Фантастично.
Некако се осећам као морнар.
А куда плови овај брод (пардон подморница)?
На дно.
А зар нисмо стигли до дна пре неког времена.
Нисмо. Сада испитујемо дубине које ни једна подморница није досегла.
Опет браво.

само напред, господине Рендићу,

морнаре су некад "капетани" силили да ходају по дасци и роне "на дах", технологија напредује, али се и они прилагођавају, опстали су, и надживели многи "командни кадар", па ће, надамо се, и ове "вршиоце дужности"...

Огледало стварности. Тужно, веома тужно.

Уважени господине Рендићу, не грешите душу. Капетан је идеалан - за сатиру.

Nije problem samo nalickani kapetan, sa svojim prevejanim i alavim oficirima, kao i ti "dobrodusni" ambasadorcici sto pomazu "iz ljubavi" tim "prostackim mornarima".
Cudo je to sto je mornarima dovoljno da se nalocu ruma i praznog stomaka ( ali i praznog stomaka svoje dece ) bauljaju besciljno kroz vreme, nadajuci se da ce im biti udeljena koja mrvica sa stola gore pomenutih. A gore pomenuti samo brinu da burad sa rumom ( rts 1, 2, ... ble 92, politika, vreme, blic i druge marke ruma sa raznim geografskim poreklima ) uvek bude puna.

Ни подморнице, ни капетана. Србија је сплав преплављен бродоломцима.

Ovde je sve receno i slikovito opisano bas onako kako je u stvarnosti.
Nekako se covek bolje oseca kada procita tekst u kome je stvarnost opisana bezbolno i u obliku bajke.
Negde sam procitao da postoji jedan psiholoski pravac koji svoje delovanje zasniva na tome da pacijent opise svoje strahove,nadanja i trenutke srece kroz bajku uzimajuci u ruku figurice minijaturnih ljudi i obracajuci im se tako da te lutke preuzimaju ulogu njih samih .
Na taj nacin se pacijent lakse suocava sa svojim strahovima i strepnjama koje ga proganjaju jer ih u formi iluzije sebi predstavlja odstranjujuci strah koji ga plasi.
U masti i imaginaciji ljudi sticu odredjeni stepen samopouzdanja jer tu nema ogranicenja i zabrana koje spoljasnji svet cesto namece.
Mozda je to prava forma saopstavanja stresnih vesti ali i predstavljanja mogucih perspektiva nasem narodu koji je stvarno istraumiran dugogodisnjim manipulacijama.

Mozda vise ovakvih tekstova moze da doprinese pozitivnim promenama u razmisljanjima i shvatanjima jer ironija i satira imaju mnogo veci uticaj od analiticki tacno iznete procene stvarnosti iz jednostavnog razloga:nesto sto je smesno i zanimljivo stvara zadovoljstvo i lako se pamti-cak i ako je u pitnaju iskarikiran prikaz nase sumorne stvarnosti.
Dok na drugoj strani iskrena i otvorena slika stvarnosti izaziva bol a covek po svojoj definiciji tezi ka zadovoljstvu tako da bolne teme radije nece prizivati u secanje upravo zbog tog efekta koje one imaju na raspolozenje pojedinca.

Дана 2. јула 1816. године француска фрегата "Медуза" је ударила у гребен надомак западне афричке обале. Капетан и његови официри су се укрцали на шест чамаца за спашавање са само неколицином путника. Осталих 149 путника и чланова посаде је укрцано на импровизовани дрвени сплав који је капетан везао за чамце за спасавање, само да би их касније откачио и напустио. Следећих тринаест дана сплав Медузе је прошао кроз пакао смрти, болести, побуне, глади и канибализма. Само је петнаест људи преживело на његовој пловидби.

Ова епизода је постала државни скандал када се сазнало да је капетан своје положај дуговао монархистичким симпатијама према краљу, а не својим заслугама. Француска влада је покушала да прикрије најгоре детаље инцидента...

Хвала на запажању Јасна..Ратно острво је последња шанса.

Ви Хаџипешићла оштроумно предвиђате могућности које проистичу из овог нашег бродолома. Питање је само у каквом су стању чамци за спасавање. Додељени су у оквиру хуманитарне помоћи тако да им је квалитет врло упитан.

Браво за аутора!!!