Poštovani g. Radun!
Ne slažem se sa Vama da će Druga Srbija ugušiti i ono malo preostalog i marginaliziranog nezavisnog mišljenja, već će to učiniti nezainteresirano i demoralizirano srpsko društvo u uslovima krize. Medjutim ne treba izgubiti iz vida da svetska ekonomska aždaja riga oganj koji pali entuzijazam naših euroatlanskih prijatelja da podržavaju pravu Srbiju (presušuju izvori iz kojih se ova napajala) pa njeni talebani histerišu nastojeći obnoviti presahlu podršku. Drugim rečima kobila se najviše rita kada crkava.
Da sam u pravu potvrdjuje i ponašanje tržišne komponente Druge Srbije koji su svesni novonastale situacije i stvaraju svoju "izlaznu strategiju" tako što istupaju vrlo "tolerantno" prema nestomišljenicima i distanciraju se od svojih suboraca.
Uveren sam da će vremenom pripadnici obe Srbije voditi pomirljive rasprave pri kazanima narodnih kuhinja.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 10 mart 2009 01:13
Vanja
Bravo!
Preporuke:
0
0
3
utorak, 10 mart 2009 02:44
Zdravko
Tekst je sjajan i istinit. Mene zanima jedna činjenica. U vrijeme već opjevane Miloševićeve diktature, ljudi u Beogradu su lupali u lonce za vrijeme mrskog TV Dnevnika TV Bastilje, demostrirali su, tukli se na ulicama prestonice, zviždali u zviždaljke, marširali i rušili sistem, totalitarni i nenarodni, tako kažu. A šta je sad, da li odsustvo bilo kakvog javnog protesta znači da je narod zadovoljan. Gdje je sad Čeda Jovanović da povede studente? Ima li igdje organizovanog otpora. Nezadovoljstva ima, i to napretek, ali otvorenih demostracija protiv EU nema. Jel zaboravljeno bombardovanje, jel zaboravljeno Kosovo? Šta se dešava??
Preporuke:
0
0
4
utorak, 10 mart 2009 09:42
Desimir
Jako je bitno da se u ovakvim okolnostima covek ne oseća politički usamljeno, pa makar mu društvo pravilo i "dvojac". Da nije ovog dvojca i još par sajtova beznadje bi odvelo u apatiju, a onda je sve dozvoljeno.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 10 mart 2009 09:45
neobizantinac
Sjajan komentar na 2 teksta objavljena skoro u Politici. Očigledno da dvojac Vukadin-Antonije udara u osinje gnezdo i da su dati tekstovi slanje upozorenja njima da promene ploču ili....Nervoza u redovima kolumnista druge srbije je ako ništa drugo sjajna poslastica u nacionalnoj huhinji. A osim ta 2 komentara, mislim da su i oni sami suviše dugo dostojanstveno oćutavali i Žarkovićeve kolumne, koji bi posle jednog trezvenog Antonićevog teksta uvek bio tu da nam razblažuje njegovu poruku. Još se sećam odgovora Antonićevog na pismo ldp-a i mislim da u tom duhu njih dvojica imaju obavezu da ostanu glas onih drugih, koji i dalje radije cene pravo na sopstveno mišljenje od evropske (ili bilo koje druge) alternative. Zato samo napred u nove utorke i četvrtke na stranicama politike. Možda ovi naši evropejci ukinu i Antonija i Vukadina i Politiku a vala i ona 2 dana u nedelji
Preporuke:
0
0
6
utorak, 10 mart 2009 10:15
Sima
Hm, pravi smo gerilski sajt. Kažem "smo" jer sebe kao redovnog čitaoca dopuštam svrstati u one, koje vladajuća medijska klika imenuje kao "okupljene oko NSPM"...i ponosan sam zbog toga!
