Ako lepo stavite "cvidze'na nos imacete sta videti:nas Car je i go i bos....
Nemojte cacakati usi:on nista ni ne zbori....
Препоруке:
0
0
2
петак, 27 фебруар 2009 10:16
Бир
Горан Ђорђевић је један веома перспективан политичар и аналитичар и чуди да има овако радикалне ставове.
Препоруке:
0
0
3
петак, 27 фебруар 2009 10:25
Драган
“АКО НЕКА МАРИОНЕТСКА СТРАНКА У „БАНАНА РЕПУБЛИЦИ” ТРЕБА ДА ПОПРАВИ ПОЉУЉАНИ ИМИЏ У НАРОДУ, ОНА САМО МАЛО ЗАОШТРИ РЕТОРИКУ, ОДИГРА НА НАЦИОНАЛНУ КАРТУ, ПОВУЧЕ ОДРЕЂЕНЕ ПОТЕЗЕ ЗАРАД ПРИКУПЉАЊА ПОЕНА НА ДОМАЋОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ, ИАКО У СТВАРНОСТИ ТИ ПОТЕЗИ НЕМАЈУ НИКАКВУ ТЕЖИНУ. СЦЕНАРИО КОЈИ ЈЕ У ПРЕТХОДНОМ ПЕРИОДУ ВЕЋ ВИШЕ ПУТА ВИЂЕН У СРБИЈИ.”
(извод је из текста „Амерички диктат виртуелној држави“)
Понављам, овај горе извод је одлично објашњење за оно што сви проницљивији одавно знају, а то је да кад актуелни Председник говори како се Срби никад неће одрећи Косова то представља обично лицемерје, након свега што је урадио, и шта није урадио
Препоруке:
0
0
4
петак, 27 фебруар 2009 13:21
Jovan G
"У условима када нам се са становишта историјске вертикале, дешавају најгори могући порази..." Porazi, porazi... Dosta bre kukumavčenja :) Ovog gospodina izgleda niko još nije obavestio da su se srpskom narodu "najgori mogući porazi" desili još davne 1944. kada je vojska pod hrvatsko-slovenačkom komandom ušla u Beograd.
Treba prvo realno sagledati očajnu situaciju u kojoj se srpski narod obreo posle 40 godina titoističkog mraka.
Препоруке:
0
0
5
субота, 28 фебруар 2009 04:54
Antifasista
A pre ulaska mrskih partizana, cvetalo pod ljoticevcima, i mrski komunisti i mrski cetnici bili zatvarani i eliminisani.
Tako ispada ova nezgrapna formulacija, postovani Jovane. Uveren sam da Vam to nije namera i zato je bolje biti precizan kad nesto hoce da se kaze.
Da ne bude zabune, niti su se oslobodioci pokazali u najlepsem svetlu prema narodu, niti njihove brljotine treba precutati.
Ali ne mesajmo zabe i babe. 1944 je jedna od temeljnih godina modernog sveta, jer je u njoj konacno smrtno ranjen fasizam. U toj borbi, mi Srbi smo dali castan i vazan doprinos.
Sad, sto svoju ratnu pobedu nismo iskoristili za lepsi i pametniji ulazak u modernost i sto nismo zauzeli mesto koje nam je pripadalo medju narodima slobodnog sveta, druga prica.
Ali manite se ovih nevestih formulacija koje zvuce kao da su pobegle iz ljoticevskih brosura.
Histericni i retrogradni antikomunizam (kakav su ovde uveli Draskovic i slicni), Srbiji je veci neprijatelj od najfanaticnijih titoista onomad.
Препоруке:
0
0
6
субота, 28 фебруар 2009 14:13
Jovan G
Za Antifašistu, iz govora Milovana Đilasa u okupiranom Beogradu:
"Kao glavni dug srpskog naroda prema ostalim narodima Jugoslavije Đilas je naveo da srpski narod treba da nemilosrdnom borbom protiv spoljnog neprijatelja i njegovih domaćih slugu vrati tim narodima onaj dug, koji su oni u toku tri i po godine krvavog rata dali i za oslobođenje srpskog naroda." (Politika, 8. novembar 1944.)
