Ne vidim sta to nije tacno sto je govorio i propagirao Pekic?
"Ostro je propagirao na BBCu ono sto je radio Milosevic",pa naravno kad je to bilo u nasem interesu,Pekic kao mudar i nepotkupljiv srpski intelektualac umeo je to da prepozna i smeo javno da kaze. Sta je trebao da uradi,da ospe drvlje kamenje,da priziva bombardovanje,kao sto su mnogi srbijanski "intelektualci" sramno cinili po belom svetu i kasnije podrzavali isto.
Zar nije tacno da su srpski komunisti radili u korist Albanaca na stetu Srba na Kosovu?
Zar nije tacno da bi u konfederaciji Srbi bili obespravljene manjine?
Sve su to cinjenice,koje smetaju levicarskom uhu Alekse DJilasa .
Eh da u Srbiji ima i da je bilo, manje levicara a vise nacionalista poput Pekica...

Slab, neubedljiv članak. Očekivao bih da kada nekoga citirate, ponudite svoje argumente protiv citiranog, ali ovde od toga nema skoro ništa. I dalje sam za Pekića, on je nedostižna veličina za ovog mladog i neiskusnog autora.

G. Pekić je, bez obzira na politiku, veliki književnik. Napisao je značajna dela, koja se čitaju u Srbiji ali i u engleskim zemljama. I te njegove knjige su zanimljive, poučne, teraju na razmišljanje, bez obzira na politiku. Pri tom, taj veliki književnik nikada nije bio ni blizu političke vlasti u Srbiji. Naprotiv, skoro do smrti je bio progonjen. I dan danas je teže naći dela g. Pekića po knjižarama u Srbiji nego dela mnogih beznačajnijih i bezvrednijih pisaca. Tražiti sada dlaku u jajetu, opanjkavati čoveka bezmalo dvadeset godina nakon smrti, nabacivati nekakav izmišljeni nacionalizam nekome ko je vek proveo kao izgnanik, zlobno je, nepristojno je, zavidljivo je.

Sve neki fini i obrazovani ljudi (drugosrbijanci), ali nikako da uhvate korena.

Pripisano Danilu Harmsu. Samo u Srbiji.

Čitajmo Pekića!

Ovo je stvarno katastrofa, Drugosrbijanci su izgubili sve kompase pa sad ulaze u teme na koje ne bi smjeli ni pomisliti. Od svega je najznačajnije lično poznanstvo Đilasevo sa našim uvaženim književnikom, sve ostalo je promocija drugosrbijanske politike preko čovjeka koji jeste promijenio političke stavove i pogled na srpsko pitanje, ali s milim Bogom, bolje ikad nego nikad. Još su neki čelnici Demokratske stranke postajali nacionalisti pred smrt. I sa njihovim poznanstvom su se Drugosrbijanci ponosili i, rekao bih, afirmisali se pomoću tog poznanstva. A sad odjednom ne valja biti nacionalilsta.
Ne mogu se zanemarivati značajne istorijske činjenice samo da bi se postigli jeftini politički poeni. Ja bih samo pitao Đilasa šta to što je naveo Pekić nije tačno. Kad su to tzv. BiH i Hrvatska imale suverenitet prije sadašnjih vještačkih tvorevina. Čak ni u NDH. Ali to Brozu nije smetalo da im omogući samostalnost. Koji je bio omjer stanovništva na Kosmetu prije drugog svjetskog rata? Eto odgovora kome su komunisti bili naklonjeni, ako se tako blagom riječju može nazvati odnos skakavaca prema srpskom i ostalim narodima. Što je najgore, ni ovo danas nije daleko od komunizma, samo je crvena boja zamijenjena žutom.

Gospodin Aleksa Djilas - za Vasu informaciju - ne zivi ni u kakvom "reakcionarnom i bolesnom Londonu" nego u srcu Beograda vec godinama, po svom izboru i zelji. Toliko o tome. Budite barem dovoljno pristojni da se prvo informisete. A to govori ponesto ili mnogo i o "verodostojnosti" i Vasih ostalih uvida, vrlo cesto pracenih nedobronamernim tonom na ovom sajtu. Pozdrav.