Preporuke:
0
0
7
utorak, 10 mart 2009 11:00
drasko
Pratim NSPM gotovo od samog vaseg pocetka i uglavnom se slazem sa vasim stavovima. Da li je mozda vreme da se politicki organizujete tj. organuzujemo kao partija i da donesemo promene. Ako se na jednoj liniji nadju ljudi kao vi, Antonic, Vukadinovic, Trajkovic, DVERI moze se mnogo uraditi.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 10 mart 2009 11:50
Branko
Čini se gotovo nemogućim da se odupremo ovoj medijskoj diktaturi. Ali znate šta mediji ne mogu da upotpune? Prazan stomak. Tek kad sovra bude prazna počeće Srbi da razmišljaju. Do tad će samo mali broj ljudi i pisati i čitati i uopšte svedočiti istinu. Dobro je da neko unese malo svetla u ovaj mračni vilajet srpskog medijskog neba, ali bojim se da je uticaj NSPM na javno mnjenje ograničen.
Ne znam samo mogu li Srbi da ne žive samo o hlebu već i o svakoj reči evropskih komesara. Ko zna možda su komesari u međuvremenu stekli i takve moći?
Preporuke:
0
0
9
utorak, 10 mart 2009 12:41
vuk, onaj pravi
Duboko pošten i istinit tekst! Bez obzira na sve što se dogodilo i još uvek događa Prvoj Srbiji, ja sam optimista! Jer, Druga Srbija tek započinje svoj hod po mukama. Presušuju sredstva sa zapada, a i sama zapadna propaganda, sračunata na marginalizovanje i razbijanje Srbije opada u obimu i žestini. Ova će godina biti godina preokreta! Vlada ne može da preživi tešku recesiju koja sigurno nastupa i sa sobom nosi pustoš neѕaposlenosti i siromaštva, a opozicija, ma kako to izgledalo u ovom trenutku, ove godine sigurno i vrlo realno dolazi do svoje šanse za izbore i bez nekog većeg truda. Potrebno je samo da ponudi program, zasnovan na sada svima jasnoj činjenici da u politici nema "i jare, i pare", tj.da je Tadićeva izborna parola "i Kosovo, i Evropa" ipak samo bila jedna jeftina i već sada potrošena parola. Potrebno je da opozicija iskoristi veliko narodno nezadovoljstvo ovom vladom, koje narasta i preti da eksplodira, kao i teškoće zapada koji više nije tako spreman da podržava propale balkanske projekte, nezavisnog Kosova i unitarne BiH. Biće bolje, kada nam bude najgore. Nadam se da će NSPM istrajati u svojoj plemenitoj misiji otvaranja očiju, zaluđenog zapadnom propagandom, napaćenog srpskog naroda. Gospodine Radun, vaši tekstovi su otrežnjujući ali, ma kako to zvučalo u ovom trenutku, i okrepljujući. Dolazi sloboda i oni to znaju i bolje od nas...
Preporuke:
0
0
10
utorak, 10 mart 2009 12:50
Aleksandar Popsavin
Pa ja ne znam za ostale ali meni nijedan dan ne prodje da barem ne proverim da li je izasao neki novi tekst na NSPM. Niti sam primitivan niti sam nazadan detinjstvo sam proveo na zapadu, visoko sam obrazovan a oba moja roditelja jos vise.
Preporuke:
0
0
11
utorak, 10 mart 2009 14:21
Gazda Gruja
"...na čijem nebu nema ni sunca ni meseca, već samo svetlucanje žutih zvezdica"... hehehehe... GENIJALNO!
Neverovatne se stvari dešavaju sa ovom Zemljom i Narodom, i ništa ovo novo nije, odavno mi imamo ove "preletače", koji odjednom od Srba postanu nešto drugo, znamo mi za tu priču od ranije - svako malo, evo strane sile koja preti - odmah evo i "naših" koji stranu silu podržavaju.
Dali smo mi njima i zbirno ime u tradiciji. Brankovići. Postalo je to, već odavno, arhetip.
