Увек је занимљиво видети одакле је Европа кренула. Са Балкана! Корисно је ствари пратити и путем језика. У новогрчком реч логос значи разлог. Има ту смисла. Јер ако у основи неке мисли стоји одређени разлог, ми већ можемо говорити о логици. О оној искри која је можда са Небеса усађена у човека.
Препоруке:
0
0
2
субота, 12 јун 2010 18:08
Petar
Edukativan, nenametljiv tekst, prilicno dobar vodic u resavanju nekih zivotnih pitanja. Golica mastu i tera na razmisljanje... Eh, da nam je vise mozgova kao sto je Irinin...
Препоруке:
0
0
3
субота, 12 јун 2010 19:13
Srdjan Vasic
Sto se prikaza tice, za mene je najvaznije da sam bio u stanju da ga razumem, a ne da prikaz bude puko filozofiranje i "baratanje pojmovnom aparaturom" jer za filozofiranje je potrebna praksa koju ja svakako nemam. Sto se same sadrzine prikaza tice, rekao bih da je iscrpan(barem u vezi sa onim delovima knjige koje sam ja procitao). Verujem da ja nisam najkompetentniji da dam bilo kakav dublji komentar, ono sto mogu, to je da pohvalim one delove knige koje sam imao prilike da procitam, mada nisam bas imao vremena previse kriticki da ih posmatram (tako to inace ide sa gradivom za ispit :D).
Препоруке:
0
0
4
субота, 12 јун 2010 19:17
Sokenekos
Prelepo!
Препоруке:
0
0
5
субота, 12 јун 2010 22:08
Aleksandar
Cekajte ljudi, pa ne moze se ovako neozbiljno pisati:
Misao je u ovoj knjizi, kaze prikazivac, "snazna i razudjena". Ocito, on nam to nudi kao pozitivne atribute. Nazalost ovakve kvalifikacije misli mogu samo da budu besmislene. Snazni mogu da budu neciji misici a ne misao, razudjena moza da bude obala ali ne misao. Onda nam kaze da autorkina misao ima "jasno srediste" i "koherentna ozvodjenja". Ali misao ne moze da ima srediste niti izvodjenja; da je u pitanju vekna hleba mogla bi imati srediste ili da je u pitanju argument a ne misao on bi mogao sadrati odredjeno izvodjenje.
Препоруке:
0
0
6
субота, 12 јун 2010 22:25
Aleksandar
Kaze pisac prikaza:
И у нас и у западној филозофији, колико могу да видим, данас је запостављена филозофија природе
Zapanjujuca neupucenost izvire iz recenice. Filozofija prirode u zapadnoj filozofiji, onom njenom analitickom delu, se zove "filozofija nauke" i verovatno je jedna od tri najrazvijenije pod-discipline analiticke filozofije. Zaista je neozbiljno izricati ovakve megalomanske teze bez potrebne potkovanosti u znanju.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 13 јун 2010 05:04
Зоран Туцаковић
Одавно се на Западу Logos исрцпљује и врхуни у науци, која не може даље од појмовног представљања појава. Схвативши Logos буквално, као ratio, Запад је одузео могућност "сепаратистичкој" науци да одговори на питања сврхе и суштине, лишивши је могућности сагледавања Целине. Зато и философија трпи покушаје "озлојеђене" науке да је пороби и сведе на залудни умни егзибиционизам. О непријатељству религије и науке у односу на философију, и покушају да се философија утамничи, да јој се одузме слобода, писао је и Николај Берђајев.
За науку је залудан посао трагање за пореклом идеја и надахнућа. А без тога је необјашњиво постављање теорије. Оно што је најсветије и најсветлије у теорији, наука ниподаштава, грозничаво трагајући за "научним" доказима који теорију потврђују.
Ако се Logos објашњава као Реч, онда "Реч" треба схватити као духовно и стваралачко објављење, а не као (мање-више) пуки израз. Видимо да покушај упрошћавања нужно води сакаћењу целовитости. Тек ако се покуша да се Logos истовремено схвати као објављујућа Реч, као Смисао, као Дух, као Ум, као Симбол и Знак, као Закон, Пропис и Суд, уз макар приближно схватање значења ових појмова, може се стећи какав-такав осећај свесадржајности овог појма. Доста о томе може се наћи код Беле Хамваша (Scientia sacra).
Препоруке:
0
0
8
недеља, 13 јун 2010 21:45
Marko
Meni se baš dopada poetski ton prikaza. Aleksandru je očigledno bliži doslovni govor, pa ne razume metafore.
Gde se ova knjiga može kupiti u Banja Luci?