Препоруке:
0
0
7
субота, 28 фебруар 2009 17:55
Regionalista, a patriota
Priču Gorana Djordjevića jednostavno ne razumem, sad ne valja ni ako neko želi da bude prepoznat kao patriota. Pa i gospodin Koštunica i gospodin Tadić su često bežali u patriotizam, a ekonomija je tu gde jeste. A jug Srbije je nerazvijen upravo zahvaljujući lažnom patriotizmu vodećih čelnika u regionu, i zato umesto kriticizma savetovao bih ljude poput Djordjevića da vide kako u Jagodini funkcioniše patriotizam i regionalizacija i pravi patriotizam. Dakle, Palma je bolji od mnogih, jer se ne bavi kritikom pravog ili lažnog patriotizma, već radi. To je rešenje, rad, a ne kriticizam.
Препоруке:
0
0
8
субота, 28 фебруар 2009 21:10
Antifasista
Jovane,
mozemo se gadjati citatima do sutra. Umesto tog Djilasovog (zaista bizarnog), mogu i ja Vama da cotiram, redcimo, zalaganje Mose Pijadea da BiH bude deo Srbije. Ili poneki stav Blagoja Neskovica.
Sto sve nije bitno. Niti ja tvrdim da su Djilasovi bili sjajni, niti sam nesvestan zlocina i patnje mnostva nevinih ljudi pod novom vlascu tada.
Ali da ne mesamo zabe i babe. U nacionalnom pitanju, Djilas je imao mnostvo istomisljenika medju politicarima Kraljevine Jugoslavije. Kojima je sudbina srpskog naroda bilo podjednako nebitna.
Ali sve to nema veze sa cinjenicom da se SRPSKI narod ovde najmasovnije borio protiv fasizma, i necemo valjda sad da slavimo i pravdamo fasiticke kolaboracioniste jer je Djilas izjavio to sto citirate
Препоруке:
0
0
9
субота, 28 фебруар 2009 21:12
Antifasista
PS Ako je BG pod Djilasom bio okupiran, ne mislite valjda da je pod Gestapoom bio slobodan!?
Препоруке:
0
0
10
недеља, 01 март 2009 01:18
Иван Томић
Стекао сам утисак да писац није баш прециѕан.
Мој скроман утисак је да је хтео да пише о председнику Борису Тадићу а да је писао о председнику Војиславу Коштуници и његовом л(в)ажном патриотиѕму... Стекао сам утисак да је мислио на његово гнушање над Хашким трибуналом, а истовремено хапшење и изручивање највећег броја Срба истом, све под фирмом самопредаје... Или можда на његов национални антикомунизан, кад гле чуда, за министре и сараднике поставља најгорe комунистe! Мало необично, зар не...
Зато бих и молио драгог аутора да нам открије да ли је мислио на тај лажни националиѕам и антикомунизам или неки други...
Пошто рачунам да се овде налазе интелектуално и национално поштени људи, молио бих да ми и сви они разреше ту дилему!
Препоруке:
0
0
11
недеља, 01 март 2009 16:07
Antifasista
Ivane,
antikomunizam Vam je danas aktuelan koliko i lecenje pijavicama. I to retrogradnom i anahronom pricom se gomila ljudi tera u apstinenciju ili u protivljenje svemu sto je nacionalno. Krajnje vreme je vise da ono sto se smatra patriotskom intelektualnom scenom, izadje iz okvira primitivne i prevazidjene retorike osamdesetih. Koliko god da je u tom nukleusu opozicije bilo pametnih ljudi (Pekic, Cavoski, sve do najpopularnijeg SK-disidenta tog vremena Voje Seselja i ostalih), to vreme je proslo i ta retorika je danas koliko apsurdna toliko i obesmisljena protokom vremena.
Zamislite da neko danas u SAD krene sa pricom iz doba Civil Rights-pokreta iz kasnih pedesetih, kada je Amerika bila sistemski rasisticka zemlja i kada se protov toga valjalo boriti bez kompromisa. Amerika vise nije takva.
Rusi su se sa nasledjem komunistickih zlocina i kultovima Lenina i Staljina obracunali prilicno jasno. Rusija danas ide u pravcu stvaranja stabilne demokratije i trzisnog uredjenja.
Ali to nikako ne znaci da su se Rusi zbog toga odrekli i Crvene armije, slave Lenjingrada i Staljingrada i cinjenice da ja ta armija slomila kicmu fasizmu. Naprotiv, milioni Rusa svake godine s ponosom slave tu kljucnu cinjenicu svoje bliske proslosti.