Nije to mnogo komplikovano da se shvati. Nije ovo nuklearna fizika ili dešifrovanje ljudskog genoma. Ovo je prosto ; na jednoj strani su Srbi koji u Srbiji `oće da se Srpska Država pravi, tako što će se srpsko mišljenje uzeti u obzir i razvijati srpski put, i srpski svet, kultura i civilizacija, (naranvo, ne govorim ovde o tehnološkoj civilizaciji, ona je univerzalna i globalna i pripada svima, jer je bazirana na matematici kao univerzalnoj nauci ; ja ovde govorim o civilizaciji u sferi DRUŠTVA) a na drugoj neki drugi, su oni, koji bi da se neka druga država pravi, i neki drugi put utabava. Naravno uz pripadanje nekoj drugoj kulturi i civilizaciji. Ne-srpskoj, kako se to popularno kaže među "integrisanima".
Ali, opet, kažem, ništa novo. Sve je ovo već viđeno. Ako se skloni medijska halabuka sa današnjih događaja, lako će se videti da je to sve ista, jedna, stara priča.
Ima onaj stih "princip je isti, sve su ostalo nijanse" - onaj koji pređe u Katolike postane veći Latin od Pape, onaj koji pređe u Muslimane, postane odjednom veći Arapin od Bin Ladena, onaj koji postane komunista, odjednom prevaziđe i samog Staljina, onaj ko postane Jugosloven, ritualno i javno pljuje na svoj DNK, a svi oni zajedno za svog arhi-neprijatelja imaju Srbe, kao ljude, kao ime, kao pojam, kao koncept... a evo, zavladaše i ovi evro-talibani ; mnogo siva perspektiva, kaže Bora Čorba.
Preporuke:
0
0
12
utorak, 10 mart 2009 14:39
komentator
Čestitke autoru, sjajan tekst. Svaka misao izrečena je potpuno precizno, svaka tvrdnja gotovo uzvišeno istinita.
Iskoristio bih priliku da stavim akcenat na temu prvog dela teksta, iako ona nije u ovom slučaju glavna.
Radi se o obesmišljavanju Skupštine, samim tim i demokratije. Želim da ukažem da je u pitanju ustvari trajan trend Demokratske stranke, dakle njihovo delovanje je potpuno suprotno imenu koje nose.
Ako se bojkot izbora i politička borba na uličnim protestima u toku devedesetih možda mogu pravdati, onda radnje vršene posle 5. oktobra svakako ne mogu. Podsetio bih samo na oduzimanje mandata DSS-u za vreme Đinđićeve, odnosno napuštanje parlamenta za vreme prve Koštuničine vlade. I sada se bave izvrtanjem ruglu najvažnije demokratske institucije i njenom marginalizacijom u donošenju odluka.
Ponoviću svoju optužbu koncizno: Demokratska stranka od svog osnivanja do danas deluje potpuno antidemokratski kad je u pitanju njen odnos prema najvažnijoj instituciji demokratije - Državnoj Skupštini.
Preporuke:
0
0
13
utorak, 10 mart 2009 21:26
Neofit77
Sjajan tekst! Ma koliko pokušavali da nam isperu mozak, jedna stvar je sasvim jasna, počelo je da sviće i te njihove žute zvezde na nebu polako blede.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 11 mart 2009 17:33
Mile
Drago mi je da je autorima NSPM postalo jasno ili pak da su to iskazali jasno da je rec o evrofasizmu koji preti Srbiji. Poenta ovog teksta je da se moramo boriti za slobodu ako mislimo da je zasluzujemo. Moramo preci sa reci na nekakva, bilo kakva dela.
Preporuke:
0
0
15
petak, 13 mart 2009 01:01
Gordana Đokić
Sjajan tekst, sve čestitke autoru !. Upravo izražava sve ono što muči većinu grđana Srbije - bar se nadam da je tako. Ono što zaista zabrinjava je upravo mukla tišina, ili zaglušujuća tišina svekolike srpske intelektualne elite . Kao da je vampirski duh novog svetskog poretka, globalizma i fašizma popio i poslednju kap krvi ovom napaćenom narodu - koji više nema snage da podigne glavu i da mu se suprotsavi.