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 14 јун 2010 06:03
Aleksandar
@Marko
Poetika u filozofiji ima isto onoliko smislao kao u udzbeniku za hemiju. Ali evo jedna metafora za Banja Luku: je li to ono gde se troje tuku? Eto, vidisl kako metafore nista ne valjaju kad treba nesto precizno da se izgovori.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 14 јун 2010 06:47
Ирина Марковић
Овај приказ, иако прилично смео, али и добар, не исцрпљује дубину захвата Иринине мисли. Просто, за то би требало написати читаву књигу, веома опрезно!
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 14 јун 2010 10:23
thinking maize
Било би добро, кад би НСПМ увео рубрику, кратку по обиму, а значајну по актуелносту, под називом: ДЕСИЋЕ СЕ наредних 7 (10, 15, 30) дана у Београду (Новом Саду, Нишу, Бањалуци...). Тако да нећемо само читати прегледе и представљања књига, предавања. изложби и других јавних догађаја, који унапређују ниво нашег јавног живота, већ ће неки од нас и лично присуствовати! Тако би, са мало средстава, НСПМ ПОВЕЋАО, свој иначе леп углед! Свако Вам добро од thinking maize-a!
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 14 јун 2010 13:52
Старац Фочо
Изузтено ми се свидео приказ.
Иначе, слажем се са Мислећим Кукурузом у вези са рубриком Десиће се.
Можда централна тема овог приказа је проблематика која произилази из свођења логоса на "хладни, сужени рационализам". Иако нисам философ по струци (али јесам философ по природи :)) мислим да је тема врло значајна и врло актуелна.
Чини ми се да је у запаној цивилизацији осећајност и нагони врло дуго потискују зарад примата рационалног. Међутим, човек ипак може постојати само као укупно биће, не само рационално биће. И у пресеку ове две тврдње лежи главна опасност. У простор осећајности и нагона, услед сталног потискивња природних елемената из те нише, спонтано и далеко од рационалне перцепције доћиће на њихово место нешто што ту не треба бити. Доћиће до перцепције рационалног осећањима и нагоном. Наука се већ данас преплиће са религијом, чињенице се "знају", дакле "осећају", а не утврђују, и тако даље.
Другим речима, у оваквој поставци ствари не штете само емоције, осећајност и нагони, него пре свега рацио.
@Александар
Poetika u filozofiji ima isto onoliko smislao kao u udzbeniku za hemiju.
Мислим да је поглед на ствари какав износи Александар у наведеној реченици добар представник западне цивилизације.
Зашто поетика нема смисла у философији?
Верујем да се одговор на ово питање не може дати рационалним. Више је у питању осећај и убеђење Александрово (или било чије) да је то тако.
Ја бих рекао да је поетика неодвојива од логоса, као што је и "музика облик логоса", како се спомиње у тексту. То је мој осећај.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 14 јун 2010 14:05
thinking maize
Ко што видим и овде, око прилично апстрактних тема, Срби се по свом лепом обичају "два Србина, три партије" "дохватише за гуше"! О односу Ероса и Логоса, о потреби за Тоталитетом, још није све рашчишћено! А посебно није у Западној Мисли, која је кренула једностраним Путем, Путем RATIA и САМО RATIA! Докле то иде, можда се може најбоље схватити када се упореде две мисли Курта Гедела, једног од највећих математичара 20-ог века. Елем исти је најпознатији по својој хипотези о (ајд, бићу слободан са преслободном интерпретацијом!) "недовршености", тј. тврдњом да "СИСТЕМ НЕ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАТ ИЗНУТРА, ВЕЋ САМО СПОЉА, ГЛЕДАЈУЋИ ИЗ НЕКОГ ВЕЋЕГ СИСТЕМА". Када ту мисао (овако, преслободно интерпретирано са моје стране!) упоредимо са његовом тврдњом да ће човечанство доћи до одговора на битна питања тек кад "философија постане квантитативна наука", може се видети СВУ НЕДОВРШЕНОСТ РАЦИОНАЛИЗМА! Опрезнији рационалисти говоре о ГРАНИЦАМА РАЗУМА, а то већ одавно тврде сва мишљења заснована на МЕТАФИЗИЦИ! Уосталом, сер Карл Попер (иначе себе самог опрезно назва РЕАЛИСТА!) ТЕОРИЈУ ЕВОЛУЦИЈЕ третира као МЕТАФИЗИЧКИ ПРОЈЕКАТ, тј. као НЕДОКАЗИВИ МИСАОНИ КОНСТРУКТ СА ВЕЛИКИМ (а у датој области највећом!) ОБЈАШЊАВАЧКИМ КАПАЦИТЕТОМ И ИНФОРМАЦИОНИМ САДРЖАЈЕМ! У том смислу, било би добро, да младе даме Ирина Деретић и Богдана Кољевић овде дају, на НСПМ-у, свој прилог о поменутим проблемима, као МЕТАФИЗИЧКИМ ПРОЈЕКТИМА! Јер, да подсетим, у "Књизи Проповедниковој" стоји "СТРАХ ГОСПОДЊИ ЈЕ ОСНОВ СВАКОМ ЗНАЊУ"!
