Nije srpski ćutati! Valjda iz razloga da ne bude prozvan antisemitom, G-Kečkić je zaboravio da pomene jevrejski faktor u dešavanjima zadnjih dve decenije. Daleko od toga da ovim želim da istaknem neku preuveličanu ulogu tog faktora -- svi drugi su odlično dokumentovani u članku, ali se mora pomenuti i ta štangla koja se prelamala preko naših leđa.
Sve u svemu, članak je potkovan činjenicama i za razliku od mnogih, nudi i rešenje sa kojim se ja potpuno slažem. Kada smo u zadnjih sto godina propustili šansu da napravimo nacionalnu državu uprkos stravičnim žrtvama, ovako slabi i iscrpljeni možemo opstati samo u nekom savezu sa nekim jakim, a po svemu nam je sve jača Rusija najbliža. Uz svo dužno poštovanje drugačijih mišljenja, istorija nas uči da su svi naši predhodni "saveznici" bili sve samo ne prijatelji.
Biće da je ovo jedan od najboljih geopolitičkih članaka na NSPM u zadnje vreme.

Svaka cast! Izuzetan tekst.Medjutim,zaboravljamo jednu bitnu stvar.Trenutne okolnosti nam nikako ne dopustaju razvoj takvih(pozitivnih)dogadjaja,jer imamo vec 10 god. na vlasti ovurasipnicku,antisrpsku kvazielitu spremnu na sve samo da obezbedi sebi jos malo vremena na vlasti bez obzira sta ce biti sa zemljom.Uvek moramo imati na umu da ova otudjena,anacionalna druzina nema nameru da pomogne da zemlji bude bolje.Oni nisu ni dovedeni na vlast 2000.god,da bi nama bilo bolje.To je u ono vreme bio bajkoviti pogled na stvari.Velika steta je ucinjena,ali to ne znaci da ne moze biti jos gore,naprotiv.Tesko je naci motiva i snage izboriti se protiv ovog,ali ako ne pokusamo onda je stvarno gotovo.

Има алтернатива.

Нема Еропске уније јер је она је банкрот.

Морамо тражити нови пут, као и чалнице ЕУ.

Чланак је сам по себи амбициозан и ако се не може са сигурношћу да је одговорио питањима у мјери у којој би то било одговарајуће, у сваком случају се мора признати да је интересантан, нуди неке занимљиве паралеле, информације и на крају закључке.

По питању прављења неке нове државолике творевине око Србије морам да изразим своју озбиљну скепсу. Русија је почела свој препород изнутра, показали су да може боље, кренули су у правцу бољега и околне државе су видјеле у којем правцу то иде и полако се придружују. Са друге стране, Београд је већ много пута показао да није достојан да буде српска престоница, а камоли престоница неке нове земље или државног савеза. Другим ријечима, Београд данас нема политички, војни, економски, културни и војни потенцијал да то уради, и не само то, сама интер-српска интеграција и повезивање постају проблематични!
Примјећујем како се у протеклих 15 година много тога у нашим односима између Српске и Србије промјенило, и не само у односима већ и у категоријама које дефинишу вриједности и усмјерења. Црна Гора је ту још гора прича. Београд ће у будућности морати мало више да уважава и више простора даје за најмлађи и најсрпскији државотворни ентитет, за прекодринске Србе који су показали какву-такву државнотворну одговорност каква источнодринским Србима данас недостаје.

Даље по питању унија то питање се намеће као неминовност, јер околне државе, укључујући и Бугарска и Грчка (која ће можда и кренути ван ЕУ савеза) представљају за нас сродан културни простор приближног привредног и других нивоа. Не могу рећи да би ми сметала нека мини-ЕУ у тако неком обиму (напротив!), али морам рећи да бих очекивао да српски и интереси других народа у тој творевини на одговарајући начин буду дугорочно заступљени и обезбјеђени да нам се не понови СФРЈ епизода!

Добар пример. Ако не грешим Србија се налази у колевци Европе {Стара Грчка}. Самим тиме поменута парола је један од највећих парадокса и апсурда, мени познатих!
Силовање здравог разума и ЛАЖ!
Да, баш тако - ЛАЖ и ПРЕВАРА!

Занимљиво.