Nije Vučinić slučajno kritikovao Đilasa. Evo i ovi komentari potvrđuju da Srbi jako teško bilo šta mogu da nauče. Čak i posle ovih katastrofa, dakle nakon istorijskih i večitih poraza u Hrvatskoj, Crnoj GOri i na Kosmetu i dalje neki Srbi misle da je sve u redu sa politikom koju je vodio Slobodan Milošević. Možda je ta politika s našeg aspekta pravedna, ali je njeno sprovođenje dovelo do toga da smo sve izgubili. Nismo hteli vrapca u ruci, jer smo hteli goluba na grani. A sad nemamo gotovo ništa, s tendencijom da za desetak godina živimo u nekom provizorijumu kojem upravlja neootomanska ili evropskounijatska birokratija. To je trebalo da znaju bar mudraci takvog kalibra kao što je bio Pekić, a ne da podržavaju iste postulate kao i Milošević, jer je i slepom jasno da je to indirektno i podrška Miloševiću... e o tome je ovde reč.
A tu priču da li je i ko je u pravu ostavite istoriji jer samo ona daje validne sudove, ostalo je trućanje.

@M.I.T
kojeg Miloševića je Pekić podržavao?
Nikolu?
i koje od jugoslavističkih i kriptokomunističkih "postulata" Slobine i MIirine politike?

Molim za malo više pažnje, a manje isključivosti. Ima se šta naučiti i od Đilasa. I Alekse i MIlovana, na različite načine. Ne zaboravite da je Milovan Đilas prvi kritikovao Broza i prvi na istoku, pre Solženjicima i Saharova, razobličio prirodu komunističkog poretka. I vrlo samokritički govorio o svojim komunističkim zabludama. Ali ovo nije tema ni tekst o njemu. A Pekić nije nikakav bezgrešni anđeo, niti je sam sebe tako predstavljao.

@ thinking maize
Dakle ti si mene i Djilasa stavio na optuženičku klupu zbog upotrebe pežorativnih izraza za Pekića.
Što se tiče Dilasa tu si pogodio u sridu, jer ovaj hoće izravnati račune sa Pekićem, koji ga je odbacio, kada je shvatio o kakovom čoveku se radi.
Medjutim u mojem slučaju si promašio jer sam ja Pekiću odao priznanje svrstavajući ga u nacionaliste i nedemokrate.
Naime u suvremenom svetu se demokratia transformirala u koruptokratiu, pa sam dakle našeg Pekića svrstao u poštenjake. Izraz nacionalista se ne može, ni u kojem slučaju shvatiti kao diskvalifikacija, već je to stav pojedinca prema vlastitoj naciji.
Prema tome Djilas i ja, (iako iz različitih motiva) "radimo" u korist Pekića.
Izgleda da ti nisi još raskrstio sa demokratskim vrednostima, pa ti predlažem da se o istim informiraš iz intervjua DŽeralda Selentea koji se nalazi u arhivi NSPM.

Iz Pekićevih političkih stavova i citata koji su u Đilasevom tekstu navedeni, a koje gotovo niko ovde ne poriče, već narotiv podržava, jasno je da je reč o jednoj retrogradnoj desničarskoj poziciji. To naravno ne znači da je Đilasova pozicija jasna i ispravna, ima se i njemu mnogo šta zameriti, pogotovo kada se uzme u obzir njegov inicijalni tekst o Slobodanu Iniću kojim je i započela ova polemika.

