Када на југу Косова не буде Срба, неће бити ни проблема, неће постојати ниједна препрека да се отворено, да не кажем ружну реч транспарентно, распреда о подели Косова која је све само није фер...upravo su to reci MINISTRA ODBRANE sutanovca gde se jednom "nespretno" izrazio da im jos uvek probleme prave Srbi a ne Albanci odnsosno kada na KIM ne bude SRBA prestace i problemi!Sjajno ste sve napisali ali valjda nece biti toga Srbina koji ce prizmati KIM,Laznu Drzavu, kao samostalnu!
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 28 јун 2010 17:09
Mile
Bojan je to lepo primetio. Autorka teksta se pogubila u pokušajima da pronađe poentu i otišla u pravcu u kom, možda, nije želela. Inače, osnova za polemiku na ovu temu ima na pretek, ali je članak negde na pola puta "počeo da zanosi ulevo".
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 28 јун 2010 18:32
Мелкијадес
У најформалнијем могућем смислу - не ретко - не успевам да разумем писање Ане Радмиловић. Да ли је то њена предност, а мој недостатак?!
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 28 јун 2010 18:38
Jasna Simonović
De jure...lepo bi bilo da se na Kosovu i Metohiji, kao i širom Srbije i šire, vrati vlasništvo onome kome pripada, koje god nacije bio...
De facto...lepo bi bilo da ne "kupuju nekretnine, poneki diplome a neki i radna mesta" jer to je "skupo" za svakog čoveka koje god nacije bio...
Lepo bi bilo da se "de jure" i "de facto" negde sretnu ....(šta će pod "svetiljkom", kad mogu "u zvezdi"...Al sam bistra, zar ne? To je zato što dolazim sa teksta o Holivudu, pa su mi se umešale filmske scene!)
Ana, baš mi se sviđa vaš članak ...Nekako je baš, po srpski, fer napisan...
A fer bi zaista bilo i da ljudi žive u nekoj državi, kao što reče Haradinaj, barem dok države globalno odumiru kao što smo učili u "Predvojničkoj obuci"...
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 28 јун 2010 19:43
горштак
Грубо речено, да се вратим на почетак приче, север Косова јесте српски док је југ Косова заиста албански, међународне заједнице, ниских чиновника какве на Косово шаљу државе које су признале независност ове „државе“, свачији је – и најмање је српски.
И све мање ће бити српски. То је де факто тако.
Де јуре, Косово је и даље део Србије. Док год се неко не договори да смо пристали на промену граница. Од тог тренутка, уколико до поделе уопште и дође, а све изгледа као да неће, оних 7 од 15 посто а 1,05 посто Републике Србије – биће Србија. Остатак неће бити ништа.
Редакција НСПМ није морала баш на сам Видовдан да нам приушти овај Радмиловићкин дефетизам, који је већ постао пословичан. Могла је уместо тога да постави неки јуначкији текст, да мало ободри пали српски дух. ''То је де факто тако'' ( да Косово наводно није српско ) закључује она самоуверено, рекло би се и злурадо. Ана Радмиловић заборавља да Истина није ''збир чињеница'' и да било које ''де факто'' није нешто непомериво и непроменљиво. И Бог учествује у историји, као и многи разуму необјашњиви фактори који чине да се дојучерашње победе за тили час претварају у катастрофалне поразе, што показују примери свих историјских освајача. Срамотно је према томе размишљати о ''подели Косова'', пристајати на бедно ценкање са зликовцима и освајачима чак и око већег дела територије, а камоли око њене мрве( 1,05 %). Немамо ми шта да преговарамо око територије која је НАША не само ''де јуре'' него и ''де факто'' у неком вишем смислу.
Данас сам гледао Шотрин ''Бој на Косову'', који ме је упркос многим уметничким и техничким пропустима испунио јуначким и племенитим осећањима ( за разлику од овог Радмиловићкиног текста ). Их да је неког Лазара и Обилића да позову као пре шесто година, из ових стопа бих се дигао, и пешке ако треба!
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 28 јун 2010 21:07
sergios
Sa duhovnog stanovista Bog je taj koji se nalazi iza kulisa istorije i "istorijskim nepravdama" ali i "istorijskim pravdama" isplacuje licne i nacionalne vrline i mane.U tom smislu sudbina Kosova je apsolutno u nasim rukama.Kada se Srbi vrate svetosavlju a odbace evrohedonisticku utopiju mozemo se nadati nacionalnoj obnovi.
Sa cisto istorijskog stanovista samo 20-i vek nam je pokazao da su veliki i neocekivani prevrati moguci u svega nekoliko godina.
Zbog toga uzimam sebi pravo da "realnu malodusnost" teksta nazovem defetizmom.Kosovo je mit,srz nacionalnog identiteta,istorijski putokaz,sistem vrednosti.Ne moze se vagati,seci,prodavati.KOSOVO JE SRPSKO,bez obzira na istoriski momenat u kojem ga posmatramo.
Malodusnost je zarazna,ali su isto toliko zarazni borbenost i optimizam.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 28 јун 2010 21:21
дежурни кривац
Да ли је могуће да ће вам/нам опет Ана бити крива!? Па шта ако је Видовдан? Зар није достојно и достојанствено обележен на НСПМ? Имате текстове Спрема и Вучелића, као и у архиви антологијски текст господина Вукадиновића. Можда Анин текст није баш најјаснији, али није јасна ни ситуација на Косову и са Косовом, а поготово у вези са том фамозном "поделом". Најлакше је сад галамити, критиковати Ану и бусати се у груди. Реалан увид у стање на терену је претпоставка реалне процене и добре стратегије. А видели смо где су нас све одвеле погрешне представе и разне врсте самообмана.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 28 јун 2010 21:23
Ultravoice
Ne razumem cemu kritike autorki. Treba nam istinito reci kako stojimo i koje su perspektive trenutno, jer je to mozda jedini nacin da se trgnemo.
Reci gorku istinu nije defetizam, vec prvi korak ka prihvatanju iste od strane svih nas. Kad prihvatimo realnost radicemo na tome da je promenimo u svoju korist.
A realnost je takva da je 15% nase teritorije de fakto okupirano, sa de fakto minimalnim projektovanjem srpskog interesa (interesa srpske drzave) na tom delu teritorije. Realnost je da deo medjunarodne zajednice, mimo svih prava na kojima pociva ta ista zajednica, vec 20 godina radi na razbijanju bilo kakve ideje o suverenoj srpskoj, a ranije jugoslovenskoj, drzavi (ne zato sto nas mrze, vec zato sto takav razvoj dogadjaja odgovara mnostvu razlicitih manjih ili vecih, licnih ili kolektivnih, interesa). Realnost je da je mreza tih interesa jaca, veca i sira nego sto vecina nas spoznaje (iako projekcije svih tih uticaja vidimo u nasoj realnosti). To nije nikakva mitomanija, ili teorija zavere, to je uprosceno konstatovanje nasih okolnosti.
Sto vise tih stetnih interesa, ciji smo taoci i zrtve, prepoznamo, to ce nam cela slika biti jasnija a sa njom i razne mogucnosti da njome manipulisemo u nasu korist. Sto bolje polje poznajemo te interese, to cemo lakse manipulisati njima. Dakle u nasem je interesu da ih demistifikujemo. Primer bi mogao da bude uticaj koji CIA ima u celom projektu. Prvi interes te agencije na pitanju Kosmeta, je nesmetani trafiking i ditribucija heroina iz Afganistana ka Evropi. To je moguce sa kvazi narko drzavom Kosovo. To je cinjenica, i sto pre je prihvatimo pre cemo raditi na tome da hermeticki zatvorimo granice Crne Gore i Srbije za trafiking. Pored ociglednih benefita, takva akcija bi nanela znacajan udarac jednom interesu koji nas drzi kao taoce.
Trenutna politika Beograda nas vodi u pravcu koji autorka fenomenalno konstatuje, sto nikako ne treba stavljati njoj na dusu.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 28 јун 2010 21:29
Неофит77
Као што неко рече, није морао барем за Видовдан да осване овакав текст. Мислим да је доста дефетизма и кукања, ситуација сада јесте очајна, али смо сами криви.
Надам се да ће после овако јадне и очајне генерације доћи генерација каква је била на почетку прошлог века, уколико тако не буде, небитно, нећемо више ни постојати, и то не само на Косову.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 28 јун 2010 22:10
Југ
Ту нема шта да се дели, питање Косова остаје до даљег одложено док се ситуација у нашаој корист не промени.
Запад види да су погрешили и сад нас пожуркују да им легитимишемо њихову отимачину. Нека се они у сопственом соку кувају без индустрије и у овисношћу западне помоћи. Једнога дана ће Косово пасти у српско крило као зрела крушка.