Tako je kod nas vreme da se komunisticka proslost KONACNO sagleda i bez idealizacije i bez demonizacije. Kao i istorija srpske levice generalno, od Markovica (ili cak Dositeja) na dalje; ta proslost jeste vazna i duga: uostalom, ni jedan general Mihailovic nije bezao od levice, i u svom bliskom stapskom okruzenju imao je istaknute srpske socijaliste i republikance). Nece valjda biti da je mera Srpstva ljoticevska primitiva i njen patoloski antikomunizam iz tridesetih.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 01 март 2009 19:42
Jovan G
Ja bih samo da podvučem da mi je dosta da slušam kako se za poraz iz 1944. i njegove posledice optužuju bilo Milošević, Đinđić, Koštunica ili Tadić. Istovremeno titoisti dominiraju u javnom životu Srbije, ono ruglo na Dedinju stoji, a _nijedna_ stranka to ne sme ni da pomene da ne bi ostala bez dela glasačkog tela. Vojvodina je prirodna posledica.
I sve to ima veze sa komunizmom samo utoliko što je hrvatskim i slovenačkim nacionalistima u datom istorijskom trenutku ovaj bio najprobitačnija ideologija, a poslužio i kao ideološka legitimacija za teror i diktaturu, zavođenje mraka.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 02 март 2009 00:17
Antifasista
Pa, ako smatrate da ste 1944 "porazeni" a da je do tada bila "pobeda" onda je dijalog stvarno besmislen. Citajte knjige (ali ne one ljoticevske).
Mozemo mozda da hipotetisemo sta bi bilo da je ovde pobedio ZAPADNI deo saveznickog napora (predvodjen Mihailovicevom vojskom). Ali Srbi su bili deo saveznicke koalicije a ne Hitlerova satrapija.
Konacno, poraz nacionalnog projekta i ulazak u nelogicnu i tragicnu eksperimentalnu epruvetu zvanu jugoslovenstvo, dogodio se 1918. I nisu ga izveli komunisti
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 02 март 2009 02:56
Kratak komentar
Za Antifasistu: Citam vase komentare na ovom sajtu i moram da priznam da se sa velikom vecinom slazem, ali ovde zaista zvucite kao Teofil Pancic koji prica o 'Miti Ljoticu'. Pre nego sto se uvredite (ili ne uvredite), molim Vas da uzmete u obzir i sledece argumente. Rec modernost koristite poput americkih 'analiticara' zbivanja na Bliskom Istoku, u iskljucivo pozitivnom smislu. To sto je 'najsavrsenija' masina za ubijanje proizvedena tokom veka opsednutosti tehnologijom bila upravo gasna komora mora da i Vama zvuci kontradiktorno. Danas, pretpostavljam jos vise, ako se uzme u obzir ko proizvodi i distribuise oruzje za masovno unistavanje u post-post modernom dobu. Drugo, da bi protok misljenja u bilo kom drustvu mogao da funkcionise, mora se znati da pravo na intelektualnu raspravu, na vrednosti, pa i na moral dolazi i sa leva i sa desna. Ljoticev Zbor (nisam ni apologeta ni simpatizer) je jedan procenat glasova na predratnim izborima dobio iskljucivo u gradovima Kraljevine Jugoslavije. Ne Srbije, vec Jugoslavije. Znaci i u Splitu i u Mariboru, itd. A u Srbiji? U gradskim centrima gde se valjda zacinjala srpska politicka moderna. I jos nesto: Zvati dobrovoljce 'ljoticevcima' je isto kao i zvati partizane srbocetnickom crvenom bandom. Naravno, to je moguce, negde cak i obavezno (dobar primer su neke susedne drzave). Ali je netacno, pretenciozno i mirise na protokomunisticki diskurs.
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 02 март 2009 13:29
Antifasista
Pokrenuli ste vazno pitanje, ovim pominjanjem Pancica. Vidite, problem je upravo SRPSKE scene sto je Pancicu i slicnima data prilika da se (nicim zasluzeno!) kite nasledjem srpskog antifasizma. Uz malo uopstavanja kakvo nosi povlacenje istorijskih paralela za razlicita razdoblja, lako bismo dosli do zakljucka da Pancic i bratija danas ne rade nista sustinski razlicito od njihove bratije na, recimo, okupiranom Radio-Beogradu 1943 (da i ne pominjem notorni primer Canka koji se 1990-ih slikao pod modifikovanim Hitlerovim plakatom kao partijskim obelezjem LSD-a, a danas izigrava kurira Sirogojna, ili rasisticko-mracnjacki opus Nikole samardzica, Nenada Prokica i slicnih u to vreme). Nedavno su Dveri (cini mi se), pronasle i objavile neki citat pasusa kojim se srpskom narodu ultimativno preporucujue da se mane svoje zlikovacke mitomanije, prihvati stvarnost, krene da se modernizuje i trazi svoje mesto u ujedinjenoj Evropi. Saopstenje evropskog pokreta Srbije/LDP-a/Jukoma? Ne, nego ljoticevski proglas iz jeseni 1941. Cak i sintaksicki jezivo slican ovome sto danas svakodnevno slusamo.