Ovde bih izneo samo Đilasevo problematično dovođenje u vezu Pekića sa Miloševićem. Njihove političke platforme dosta se razlikuju. Sam Pekić, kako vidimo, na jednoj tribini 1990. spominje "beskompromisniji" nacionalni program; očigledno je reč o beskompromisnijem u odnosu na Miloševićev. Milošević se krajem 80-tih borio za prava Srba na Kosmetu kao srpski i jugoslovenski komunista, a ne kao nacionalista. On je želeo samo ponovno uspostavljanje međunacionalne ravnoteže i ravnopravnosti, a ne privilegovan položaj Srba, još manje diskriminaciju Albanaca. On se nije zalagao za ukidanje autonomije Kosova, niti je ta autonomija ustavnim promenama bila ukinuta; ukinute su bile samo privilegije pokrajina nauštrb republike kojoj su pripadale. Niti se u jednom Miloševićevom govoru mogla osetiti osvetoljubivost kojom ipak odišu Pekićeve izjave. On nije mislio da je rat sa bilo kojim drugim narodom neizbežan, naprotiv, uporno se zalagao za mir i verovao u njega, sve dok druga strana, pod presudnim uticajem zapadnih sila, nije izazvala rat (setimo se da je sam Tuđman izjavio da "rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije željela"). Milošević, na kraju, nije mislio da su Makedonija i Bosna i Hercegovina veštačke tvorevine, štaviše, i jednoj i drugoj je predlagao ostanak u Jugoslaviji, sa čak većim ovlašćenjima nego što su imale u SFRJ.

Zato je Miloševićeva politika bila patriotska, na projugoslovenskim osnovama, dok je Pekićev program nacionalistički, na antijugoslovenskim osnovama. Ove dve stvari mnogi intelektualci brkaju, pa podmeću Miloševiću nekakav nacionalizam u njegovom negativnom značenju.

@ @Aleksandar

Za vasu informaciju moj komentar se odnosion na Pekica, i to je sasvim ocigledno.

zahvaljujem se Mariju Kaliku što je razjasnio "podršku" Pekića MIloševiću po sistemu "čega se pametan stidi.."
ovo nije uvreda Miloševićevcima - evo JA ću radije da me smatraju ludim nego da budem u tom društvu...a NjIH IONAKO SmTARAJU PAMETNIM većina NA OVOM SAJTU..
Borisav Pekić je bio i ostao jedna od retkih neukaljanioh veličina - uzora - u mom životu...

Simić Manojlo po običaju "pogađa u sridu" kada napiše:"Srpski nacionalizam , čisto je odbrambeni , i pokušaj je ravnoteže sa susjednim nacionalizmima.." jer TO je zaista problem srpskog nacionalizma... naime današnji SN pristaje na borbu i nadgornjavanje i nadmudrivanje sa "susednim nacionalizmima" ne shvatajući da su i oni (izmišljeni) nacionalizmi srpskog naroda....zato što su i današnji srpski tzv ili netzv nacionalisti učili iz istih udžbenika kao Kalik..koji govore o južnoslovenskim narodimA, umesto jednom srpskom narodu, kako bi bilo po "evrospkom standardu" i standardu normalnog sveta (svi koji govore isti jezikom pripadnici su istog naroda)

malo skrenuh sa teme, ali samo naizgled...
jer nacionalizam Pekiića (intelektualno verovatno jedan od najuzemeljenijih) je ono što svrbi Đilasa, Kalika, Miloševića i ostale najrazličitije sledbenike jugoslavizma..

@ thanking maize
Izazivao si djavola, te si ga i dobio, a on ti je Pekića ugrdio, svrstavajući ga u retrogradne desničare.
No šalu na stranu u ovom komentaru ću dati moje vidjenje nekorumpirane desničarske disidentske inteligencije i njihovom doprinosu srpskom blahobiću.
Što se tiče branioca Slobina lika i dela, osvrnut ću se i na njegov komentar.
Dakle emigrantski antikomunistički desničarski disidenti, kao što je Pekić, koji se nisu prodali za "šaku dolara", spoznavši ružnu stranu "demokratskih vrednosti" (sistemsku korupciju, farizejstvo, dvostruke aršine itd.), su postali "alergični" na demokraciju. Otuda njihove fantazije o "elitokratiji" i sličnim besmislicama.
Pekićev verbalni "ekstremni" nacionalizam je posledica njegove izgubljenosti u prostoru i vremenu, tj. gubitka svakog ideološkog uporišta.
U svakom slučaju efekt njegovog angažovanja na srpskoj političkoj sceni je ništavan.
A što se dešavalo sa tuzemnim antikomunističkim nekorumpiranim disidentima, kao što je Koštunica.
Ovi su otvorenih usta fantazirali o demokratskim i kapitalističkim vrednostima, bez poznavanja društvene stvarnosti kako u komunističkim, tako i u kapitalističkim društvima.
Kada su došli u poziciju da "kreiraju" novo društvo, "prepustili" su vodjenje ekonomske i finansijske politike ekspertima instruiranim od strane demokratskih euroatlanskih prijatelja. Rezultat je nesporan. Rastureni su ostaci stvoreni u prethodnom sistemu, a ništa novoga nije stvoreno, osim enormnog zaduženja, što i nije baš neka pozitiva.
Suština je tranzicije i u ostalim postkomunističkim državama, da su se vlasti dočepali disidenti, apsolutne neznalice, koji su vodili svoje države prema instrukcijama nedobronamernih prijatelja.

