Изванредан, готово генијалан текст. Истовремено духовит, тачан и филозофски дубок. Понајмање је ту реч о фудбалу, мондијалу и лиги шампиона. У питању је заправо савршена дијагноза савременог света.

Одличан текст, капа доле аутору. Носио сам се истим мислима гледајући досадашњи ток Свјетског првенства. Лига шампиона је резултат глобализације и једна од битних њених тековина. О глобализацији је све рекао Орвел у свом визионарском роману "1984". У дањем току свјетске историје тенденција је да ће такмичење типа Свјетског првенства бити реликт прошлости а Лига шампиона досег будућности. Принцип у којем је Бог замијењен Профитом доноси нам такав закључак. Лига шампиона је еквивалент борби гладијатора а стадиони се претварају у арене. Гладијатори професионалци алијас фудбалери се селе само са стадиона на стадион и увесељавају по строго прописаним правилима духовно опустошену масу. Опустошену трком у потрошњи на коју су натјерани медијском тортуром мултинационалних компанија. Жеља за побиједом клубова у Лиги мјери се бројем нула иза јединице у премијама за играче. На Свјетском првенству национални понос је изнад свега и част да се одбране националне боје. То су појмови који су у виртуелном свијету који нам режирају мамутске компаније одавно заборављени и свако сјећање на њих није добро. У општем тренду утркивања неависних и суверених држава да се укључе у виртуелну Европску заједницу губи се та независност и суверенитет а главну ријеч почињу водити централе мултинационалних комапнија. Тада почиње циркус око такозваног демократског избора народних представника у државне органе и институције који уствари представљају избор центара моћи који су ко зна гдје. У таквим безличним назови државама безличан је и клупски спорт. Најочигледије се то види поред фудбала и у кошаркашкој лиги. Зато су спектакли типа тренутно актуелног Свјетског првенства трн у оку свјетским центрима моћи. Они би најсретнији били када би се умјесто националних химни и застава вијорили заштитни знакови великих мултинационалних компанија.Једн пут води у тоталну анамнезу и тоталирализам а други у слободу. Све већ виђено у епској триологији филма "Матрикс". То је борба Давида и Голијата. Нек је са срећом!

Ko jos gleda Ligu sampiona? I sta to zapravo znaci. Za mene su i jedno i drugo jedno te isto. Ko igra fudbal na Mundijalu nego fudbaleri koji trce i igraju za kapitaliste, multinacionalne kompanije, itd. Za koga trce srpski fudbaleri tokom sezone nego za okorele kapaitaliste iz spektakla ''hleba i igara''. Kako ljudi ne vide da je u ovom cirkusu posredi spektakl loseg kvaliteta. FIFA je jedna od inicijalnih kapisla kapitalistickog globalizma. Sta je svet pored fudbalske lopte tako ujedinilo pred ekranima i ''sponzorskim'' kompanijama. Fudbal koji se igra u J. Africi je isti, sa istim akterima kao i Liga sampiona.

Svaka čast autoru teksta, po kvalitetu ovakav tekst zaslužuje da se nađe u svim specijalizovanim časopisima širom sveta.

Одлична анализа.

...da, trebalo bi da objavite Ergiceve eseje...pohvala Vladusicu...

odlican tekst pravo u srz problema zaista danasnji vrhunski fudbal je obicno takmicenje multinacionalnih konpanija fudbal vise nije zabava za sirotinju kartu za celzijevu ili mancesterovu utakmicu obican smrtnik nemoze da kupi one se krecu i preko 100 funti navijaci su uglavnom oterani sa stadiona kad to kazem nemislim naravno na huligane njima inace nije mesto na stadionima tako da fudbalski stadioni sirom evrope sve vise lice na americke stadione tokom odigravanja utakmica americkog fudbala a cesto upotrebljavana fraza je da treba da se stvore uslovi za porodican odlazak na stadion to je cista glupost u pozoriste restoran na koncert se ide porodicno a ne na fudbalsku utakmicu zato imamo trend debilizacije navijaca i njihovo pretvaranje u potrosacki objekat