Recimo, Vojislavu Seselju (uz sve njegove greske i preterivanja) covek mora odati bitno priznanje: u doba kad je on bio ovde, NEMILOSRDNO je demaskirao ljoticevstinu i profasizam jednog dela nase scene (koji je, ruku na srce, devedesetih bio daleko prisutniji u antimilosevicevskom sektoru nego na mejnstrim-sceni nacionalisticke price oko SRS). Priznacete, kojekakvi neonacisti, mracni frankisticki crnokosuljasi i slicni, tada nisu nos smeli da promole. A danas ih reklamira B92kao nekakav "prosek" nacionalne scene
Oko modernosti, bojim se da se nismo razumeli. Nisam se VREDNOSNO odredjivao prema pozitivnim i negativnim aspektima iste, nego iskljucivo pomenuo antifasisticku tradiciju Dr. sv. rata kao temelj sveta u kojem zivimo. Rusi su sa komunizmom zavrsili, ali se antifasizma iz tog perioda ne odricu. Cercil je bio nacionalista kao i de Gol.
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 02 март 2009 13:50
Antifasista
- nastavak
Ruzvelt (nama Srbima verovatno najnaklonjeniji drzavnik iz Velike trojke) je bio takodje protiv komunizma. Dakle, nemaju samo komunisti zaslugu za pobedu nad fasizmom. Ali nose najvecu. Mislim na Crvenu armiju pre svega, kao vojsku komunisticke SSSR.
Primitivizam koji je ovde etabliran ranih 1990ih (zahvaljujuci najpre Draskovicu i ekipi) po kojem je gotovo postalo sramota imati dedu-partizana, i do ovoga je doveo.
Sigurno znate da je Beograd JEDINI grad u Evropi (osim Zagreba, Rige i slicnih prestonica hitlervskih satrapija iz WW2) koji je UKINUO nazive ulica svojim oslobodiocima. Sto je varvarstvo. A taj sramni projekat je izveo SPO,GSS i DS, kao tadasnja gradska vlast. I Rusi nam nisu zaboravili da smo pljunuli na zrtve njihovih mladica koji su ostavili kosti oslobadjajuci NASU prestonicu.
Tu ja ne zelim ni da branim komunizam niti bilo sta. Samo upucujem na to da je stanje antikomunisticke histerije podjednako istorijski neopravdano kao i onaj drzavni titoizam onomad. Pomenuo sam Pijadea vec, koji je, de fakto, zagovarao granice Srbije kakve i ravnogorci, i taj deo istine ne sme da se precutkuje. Niti su komunisti bili neki plebiscitarni antisrbi(ljudi danas ne znaju o Mustafi Golubicu). Kao sto ni mnogi u londonskom egzilu nisu marili za Srpstvo vise nego Broz. A odavde su pobegli, a on nije.
Sto se tice Ljotica, tacno. Cesto se podmece nekakav "srpski" karakter njegovog predratnog pokreta. Nepostojeci. Zbor je bio klasicna mracnjacka prica iz tridesetih, sa jasnim JUGOSLOVENSKIM obelezjem. Tacno je i to da su vise glasova dobijali od folksdojcera nego od Srba (u srbiji jako malo i to po gradovima, dok medju Srbima van Srbije gotovo da nisu ni postojali).
Ali onu grupicu kvislinga koja je lovila cetnike i komuniste po Srbiji, asistirala kragujevackom masakru i po nalogu Nemaca branila granicu NDH prema Istri a pod Ljoticevim barjakom, zovem ljoticevcima jer ne znam kako drugacije.
Ako moj diskurs to cini protokomunistickim,so be it
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 02 март 2009 15:39
Jovan G
Za Antifašistu, razmislite malo o ovome:
"Ova vajna marionetska vlada na čelu sa još vajnijim generalom Nedićem, prijeti pokoljem. To isto je radio i njihov izdajnički partner Pavelić, ali je postigao suprotno - narod se u masama počeo dizati protiv ovog izdajice...Nedić prijeti pokoljem, a mi mu odgovaramo da će partizani, zajedno sa narodom, nemilosrdno istrebljivati njegovu bandu. Krv za krv, smrt za smrt!"(Četvrti broj Biltena Glavnog štaba, Beograd, 4.9.1941. - Josip Broz Tito, Članci i govori iz NOB-a, Beograd 1945)
I kakve to veze ima sa komunizmom ili antikomunizmom, fašizmom ili antifašizmom?