Već 65 godina celo naše društvo prinuđeno je da sluša zaglušujući hor levičarskih vuvuzela! Ispočetka, siv, uniformisan, nametljiv, preteći, unison, a kasnije - prilagođen novom poretku svemoćnog Zapada i njegovoj (ne)očekivanoj podršci - opušteniji i šareniji (sve do duginih boja), sa prividom sve većeg broja solista - ovaj hor ne posustaje i ne dozvoljava nikakav drugačiji zvuk. Vremenom nastala oguglalost - jeste samo posledica instinktivne odbrane našeg organizma; vuvuzele ne prestaju i kad ih nismo svesni. Trgnemo se samo na onu koja prosvira tik uz neki mikrofon i zapara nam uho svojim plastikanskim zvukom! Pa i tada, kada primetimo to "levo skretanje", nađe se neko iz hora koji poviče: "ne, ne, to nije levo - to je desno"! I to je horu dovoljan, samorazumljiv razlog za postojanje, za istrajno duvanje i odbranu od desnog! Tako je do današnjih dana, i tako će biti sve dok god bude bilo para da se hor održava!

@ Mario Kalik - nastavak
Istina je, da posle bitke svatko može biti general, ali se pred njom mora imati tačna procena vlastitih i protivničkih strateških kapaciteta, što nije slučaj sa Miloševićem.
Naime on je plašio separatiste s JNA, jednom od "najvećih svetskih vojnih sila" (sastavljene od nesposobnih starešina, te praktično dece vojnika i uz sve to višenacionalne), koja se raspala i bez vanjskog neprijatelja.
Pred sukobom je bilo očito da Srbija ne može računati na podršku bilo koga, dok su protivnici mogli očekivati podršku udruženog katoličkog i muslimanskog sveta i euroatlanskih demokracija.
Naime Amerikanci i njihovi prijatelji su imali nasušnu potrebu da opravdaju svoju neograničenu podršku Izraelu protiv Palestinaca i da dokažu da su veliki prijatelji muslimana, tako što će za njihov račun "mlatiti" Srbe.
U tako jasnoj situaciji Milošević je organizirao mitinge po drugim republikama, "kuražio" lokalne Srbe da pružaju oružani otpor separatistima (koje će potom operušati JNA) i tako davao opravdanje ovima, kao napadnutoj strani (žrtvi), za početak oružanih sukoba.
Po raspadu SFRJ i okončanju oružanih sukoba Milošević je pustio hrvatske Srbe niz vodu, istrgovao bosanske Srbe u Dejtonu i upustio se u unapred izgubljeni rat s NATO-om, dakle sa stanovišta Srba sveopšta katastrofa.
Medjutim kada ti priznam, da se je Milošević pri svojim pobrojanim aktivnostima rukovodio najboljim namerama, očekujem da mi opravdaš njegovu podršku nekim drugim dogadjanjima u Srbiji.
Dalji nastavak sledi:

@Nikola Turajlic
Evo da Vas pitam ,(kao neko ko brani S. Milosevica,iako nisam komunista),posto kao bivsi komunista tvrdite da je Milosevic iskoristio nezadovoljstvo Srba na Kosmetu da bi preuzeo kontrolu na srpskom SK,a potom dalje je odrzavao demagogijom(niko ne sme da vas bije),sto implicira da ga nisu vodili patriotski,ili humanisticki razlozi da se pomogne Srbima na Kosovu,vec puka zelja za vlascu,(inace ta teza je i teza tzv porazene struje na cuvenoj osmoj sednici SK),zasto onda na tu genijalnu ideju,zarad odrzanja na vlasti, nije dosla i ta protivnicka struja Milosevicu(valjda je i njima bio cilj da ostanu na vlasti,a ne da je izgube),vec su umesto demagogije izabrali pendreke(po srpskim glavama)?