У осталом за било које преговоре неможе се узети садашњи статус кво, него онај пре протеривања срба. Јер би се у супротном њихов злочин само наградио.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 28 јун 2010 22:11
Мислим стварно
Да се напише овакав текст, није потребно боравити на Косову. Може и одавде.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 28 јун 2010 22:14
Станимир Трифуновић, раније, ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
И даље дескриптивни текстови.
Ана, време је за узрочно-последичне анализе које подразумевају решење.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 28 јун 2010 22:34
Горан Станков ић
Ана пише директно, али се доста каже и између редова. Премијер у Кини, домаћин јасно каже да о признању Косова и Метохије нема ни речи. Став Русије јасан. Питам ја све вас који који се бавите Аниним чланком, јесте ли свесни те чињенице? Нисам члан ни једне странке, али позивам све лидере да се ИЗЈАСНЕ о националним интересима Србије, минимум испод кога се не може. Да се захвале амбасадорима који нервозно поручују да је за њих то питање решено и да им ставе до знања да је то онда њихов проблем. Да се изјасне о Зукорлићу, који тражи да Бошњаци, де факто, направе своју државу, може бити и у оквиру Србије- за њих ћемо бити суседи и биће мира, па ће им то бити по мери. Па има ли иког од политичара да му предочи стандарде Европе о правима и обавезама мањина у матичним државама? Митинг у Крушевцу поручује о неопходности нових избора. Политичари драги, реците коју о Србији, молим вас.
Препоруке:
0
0
14
уторак, 29 јун 2010 00:50
dragan
Nista nije gotovo dok Srbi ne kazu da je gotovo. Ovo nisu devedesete, sada su tu Rusija, Kina, Indija, Brazil koji nece dozvoliti da ovo sa Kosovom prodje, jer ce onda proci slican scenario bilo gde na planeti. Kosovo je daleko od drzave, i od Srbije zavisi da li ce biti dosledna. Srbi imaju tapiju na Kosmet i to im niko ne moze oduzeti i osporiti, termocentrale obilic, kopove uglja, trepcu, obradivu zemlju... nije Kosovo na prodaju i za trgovinu, bar ne za prave Srbe koji nece odustati. A mrzitelji svega srpskog neka nastave sa pricom da je sve izgubljeno, oni ce ionako nestati nespremni na izazove i novu realnost.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 29 јун 2010 04:25
Ultravisitor
Ako se Srbija zalaze za modernu pravnu drzavu, postojuci medjunarodno pravo i propise, onda je nuzno da se Srbija zalaze i za vladavinu prava u svojoj juznoj provinciji. To u prevodu znaci da je Srbija vlasnik poseda u svojoj provinciji na koji polaze iskljucivo pravo. Prihvatiti kradju vlastite teritorije kao nekakvu cesto spominjanu ''realnost'' znaci legalizovati kriminal i ozvaniciti da je i u ostatku Srbije vlasnistvo ''efemerna'' kategorija. Ko je dao pravo ovoj vladi Srbije da pregovara o ''podeli'' necega sto je stvoreno kroz vekove posotjanja srpske drzave i drustva? Ko moze, a i sme, Kosmet staviti na kantar? Trenutno stanje u Srbiji je tesko upravo iz razloga sto vlast nije u stanju da ostvari pravnu drzavu u svom okruzenju. Da li je zeli, to je posebno pitanje sto nije tema mog izlaganja. Uostalom, ova vlast radi na legalizovanju kriminala. Mnogi su primeri vidjeni a jedan od najflagrantnijih je ''podela'' Kosmeta. Jedan od skorijih primera legalizacije kriminala je Tadicevo krstenje lopova ''nepristojno bogatim''. Zatim, naknadno Tadicevo pozivanje istih da se oduze drzavi bar jednim mostom. Sta dalje pricati. Srbija cuti, a kada prica to je o nebitnom.
Препоруке:
0
0
16
уторак, 29 јун 2010 05:01
Dubravko
Zapazanja u vezi "fer" odnosa su vam maestralna.Izum vruce vode! Plasirana neistina o 3% srpskog zivlja na severu ne vidim kome bi isla u prilog. Radi istine da kazem da sever cini 78% ukupnog srpskog zivlja u pokrajni. NO nije mi za cilj da ispravljam vase podatke. U vecini se slazem sa vasim zapazanjima osim podcenjivanja zdravog intelektualnog tkiva srpskog zivlja na Kosovu (funkcionalno pismenih). Znam masu pametnih i pismenih ljudi koji nemaju prilika, ili im one nisu date, da dokazu sebe. Hocete reci da nije isto i u matici Srbiji? Hocete reci da nam je politicka elita toliko mudra i pismena da ovu zemlju pretvara u "malu Svajcarsku". Imate toliko stila koje nedostaje srpskom novinarstvu, nemojte ga trositi na traceve tipa "cudoviste sa jezera" ili 3% srpskog zivlja severno od ibra. Razmislite o vredjanju intiligencije nas koji smo kako tako naucili azbuku!
Препоруке:
0
0
17
уторак, 29 јун 2010 09:50
@@
Госпођа (или госпођица )Ана Радмиловић може бити дефетиста за себе колико хоће , па и за друге у својим текстовима али не , она то не ради , она потуљено "кува жабу" .
Препоруке:
0
0
18
уторак, 29 јун 2010 14:52
Дејан
Дефетизам почиње са тим што доста света сасвим искрено пита шта би нас 6 милиона Срба са 2 милиона Албанаца у држави.
То је већ прећутно признање пораза.
Ретко коме пада на памет да правна држава има средства да обузда све покушаје цепања државе.
Можемо то да обуздамо ако нема као до сада спољног фактора.
Ако то значи да ће 50000 људи бити у затвору због напада на уставно уређење, нека тако буде.
Нена здравствене заштите и пензија док се не измире обавезе по основу пореза и доприноса. Исто важи за струју воду и друге комуналне услуге.
Ако им се исплати да терају инат. нека сносе последице. Ништа ту није чудно, само домаћи прикривени и отворени дефетисти то не разумеју.
Препоруке:
0
0
19
уторак, 29 јун 2010 17:33
Ultravoice
Famozna cifra od 2 miliona Albanaca na Kosmetu je prenaduvana laz, koja za cilj ima da manipulise kako nasim javnim mnjenjem (da ga obeshrabri stavljajuci ga pred naizgled veci i tezi izazov), tako i stranim (da poploca put za kasnije eventualne manipulacije brojem izbeglih iz pokrajine, koji bi opet sluzio kao deo pritiska na Srbiju).
Medjutim sada na Kosmetu nema 2 miliona Albanaca. Cenzusa naravno nije bilo, ali postoje indikacije o broju stanovnika. Prica se recimo o preko 350 hiljada kosovskih Albanaca koji su od 1999. na ovamo napustili pokrajinu i zavrsili po Evropi i Americi. Treba imati u vidu i da predratna populacija Kosmeta (koja je ocenjena na oko 1.9 miliona, sa neproteranom srpskom populacijom) nije mogla biti drasticno povecana bez nekakvog ekonomskog podsticaja. Zasigurno Albanci iz Makedonije i Albanije nisu pohrlili u ratom razorenu pokrajinu u kojoj vlada mafija, u kojoj ima manje posla nego sto ih ima u njihovim originalnim sredinama, i gde ipak vlada kakva takva nesigurnost u pogledu neresenog pitanja sa Srbijom. Pokazatelj su i razrusene, ili jednostavno prazne, kuce, pa i citava sela po Kosmetu. Da je Albanska populacija u pokrajini toliko povecala svoj broj od predratnog stanja (pored onih koji su u medjuvremenu otisli u inostranstvo), te kuce bi bile okupirane ili bi se izgradile nove. Malo je verovatno da Albanci ne zele da zive u tim kucama iz kojih su proterali Srbe, a mozete zamisliti kolika je realna gradjevinska aktivnost na Kosmetu sa 50% nezaposlenosti. Namece se zakljucak da broj ipak nije 2 miliona (ili 2.4 kako neki tvrde iduci jos dalje u naduvavanju), nego znatno manji.
Mislim da se Sarajevo, recimo, jos uvek nije vratilo na predratnu populaciju, a tamo je rat zavrsen 5 godina pre kosovskog, i BiH je pojam drzavnosti (i svega sto ono podrazumeva a sto utice na stvaranje uslova za zivot i habitaciju) u odnosu na "Kosovo". Slicni su primeri na svim ratom zahvacenim, "nesredjenim" prostorima u svetu. Kosmet nije izuzetak.