Nemački zeleni, CDU ili SPD imaju isti pogled na Balkansko pitanje kao i nemački nacisti. U pitanju su samo mogućnosti i taktika.
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 02 март 2009 19:11
Antifasista
Jovane, poptpuno je besmisleno da mi - na krajnje jasno izrazen VREDNOSNI stav - odgovarate citatima Titovih/Djilasovih najvecih hitova, pokupljenim verovatno iz revizionistickih brosurica.
Jer ja niti tvrdim da je Tito bio bajan i sjajan, niti govorim ista u tom smislu. Mislim, da Vas razocaram unapred, postoje mnogo svetliji primeri iz tog dela istorije nego sto je Titov, koji su govorili razne stvari koje danasnjim usima zvuce neprihvatljivo (i Ruzvelt i Cercil recimo). Umanjuje li to njihove istorijske zasluge u borbi protiv nacizma? Nimalo. Jedan Staljin je ne samo gpovorio nego i radio jezive stvari (Cercil se takodje "istakao" rano u karijeri kao priljezan egzekutor britanskog kolonijalnog nasilja). Ali, umanjuje li to cinjenicu da bez njega Hitler ne bi bio pobedjen? Ne umanjuje. Za zlocine prema narodu SSSR, staljinizmu sudi nauka. Ali za pobedu nad fasizmom, istorija moze samo da slavi Staljina. Samo ne dozvoljavam da se ovde relativizuje ono sto se relativizovati ne moze. Borba protiv fasizma je bila legitimna i casna. Kolaboracija nije.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 02 март 2009 21:29
Jovan G
Hrvatski komunisti su imali iste poglede na Balkansko pitanje kao hrvatske ustaše. U pitanju su bile samo mogućnosti i taktika.
Препоруке:
0
0
20
уторак, 03 март 2009 00:38
Antifasista
O hrvatskim ovde ne govorimo. Govorimo o srpskim. A vi uporno zabasurujete nepoznavanje cinjenica ovim doskocicama i citatima iz Iskre i Karapandzica i slicnih. Ja komuniste niti hvalim niti idealizujem, samo ukazujem na cinjenicu koja je toliko ocigledna da vec boli. Oduzima nam se (NAMA, koji smo PRVI u Evropi ustali protiv nacista), antifasisticka legitimacija, prave se nebulozna "pomirenja" ravogoraca i kvislinga, a citav partizanski deo NOB se desrbizuje i demonizuje (na nacin na koji to ovde radi Jovan G., posupaju i mnogi srpski istoricari i politicari). Dokle, bre, vise?!
Komunizam kao ideologija na stranu, ali ostajem pri tvrdnji da su jedan Mustafa Golubic i jedan Mosa Pijade i jedan Blagoje Neskovic (da ne nabrajamo i citavu plejadu posleratnih srpskih stvaralaca, knjizevnih recimo, odreda komunista) bili daleko VECE srpske patriote i veci Srbi od gomile londonskih pobegulja medju kojima je bilo i takvih koji su, kao clan dezerterske Vlade Boza Markovic, javno govorili da "treba da pustimo Hrvate da pomkolju jos sto-dvesto hiljada Srba,pa cemo opet napraviti drzavu". I ta ekipa je minirala i svaki patriotski napor jednog Ducica i Konstantina Fotica u SAD (bliskih dobrom delu prosrpske Ruzveltove administracije),ne komunisti, koji do SAD nisu mogli da dobace.
PS Ljoticevci su, kao verni nacisticki kvislinzi, isli da brane granicu NDGH prema Istri po nemackoj naredbi 1943 nakon pada fasistickog rezima u Rimu (kad su se Svabe pobojale da im otud saveznici ne ugroze ulazak na Balkan)..
Препоруке:
0
0
21
уторак, 03 март 2009 02:14
Dun
Bravo za Antifašistu.
Препоруке:
0
0
22
четвртак, 12 март 2009 16:35
Andjelka
Bravo za antifasistu i njegove komentare. Bilo je medju partizanima divnih primera rodoljublja i hrabrosti i komunistima koji ni podnoseci najteza mucenja nisu odavali drugove.Draskovic je hteo da izjednaci partizane i cetnike, dok su cetnici dobivali hranu i municiju od okupatora, a partizani se borili protiv njih. Pricali su ljudi koji su to licno gledali , kako Srbi cetnici tuku i ubijaju svoju bracu samo zato sto su partizani. Sada grehove ispastaju njihova deca i unuci u nekim svojim licnim tragedijama. Bilo je i medju cetnicima onih koji su verovali da brane kralja i otadzbinu, a kasnije su shvatili da njihove vodje ne biraju sredstva. Vojvoda Djujic je kazu zasluzan sto je spasio Srbe u Dalmaciji od ustaskog pokolja. Ali nije nikad dolazio u Krajinu, ni posle komunista, jer je bio odgovoran za smrt dosta Srba za vreme drugog svetskog rata. Mozda bi ga neko od Srba upitao :"Sto si ubio moga dedu?"