Ma koliko po prirodi da sam optimista, moram da priznam da sam po prvi put na smrt preplašena nad sudbinom otadžbine. Jer, kako reče autor, sve što je u Srbiji valjalo razbijeno je i rastureno, ne vidim nikoga ni na obzorju, a kamoli vidiku, ko bi mogao da preuzme tešku ulogu harizmatočnog vođe, i da ponovo povrati snagu ovom narodu, da mu povrati ponos, da ga oslobodi straha, da mu ulije hrabrosti da se pokrene i da po ko zna koji put u istoriji ustane i učini nešto za svoju budućnost i budućnost svoje dece.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 15 mart 2009 00:08
Rodoljub
Tekst je posve nadahnut ispravnom emocijom, ali mi se po njegovome čitanju nameće isti subjektivni utisak, kao onaj kojega sam imao kad sam pročitao pesmu Desanke Maksimvić "tražim pomilovanje". Dakle, poput Prousta, vraća u mladost...
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 16 mart 2009 14:29
Ton_majstor
Osvrnuću se na onaj deo teksta koji mi najviše godi, ali me i brine.
Ova, relativna medijska usamljenost NSPM-a i donkihotovski dvojac koji ga vodi (uz ostale, naravno) polako prerasta puki "prezentacioni sajt" ili mesto za okupljanje jedne grupe ljudi.
Mislim da je došlo vreme (eto, pokrenut je slogan "nema šale!", a nema ni čekanja, dodajem) da se ceo NSPM podigne na viši stepen borbene gotovosti, da se tako izrazim.
NSPM je NVO, ako se ne varam? Od NVO do punokrvne stranke nije dalek put, a pošto "druga Srbija" ima nekoliko svojih različitih ispostava u Parlamentu, vreme je i da mi, patriote... dobijemo svoju.
Ako neko pokuša da me demantuje tvrdnjom da "rodoljubivih" stranaka već ima tušta i tma u tom zdanju, moram da priznam da ih ne vidim. I ne glasam ni za jednu, poodavno. Vidim samo srebroljubive, iskreno.
Vreme je, gospodo... jer nema ko drugi da uradi posao umesto vas i nas.
.jpg)
Ne slažem se sa Vama da će Druga Srbija ugušiti i ono malo preostalog i marginaliziranog nezavisnog mišljenja, već će to učiniti nezainteresirano i demoralizirano srpsko društvo u uslovima krize. Medjutim ne treba izgubiti iz vida da svetska ekonomska aždaja riga oganj koji pali entuzijazam naših euroatlanskih prijatelja da podržavaju pravu Srbiju (presušuju izvori iz kojih se ova napajala) pa njeni talebani histerišu nastojeći obnoviti presahlu podršku. Drugim rečima kobila se najviše rita kada crkava.
Da sam u pravu potvrdjuje i ponašanje tržišne komponente Druge Srbije koji su svesni novonastale situacije i stvaraju svoju "izlaznu strategiju" tako što istupaju vrlo "tolerantno" prema nestomišljenicima i distanciraju se od svojih suboraca.
Uveren sam da će vremenom pripadnici obe Srbije voditi pomirljive rasprave pri kazanima narodnih kuhinja.
Ne znam samo mogu li Srbi da ne žive samo o hlebu već i o svakoj reči evropskih komesara. Ko zna možda su komesari u međuvremenu stekli i takve moći?
Neverovatne se stvari dešavaju sa ovom Zemljom i Narodom, i ništa ovo novo nije, odavno mi imamo ove "preletače", koji odjednom od Srba postanu nešto drugo, znamo mi za tu priču od ranije - svako malo, evo strane sile koja preti - odmah evo i "naših" koji stranu silu podržavaju.
Dali smo mi njima i zbirno ime u tradiciji. Brankovići. Postalo je to, već odavno, arhetip.