Препоруке:
0
0
20
уторак, 29 јун 2010 23:17
Воја
Ово је један од бољих аутора на НСПМ. Ретко када је схваћена на прави начин (ни мени није увек јасно како да протумачим њене текстове) и од читалаца често добија исувише негативне коментаре. Али стил јој је такав, суров али недефинисан, баш као живот Срба на Косову и Метохији. Зато и на прави начин преноси ситуацију каква заиста јесте.
Да би неко Анине текстове могао да схвати на прави начин, мора да је упознат са ситуацијом у нашој јужној покрајни. У Аниним текстовима нећете прочитати приче о косовским јунацима, о томе како ће једног дана све доћи на своје место само зато што ће Русија или Кина завладати светом или о томе како "Србија никада неће признати независност Косова". У Аниним текстовима ћете моћи да прочитате реално стање ствари на Косову и Метохији - онако како га Срби доживљавају.
Многима који не знају шта се на Косову и Метохији дешава Анини текстови делују дефетистички. Потребно им је да им неко каже како слободно могу да наставе чекање на дан када ће се Косово просто неком магичном случајношћу да се врати под окриље Србије. Да им неко каже како се Срби за будућност Косова и Метохије ништа не питају и да је довољно да седимо скрштених руку јер ће да дође неко са стране и да нам реши проблеме.
Просто речено, неки читаоци би желели да им неко стави наочаре обојене у ружичасто јер се тако боље осећају, несхватајући да су управо те наочаре истински дефетизам. Та ружичаста боја замагљује црвене лампице узбуне које су од усијања већ почеле да прегоревају.
Е, па драга браћо и сестре, Ана нам управо скида наочаре обојене у ружичасто како бисмо јасно сагледали ситуацију и засукали рукаве. Ана не говори ништа друго него да се Косово не брани митовима, причама и празним флоскулама како "никада нећемо признати...". Косово се брани конкретним делањем.
Велики поздрав ауторки, уз наду да ће ме исправити уколико сам је (ипак) погрешно схватио.
Препоруке:
0
0
21
среда, 30 јун 2010 09:53
горштак
@Воја
Е, па драга браћо и сестре, Ана нам управо скида наочаре обојене у ружичасто како бисмо јасно сагледали ситуацију и засукали рукаве. Ана не говори ништа друго него да се Косово не брани митовима, причама и празним флоскулама како "никада нећемо признати...". Косово се брани конкретним делањем.
На пример таквим као што је клеветање и протеривање владике Артемија, за чиме треба да уследи ''обнова српских светиња'' од стране зликоваца који су их порушили, па преговарање са њима око 1,05% територије и тако редом све до потпуне легитимизације такозване ''независне државе Косове'', са интегрисаном српском мањином која ће јој давати изглед мулти-култи творевине, онако како то годи НАТО-окупаторима. А све онако ''конкретно'' и ''реално'', да се истопиш од милине.
Па ћете нам онда исти тај ''реализам'' саветовати и кад се покрене питање референдума за ''независност Војводине'', па за ''независност Санџака'', па за ''независност Источне Србије'', па за ''независност Западне Србије'', па за ''независност Београдског округа''. У свим тим случајевима ћемо ми ''патриЈоте'' бити исмевани од стране вас ''реалиста'', ако се будемо бунили против растурања сопствене земље. Не сумњам да ће се и тада низати колумне попут Радмиловићкиних са виртуозним обртима који ће нам сугерисати да је наводно ''боље врабац у руци него голуб на грани'' тј. прихвати и ону мрву коју ти окупатори нуде да не би остао и без ње. Таква логика је бедна и дефетистичка, она не представља никакав прави реализам, него најобичнији опортунизам, духовну слабост и кукавичлук. И у случају Косова, као и било које српске територије ''конкретно делање'' значи истрајавање само на једном: НАША ТАПИЈА - НАША ТЕРИТОРИЈА. И ако душмани силом узму све, с нашим пристанком не треба да узму НИ МРВУ. Само појединце и народе јаке вере и несаломивог духа Бог награђује победама.
Препоруке:
0
0
22
среда, 30 јун 2010 10:49
Дејан
@ Ultravoice
Имамо у Србији и на Косову демографски парадокс.
У Србији је 2007.год. рођено 68000 деце, а умрло 102000 људи. Србија без Косова има око 7,7,5 милиона становника.
У ову цифру спадају и број рођених у заједницама без проблема беле куге (Албанци из Прешевске долине, Бошњаци, Роми).
Реална слика је да је морталитет српског народа око 15 промила, јер смо "стара" нација.
Парадокс је у томе што бисмо са 15 промила наталитета били на нули, иако је то добар и за Европу висок наталитет.
Закључак за Србе је да фертилитет од 2,1 детета није довољан за просту бројчану репродукцију, већ пре негде око 3 детета. За повећање броја становника требао би нам немогући фертилитет од 3,5 до 4 детета.
Код Албанаца је обрнуто. Старих је мало. Вероватно је пола становништва млађе од 21 године. Тп значи да ће они доживљавати и надаље експлозивни раст јер много младих долази на ред за брак и децу. Њима је за повећање становништва наредних 20 година довољно и 1,5 до 2 деце, а сви знамо да ће они опет да у просеку роде више од нас.
Зато и сматрам да и поред емиграције њих има 2 милиона на Косову.
Препоруке:
0
0
23
среда, 30 јун 2010 11:05
Саша
Кључни недостатак свих коментара везаних за Косово и тамошњи српски етнос је тај што се заборавља 250.000 Срба протераних 1998-1999 (а да не говоримо о онима који су раније морали да напусте Косово). Они су у ствари главна интелектуално-политичка снага која може колико-толико парирати нашим непријатељима. Ти прогнаници су у ствари и најснажнији могући аргумент који може демократска јавност Европе препознати, а који ми из неких неразумљивих разлога још увек (11 година) нисмо потегли. Некоме је то у интересу, а свакако Србији није. Ти људи су остали без имовине и радних места. Србија издваја значајна средства да би им помогла уместо да тај терет пребаци онима који су за то криви, а то је МЗ. На Косову је можда остала 1/3 Срба, али је то углавном сеоско становништво.
Да ме неко не би погрешно разумео, то су хероји који живе на страшном месту. Најугроженији народ у Европи. Свака им част, али огромна већина лекара, професора, инжењера, интелектуалаца се морао спашавати ``главом без обзира`` у Јуну 1999, и преко ноћи смо их искључили из борбе, углавном да не би сметали амбицијама појединаца. Када би смо озбиљно на њих рачунали, много тога би и држави и косовским Србима било лакше. На жалост, након 11 година велико је питање да ли би се они сада вратили, у коликом броју, и на какве задатке.
Иначе овај текст је одличан шлагворт за размишљања, колико смо сами допринели сопственој пропасти (а и даље доприносимо).
Препоруке:
0
0
24
среда, 30 јун 2010 12:15
Љубитељ циркуса
Нико овде не критикује Ану Радмиловић због некакве њене нејасне политике. Било чију нејасну политику, новинар публици не представља нејасним текстовима
Дакле, критикују се њени нејасни текстови и сугерише јој се да, за добре текстове, није довољно скинути љубичасте наочари, већ и одабрати другачије перо - никако љубичасто!
Препоруке:
0
0
25
среда, 30 јун 2010 12:22
Воја
Господине, то што описујете је управо резултат ружичастих ночара. И молим вас да ми не подмећете овакве ставове какве ми подмећете. Конкретно делање је управо јачање српских институција на територији КиМ поготово јужно од Ибра. Сви сте се ухватили за северни део Косова и Метохије који Ана лепо описује. Шта ћемо са србима испод Ибра? Где су српске институције тамо? У каквим условима тај јадни народ доле треба да издржи и да чека да нам Косово падне као зрела крушка? Да ли сте упознати са ситуацијом Срба испод Ибра? Њима не преостаје ништа друго него или да беже одатле или да се асимилирају. Да сам на њиховом месту, напустио бих то парче територије и сео са остатком Србије да скрштених руку чекам неке Русе, Кинезе или неког трећег у нади да ће се они више побринути о косовском питању од саме Републике Србије којој су пуна уста Европе док своје грађане третира као нижу расу.
Препоруке:
0
0
26
среда, 30 јун 2010 13:19
горштак
Господине, то што описујете је управо резултат ружичастих наочара.
Не, то што сам описао резултат је такозваног ''реализма'' у свим његовим модификацијама током последњих двадесет година. Резултат је податности, инфериорности пред непријатељима и кукавичлука који су последица одсуства вере у Бога, јаке националне свести и воље за победом.
И молим вас да ми не подмећете овакве ставове какве ми подмећете. Конкретно делање је управо јачање српских институција на територији КиМ поготово јужно од Ибра. Сви сте се ухватили за северни део Косова и Метохије који Ана лепо описује. Шта ћемо са србима испод Ибра? Где су српске институције тамо?