Препоруке:
0
0
14
петак, 18 јун 2010 23:48
Milica
Cini mi se da je prikaz iscrpan i da su upravo to Vase misli.Zaista se dobijaju odgovori na mnoga pitanja i otvaraju mnoga nova misljenja.Kao student nisam kompetentna pa ocenjujem neciji rad,ali mislim da je ova knjiga zaista prava, riznica,kako strucna tako i naucna.
.jpg)
Misao je u ovoj knjizi, kaze prikazivac, "snazna i razudjena". Ocito, on nam to nudi kao pozitivne atribute. Nazalost ovakve kvalifikacije misli mogu samo da budu besmislene. Snazni mogu da budu neciji misici a ne misao, razudjena moza da bude obala ali ne misao. Onda nam kaze da autorkina misao ima "jasno srediste" i "koherentna ozvodjenja". Ali misao ne moze da ima srediste niti izvodjenja; da je u pitanju vekna hleba mogla bi imati srediste ili da je u pitanju argument a ne misao on bi mogao sadrati odredjeno izvodjenje.
И у нас и у западној филозофији, колико могу да видим, данас је запостављена филозофија природе
Zapanjujuca neupucenost izvire iz recenice. Filozofija prirode u zapadnoj filozofiji, onom njenom analitickom delu, se zove "filozofija nauke" i verovatno je jedna od tri najrazvijenije pod-discipline analiticke filozofije. Zaista je neozbiljno izricati ovakve megalomanske teze bez potrebne potkovanosti u znanju.
За науку је залудан посао трагање за пореклом идеја и надахнућа. А без тога је необјашњиво постављање теорије. Оно што је најсветије и најсветлије у теорији, наука ниподаштава, грозничаво трагајући за "научним" доказима који теорију потврђују.
Ако се Logos објашњава као Реч, онда "Реч" треба схватити као духовно и стваралачко објављење, а не као (мање-више) пуки израз. Видимо да покушај упрошћавања нужно води сакаћењу целовитости. Тек ако се покуша да се Logos истовремено схвати као објављујућа Реч, као Смисао, као Дух, као Ум, као Симбол и Знак, као Закон, Пропис и Суд, уз макар приближно схватање значења ових појмова, може се стећи какав-такав осећај свесадржајности овог појма. Доста о томе може се наћи код Беле Хамваша (Scientia sacra).
Gde se ova knjiga može kupiti u Banja Luci?
Poetika u filozofiji ima isto onoliko smislao kao u udzbeniku za hemiju. Ali evo jedna metafora za Banja Luku: je li to ono gde se troje tuku? Eto, vidisl kako metafore nista ne valjaju kad treba nesto precizno da se izgovori.
Иначе, слажем се са Мислећим Кукурузом у вези са рубриком Десиће се.
Можда централна тема овог приказа је проблематика која произилази из свођења логоса на "хладни, сужени рационализам". Иако нисам философ по струци (али јесам философ по природи :)) мислим да је тема врло значајна и врло актуелна.
Чини ми се да је у запаној цивилизацији осећајност и нагони врло дуго потискују зарад примата рационалног. Међутим, човек ипак може постојати само као укупно биће, не само рационално биће. И у пресеку ове две тврдње лежи главна опасност. У простор осећајности и нагона, услед сталног потискивња природних елемената из те нише, спонтано и далеко од рационалне перцепције доћиће на њихово место нешто што ту не треба бити. Доћиће до перцепције рационалног осећањима и нагоном. Наука се већ данас преплиће са религијом, чињенице се "знају", дакле "осећају", а не утврђују, и тако даље.
Другим речима, у оваквој поставци ствари не штете само емоције, осећајност и нагони, него пре свега рацио.
@Александар
Мислим да је поглед на ствари какав износи Александар у наведеној реченици добар представник западне цивилизације.
Зашто поетика нема смисла у философији?
Верујем да се одговор на ово питање не може дати рационалним. Више је у питању осећај и убеђење Александрово (или било чије) да је то тако.
Ја бих рекао да је поетика неодвојива од логоса, као што је и "музика облик логоса", како се спомиње у тексту. То је мој осећај.