Овом, иначе добром тескту, мора се ставити замерка због језичких рогобатности и неразумљивости насталих директним и некритичним увођењем енглеског језика у њ. Већина читалаца не зна шта је „мејнстрим“. А реч је преводива, смислено. Исто важи за „адвертајзинг гуру“ и „ПР-чаробњаци“. Све се то може лепо рећи српски, а овако дате синтагме остаће заувек несрпске - нити се могу лепо посрбити, нити се дају, такве, разумети. Наши интелектуалци – да их тако назовемо – укључујући и цењеног господина Релића, морају запамтити да је српски језик склањања и слагања. Ако не знају шта сам хтео рећи – граматику у шаке!
Препоруке:
0
0
2
субота, 03 јул 2010 20:24
K
Los prepis sa Wikipedije- tu se dadose intelektualci.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 04 јул 2010 10:09
Старац Фочо
Изузетно добар и битан текст!
Указује на једну јако важну особину данашњег света.
Ми који смо из "струке", то јест "науке", видимо ове ствари врло пластично и на ниском нивоу, да се тако изразим. Квалитет и утицајност одређеног научника се много више мери његовом способношћу да обезбеди финансије за свој пројекат него било чиме другим. Уједно, формални оквири напрадевоња у науци су и у нашој земљи тако постављени да научник мора јако да се труди да не дође у стање када га више интересује само објављивање рада него предмет и начин истраживања. Небитно је шта се објављује само док је то толико и толико радова у часописима ове категорије, толико и толико радова на конференцијама оне категорије, и тако даље. А у свим тим часописима и на свим тим конференцијама јако је тешко наћи аутентично мишљење и оригиналне идеје јер већина радова је као директно писана да би била објављена; ако разумете шта хоћу да кажем.
На крају морам рећи да се из неког разлога овај текст у листи на сајту појавио негде у средини и сасвим случајно сам га уочио. Залео бих се да није био ту када сам читао текстове "Милан Шећеровић: Јадовно, Лика, задња пошта Хрватска" и "Радоман Јовић: Самит Г 20 у Торонту"
Плашим се да га из ток разлога многи читаоци можда нису прочитали, те предлажем да га истурите на врх да би био видљивији.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 04 јул 2010 12:43
Станимир Трифуновић, раније, ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
Нема више интелектуалаца у правом смислу( част изузецима!).
За статус интелектуалца, потребно је бити суверена и аутономна личност и функционисати на принципу моралног рефлекса.
Квази интелектуалци су се обрели у сопствене опортунизме.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 04 јул 2010 19:05
милош
Веома добар и важан тест. Једино заиста мало компликовано написан. Али мислим да "Еразмо" и многи други претерују када захтевају да сви "странски" изрази буду "посрбљени" и преведени српским речима. То је једно претерано и у суштини неспроводљиво језичко чистунство и мислим да је боље то препустити ауторима и њиховом стилском осећају. Диктат и прописивање ту не помажу, а понекад делују извештачено и смешно.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 05 јул 2010 21:11
Шанга
Честитам господину Рељићу на тексту о интелектуалцима. Верујем да интелектуалци нису "изумрли", иако се не осећају довољно у јавности. Обесхрабрени су и спутани политиком и пропагандом испостава натовско-унијатосвке идолатрије. Примери НСПМ, недељника "Печат" и низа удружења грађана која не желе да буду у истој корпи са тзв. НВО - мегафонима америчко-натовско-унијатских интереса - потврђују да има слободно мислећих људи, интелектуалаца способних и спремних да се на јавној сцени боре за истинске вредности, за очување и напредак Србије,за Космет у Србији, ѕа Републику Српску по Дејтону, против даљег цепања Србије, против чланства у НАТО... Предлажем редакцији НСПМ да отвори сталну трибину "Улога интелектуалаца у Србији данас".
Препоруке:
0
0
7
уторак, 06 јул 2010 07:12
Љубитељ сељачке памети
На питање – где се дедоше ти интелектуалци – одговор гласи: у запећку који су сами себи (нехотично) наместили. Аутор превиђа да су свим великим друштвеним превратима кумовали интелектуалци: Француској револуцији, Октобарској револуцији па и најновијој неолибералној контрареволуцији. А у неолибералној идеологији која велича „тржишне законитости“ као неутралну силу која функционише независно од воље људи, нема много места за интелектуалце и филозофирање.
.jpg)
Указује на једну јако важну особину данашњег света.
Ми који смо из "струке", то јест "науке", видимо ове ствари врло пластично и на ниском нивоу, да се тако изразим. Квалитет и утицајност одређеног научника се много више мери његовом способношћу да обезбеди финансије за свој пројекат него било чиме другим. Уједно, формални оквири напрадевоња у науци су и у нашој земљи тако постављени да научник мора јако да се труди да не дође у стање када га више интересује само објављивање рада него предмет и начин истраживања. Небитно је шта се објављује само док је то толико и толико радова у часописима ове категорије, толико и толико радова на конференцијама оне категорије, и тако даље. А у свим тим часописима и на свим тим конференцијама јако је тешко наћи аутентично мишљење и оригиналне идеје јер већина радова је као директно писана да би била објављена; ако разумете шта хоћу да кажем.
На крају морам рећи да се из неког разлога овај текст у листи на сајту појавио негде у средини и сасвим случајно сам га уочио. Залео бих се да није био ту када сам читао текстове "Милан Шећеровић: Јадовно, Лика, задња пошта Хрватска" и "Радоман Јовић: Самит Г 20 у Торонту"
Плашим се да га из ток разлога многи читаоци можда нису прочитали, те предлажем да га истурите на врх да би био видљивији.
За статус интелектуалца, потребно је бити суверена и аутономна личност и функционисати на принципу моралног рефлекса.
Квази интелектуалци су се обрели у сопствене опортунизме.