Ја се у својим коментарима нисам ''ухватио'' за северни део Косова, него за читаво Косово, које ми не пада на памет да га макар у свом уму делим, цепам и одвајам од Србије. И објасните, али конкретно, шта подразумевате под ''јачањем српских институција''? Да ли хоћете да кажете да ће признавањем ''независности Косова'' српске институције добити шансу да тамо ''ојачају''? Ако ви и Радмиловићка заиста верујете у то, па онда немате право никоме да причате о ''ружичастим начарима''.
Да сам на њиховом месту, напустио бих то парче територије и сео са остатком Србије да скрштених руку чекам неке Русе, Кинезе или неког трећег у нади да ће се они више побринути о косовском питању од саме Републике Србије којој су пуна уста Европе док своје грађане третира као нижу расу.
Не знам зашто стално помињете Русе и Кинезе. Ја се слажем да косовско питање не може решити буквално нико осим самих Срба, али на начин чији опис модерација вероватно не би пропустила, па ћете га се и сами досетити.
Препоруке:
0
0
27
среда, 30 јун 2010 14:38
miodrag marinkovic
po ko zna koji put kazem; kvalitet rezonovanja autora je daleko ispod reputacije i mislim same ideje NSPM. Mene licno tera da svoje vreme za citanje potrosim na drugim mestima.
Препоруке:
0
0
28
среда, 30 јун 2010 17:44
Ultravoice
Gorstak,
Mozda ja gresim jer nedovoljno poznajem autorkin predjasnji opus, ali na osnovu ovog teksta nisam stekao utisak da nam njena poruka da prihvatimo realnost zapravo govori da prihvatimo nezavisnost. Prihvatanje realnosti je zaista vrlo opasna floskula, jer je i neprijatelj koristi kao snazan (a snazan je onoliko koliko mi kao zajednica na koju se poruka odnosi prihvatimo da bude, to jest, koliko na nas utice ta manipulacija realnosti) argument da pokrene stvar sa mrtve tacke, u njihovu korist.
Ono sto je tu vrlo vazno je da uz "prihvatanje realnosti", prihvatimo da smo sami tvorci svoje sudbine, to jest, svoje realnosti. Euleks recimo, sada jeste realnost na Kosmetu, a nikako ne bi bio da mi nismo prihvatili takvu realnost. Drugim recima, da smo izabrali da ne dozvolimo uspostavljanje takve misije (a tada se to moglo uz podrsku Rusije i Kine na prvom mestu, koje su otvoreno rekle da su spremne da nas podrze do kraja u tome), realnost na Kosmetu bi danas bila bez Euleksa. U oba slucaja smo mi ti koji su znacajan faktor (u zametku odluke, ako ne i u celom procesu donosenja iste) za kreiranje sopstvene realnosti.
Sa tim u vidu se i slazem sa autorkom u pogledu ovog konstatovanja realnosti. Da bi na najbolji moguci nacin mogli da menjamo postojecu realnost, u neku novu, bolju za nas, treba prvo da je konstatujemo. Da vidimo gde sve skripi, sta sve mora da se zameni, sta je neodrzivo na terenu ako sklonimo politiku u stranu, sa cim mora odmah da se prestane jer pravi previse stete, itd. Ovo naravno vise vazi, i po prirodi stvari je vise usmereno na prosecnog izgubljenog Srbina, nego na prosecnog citaoca ovog sajta, koji ipak ima koliko toliko izgradjenu svest o problemu. Tako sam ja i citao tekst, kao da je napisan za sve Srbe, a ne za nas ovde na NSPM-u.
Препоруке:
0
0
29
среда, 30 јун 2010 20:51
Славка Р.
Овај текст као да је писала Борка Павићевић у бољем расположењу, или Брана Црнчевић у очајању.
Препоруке:
0
0
30
среда, 30 јун 2010 21:40
Војимир
А да ауторица овог текста није и сама још један "пројекат" ?
Препоруке:
0
0
31
среда, 30 јун 2010 21:40
Џон Шепард
Подела КиМ је неизбежна, колико год се ми ложили да до тога хоће-неће доћи или се измишљале разне (про)тезе или предвиђале последице, или се добронамерни странци и шиптари натезали са нашим Властом.
Уосталом, Тарабићи су то испророковали пре више од сто година. :)
Друга је ствар ДОКЛЕ ће то стање да потраје. Није нам дато да то за наших живота сагледамо.
Препоруке:
0
0
32
среда, 30 јун 2010 22:29
Воја
Г. Горштак, то што сте описали није плод реалног гледања на ствари већ резултат надања да ће боље сутра само по себи доћи. Али у једном се слажемо: Срби у задњих пар деценија нису показали вољу за победом јер су се сваки пут повлачили да би "спасили оно што се може спасити", полазећи од тога да нису господари своје судбине. Томе је свакако помогла власт која конитнуирано ради против српских националних интереса.
Ја нигде нисам рекао да сте се ВИ ухватили северног дела Косова, већ да је опште схватање у Србији тако. Ево, г. Шепард Вам је одличан пример.
Јачањем српских институција подразумевам активну улогу републике Србије на територији своје јужне покрајне. Активно улагање средстава за побољшање квалитета живота грађана Србије лојалних Републици Србији. Повратак протераних. Отварање производних погона. Успостављање безбедносних структура које би народу јужно од ибра омогућиле да без страха кажу "Нећемо да учествујемо у пројекту НДК!" уместо што подвијена репа клизе ка асимилацији. То су само неки примери јачања институција РС на територији КиМ.
Кинезе и Русе помињем јер се у њих надају сви они који нису заслепљени ЕУ и/или НАТО-ом. Русија и Кина имају своје интересе и нису неки добротворци који ће ето доћи да решавају и наше проблеме. На српском је народу да се сам избори за своје интересе.
И за крај, да не будем погрешно схваћен: пореклом сам с Косова и добрим делом сам упознат са ситуацијом на Косову. Косово ће за мене увек да буде српско, да буде моје. Али ово што ауторка текста пише је реалност оних људи који живе доле. Република Србија, чији су они грађани, им је окренула леђа и понаша се као да је Косово независно и као да ти људи не постоје. Зато своју критику усмерите ка држави која води такву политику а не Ани која само описује како ствари стоје.
И прочитајте задњи коментар Ултравојса. Прилично добро описује шта сам хтео да кажем.
Препоруке:
0
0
33
среда, 30 јун 2010 22:31
Воја
Г. Шепард, "подела КиМ је неизбежна" јер су тако рекли Тарабићи? Ми се за ништа не питамо. Јел' тако? Г. Шепард, ви сте прави пример човека с ружичастим наочарима.
Препоруке:
0
0
34
среда, 30 јун 2010 22:59
Georgina
Dublji smisao mnogih napisa, studija i polemika saznavala sam tek po otkrivanju pravih biografija njihovih autora. Sva je prilika da je to ona karika koja nedostaje u odgonetanju serije članaka ove autorke na NSPM i u Pečatu, iz čijeg je redakcijskog sastava naglo povučena.
Препоруке:
0
0
35
четвртак, 01 јул 2010 09:53
Јасна Симоновић
Дејан, "Дефетизам почиње са тим што доста света сасвим искрено пита шта би нас 6 милиона Срба са 2 милиона Албанаца у држави"...
Уз дужно поштовање народа, заиста мислим да је то бесмислено и увредљиво питање...(Самоуправљање ис гоне, ремембер?)...
А чак и да је смислено и поштено, потпуно је ирелевантно пред питањем шта нас 8 милиона људи да ради да би живели као људи кад већ 6 плус 2 милиона (или само 6 милиона, или само 2 милиона, или само "20" или "8") не знамо (ајд' да солидарно кажем сви, мада не би требало!)даље од националних дворишта и туђих, да не кажем грешних капија...
тако некако
Препоруке:
0
0
36
четвртак, 01 јул 2010 10:14
Џон Шепард
Г.Војо и осталима којима "смета" та евентуална подела КиМ.
Прво, далеко од тога да носим ружичасте наочари. Зни, нисам оптимиста. Немам ниједан разлог да будем.
Да, Ви се, господо, не питате АМА БАШ НИШТА, као и сви остали обични људи који живе тамо, живе овде, пуцали су више пута на иредентисте и терористе и НАТО-војску. Принуђени смо (од стране наших вођа) да само то и чинимо, тј. да гледамо бруку.
Ето, дајте Ви господо - КОНКРЕТАН предлог шта бисте САДА да урадите? Хоћете да протестно идемо доле као "1389", моторџије или Патријарх пре пар дана, на Газиместан? Сјајно, идемо (били смо!)... и то је СВЕ, отприлике. Засада, велим.
Јужни део је опасан као змијско легло, поготово што се "змије" сада "паре" и посебно су осетљиве и лаке на отрову/обарачу.