@ brm
Ja sam na ovom saitu priznao dosta svojih negativnosti (izlapeo, stotridestkilova svinja, katastrofoholičar itd.) ali tebi moram skinuti kapu za "obnarodovanje" tvojeg psihičkog stanja.
Moram te podržati u tvojoj iskrenosti, jer i na mene ostavljaš takovi dojam, pored ostalog i tvojom tvrdnjom da su većina komentatora na NSPM Miloševićevi fanovi.
Moram te upozoriti da nam svima nije dovoljna komentatorska terapija na ovom saitu.

Iz moje perspektive gledano , Milošević je kriv za
sve i svašta .Njegova politika bila je tipična za
komunističkog apartčika : pođem , stanem , krenem ,
zastajkivam .
Jedino za šta on nije kriv , je ono za šta mu je
suđeno u Hagu .Zato nisu ni uspjeli ništa da mu
dokažu .Čak su ispali smiješni .

@ Nikola Turajlić - nastavak

Dalje, ne možete pripisivati komunizmu i kapitalizmu isti stepen ispravnosti na ideološkom nivou, a onda njihove praktične nedostatke opravdavati "ljudskom" sebičnošću. Prvo, dva sistema koja su u svojim principima toliko suprotstavljena ne mogu biti podjednako ispravna; jedan od njih mora da preteže s obzirom na krajnji izgled istinski progresivnog društva, i zato se njemu mora dati prednost. Drugo, "ljudska" sebičnost ne ulazi spolja u kapitalizam, ona je njegov temelj. Sama kapitalistička ideologija, od Adama Smita pa nadalje, proklamuje da treba biti sebičan, i da će jedino tako čitavo društvo napredovati. Stoga, ako je po vama sebičnost razlog urušavanja nekog sistema, onda je kapitalizam u svom korenu urušen. Mi to i mislimo, on je od početka iznutra korumpiran i opstaje samo po cenu uništavanja slobode i sreće miliona ljudi.

Vi naravno od perioda sutona i sloma socijalizma navijate za kapitalizam, tako nalaže vaš apriorni konformizam. Zamerate Miloševiću što nije sproveo "radikalne promene", a to kod vas očigledno znači dokrajčivanje svih elemenata socijalizma. Naravno da nije, i to je dobro. Da jeste, Srbija bi u mnogo većoj meri ličila na Jeljcinovu Rusiju nego što je izgledala. Bila bi već tada ono što je sada, potpuno u vlasništvu domaćih i stranih kapitalista, sa ogromnim brojem radnika koji ostaju bez posla ili su bedno plaćeni. Vama kao kapitalisti bi to tada odgovaralo. Ali, na sreću, Miloševićeva politika nije bila tu da udovoljava vama, kapitalistima, već da vas koliko-toliko obuzda, da sačuva bar neke interese radničke klase. Zato je činjenica da je privatizacija bila delimična, ograničena, a ne potpuna, kao nakon toga, uspeh te politike.

Što se tiče vaše dalje kritike Miloševića, u pogledu nacionalnog pitanja, naravno da sam sa tim upoznat bolje nego vi. Ali, ne zato što sam bio u partiji kojom je on rukovodio, već zato što je sve ono što ste naveli gomila ofucanih etiketa iz arsenala nekadašnje opozicione propagande...

