E, baš sam ovo čekao! Strah od smrti. Sam pojam smrti, kao večni život. Hrišćani tako rešavaju problem smrti, a njihovi oponenti (u hrišćanskim društvima), nasuprot tome, na primer, marksisti, dijalektičnost, ali materijalnu. Zašto ovako pišem? Postoje i njihovi, u hrišćanskom okruženju ili sličnom, protivnici. Obratite pažnju: ovozemaljsko je konačno, a ono drugo beskonačno, a pri tom je suštinski važna logički esencijalno neobjašnjiva vera. Tako tada ovakvi kao ovaj lepo zaokruže priču da posle mogu da pričaju i rade šta hoće. I tako, kao reakcija, nastade hrišćanski sekularizam i neoliberalizam. Ovo je ulaz u njihovu dijalektiku. I ovi isto mogu da rade šta hoće. Od životu potrebnih sredstava, pretvore se svi u sredstva protiv života. Eto nama trećeg svetskog rata. O ovome pišem, jer, u pitanju je realno nametanje.