Северни део (шта год то значило) има све шансе да постане ЈЕДИНА победа Србије за задњих, готово 100 година искључивих српских пораза.
Ако се ни то не поврати, оде и Рашка, Зукорлић је већ опаснији него некада Ругова. Врањска котлина? Риза Халими је можда наизглед инфериоран, али је у потаји још један из оног клупка.
Не, нећете ми приписати дефетизам, када је макар једна победа на видику. Можда је "пирова", али је потенцијално ЈЕДИНА!
Да, Тарабићи, тј. Митар је то рекао, а прота Захарије записао. Имам књиге од пре 30 и 70 година, писало је и тада у њима. Далеко пре 1945., 1981., 1989. и 1999.
Препоруке:
0
0
37
четвртак, 01 јул 2010 12:25
горштак
@Воја
Јачањем српских институција подразумевам активну улогу републике Србије на територији своје јужне покрајине. Активно улагање средстава за побољшање квалитета живота грађана Србије лојалних Републици Србији. Повратак протераних. Отварање производних погона. Успостављање безбедносних структура које би народу јужно од Ибра омогућиле да без страха кажу "Нећемо да учествујемо у пројекту НДК!" уместо што подвијена репа клизе ка асимилацији. То су само неки примери јачања институција РС на територији КиМ.
Да, али све што сте побројали је нешто што НАТО-окупатори очигледно не дозвољавају. Они су заједно са Шиптарима једноставно голом силом узурпирали део српске територије и све што желе од нас то је да признамо ''независност'' отетог. Мање или више отворено Ана Радмиловић нам свим својим текстовима сугерише да је то нешто са чиме се морамо помирити. Да није тако, зашто би јој иначе сметали ''испади'' покрета 1389 и других ''патриЈота'' на Косову, којима се ругала с пуно апетита, као и другима ''на бранику отаџбине'' ( њене речи из ранијих текстова ). Читава та антипатриЈотска иронија једноставно звучи превише сорошевски, као што и њени текстови делују само као део дефетистичке сорош-оркестрације којом дух и воља народа треба да се сломи и придобије за унапред постављени циљ.
Зато своју критику усмерите ка држави која води такву политику а не Ани која само описује како ствари стоје.
Ја не видим суштинску разлику између државне политике и Аниних теза. Мислим да и актуелна држава жели исто што и Ана ( да призна независност Косова ), само што не зна како то да изведе, а да народ не примети. И Држава и Ана, иако привидно супротстављени, заправо раде на истом.
Препоруке:
0
0
38
четвртак, 01 јул 2010 12:40
Воја
Г. Шепард, шта би се десило да се након проглашења независности 2 000 000 Срба појавило на Косову чисто као демонстрација да нам је до те територије стало? Шта би се десило да се 17 марта 2004-е исти број људи спаковао и отишао тамо као подршка оном народу доле?
Северни део Косова и Метохије који ви сматрате победом за мене није ни утеха, а камо ли нешто веће.
И можда су Тарабићи тачно описали неке ствари, али то ме неће убедити да ја немам утицаја на овај свет и да требам да се предам. Да тако размишљам, још давно бих себи скратио муке.
Препоруке:
0
0
39
четвртак, 01 јул 2010 13:26
горштак
@ Џон Шепард
Подела КиМ је неизбежна, колико год се ми ложили да до тога хоће-неће доћи или се измишљале разне (про)тезе или предвиђале последице, или се добронамерни странци и шиптари натезали са нашим Властом.
Уосталом, Тарабићи су то испророковали пре више од сто година. :)
Читао сам и ја Тарабиће, али се нешто не сећам да су говорили баш о ''подели Косова''.
Но, према сведочењу домаћина код којих је провео последње године живота, Старац Тадеј ( за кога се зна да је био прозорљив и имао честа духовна виђења ), је дословно рекао да ће ''Косово поново бити српско'' и да на њему ''неће остати ниједног Шиптара и ниједног НАТО-вца''.
Сетио сам се и једног заборављеног писца који се зове Ђуро Дамјановић који је пре тридесет година објавио роман ''Земунска хроника''. У том роману појављује се некакав чудни старац који Србима каже: ''Потискиваће вас један народ са југа, али то ће бити почетак њихове пропасти''.
Ја сам убеђен да су садашње шиптарске ''победе'' заиста почетак њихове пропасти.
Нису у праву они који стрепе од шиптарског наталитета. Младе Шиптарке нису исто што њихове мајке и бабе. Као и младе Српкиње и њих је захватио погубни талас модернизације, и оне би радије да седе прекрштених ногу по клубовима и лове ''спонзоре'', него да рађају по десеторо деце. Ни млади Шиптари немају вредноћу, жилавост и чврстину својих очева и дедова, претворили су се у лакомислене скоројевиће и себичне индивидуалисте, замаштане сновима о лаком животу и богаћењу преко ноћи.
Патријархални морал, који је представљао највећу снагу Шиптара ( што сам код њих увек поштовао ), код млађих генерација је потпуно еродирао ( на шта се жале и старије генерације Шиптара ) и то је тај ''почетак њихове пропасти''.
Наше је да као народ пођемо путем препорода, независно од ма чега што чине и причају ''наши'' политичари. За разлику од Шиптара ми имамо светосавље с којим се можемо дићи из мртвих и постићи све што на први поглед изгледа немогућим.
Препоруке:
0
0
40
четвртак, 01 јул 2010 15:44
Саша
Подела КиМ је неизбежна, колико год се ми ложили да до тога хоће-неће доћи или се измишљале разне (про)тезе или предвиђале последице, или се добронамерни странци и шиптари натезали са нашим Властом.
Господине Шепард, пре неког времен на НСПМ је изашао текст о овоме о чему причате. Било би добро да га прочитате.
Г. Шепард, шта би се десило да се након проглашења независности 2 000 000 Срба појавило на Косову чисто као демонстрација да нам је до те територије стало? Шта би се десило да се 17 марта 2004-е исти број људи спаковао и отишао тамо као подршка оном народу доле?
Није се десило, те се нећемо (ја сигурно!) тиме замајавати. Немојте ни Ви.
Да овде НСПМ објави (хипотетички) да довече/сутра чекају аутобуси ту-и-ту, те да кренемо сви на КиМ, не би ли урадили то-и-то, знате ли колико људи би се појавило? Мање него што је у овој теми коментарисало. Ок, два-три аутобуса, које би иоле добронамеран шиптарски/ЕУ-службеник натерао да раде склекове на "административној граници".
Стога, спустимо се у реалност.
Препоруке:
0
0
42
четвртак, 01 јул 2010 18:52
Ultravoice
Kao sto sam vec rekao, svi mi kreiramo svoju realnost, bili toga svesni ili ne. Zapamtite to gospodine Separd, jer je od kriticne vaznosti za resenje nase situacije.
Препоруке:
0
0
43
четвртак, 01 јул 2010 20:03
Воја
Г. Шепард, 2 000 000 Срба се није окупило јер сви седе у ружичастим наочарима и чекају боље сутра. Једни мисле да ће уласком у ЕУ сви проблеми нестати, док други чекају да Руси и Кинези завладају светом. Е, то је дефетизам. А Ви мени кажете да се спустим у реалност.
Реалност је таква да ће Република Србија полако нестати, а после ње и Срби као народ. Црвене лампице су се још одавно упалиле. Узбуна траје али то нас не тангира.
Курди, који ни немају државу, имају више утицаја на политику која се води у неким западним земљама него ми. Али они се боре док ми чекамо.
Препоруке:
0
0
44
четвртак, 01 јул 2010 20:47
Мило је
Текст, на жалост није ни близу оних текстова које је ауторка објављивала током прошле године. Више личи на компилацију претходно написаних, мало умотаних у обланду, и сервираних на брзину читаоцима. Али, побогу сви имамо своје успоне и падове, ово свакако није пад али на жалост није ни успон. Ниј ништа. Вероватно засићење.
Међутим, коментари појединих читалаца мени су заиста занимљиви.
Препоруке:
0
0
45
четвртак, 01 јул 2010 22:21
Одбрана и последњи дани
Претпостављам да је идеја објављивања чланака Ане Радмиловић у њиховом квалитету (који није споран), али највише због тога што се у њима говори о лицемерству актуелне власти која се декларативно бори за очување Космета и Срба на том Космету, а у ствари их својим нечињењем "пушта низ воду" у руке мафијашких структура из Приштине. Проблем је у томе што је та идеја потпуно потиснута и може се само прочитати између редова, а главни садржај представља константно убеђивање да треба прихватити фактичко стање и да је сваки српски отпор на Космету бесмислен што јесте дефетизам. Овакве поруке у њеним текстовима постају доминантне.