Допале су ми се ауторове референце ка ауторима као што су Освалд Шпенглер, Карл Шмит, а посебно Фридрих Лист. Мислим да би требало порадити на интензивнијем представљању ових аутора нашој читалачкој публици, а као што сам и раније пар пута помињао, мислим да би НСПМ могао имати лепу улогу у томе.

Искрено, не допада ми се алтернатива по којој ће Србија сва своја решења тражити у Русији. Наравно, културно су нам јако слични, али ипак по мени предалеки. Добро је имати јаку Русију иза себе, али знате како, паметан играч увек тражи више варијатни, за случај да ова омане. Никако се не смемо ослањати само на једног савезника. Поврх свега, шта ћемо ми ако се деси да на власт у Русији опет дође гомила олигарха попут Јељцина, или пак не дао бог, не-руских бољшевика попут оних из 1917-те?

Друго, не смемо запостављати односе са Немачком. Јесу њима Хрвати милији, то је неоспорно, али нама није у интересу Немачка као непријатељ. Уосталом, ми не видимо расположење целокупне немачке јавности према нама, ево само један пример немачке НПД партије која је у више наврата исказивала отворену подршку Србима по питању Космета (http://www.youtube.com/watch?v=QohYClGPkII). Зашто у старту одбацивати ове ствари? Подршка и савезништво се траже, наравно да ми савезништво нећемо наћи код Меркелове, али можда треба ићи на другу страну.

Поврх свега, по националном питању скоро нигде унутар западног света не цветају руже. Поштено говорећи, рецимо обичан Американац појма нема ни о Србији нити где се она налази, он слуша плаћенићке медиокритете са телевизије, који су сви од реда у рукама мањине лихвара који поседују огроман новац и њиме управљају светом. Исто је тако и у Европи, с тим што су ови мало више свесни али опет недовољно. Питање је како ће ствари изгледати када Европа буде у власништву Европљана а не лихвара и банкара.

У сваком случају, доста је овде питања отворено, и то мислим на врло добар начин. Један од бољих текстова на овом порталу.

za paradoks:
Samo jedna ispravka, Srbija se ne nalazi na teritoriji `srate Grcke` vec su Srbi autohtoni narod na svom podrucju. Za to postoji bezbroj primera, probajte da potrazite informacije o Vincanskom pismu, starom preko 8 hiljada godima koji je cista ranija verzija cirilice, onda toponimi (geografski nazivi na teritoriji celog Balkana imaju koren u Srpskim recima a stari su vise hiljada godina).
Laz da smo se doselili na Balkan je propaganda koju nam je servirala ista ta zapadnjacka `kultura` a na osnovu samo jednog dokumenta koji gospodin Jovan Deretic jasno razotkriva kao falsifikat hrvatskih monaha u 17. veku.

ps sad je kasno pa nisam navodio izvore. Ukoliko neko izrazi zelju da to uradim, ucinicu to sutra

Поштована г-до, поштовани ауторе, поменути пројекат окупљања српских крајева и Србима склоних суседа или који нас барем толеришу постоји! То је чувено "Начертаније" Илије Гарашанина, замишљено у глави кнеза Адама Чарториског (пријатеља и противника руских царева!), а обликовано од стране његовог сарадника у Србији Чеха Фрање Заха. Наравно, МОРА се прилагодити променама у задњих век ипо, али не видим разлога да се не покуша са тиме. Јер, то не мора неизбежно да буде нека нова Југославија (што би компрадори и "другосрбијанци" жарко желели!), већ слободна асоцијација слободних народа и земаља. Може се почети нечим симболичким, на културно-историјском нивоу. Оптужују нас да смо "заробљени у прошлости", па бих у српском "инаџијском" маниру, предложио УПРАВО ТО! Елем, 2014-те године 28-ог јула (ако се не варам!) навршава се 1000 ГОДИНА ЈЕДНОГ СТРАШНОГ ДОГАЂАЈА, који је по Арнолду Тојнбију, одредио смер НАШЕ ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. То је годишњица Битке на планини Беласици (сада македонско-бугарско-грчка тромеђа), када је византијски цар Василије 2-ги сломио моћ Самуила, цара западно-бугарског царства (у литератури комунистичке Југославије знано као "македонско" царство) и ЗАРОБИО 10000 његових војника. Судбина тих заробљеника симболизује све поделе балканских православаца: тај Василије 2-ги, наређује да се ти заробљеници ОСЛЕПЕ, тако да СВАКОМ СТОТОМ ОСТАВЉА ПО ЈЕДНО ОКО, да би могли да своје несрећне другове допрате до куће!!! Када је Самуило видео ту стравичну поворку погодила га је кап (14.08. 1014 г.), после чега је умро. Мислим, да би ми Срби, понајмање умешани у та давна дешавања, могли да иницирамо једно помирење балканских православних хришћана (што је, јелте, тако ЕВРОПЕЈСКИ!), а да повод за такво помирење буде УПРАВО ТА ГОДИШЊИЦА! Тада би могли, на опелу, да се скупе духовни и световни главари балканских (и шире!) православаца. Лако је замислити да би ту могло бити и других договора и разговора, а на корист балканских православаца! Треба се сетити!

