U pravu ste oče Joanikije zaista, desila se strašna tragedija na Cetinju! Užas! Sile tame i zla su se ustremile svom žestinom na razjedinjeno Srpstvo. U tog ludaka koji je pucao na našu braću i sestre te mnogima od njih zločinački oduzeo živote ušle su demonske sile tame definitivno, to normalna osoba ne može učiniti, to je delo demona koji su pomračili um tom nečoveku. Nema nam druge nego da se okupljamo u litije, u molitve, povedite nas oče Joanikije u litije za spas, crna vremena se spustiše na naš narod pravoslavni svetosavski srpski!

Зна ли когоћ откуда оволика пометња на Његошевом Цетињу и куда ово води?

Када човек греши, Бог му шаље опомене и прилике за покајање. Када и даље греши, а у његовој савести има још жеље за исправљењем, Бог тада шаље још већу милост и благодат као лек. Али када у човековој савести сасвим замре жеља за исправљењем, тада наступа стање које свети оци Цркве зову богоостављеност, језиво стање у којем човек потпуно губи морални компас и претвара се у нечовека. Сличан процес може се десити и са неком заједницом људи, па и са целим градовима и народима. У таквим заједницама њени чланови једни друге подстичу и утврђују у мржњи и отпадији од Бога, а онда се та мржња умножи унутар те заједнице и скоче једни другима да ваде очи. Не радујем се што се тако дешава са Цетињанима, али изненађен нисам.

капелу на ловћен да вратите