Препоруке:
0
0
46
петак, 02 јул 2010 10:34
samo da kazem nesto
navikli ste da vas stalno "ohrabruju" pa ste poceli misliti da ste hrabri. nije ana tu da nas moralise,niti da nas demoralise. ana je jednostavno neko ko se usudio napustiti udobnost beograda na ushtrb neudobnosti kosova. priznajmo da nema takvih puno. cast i cosicu i svima pomenutim,ali oni nisu bili tamo.
svi vi koji smatrate da vas ana nije ohrabrila za vidovdan...blago receno delujete mi kao neko ko je ceo dan iscekivao jedan (najavljeni) film na tv-u,a rezija greskom pustila drugi. pri tom vam je zena kupila pogresno pivo. ma chisti peh.
ANA,BRAVO I NE ODUSTAJ!
Препоруке:
0
0
47
петак, 02 јул 2010 11:30
дулебг
Не мислим да су проблем Шиптари које није населио неки од тоталитарних режима: Мусолини, Тито или НАТО. А само они имају право на боравак на КосМет-у. Остали, ако су и добили азил - добили су га у време терора у њиховој земљи, касније је био ред да се врате.
Према томе - када размишљамо о националној структури на КосМет-у, за нас не постоје особе без српског држављанства.
.jpg)
De facto...lepo bi bilo da ne "kupuju nekretnine, poneki diplome a neki i radna mesta" jer to je "skupo" za svakog čoveka koje god nacije bio...
Lepo bi bilo da se "de jure" i "de facto" negde sretnu ....(šta će pod "svetiljkom", kad mogu "u zvezdi"...Al sam bistra, zar ne? To je zato što dolazim sa teksta o Holivudu, pa su mi se umešale filmske scene!)
Ana, baš mi se sviđa vaš članak ...Nekako je baš, po srpski, fer napisan...
A fer bi zaista bilo i da ljudi žive u nekoj državi, kao što reče Haradinaj, barem dok države globalno odumiru kao što smo učili u "Predvojničkoj obuci"...
И све мање ће бити српски. То је де факто тако.
Де јуре, Косово је и даље део Србије. Док год се неко не договори да смо пристали на промену граница. Од тог тренутка, уколико до поделе уопште и дође, а све изгледа као да неће, оних 7 од 15 посто а 1,05 посто Републике Србије – биће Србија. Остатак неће бити ништа.
Редакција НСПМ није морала баш на сам Видовдан да нам приушти овај Радмиловићкин дефетизам, који је већ постао пословичан. Могла је уместо тога да постави неки јуначкији текст, да мало ободри пали српски дух. ''То је де факто тако'' ( да Косово наводно није српско ) закључује она самоуверено, рекло би се и злурадо. Ана Радмиловић заборавља да Истина није ''збир чињеница'' и да било које ''де факто'' није нешто непомериво и непроменљиво. И Бог учествује у историји, као и многи разуму необјашњиви фактори који чине да се дојучерашње победе за тили час претварају у катастрофалне поразе, што показују примери свих историјских освајача. Срамотно је према томе размишљати о ''подели Косова'', пристајати на бедно ценкање са зликовцима и освајачима чак и око већег дела територије, а камоли око њене мрве( 1,05 %). Немамо ми шта да преговарамо око територије која је НАША не само ''де јуре'' него и ''де факто'' у неком вишем смислу.
Данас сам гледао Шотрин ''Бој на Косову'', који ме је упркос многим уметничким и техничким пропустима испунио јуначким и племенитим осећањима ( за разлику од овог Радмиловићкиног текста ). Их да је неког Лазара и Обилића да позову као пре шесто година, из ових стопа бих се дигао, и пешке ако треба!
Sa cisto istorijskog stanovista samo 20-i vek nam je pokazao da su veliki i neocekivani prevrati moguci u svega nekoliko godina.
Zbog toga uzimam sebi pravo da "realnu malodusnost" teksta nazovem defetizmom.Kosovo je mit,srz nacionalnog identiteta,istorijski putokaz,sistem vrednosti.Ne moze se vagati,seci,prodavati.KOSOVO JE SRPSKO,bez obzira na istoriski momenat u kojem ga posmatramo.
Malodusnost je zarazna,ali su isto toliko zarazni borbenost i optimizam.
Reci gorku istinu nije defetizam, vec prvi korak ka prihvatanju iste od strane svih nas. Kad prihvatimo realnost radicemo na tome da je promenimo u svoju korist.
A realnost je takva da je 15% nase teritorije de fakto okupirano, sa de fakto minimalnim projektovanjem srpskog interesa (interesa srpske drzave) na tom delu teritorije. Realnost je da deo medjunarodne zajednice, mimo svih prava na kojima pociva ta ista zajednica, vec 20 godina radi na razbijanju bilo kakve ideje o suverenoj srpskoj, a ranije jugoslovenskoj, drzavi (ne zato sto nas mrze, vec zato sto takav razvoj dogadjaja odgovara mnostvu razlicitih manjih ili vecih, licnih ili kolektivnih, interesa). Realnost je da je mreza tih interesa jaca, veca i sira nego sto vecina nas spoznaje (iako projekcije svih tih uticaja vidimo u nasoj realnosti). To nije nikakva mitomanija, ili teorija zavere, to je uprosceno konstatovanje nasih okolnosti.
Sto vise tih stetnih interesa, ciji smo taoci i zrtve, prepoznamo, to ce nam cela slika biti jasnija a sa njom i razne mogucnosti da njome manipulisemo u nasu korist. Sto bolje polje poznajemo te interese, to cemo lakse manipulisati njima. Dakle u nasem je interesu da ih demistifikujemo. Primer bi mogao da bude uticaj koji CIA ima u celom projektu. Prvi interes te agencije na pitanju Kosmeta, je nesmetani trafiking i ditribucija heroina iz Afganistana ka Evropi. To je moguce sa kvazi narko drzavom Kosovo. To je cinjenica, i sto pre je prihvatimo pre cemo raditi na tome da hermeticki zatvorimo granice Crne Gore i Srbije za trafiking. Pored ociglednih benefita, takva akcija bi nanela znacajan udarac jednom interesu koji nas drzi kao taoce.
Trenutna politika Beograda nas vodi u pravcu koji autorka fenomenalno konstatuje, sto nikako ne treba stavljati njoj na dusu.
Надам се да ће после овако јадне и очајне генерације доћи генерација каква је била на почетку прошлог века, уколико тако не буде, небитно, нећемо више ни постојати, и то не само на Косову.
Запад види да су погрешили и сад нас пожуркују да им легитимишемо њихову отимачину. Нека се они у сопственом соку кувају без индустрије и у овисношћу западне помоћи. Једнога дана ће Косово пасти у српско крило као зрела крушка.
У осталом за било које преговоре неможе се узети садашњи статус кво, него онај пре протеривања срба. Јер би се у супротном њихов злочин само наградио.
Ана, време је за узрочно-последичне анализе које подразумевају решење.
То је већ прећутно признање пораза.
Ретко коме пада на памет да правна држава има средства да обузда све покушаје цепања државе.
Можемо то да обуздамо ако нема као до сада спољног фактора.
Ако то значи да ће 50000 људи бити у затвору због напада на уставно уређење, нека тако буде.
Нена здравствене заштите и пензија док се не измире обавезе по основу пореза и доприноса. Исто важи за струју воду и друге комуналне услуге.
Ако им се исплати да терају инат. нека сносе последице. Ништа ту није чудно, само домаћи прикривени и отворени дефетисти то не разумеју.
Medjutim sada na Kosmetu nema 2 miliona Albanaca. Cenzusa naravno nije bilo, ali postoje indikacije o broju stanovnika. Prica se recimo o preko 350 hiljada kosovskih Albanaca koji su od 1999. na ovamo napustili pokrajinu i zavrsili po Evropi i Americi. Treba imati u vidu i da predratna populacija Kosmeta (koja je ocenjena na oko 1.9 miliona, sa neproteranom srpskom populacijom) nije mogla biti drasticno povecana bez nekakvog ekonomskog podsticaja. Zasigurno Albanci iz Makedonije i Albanije nisu pohrlili u ratom razorenu pokrajinu u kojoj vlada mafija, u kojoj ima manje posla nego sto ih ima u njihovim originalnim sredinama, i gde ipak vlada kakva takva nesigurnost u pogledu neresenog pitanja sa Srbijom. Pokazatelj su i razrusene, ili jednostavno prazne, kuce, pa i citava sela po Kosmetu. Da je Albanska populacija u pokrajini toliko povecala svoj broj od predratnog stanja (pored onih koji su u medjuvremenu otisli u inostranstvo), te kuce bi bile okupirane ili bi se izgradile nove. Malo je verovatno da Albanci ne zele da zive u tim kucama iz kojih su proterali Srbe, a mozete zamisliti kolika je realna gradjevinska aktivnost na Kosmetu sa 50% nezaposlenosti. Namece se zakljucak da broj ipak nije 2 miliona (ili 2.4 kako neki tvrde iduci jos dalje u naduvavanju), nego znatno manji.