.jpg)
Nemojte cacakati usi:on nista ni ne zbori....
(извод је из текста „Амерички диктат виртуелној држави“)
Понављам, овај горе извод је одлично објашњење за оно што сви проницљивији одавно знају, а то је да кад актуелни Председник говори како се Срби никад неће одрећи Косова то представља обично лицемерје, након свега што је урадио, и шта није урадио
Treba prvo realno sagledati očajnu situaciju u kojoj se srpski narod obreo posle 40 godina titoističkog mraka.
Tako ispada ova nezgrapna formulacija, postovani Jovane. Uveren sam da Vam to nije namera i zato je bolje biti precizan kad nesto hoce da se kaze.
Da ne bude zabune, niti su se oslobodioci pokazali u najlepsem svetlu prema narodu, niti njihove brljotine treba precutati.
Ali ne mesajmo zabe i babe. 1944 je jedna od temeljnih godina modernog sveta, jer je u njoj konacno smrtno ranjen fasizam. U toj borbi, mi Srbi smo dali castan i vazan doprinos.
Sad, sto svoju ratnu pobedu nismo iskoristili za lepsi i pametniji ulazak u modernost i sto nismo zauzeli mesto koje nam je pripadalo medju narodima slobodnog sveta, druga prica.
Ali manite se ovih nevestih formulacija koje zvuce kao da su pobegle iz ljoticevskih brosura.
Histericni i retrogradni antikomunizam (kakav su ovde uveli Draskovic i slicni), Srbiji je veci neprijatelj od najfanaticnijih titoista onomad.
"Kao glavni dug srpskog naroda prema ostalim narodima Jugoslavije Đilas je naveo da srpski narod treba da nemilosrdnom borbom protiv spoljnog neprijatelja i njegovih domaćih slugu vrati tim narodima onaj dug, koji su oni u toku tri i po godine krvavog rata dali i za oslobođenje srpskog naroda." (Politika, 8. novembar 1944.)
mozemo se gadjati citatima do sutra. Umesto tog Djilasovog (zaista bizarnog), mogu i ja Vama da cotiram, redcimo, zalaganje Mose Pijadea da BiH bude deo Srbije. Ili poneki stav Blagoja Neskovica.
Sto sve nije bitno. Niti ja tvrdim da su Djilasovi bili sjajni, niti sam nesvestan zlocina i patnje mnostva nevinih ljudi pod novom vlascu tada.
Ali da ne mesamo zabe i babe. U nacionalnom pitanju, Djilas je imao mnostvo istomisljenika medju politicarima Kraljevine Jugoslavije. Kojima je sudbina srpskog naroda bilo podjednako nebitna.
Ali sve to nema veze sa cinjenicom da se SRPSKI narod ovde najmasovnije borio protiv fasizma, i necemo valjda sad da slavimo i pravdamo fasiticke kolaboracioniste jer je Djilas izjavio to sto citirate
Мој скроман утисак је да је хтео да пише о председнику Борису Тадићу а да је писао о председнику Војиславу Коштуници и његовом л(в)ажном патриотиѕму... Стекао сам утисак да је мислио на његово гнушање над Хашким трибуналом, а истовремено хапшење и изручивање највећег броја Срба истом, све под фирмом самопредаје... Или можда на његов национални антикомунизан, кад гле чуда, за министре и сараднике поставља најгорe комунистe! Мало необично, зар не...
Зато бих и молио драгог аутора да нам открије да ли је мислио на тај лажни националиѕам и антикомунизам или неки други...
Пошто рачунам да се овде налазе интелектуално и национално поштени људи, молио бих да ми и сви они разреше ту дилему!
antikomunizam Vam je danas aktuelan koliko i lecenje pijavicama. I to retrogradnom i anahronom pricom se gomila ljudi tera u apstinenciju ili u protivljenje svemu sto je nacionalno. Krajnje vreme je vise da ono sto se smatra patriotskom intelektualnom scenom, izadje iz okvira primitivne i prevazidjene retorike osamdesetih. Koliko god da je u tom nukleusu opozicije bilo pametnih ljudi (Pekic, Cavoski, sve do najpopularnijeg SK-disidenta tog vremena Voje Seselja i ostalih), to vreme je proslo i ta retorika je danas koliko apsurdna toliko i obesmisljena protokom vremena.