@ Jasna
Ti i Kalik ćete me poslati za Slobom (iscrpljivanjem).
Prvo, krivo si shvatila da sam naveo da je Milošević iskoristio nezadovoljstvo Srba sa Kosmeta za preuzimanje kontrole nad srpskim SK.
Ja sam naveo da je on iskoristio nezadovoljstvo Srba njihovim statusom u Srbiji, koje je bilo prezentirano u Memorandumu SANU (pokrajine kao republike itd.), a pendrečenje Srba na Kosmetu je bilo samo efektivno poentiranje.
Dakle zašto nije predmiloševićevska partijska elita učinila ono što je napravio Milošević.
Pre svega vladajuće elite (a naročito komunističke pred urušavanjem komunizma) ne rešavaju složene probleme, već su ih turaju "pod tepih", tj. izbegavaju talasanje, da bi nesmetano koristile su svoje privilegije. Aktuelan primer ovoga je i prethodna grčka vlada sa dužničkom krizom.
Medjutim Milošević, ekstremno ambiciozni drugorazredni partijski kadar, je u ovome nezadovoljstvu uočio svoju šansu da bude katapultiran na vrh, što je iskoristio, uz podršku nacionalno osveštene srpske intelektualne elite (koja je u njemu anticipirala srpskog Putina).
Poznat nam je još jedan veliki patriota i zaštitnik Srpstva, koji je sekao ruke sa zastavama, a na kraju je proglasio Srbiju za agresora na Kosmetu (da mu Danu ne učini sirotom Haški tribunal).
Svojevremeno je i Milošević dao Kristoferu papir i olovku da mu ispiše što treba sve učiniti radi abolicije njega i režima (koji je to odbio jer su ga već otpisali), a i pred tim je pokazivao primerenu kooperativnost.
Inače što se tiče samog pendrečenja Srba na Kosmetu, to je bio najmanji problem, jer je policija mlatila pijane i drske Srbe po celoj Srbiji i od toga nije stvaran problem, dok je na Kosmetu bilo puno značajnijih nerešenih stvari.
Nije mi jasno da još nisi shvatila da se svi političari drže Makijavelijeve izreke da cilj (pre svega njihov uspeh) opravdava sva sredstva.
Mislim da je Milošević za vreme svojeg boravka u Americi dobro proučio njihov politički marketing i
kao inovator ga primenio u Srbiji.

G.Turajliću (ili druže?), manite se prepucavanja, propašće vam ta Vaša radnja dok se sa crvendaćima ovde izdogovarate gde su pogrešili (tj. nisu nigde).

Veliki pozdrav!

Vrlo povoljno delim kvalitetan pepeo za posipanje glava, konvertita (bivši članovi Saveza komunista).
Ko poruči veću količinu, dobiće kao poklon žutu mast, kojom se podmazuju ležišta pol-prevrtačke mašinerije. Joviša Vidić od Rudina.

@ Mario Kalik
Moram ti priznati da se odavno nisam sreo sa tako kratkim tekstom, a sa toliko nesuvislosti i kontradikcija, da sam ga jedva, samo delomično razumio.
Navodiš da nerado razgovaraš sa ljudima koji nemaju baš nikakva temeljna politička uverenja (izgleda da se stidiš reči ideologija), pa me stoga svrstavaš u apologete kapitalizma, da možeš raspaliti svoju kanonadu o dobrom komunizmu i zlom kapitalizmu. Da ironija bude veća, još se pozivaš na moju tvrdnju da ljudska sebičnost vodi ka urušavanju kapitalizma (komunizam zabašuruješ).
Tvoj pokušaj moje diskvalifikacije me uopšte ne tangira, ali način na koji to činiš je toliko smešan, da ne zaslužuje bilo kakav odgovor.
Ovde bih samo dodao da se ja, za razliku od tebe koji pripadaš poštenoj inteligenciji, svrstavam u neideološke intelektualce, koji društvenu stvarnost kritički ocenjuju i to, da ne poveruješ, primenom Marksove dijalektičke metode.
Upuštaš se u raspravu o prednostima komunizma pred kapitalizmom, odnosno o njihovoj apsolutnoj suprotstavljenosti, dok ih ja vidim kao "dva oka u jednoj glavi". Naime oba sistema narodu nude raj na zemlji, s tim da komunizam "obećava" to svima, a kapitalizam daje svima "jednake šanse" (tko umije njemu dvije). I u jednom i drugom sistemu vladajuća elita ima raj zagarantovani, a narod može isti promatrati i sliniti, sa nadom da će u njega stupiti. Sve ostalo je jadna propaganda na koju se lepi "poštena" ili "nepoštena" (čitaj:kapitalistička) inteligencija i narod. Ovo traje, dok u koritu ne nestane "napoj", kada ga prevrću, kao što se desilo tvojem jedinstvenom komunizmu, a isto sledi i kapitalizmu (pitanje je samo kada).
Medjutim ti si me, odbočivši od teme (lika i dela SM), izazvao na raspravu o velikim stvarima, za koju ovaj sait nije podesno mesto.
Moram priznati da imam strah da ćeš, pročitvši moje autorske tekstove na ovom saitu, steći materijal kojim ćeš me rasturiti u svojem budućem odgovoru.
U daljem komentaru ću doći konačno i do lika i dela.

