vreme je zaista za promenu politickog sistema u Srba, i to iz korena. pocetak da bude mesna zajednica kao najniza instanca, pa redom. prvi i obavezni uslov mora biti da onaj ko se kandiduje ima odgovarajucu strucnu spremu, da je diplome stekao posteno iskljucivo u drzavnim skolama, da je ostavren kao licnost i da je priznat i poznat. taj mora da ponudi konkretna resenja i tim ljudi sa kojim namerava da ista radi, jer kako mudro zbori poslovica JEDAN KAO NI JEDAN. svaki kandidat da dostavi makar 5000 potpisa kao podrsku za svoju kandidaturu za ma koju funkciju. a pre zaposedanja fotelje, javna rasprava sa tim kandidatom na razne teme, da se u realnom vremenu vidi i cuje sta zbori, kako zbori, kako razmnislja, sta zna. sve ovo sto mlataraju ovi nasi poltikanti koji bez dana radnog staza ili sa veoma malim radnim stazom mlate praznu slamu i zgrcu pare, stanove,vile,kola i sta sve ne ne vredi ni pisiva boba. ovo su price za blesav i naivan svet, svet potpuno razoren koji ceka "vodju"

a onda uvesti kao za vreme Kralja, cika Pere jednostavan zakon o stampi po kojem je stamp apotpuno slobodna. ali, za javno izgovorenu ili napisano rec kandidat mora i krivicno da odgovara. za svalu laz, za svaku prevaru, za sve, krivicno, jer taj vise nije taj i taj, vec je poslenik naroda da radi na poslovima tim i tim, koji podrzaumevaju ne samo strucnost, vec i postenje i ljudsku cestitost. e, kada takvi jednom doju na pozicije koje zalsuzuju, onda svi ficfirici koji danas vedre i oblace, koji se prezderavaju po kafancinama, koji zaposlajvaju svoju familiju i svalerke, svi ovi beskicmeni klimoglavci bez zrnca etike i bez promila znanja o bilo cemu ce morati da odgovaraju za stetu nacinjenu Drzavi. jedina sansa za opstanak ove unesrecene Drzave jeste Metanoja i biranje ljudi cista obraza, kojima je Svetinja da sluze drugima i Drzavi. sve druge price su naklapanja neostavrenih balavandera, nenaucenih djacica nenaucenih im ucitelja koji bi da debelo naplate "patriotizam", "veru". to ..

ми смо већ имали гласање за личност и подели на више изборних јединица у време слободана милошевића. склупштина је личила на болницу јер су масовно били кандидовани лекари јер су познати у својим јединицама. тада је било и више изборних јединица. тако је на косову посланик био изабран са дословно стотинак гласова. да ли то бошко можда не жели да се избори одржавају на косову, или има идеје како да се превазиђу проблеми који су се онда појавили па је то због тога било укинуто.

Takav sistem je bio za Skupštinu Vojvodine, tj kombinovani proporcionalno većinski sistem, pola članova skupštine se biralo proporcionalno a pola većinski u izbornim jedinicama. Pa je DS dobijao 22% na proporcionalnoj listi, ali je pobeđivao u izbornim jedinicama jer je sa LSV i SVM uspevao da dođe do 30%, a pošto je retko koji brugi kandidat mogao da skupi više, rezultat je bio da DS ima preko 45% poslanika u Skupštini Vojvodine. U većinskom sistemu onaj ko ima samo jedan glas više dobija sve, a svi ostali ništa.

Бошкићеве газде процениле да је Србија превише јединствена, па би да формирају изборне јединице, по систему: Војводина, Санђак, Прешевска долина, Влашка низија...
Сећамо се ми и такве Скупштине у којој је сваки други посланик по занимању био Хирург.
Постојећи систем се може поправити тако што би се по имену и презимену бирали: Сеоски кмет, Председник општине, Градоначелник, Начелник округа, Председник државе.
Пошто се представља као монархиста, нека за почетак покрене питање назива наше отаџбине: уместо Република Србија да се зове ДРЖАВА СРБИЈА. Републокама се зову само доскорашње комунистичке земље.

Широког друштвено-политичког КОНСЕНЗУСА у Србији нема ни по једном питању. Мислим да такав консензус не би у Србији постојао ни по питању да ли је Србија уопште држава или није.
Ако би консензус био услов за било коју реформу, од те реформе неће бити ништа.
Иначе, видим да је Б.Обрадовић почео да проучава политичке теорије и изборне системе од како је поново постао посланик. Можда му зато пада на памет да у јеку многобројних приоритетних питања који муче Србију предлаже читав низ секундарних интереса који се најправилније могу решити и реформисати само у мирно време солидног развоја.
Овако, бојим се да би прихватање његовог предлога у овом моменту био још један резервоар нових подела којима смо и иначе склони.