У сваком случају одличан текст. Само је потрврдио неке закључке до којих сам и сам дошао, а везано, пре свега, за привреду Србије и могуће штетне последице "европског пута". Поставио сам текст и на свој профил на фејсбуку, али нажалост прочитао га је само један мој пријатељ, и то пријатељ који воли нас Србе, али је странац који је дошао на студије још у бившу СФРЈ. Ваљда је само он разумео шта је писац текста хтео да каже. Поражавајуће је то за нас Србе. Просечном Србину је новац убедљиво најбитнији иако је то тема коју увек избегава, али парадоксално је то што тај исти просечни Србин не разуме свет око себе и не зна да заштити своје интересе, те да нађе начин да тај исти новац заради. Нажалост и даље ми Срби током времена само "упадамо" иѕ једне фантазије у другу. Уместо благостања социјализма, сада наивно верујемо у благостање ЕУ, а и једно и друго се своди на наивну идеју стицања огромног богатства са невероватно мало рада. Не може то тако људи, остветите се! У ствари, хтедох рећи освестите људе око себе, јер овај чланак је нажалост предугачак да би га просечан Србин прочитао.

Земља у којојо је рођено 16 римских царева међу којима и Константин Велики спала до све јефтине пароле о "европском путу"!
И немој да ми неко помиње глупости о досељавањју Словена. Изгледа да је поменута парола тј. теорија још један наш наметнут "европски пут".

@thinking maize

Pre svega ne bih se slozio sa oznacavanjem Samuila kao Bugarina. On istina jeste svoju drzavu podigao na tradicijama Bugarskog carstva ali to ne mora nista da znaci jer je u srednjem veku bilo mnogo lakse pozvati se na postojecu titulu nego stvoriti novu, uostalom i nas Bodin je bio krunisan za bugarskog cara kao Petar III pa to nista ne govori. u Samuilovom carstvu su ziveli svi Srbi i svi makedonski Sloveni a samo podunavski Bugari. Ali dobro, to je manje bitno od ostatka vase analize.

Ovako, zajednicka vere ne znaci mnogo ukoliko nije zajednicki bezbednosni interes. A koji je interes Bugarima i Grcima da napuste blok u kome su trenutno? Nikakav, zato sto bi u tom slucaju turska opasnost postala ogromna, narocito za Bugarsku koja je vojno slabiji i koja ima brojnu tursku manjinu. Ali dobro, mozemo zamisliti neku situaciju u kojoj bi i nama i ostalim pravolavcima Jugoistocne Evrope bio interes da stanemo uz Rusiju, ali sta sa Ukrajinom kojoj bezbednosni interesi nalazu da saveznike trazi medju onima koji se suprotstavljaju imperijalnim ambicijama Rusije? Ona jedino ukoliko ima marionetsku vlast moze stajati uz Rusiju a dugotrajan ostanak takve nije bas lako zamisliv.
Dalje, slazem se sa time da je potrebno neko novo Nacertanije prilagodjeno trenutnim prilikama, s tim sto sam protiv bilo kakve federacije i konfederacije. Cilj moraju biti Sjedinjene Srpske Zemlje koje bi pored danasnje Srbije obuhvatile i Republiku Srpsku i Crnu Goru. Za Makedoniju je kasno jer je odavno proslo vreme XIX veka kada su makedonski Sloveni bili nacionalno neopredeljeni. Besmisleno je danas zalagati se i za delove Hrvatske jer Srba tamo vise nema a na mnoge od tih teritorija nemamo ni istorijsko pravo. Naravno, pre svega od ove Srbije treba napraviti valjanu zemlju i spreciti njenu dalju dezintegraciju. U RS podrzavati njene institucije (kao sto sada ne radimo) a u Crnoj Gori SPC. Ovo uraditi, biti strpljiv i cekati pravi trenutak!