Mislim da se Sarajevo, recimo, jos uvek nije vratilo na predratnu populaciju, a tamo je rat zavrsen 5 godina pre kosovskog, i BiH je pojam drzavnosti (i svega sto ono podrazumeva a sto utice na stvaranje uslova za zivot i habitaciju) u odnosu na "Kosovo". Slicni su primeri na svim ratom zahvacenim, "nesredjenim" prostorima u svetu. Kosmet nije izuzetak.
Да би неко Анине текстове могао да схвати на прави начин, мора да је упознат са ситуацијом у нашој јужној покрајни. У Аниним текстовима нећете прочитати приче о косовским јунацима, о томе како ће једног дана све доћи на своје место само зато што ће Русија или Кина завладати светом или о томе како "Србија никада неће признати независност Косова". У Аниним текстовима ћете моћи да прочитате реално стање ствари на Косову и Метохији - онако како га Срби доживљавају.
Многима који не знају шта се на Косову и Метохији дешава Анини текстови делују дефетистички. Потребно им је да им неко каже како слободно могу да наставе чекање на дан када ће се Косово просто неком магичном случајношћу да се врати под окриље Србије. Да им неко каже како се Срби за будућност Косова и Метохије ништа не питају и да је довољно да седимо скрштених руку јер ће да дође неко са стране и да нам реши проблеме.
Просто речено, неки читаоци би желели да им неко стави наочаре обојене у ружичасто јер се тако боље осећају, несхватајући да су управо те наочаре истински дефетизам. Та ружичаста боја замагљује црвене лампице узбуне које су од усијања већ почеле да прегоревају.
Е, па драга браћо и сестре, Ана нам управо скида наочаре обојене у ружичасто како бисмо јасно сагледали ситуацију и засукали рукаве. Ана не говори ништа друго него да се Косово не брани митовима, причама и празним флоскулама како "никада нећемо признати...". Косово се брани конкретним делањем.
Велики поздрав ауторки, уз наду да ће ме исправити уколико сам је (ипак) погрешно схватио.
На пример таквим као што је клеветање и протеривање владике Артемија, за чиме треба да уследи ''обнова српских светиња'' од стране зликоваца који су их порушили, па преговарање са њима око 1,05% територије и тако редом све до потпуне легитимизације такозване ''независне државе Косове'', са интегрисаном српском мањином која ће јој давати изглед мулти-култи творевине, онако како то годи НАТО-окупаторима. А све онако ''конкретно'' и ''реално'', да се истопиш од милине.
Па ћете нам онда исти тај ''реализам'' саветовати и кад се покрене питање референдума за ''независност Војводине'', па за ''независност Санџака'', па за ''независност Источне Србије'', па за ''независност Западне Србије'', па за ''независност Београдског округа''. У свим тим случајевима ћемо ми ''патриЈоте'' бити исмевани од стране вас ''реалиста'', ако се будемо бунили против растурања сопствене земље. Не сумњам да ће се и тада низати колумне попут Радмиловићкиних са виртуозним обртима који ће нам сугерисати да је наводно ''боље врабац у руци него голуб на грани'' тј. прихвати и ону мрву коју ти окупатори нуде да не би остао и без ње. Таква логика је бедна и дефетистичка, она не представља никакав прави реализам, него најобичнији опортунизам, духовну слабост и кукавичлук. И у случају Косова, као и било које српске територије ''конкретно делање'' значи истрајавање само на једном: НАША ТАПИЈА - НАША ТЕРИТОРИЈА. И ако душмани силом узму све, с нашим пристанком не треба да узму НИ МРВУ. Само појединце и народе јаке вере и несаломивог духа Бог награђује победама.
Имамо у Србији и на Косову демографски парадокс.
У Србији је 2007.год. рођено 68000 деце, а умрло 102000 људи. Србија без Косова има око 7,7,5 милиона становника.
У ову цифру спадају и број рођених у заједницама без проблема беле куге (Албанци из Прешевске долине, Бошњаци, Роми).
Реална слика је да је морталитет српског народа око 15 промила, јер смо "стара" нација.
Парадокс је у томе што бисмо са 15 промила наталитета били на нули, иако је то добар и за Европу висок наталитет.
Закључак за Србе је да фертилитет од 2,1 детета није довољан за просту бројчану репродукцију, већ пре негде око 3 детета. За повећање броја становника требао би нам немогући фертилитет од 3,5 до 4 детета.
Код Албанаца је обрнуто. Старих је мало. Вероватно је пола становништва млађе од 21 године. Тп значи да ће они доживљавати и надаље експлозивни раст јер много младих долази на ред за брак и децу. Њима је за повећање становништва наредних 20 година довољно и 1,5 до 2 деце, а сви знамо да ће они опет да у просеку роде више од нас.
Зато и сматрам да и поред емиграције њих има 2 милиона на Косову.
Да ме неко не би погрешно разумео, то су хероји који живе на страшном месту. Најугроженији народ у Европи. Свака им част, али огромна већина лекара, професора, инжењера, интелектуалаца се морао спашавати ``главом без обзира`` у Јуну 1999, и преко ноћи смо их искључили из борбе, углавном да не би сметали амбицијама појединаца. Када би смо озбиљно на њих рачунали, много тога би и држави и косовским Србима било лакше. На жалост, након 11 година велико је питање да ли би се они сада вратили, у коликом броју, и на какве задатке.
Иначе овај текст је одличан шлагворт за размишљања, колико смо сами допринели сопственој пропасти (а и даље доприносимо).
Дакле, критикују се њени нејасни текстови и сугерише јој се да, за добре текстове, није довољно скинути љубичасте наочари, већ и одабрати другачије перо - никако љубичасто!
Не, то што сам описао резултат је такозваног ''реализма'' у свим његовим модификацијама током последњих двадесет година. Резултат је податности, инфериорности пред непријатељима и кукавичлука који су последица одсуства вере у Бога, јаке националне свести и воље за победом.
Ја се у својим коментарима нисам ''ухватио'' за северни део Косова, него за читаво Косово, које ми не пада на памет да га макар у свом уму делим, цепам и одвајам од Србије. И објасните, али конкретно, шта подразумевате под ''јачањем српских институција''? Да ли хоћете да кажете да ће признавањем ''независности Косова'' српске институције добити шансу да тамо ''ојачају''? Ако ви и Радмиловићка заиста верујете у то, па онда немате право никоме да причате о ''ружичастим начарима''.
Не знам зашто стално помињете Русе и Кинезе. Ја се слажем да косовско питање не може решити буквално нико осим самих Срба, али на начин чији опис модерација вероватно не би пропустила, па ћете га се и сами досетити.
Mozda ja gresim jer nedovoljno poznajem autorkin predjasnji opus, ali na osnovu ovog teksta nisam stekao utisak da nam njena poruka da prihvatimo realnost zapravo govori da prihvatimo nezavisnost. Prihvatanje realnosti je zaista vrlo opasna floskula, jer je i neprijatelj koristi kao snazan (a snazan je onoliko koliko mi kao zajednica na koju se poruka odnosi prihvatimo da bude, to jest, koliko na nas utice ta manipulacija realnosti) argument da pokrene stvar sa mrtve tacke, u njihovu korist.
Ono sto je tu vrlo vazno je da uz "prihvatanje realnosti", prihvatimo da smo sami tvorci svoje sudbine, to jest, svoje realnosti. Euleks recimo, sada jeste realnost na Kosmetu, a nikako ne bi bio da mi nismo prihvatili takvu realnost. Drugim recima, da smo izabrali da ne dozvolimo uspostavljanje takve misije (a tada se to moglo uz podrsku Rusije i Kine na prvom mestu, koje su otvoreno rekle da su spremne da nas podrze do kraja u tome), realnost na Kosmetu bi danas bila bez Euleksa. U oba slucaja smo mi ti koji su znacajan faktor (u zametku odluke, ako ne i u celom procesu donosenja iste) za kreiranje sopstvene realnosti.
Sa tim u vidu se i slazem sa autorkom u pogledu ovog konstatovanja realnosti. Da bi na najbolji moguci nacin mogli da menjamo postojecu realnost, u neku novu, bolju za nas, treba prvo da je konstatujemo. Da vidimo gde sve skripi, sta sve mora da se zameni, sta je neodrzivo na terenu ako sklonimo politiku u stranu, sa cim mora odmah da se prestane jer pravi previse stete, itd. Ovo naravno vise vazi, i po prirodi stvari je vise usmereno na prosecnog izgubljenog Srbina, nego na prosecnog citaoca ovog sajta, koji ipak ima koliko toliko izgradjenu svest o problemu. Tako sam ja i citao tekst, kao da je napisan za sve Srbe, a ne za nas ovde na NSPM-u.