Nije to mnogo komplikovano da se shvati. Nije ovo nuklearna fizika ili dešifrovanje ljudskog genoma. Ovo je prosto ; na jednoj strani su Srbi koji u Srbiji `oće da se Srpska Država pravi, tako što će se srpsko mišljenje uzeti u obzir i razvijati srpski put, i srpski svet, kultura i civilizacija, (naranvo, ne govorim ovde o tehnološkoj civilizaciji, ona je univerzalna i globalna i pripada svima, jer je bazirana na matematici kao univerzalnoj nauci ; ja ovde govorim o civilizaciji u sferi DRUŠTVA) a na drugoj neki drugi, su oni, koji bi da se neka druga država pravi, i neki drugi put utabava. Naravno uz pripadanje nekoj drugoj kulturi i civilizaciji. Ne-srpskoj, kako se to popularno kaže među "integrisanima".
Ali, opet, kažem, ništa novo. Sve je ovo već viđeno. Ako se skloni medijska halabuka sa današnjih događaja, lako će se videti da je to sve ista, jedna, stara priča.
Ima onaj stih "princip je isti, sve su ostalo nijanse" - onaj koji pređe u Katolike postane veći Latin od Pape, onaj koji pređe u Muslimane, postane odjednom veći Arapin od Bin Ladena, onaj koji postane komunista, odjednom prevaziđe i samog Staljina, onaj ko postane Jugosloven, ritualno i javno pljuje na svoj DNK, a svi oni zajedno za svog arhi-neprijatelja imaju Srbe, kao ljude, kao ime, kao pojam, kao koncept... a evo, zavladaše i ovi evro-talibani ; mnogo siva perspektiva, kaže Bora Čorba.
Iskoristio bih priliku da stavim akcenat na temu prvog dela teksta, iako ona nije u ovom slučaju glavna.
Radi se o obesmišljavanju Skupštine, samim tim i demokratije. Želim da ukažem da je u pitanju ustvari trajan trend Demokratske stranke, dakle njihovo delovanje je potpuno suprotno imenu koje nose.
Ako se bojkot izbora i politička borba na uličnim protestima u toku devedesetih možda mogu pravdati, onda radnje vršene posle 5. oktobra svakako ne mogu. Podsetio bih samo na oduzimanje mandata DSS-u za vreme Đinđićeve, odnosno napuštanje parlamenta za vreme prve Koštuničine vlade. I sada se bave izvrtanjem ruglu najvažnije demokratske institucije i njenom marginalizacijom u donošenju odluka.
Ponoviću svoju optužbu koncizno: Demokratska stranka od svog osnivanja do danas deluje potpuno antidemokratski kad je u pitanju njen odnos prema najvažnijoj instituciji demokratije - Državnoj Skupštini.
Ma koliko po prirodi da sam optimista, moram da priznam da sam po prvi put na smrt preplašena nad sudbinom otadžbine. Jer, kako reče autor, sve što je u Srbiji valjalo razbijeno je i rastureno, ne vidim nikoga ni na obzorju, a kamoli vidiku, ko bi mogao da preuzme tešku ulogu harizmatočnog vođe, i da ponovo povrati snagu ovom narodu, da mu povrati ponos, da ga oslobodi straha, da mu ulije hrabrosti da se pokrene i da po ko zna koji put u istoriji ustane i učini nešto za svoju budućnost i budućnost svoje dece.
Ova, relativna medijska usamljenost NSPM-a i donkihotovski dvojac koji ga vodi (uz ostale, naravno) polako prerasta puki "prezentacioni sajt" ili mesto za okupljanje jedne grupe ljudi.
Mislim da je došlo vreme (eto, pokrenut je slogan "nema šale!", a nema ni čekanja, dodajem) da se ceo NSPM podigne na viši stepen borbene gotovosti, da se tako izrazim.
NSPM je NVO, ako se ne varam? Od NVO do punokrvne stranke nije dalek put, a pošto "druga Srbija" ima nekoliko svojih različitih ispostava u Parlamentu, vreme je i da mi, patriote... dobijemo svoju.
Ako neko pokuša da me demantuje tvrdnjom da "rodoljubivih" stranaka već ima tušta i tma u tom zdanju, moram da priznam da ih ne vidim. I ne glasam ni za jednu, poodavno. Vidim samo srebroljubive, iskreno.
Vreme je, gospodo... jer nema ko drugi da uradi posao umesto vas i nas.
Pozdrav!