@ Jasna
Kažeš da smo kolege, što znači da pripadaš inteletualnoj eliti (ako nisi do sada znala).
Tvoje mišljenje o politici Slobodana Miloševića se poklapa sa nazorom poštenog intelektualca tj. da je ista ispravna i opravdana. I kada si mi još dokazala iz kojeg aspekta, da te počastim.
Nadam se da nećeš tvrditi i da je bila uspešna, što je condicio sine qua non, svake ljudske aktivnosti.
Što se tiče Slobine ljudskopravaške aktivnosti na Kosmetu (patriote brane državu od vanjskog neprijatelja),nesporni su problemi koji su bili tamo pred tim, a i potom, te da bi svaka normalna država poduzela mere i pre nego što oni eskaliraju. Medjutim tvoje tvrdjenje da se ovaj postavio u obranu kosmetskih Srba, jer mu je pucalo srce zbog njih, mi je teško prihvatljivo jer komunisti nisu previše osećajni. Ja mislim da bi se stvar jednako razvijala i bez Miloševića, sa nekim drugim mladim kadrom. Osma sednica je bila pripremljeni puč na čijem čelu je mogao biti bilo tko, ali je kocka pala na Slobu. Pitaš zašto se partijsko rukovodstvo nije priklonilo na stranu kosmetskih Srba? Zato što je bilo iznenadjeno razvojem dogadjaja i mislilo je da će dobiti podršku od CKSKJ. Nisu oni baš bili albanski lobisti, već samo obični čuvari svojih fotelja za koje bi bili spremni uraditi isto što i Milošević, kada bi mogli predvideti razvoj dogadjaja.
Što se tiče velikog Slobinog patriotskog srca, ovo je krvarilo svaki put kada je trgovao sa Srbima i njihovim interesima.
Tako je u Dejtonu prepustio Brčko muslimanima i suglasio se s osnivanjem haškog krivičkog tribunala (računajući da se isti ne odnosi na njega), ne samo da se nije bunio protiv Oluje, već o istoj nije krajiške Srbe ni obavestio iako je znao da će uslediti, glatko je potpisao dokument o reintegraciji Istočne Slavonije. Dakle sve patriotski do patriotskog čina, u želji da se pokaže kooperativnim prema USA

Eto Nikola negde da se i ne slozimo(osma sednica,lik i delo SM),dosta smo se i hvalili:)
Jako bi me zanimalo misljenje gospodina ,tj druga Maria Kalika povodom dogadjanja oko osme sednice,kao ucesnika iste(moja pretpostavka).
Ono sto sam ja iznela samo su moja razmisljanja povodom tih dogadjaja(kad se to desavalo nisam bila u dobu u kojem bi me to preterano zanimalo).

