vreme da se pripremimo za ofanzivu neoosmanizam i islamskog ekstremizma.čak 9 godina ranije.Jevtić je taj problem apostrofirao još od svog prvog javnog nastupa u onda veoma čitanoj ''DUGI'' 3 maja 1986. I već tada rekao da se radi i ozbiljnom problemu koji valja sprečiti dok se još može. I uporno je nastavio da upozorava srpsku ali i građanski orijentisanu javnost cele SFRJ šta se sprema. Posebno je važno da je pred rat kada je BIH tražila proznanje Milošević posetio Tursku tražeći da ne prizna BIH.Samo nekoliko dana posle te posete Turska je priznala Bosnu. Jevtić je povodom toga bio gost u udarnom terminu TV Beograd sa tadašnjim, čini mi se ministrom in. poslova Vladislavom Jovanovićem.Jevtić je,što je bio veliki lični rizik koji je skupo platio, pred očima čitave javnosti pitao Jovanovića zašto su se ponižavali i išli da mole Tursku koja im je vratila tako što je odmah priznala Bosnu. Pitao ga je Jevtić, ko im je rekao da treba da idu .Rekao je Jevtić, čini mi se, da su pitali njega ili da su čitali šta on piše znali bi da je ta poseta uzaludna( imam taj video ѕapis). Jevtićeve svima poznate stavove koje su, kako vidimo, prenosili svi najuticajniji mediji niko nije prihvatao. A jedan od glavnih autoriteta koji je govorio da Jevtić greši bio je prof. Tanasković.