Поштовани г-дине Mislioče, као што рекох у односима различитих земаља неке ствари није могуће одмах остварити, али се некад морају наговестити. Тако је нпр. 2000-те г. одржан састанак председника свих земаља са већинским православним живљем, једино је био одсутан Слободан Милошевић. (Да ли што није позиван, да ли због осећања угрожености (знамо да је био оптужен пред судом у Хагу), да ли због његовог атеизма, не знам. Знам само да му је наш песник Брана Петровић (аутор песме: "Лењин пљачка банку"!) то оштро замерио!) Састанак је одржан поводом 2000 година хришћанства. Од тог повезивања православних није било ништа, али неке ствари треба урадити због демонстрације, а увек постоји могућност различитих разговора, на разне теме. То би било, између осталог, врло фина демонстрација отклона спрам садање нео-османске политике Турске и симпатија које за ту политику показују неки кругови у Америци. То би била и својеврсна демонстрација става балканских православаца спрам зомбија великоалбанске нарко-"државе". То би била и солидарност са угроженим Македонцима. У сваком случају, то би био скуп солидарности балканских православних хришћана! Да ли треба још да набрајам? Наравно, остаје проблем мирења византијског црног двоглавог орла на златној подлози, спрам бугарског лава и од Македонаца узурпираног Сунца Вергине. Но и то се може решити третирањем таквог скупа, као пре свега МОЛИТВЕНОГ и скупа МИРЕЊА. А Бог увек воли кад се БРАЋА МИРЕ! Добро, постоји још идеја, постоји и хитнијих ствари, али неки пут треба ствари учинити разноврснијим! Толико од мене и свако добро Вам желим.

Поштовани г-дине, када већ дајете предлоге за скуп солидарности народа угрожених ревизионизмом других народа (а дали сте!), било би добро да споменете и Вашу Украјину, ма ко био на власти у Украјини! Јер, признаћете, ако Украјина има потребу (Ви тврдите да има!) да се дистанцира од Русије и сусреће се са ревизионизмом нпр. Мађарске, било би добро да димензионира спољну политику према могућностима. Ово Вам кажем, зато што наш српски народ и његови тадањи (богами и садањи!) лидери нису се добро димензионирали спољну политику после значајних политичких померања. Знате, мале (као Србија) и средње (као Украјина) нације треба да буду ВЕОМА МУДРЕ спрам таквих колоса као што је Америка и ЕУ у (српском случају), тј. Русија (у украјинском случају). Да ли се Украјинцима свиђа политика обновљене Русије, једно је питање, а могућности Украјине у таквом контексту, сасвим је друго питање. Исто то важи и за Србију, јер, ако имате ТАКАВ ПРИТИСАК Америке и ЕУ по питању Косова (и много осталих питања!), онда је пасиван став ЈЕДИНИ МОГУЋИ! Једино питање јесте степен и облик пасивности које ће Србија изабрати у спољној политици. А спољна политика може имати и своју економску и културну компоненту, а ситуација је ту управо обрнута! И Србија може ту изабрати (боље икад неко никад!) агресивну политику по принципу Фихтеове ЗАТВОРЕНЕ ТРГОВАЧКЕ ДРЖАВЕ или непосредније речено, послератног Јапана! Значи не ММФ, не Вашингтонски Споразум, не СТО, већ ЕКОНОМСКИ И КУЛТУРНО СЛОБОДНА СРБИЈА ПРЕ СВЕГА! Ако не можемо бити јаки војно, ако нам је практично одузет Космет, ако смо одељени од Републике Српске и Црне Горе, нико нас не може спречити да водимо агресивну економску и културну политику! И нико не може спречити нпр. г-дина Каргановића и "Историјски пројекат Сребреница", ако иза њега стане и Држава Србија!