Zamislite da neko danas u SAD krene sa pricom iz doba Civil Rights-pokreta iz kasnih pedesetih, kada je Amerika bila sistemski rasisticka zemlja i kada se protov toga valjalo boriti bez kompromisa. Amerika vise nije takva.
Rusi su se sa nasledjem komunistickih zlocina i kultovima Lenina i Staljina obracunali prilicno jasno. Rusija danas ide u pravcu stvaranja stabilne demokratije i trzisnog uredjenja.
Ali to nikako ne znaci da su se Rusi zbog toga odrekli i Crvene armije, slave Lenjingrada i Staljingrada i cinjenice da ja ta armija slomila kicmu fasizmu. Naprotiv, milioni Rusa svake godine s ponosom slave tu kljucnu cinjenicu svoje bliske proslosti.
Tako je kod nas vreme da se komunisticka proslost KONACNO sagleda i bez idealizacije i bez demonizacije. Kao i istorija srpske levice generalno, od Markovica (ili cak Dositeja) na dalje; ta proslost jeste vazna i duga: uostalom, ni jedan general Mihailovic nije bezao od levice, i u svom bliskom stapskom okruzenju imao je istaknute srpske socijaliste i republikance). Nece valjda biti da je mera Srpstva ljoticevska primitiva i njen patoloski antikomunizam iz tridesetih.
I sve to ima veze sa komunizmom samo utoliko što je hrvatskim i slovenačkim nacionalistima u datom istorijskom trenutku ovaj bio najprobitačnija ideologija, a poslužio i kao ideološka legitimacija za teror i diktaturu, zavođenje mraka.
Mozemo mozda da hipotetisemo sta bi bilo da je ovde pobedio ZAPADNI deo saveznickog napora (predvodjen Mihailovicevom vojskom). Ali Srbi su bili deo saveznicke koalicije a ne Hitlerova satrapija.
Konacno, poraz nacionalnog projekta i ulazak u nelogicnu i tragicnu eksperimentalnu epruvetu zvanu jugoslovenstvo, dogodio se 1918. I nisu ga izveli komunisti
Recimo, Vojislavu Seselju (uz sve njegove greske i preterivanja) covek mora odati bitno priznanje: u doba kad je on bio ovde, NEMILOSRDNO je demaskirao ljoticevstinu i profasizam jednog dela nase scene (koji je, ruku na srce, devedesetih bio daleko prisutniji u antimilosevicevskom sektoru nego na mejnstrim-sceni nacionalisticke price oko SRS). Priznacete, kojekakvi neonacisti, mracni frankisticki crnokosuljasi i slicni, tada nisu nos smeli da promole. A danas ih reklamira B92kao nekakav "prosek" nacionalne scene
Oko modernosti, bojim se da se nismo razumeli. Nisam se VREDNOSNO odredjivao prema pozitivnim i negativnim aspektima iste, nego iskljucivo pomenuo antifasisticku tradiciju Dr. sv. rata kao temelj sveta u kojem zivimo. Rusi su sa komunizmom zavrsili, ali se antifasizma iz tog perioda ne odricu. Cercil je bio nacionalista kao i de Gol.
Ruzvelt (nama Srbima verovatno najnaklonjeniji drzavnik iz Velike trojke) je bio takodje protiv komunizma. Dakle, nemaju samo komunisti zaslugu za pobedu nad fasizmom. Ali nose najvecu. Mislim na Crvenu armiju pre svega, kao vojsku komunisticke SSSR.
Primitivizam koji je ovde etabliran ranih 1990ih (zahvaljujuci najpre Draskovicu i ekipi) po kojem je gotovo postalo sramota imati dedu-partizana, i do ovoga je doveo.
Sigurno znate da je Beograd JEDINI grad u Evropi (osim Zagreba, Rige i slicnih prestonica hitlervskih satrapija iz WW2) koji je UKINUO nazive ulica svojim oslobodiocima. Sto je varvarstvo. A taj sramni projekat je izveo SPO,GSS i DS, kao tadasnja gradska vlast. I Rusi nam nisu zaboravili da smo pljunuli na zrtve njihovih mladica koji su ostavili kosti oslobadjajuci NASU prestonicu.