Уосталом, Тарабићи су то испророковали пре више од сто година. :)
Друга је ствар ДОКЛЕ ће то стање да потраје. Није нам дато да то за наших живота сагледамо.
Ја нигде нисам рекао да сте се ВИ ухватили северног дела Косова, већ да је опште схватање у Србији тако. Ево, г. Шепард Вам је одличан пример.
Јачањем српских институција подразумевам активну улогу републике Србије на територији своје јужне покрајне. Активно улагање средстава за побољшање квалитета живота грађана Србије лојалних Републици Србији. Повратак протераних. Отварање производних погона. Успостављање безбедносних структура које би народу јужно од ибра омогућиле да без страха кажу "Нећемо да учествујемо у пројекту НДК!" уместо што подвијена репа клизе ка асимилацији. То су само неки примери јачања институција РС на територији КиМ.
Кинезе и Русе помињем јер се у њих надају сви они који нису заслепљени ЕУ и/или НАТО-ом. Русија и Кина имају своје интересе и нису неки добротворци који ће ето доћи да решавају и наше проблеме. На српском је народу да се сам избори за своје интересе.
И за крај, да не будем погрешно схваћен: пореклом сам с Косова и добрим делом сам упознат са ситуацијом на Косову. Косово ће за мене увек да буде српско, да буде моје. Али ово што ауторка текста пише је реалност оних људи који живе доле. Република Србија, чији су они грађани, им је окренула леђа и понаша се као да је Косово независно и као да ти људи не постоје. Зато своју критику усмерите ка држави која води такву политику а не Ани која само описује како ствари стоје.
И прочитајте задњи коментар Ултравојса. Прилично добро описује шта сам хтео да кажем.
Уз дужно поштовање народа, заиста мислим да је то бесмислено и увредљиво питање...(Самоуправљање ис гоне, ремембер?)...
А чак и да је смислено и поштено, потпуно је ирелевантно пред питањем шта нас 8 милиона људи да ради да би живели као људи кад већ 6 плус 2 милиона (или само 6 милиона, или само 2 милиона, или само "20" или "8") не знамо (ајд' да солидарно кажем сви, мада не би требало!)даље од националних дворишта и туђих, да не кажем грешних капија...
тако некако
Прво, далеко од тога да носим ружичасте наочари. Зни, нисам оптимиста. Немам ниједан разлог да будем.
Да, Ви се, господо, не питате АМА БАШ НИШТА, као и сви остали обични људи који живе тамо, живе овде, пуцали су више пута на иредентисте и терористе и НАТО-војску. Принуђени смо (од стране наших вођа) да само то и чинимо, тј. да гледамо бруку.
Ето, дајте Ви господо - КОНКРЕТАН предлог шта бисте САДА да урадите? Хоћете да протестно идемо доле као "1389", моторџије или Патријарх пре пар дана, на Газиместан? Сјајно, идемо (били смо!)... и то је СВЕ, отприлике. Засада, велим.
Јужни део је опасан као змијско легло, поготово што се "змије" сада "паре" и посебно су осетљиве и лаке на отрову/обарачу.
Северни део (шта год то значило) има све шансе да постане ЈЕДИНА победа Србије за задњих, готово 100 година искључивих српских пораза.
Ако се ни то не поврати, оде и Рашка, Зукорлић је већ опаснији него некада Ругова. Врањска котлина? Риза Халими је можда наизглед инфериоран, али је у потаји још један из оног клупка.
Не, нећете ми приписати дефетизам, када је макар једна победа на видику. Можда је "пирова", али је потенцијално ЈЕДИНА!
Да, Тарабићи, тј. Митар је то рекао, а прота Захарије записао. Имам књиге од пре 30 и 70 година, писало је и тада у њима. Далеко пре 1945., 1981., 1989. и 1999.
Да, али све што сте побројали је нешто што НАТО-окупатори очигледно не дозвољавају. Они су заједно са Шиптарима једноставно голом силом узурпирали део српске територије и све што желе од нас то је да признамо ''независност'' отетог. Мање или више отворено Ана Радмиловић нам свим својим текстовима сугерише да је то нешто са чиме се морамо помирити. Да није тако, зашто би јој иначе сметали ''испади'' покрета 1389 и других ''патриЈота'' на Косову, којима се ругала с пуно апетита, као и другима ''на бранику отаџбине'' ( њене речи из ранијих текстова ). Читава та антипатриЈотска иронија једноставно звучи превише сорошевски, као што и њени текстови делују само као део дефетистичке сорош-оркестрације којом дух и воља народа треба да се сломи и придобије за унапред постављени циљ.
Ја не видим суштинску разлику између државне политике и Аниних теза. Мислим да и актуелна држава жели исто што и Ана ( да призна независност Косова ), само што не зна како то да изведе, а да народ не примети. И Држава и Ана, иако привидно супротстављени, заправо раде на истом.
Северни део Косова и Метохије који ви сматрате победом за мене није ни утеха, а камо ли нешто веће.
И можда су Тарабићи тачно описали неке ствари, али то ме неће убедити да ја немам утицаја на овај свет и да требам да се предам. Да тако размишљам, још давно бих себи скратио муке.
Уосталом, Тарабићи су то испророковали пре више од сто година. :)
Читао сам и ја Тарабиће, али се нешто не сећам да су говорили баш о ''подели Косова''.
Но, према сведочењу домаћина код којих је провео последње године живота, Старац Тадеј ( за кога се зна да је био прозорљив и имао честа духовна виђења ), је дословно рекао да ће ''Косово поново бити српско'' и да на њему ''неће остати ниједног Шиптара и ниједног НАТО-вца''.
Сетио сам се и једног заборављеног писца који се зове Ђуро Дамјановић који је пре тридесет година објавио роман ''Земунска хроника''. У том роману појављује се некакав чудни старац који Србима каже: ''Потискиваће вас један народ са југа, али то ће бити почетак њихове пропасти''.
Ја сам убеђен да су садашње шиптарске ''победе'' заиста почетак њихове пропасти.
Нису у праву они који стрепе од шиптарског наталитета. Младе Шиптарке нису исто што њихове мајке и бабе. Као и младе Српкиње и њих је захватио погубни талас модернизације, и оне би радије да седе прекрштених ногу по клубовима и лове ''спонзоре'', него да рађају по десеторо деце. Ни млади Шиптари немају вредноћу, жилавост и чврстину својих очева и дедова, претворили су се у лакомислене скоројевиће и себичне индивидуалисте, замаштане сновима о лаком животу и богаћењу преко ноћи.
Патријархални морал, који је представљао највећу снагу Шиптара ( што сам код њих увек поштовао ), код млађих генерација је потпуно еродирао ( на шта се жале и старије генерације Шиптара ) и то је тај ''почетак њихове пропасти''.
Наше је да као народ пођемо путем препорода, независно од ма чега што чине и причају ''наши'' политичари. За разлику од Шиптара ми имамо светосавље с којим се можемо дићи из мртвих и постићи све што на први поглед изгледа немогућим.
http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/hemendegs-u-miraz-eevropi.html
Није се десило, те се нећемо (ја сигурно!) тиме замајавати. Немојте ни Ви.
Да овде НСПМ објави (хипотетички) да довече/сутра чекају аутобуси ту-и-ту, те да кренемо сви на КиМ, не би ли урадили то-и-то, знате ли колико људи би се појавило? Мање него што је у овој теми коментарисало. Ок, два-три аутобуса, које би иоле добронамеран шиптарски/ЕУ-службеник натерао да раде склекове на "административној граници".
Стога, спустимо се у реалност.
Реалност је таква да ће Република Србија полако нестати, а после ње и Срби као народ. Црвене лампице су се још одавно упалиле. Узбуна траје али то нас не тангира.
Курди, који ни немају државу, имају више утицаја на политику која се води у неким западним земљама него ми. Али они се боре док ми чекамо.
Међутим, коментари појединих читалаца мени су заиста занимљиви.
svi vi koji smatrate da vas ana nije ohrabrila za vidovdan...blago receno delujete mi kao neko ko je ceo dan iscekivao jedan (najavljeni) film na tv-u,a rezija greskom pustila drugi. pri tom vam je zena kupila pogresno pivo. ma chisti peh.
ANA,BRAVO I NE ODUSTAJ!
Према томе - када размишљамо о националној структури на КосМет-у, за нас не постоје особе без српског држављанства.