@ Jasna
Nisam ni očekivao da se možemo složiti, jer tvoj poznati navijački pristup (po tvojem ranijem priznanju) problematici, isključuje realnu i nepristrasnu ocenu. Bez vlastitih spoznaja o dogadjanjima, bez poznavanja tehnologije sticanja i održavanja vlasti (komunističke i svake druge), ti se stavljaš na Slobinu stranu i tražiš od mene argumentaciju kojom ja trebam pobiti tvoju tvrdnju da je ovaj bio zaštitnik kosmetskih Srba iz "patriotskih", a ne karijerističkih motiva. Kako nemam mogućnosti da ti dostavim Slobin test sa poligrafa, ja sam ti ukazao na neke činjenice koje njegovu motivaciju u drugim postupanjima, ne mogu baš kvalificirati kao altruističkozaštitničku, već pre oportunističku sa stanovišta održavanja na vlasti (pored ostalog se desila i "podela" stanova za izbore). Tako sam poštenom intelektualcu (verovatno ne poznaš posleratnu komunističku parolu: radnici, seljaci i poštena inteligencija) postavio neka pitanja, na koja nisam dobio odgovor, pa bi si ti (kao njegov jedini istomišljenik), mogla na ista odgovoriti i dokazati Slobinu veličinu.
Za to što ti braniš nešto što se obraniti neda sa moralnog, a pogotovo stanovišta uspešnosti i to sa glavnim argumentom da se ne slažeš sa mojim, posrednim dokazima argumentovanim tvrdnjama, ne izaziva kod mene dobar dojam.

@ Jasna
Medjutim vrhunac tvoje nemoći procene ličnosti tiče se poštenog intelektualca, kada si izrazila želju da on da ocenu Osme sednice CKSKS, kao pretpostavljeni učesnik iste.
Pre svega isti je bio marginalac u Miloševićevom vremenu, koji je samo promatrao izvana rajske vrtove i snivao da će nekada ući u njih.
Kada bi on bio u krugu Slobinih pouzdanika isti bi imao sada druge probleme (gdje investovati lovu stečenu samopregalačkih radom za radničku klasu) i ne bi "tamburao" kao autor i komentator, samo na NSPM saitu (nema pristupa čak ni u Pečat).
Moram priznati da mi neda mira značaj njegove uzvišene misli koju doslovno citiram: "Mnogi vaši sunarodnici su SREĆOM postupili suprotno, ostali u zemlji i borili se za njen opstanak, ne dozvoljavajući da je unište, a njih izbrišu povampirene snage iz prošlosti".
Dakle kao istomišljenik i pravnik najbolje češ zastupati poštenog intelektualca od nivoa i protumačiti mi značenje sadržaja citata.
U tome ću ti pomoći u toliko da ću precizirati nekoliko podpitanja.
U čemu se sastojala "sreća" mojih Krajišnika koji su se borili za opstanak zemlje (koje, SFRJ, Srpske Krajine ili Srbije?). Koju zemlju od pobrojanih su spasili od uništenja i gdje su sprečili povampirene snage prošlosti da ih ne izbrišu (sa kugle zemaljske ili njihovih vekovnih ognjišta).
Za sada ja vidim jedinu pozitivu u tome da su sretnici došli bliže Slobi i da su uživali blagodeti njegovog prisustva na RTS, a ostalo bi mi ti trebala rastumačiti, jer naš pošteni intelektualac od nivoa ne gubi vreme, sa onima koji mu se obraćaju bez dužnog uvažavanja.
Pogrešno si moje priznanje da razumeš uzroke SEK-e shvatila, kao pohvalu jer ja iste ne dajem niti primam. Kasnije sam te povremeno kritikovao zbog tvojih navijačkih stavova, ali si sada prekardašila i izgubila sve plusove koje si kod mene imala i otišla u duboki minus.
Medjutim kada prihvatiš moju ocenu od strane poštenog intelektualca, moja "pokuda" je za tebe u veliki plus.

@Nikola
Ja SM posmatram u odnosu na druge,Vi ga posmatrate izolovano.Sto se tice korupcije nije je on izmislio oduvek postoji u Srba i postojace,u tom smislu sam spominjala Pasica.Ne vidim da je danas ista manje ima nego onda,naprotiv.
Sto se tice uspesnosti,jos uvek nisam od Vas cula ko bi bio uspesniji?Evo danas imamo potpuno drugaciju politiku,treba li raspravljati o njenoj uspesnosti?
Sto se tice Vaseg bivseg"druga"mozda ne pise za Pecat,al pise za NSPM.Zanimalo me misljenje nekog od ucesnika svejedno da li iz prvih redova ili sa margina.