Tu ja ne zelim ni da branim komunizam niti bilo sta. Samo upucujem na to da je stanje antikomunisticke histerije podjednako istorijski neopravdano kao i onaj drzavni titoizam onomad. Pomenuo sam Pijadea vec, koji je, de fakto, zagovarao granice Srbije kakve i ravnogorci, i taj deo istine ne sme da se precutkuje. Niti su komunisti bili neki plebiscitarni antisrbi(ljudi danas ne znaju o Mustafi Golubicu). Kao sto ni mnogi u londonskom egzilu nisu marili za Srpstvo vise nego Broz. A odavde su pobegli, a on nije.
Sto se tice Ljotica, tacno. Cesto se podmece nekakav "srpski" karakter njegovog predratnog pokreta. Nepostojeci. Zbor je bio klasicna mracnjacka prica iz tridesetih, sa jasnim JUGOSLOVENSKIM obelezjem. Tacno je i to da su vise glasova dobijali od folksdojcera nego od Srba (u srbiji jako malo i to po gradovima, dok medju Srbima van Srbije gotovo da nisu ni postojali).
Ali onu grupicu kvislinga koja je lovila cetnike i komuniste po Srbiji, asistirala kragujevackom masakru i po nalogu Nemaca branila granicu NDH prema Istri a pod Ljoticevim barjakom, zovem ljoticevcima jer ne znam kako drugacije.
Ako moj diskurs to cini protokomunistickim,so be it
"Ova vajna marionetska vlada na čelu sa još vajnijim generalom Nedićem, prijeti pokoljem. To isto je radio i njihov izdajnički partner Pavelić, ali je postigao suprotno - narod se u masama počeo dizati protiv ovog izdajice...Nedić prijeti pokoljem, a mi mu odgovaramo da će partizani, zajedno sa narodom, nemilosrdno istrebljivati njegovu bandu. Krv za krv, smrt za smrt!"(Četvrti broj Biltena Glavnog štaba, Beograd, 4.9.1941. - Josip Broz Tito, Članci i govori iz NOB-a, Beograd 1945)
I kakve to veze ima sa komunizmom ili antikomunizmom, fašizmom ili antifašizmom?
Nemački zeleni, CDU ili SPD imaju isti pogled na Balkansko pitanje kao i nemački nacisti. U pitanju su samo mogućnosti i taktika.
Jer ja niti tvrdim da je Tito bio bajan i sjajan, niti govorim ista u tom smislu. Mislim, da Vas razocaram unapred, postoje mnogo svetliji primeri iz tog dela istorije nego sto je Titov, koji su govorili razne stvari koje danasnjim usima zvuce neprihvatljivo (i Ruzvelt i Cercil recimo). Umanjuje li to njihove istorijske zasluge u borbi protiv nacizma? Nimalo. Jedan Staljin je ne samo gpovorio nego i radio jezive stvari (Cercil se takodje "istakao" rano u karijeri kao priljezan egzekutor britanskog kolonijalnog nasilja). Ali, umanjuje li to cinjenicu da bez njega Hitler ne bi bio pobedjen? Ne umanjuje. Za zlocine prema narodu SSSR, staljinizmu sudi nauka. Ali za pobedu nad fasizmom, istorija moze samo da slavi Staljina. Samo ne dozvoljavam da se ovde relativizuje ono sto se relativizovati ne moze. Borba protiv fasizma je bila legitimna i casna. Kolaboracija nije.
Komunizam kao ideologija na stranu, ali ostajem pri tvrdnji da su jedan Mustafa Golubic i jedan Mosa Pijade i jedan Blagoje Neskovic (da ne nabrajamo i citavu plejadu posleratnih srpskih stvaralaca, knjizevnih recimo, odreda komunista) bili daleko VECE srpske patriote i veci Srbi od gomile londonskih pobegulja medju kojima je bilo i takvih koji su, kao clan dezerterske Vlade Boza Markovic, javno govorili da "treba da pustimo Hrvate da pomkolju jos sto-dvesto hiljada Srba,pa cemo opet napraviti drzavu". I ta ekipa je minirala i svaki patriotski napor jednog Ducica i Konstantina Fotica u SAD (bliskih dobrom delu prosrpske Ruzveltove administracije),ne komunisti, koji do SAD nisu mogli da dobace.
PS Ljoticevci su, kao verni nacisticki kvislinzi, isli da brane granicu NDGH prema Istri po nemackoj naredbi 1943 nakon pada fasistickog rezima u Rimu (kad su se Svabe pobojale da im otud saveznici ne ugroze ulazak na Balkan)..